Sve sto vas interesuje u vezi astronomije ( svemir, istrazivanja, projekti... )

[vlado]

Jeste da sam maloletan i neiskusan , al' mi astronimija dobro ide pa resih da otvorim ovu temu Dakle, pitajte sve sto vas interesuje a vezano je za ovu temu, a ja cu se potruditi da vam u najkracem mogucem roku dam odgovore

[HLEBmaster]

Da li je istina da je sunce mnogo vece nego shto ga mi vidimo i kako je moguce da su Amerikanci sleteli na mesec kad je on chas tamo chas tamo?

Zdravpo

[bobby]

Da li je istina da je sunce mnogo vece nego shto ga mi vidimo i kako je moguce da su Amerikanci sleteli na mesec kad je on chas tamo chas tamo?

Zdravpo

a bre nije cas tamo cas tamo , nego cas tamo pa cas ovamo

[vlado]

Da li je istina da je sunce mnogo vece nego shto ga mi vidimo

Naravno Sunce ima precnik od 1.392.000 km, njegova sirina jednaka je sirini 109 Zemlji poredjanih ivicom jedna do druge. Ustvari, 1.000.000 Zemlji moze da se umetne u Sunce.

Velicina Sunca nije staticna. Poslednja otkrica pokazuju da se Suncev precnik steze 1 km svakog sata. Ako ova aktivnost traje tokom celog XX veka, Sunce koje mi sada vidimo je priblizno 800 km u precniku manje od onoga koje su videli nasi pradedovi. Po ovoj teoriji "solarno skupljanje" moze da bude jedna od mnogobrojnih akcija, koje zajedno, stabilizuju Sunce od ogromnog gubitka energije.

kako je moguce da su Amerikanci sleteli na mesec kad je on chas tamo chas tamo?

Pa vidish, postavlja se pitanje da li su Ameri uopste bili na Mesecu?1

Ako se dokaze da su to zaista montirali

Zaista puno dokaza ide u prilog tome da je sve namesteno. Prvo to premsetanje Meseca koje ni ja bas ne kontam, drugo na snimku ( koji su izgubili! )se zastavica viori a kao sto svi znamo kosmos je bezvazdusan pa samim tim nema ni vetra. Zatim cdan polozaj senki...

Zaista se bojim da ce to pitanje ostati jos dugo, dugo otvoreno...

[nattydread]

pitanje za vladu (naravno)...bas me zanima, buduci da si u to upuceniji vise od nas obicnih smrtnika, koje je tvoje misljenje o ovoj novoj odluci da se plutonu "oduzme" status planete?

[vlado]

Pa vidis, to je sve i dallje vrlo zamrseno i komplikovano . Odlucili su da Pluton ne bude, da kazem "klasicna" planeta, vec patuljasta. Tu odluku su doneli, zahvaljujuci nekoj novoj definiciji planete, koja glasi 'vako:

"Planeta je nebesko telo koje ima toliku masu da mu vlastita gravitacija bude dovoljna za oblikovanje, tako da se može smatrati da je gotovo okruglog oblika, i koje kruži oko zvezde, a nije zvezda ni satelit druge planete".
Pluton jeste pod dejstvom Neptuna, to je sigurno jer je ovaj neuporedivo veci. But, Pluton ne kruzi oko Neptuna, to po definiciji znaci da on nije njegov satelit.

Sudeci po ovome, i sam Haron, koji je nedavno proglasen za planetu! - nikako ne moze to i biti Ovo bi ukratko trebalo da znaci da ce sve "planete" manje ili jednako velike kao Pluton biti smestene u kategoriju patuljastih planeta

[Sirijus]

Novi polarni satelit meriće topljenje leda na polovima
Vesti Glasa Amerike
02/03/2010

Evropska svemirska agencija, ESA, uskoro će lansirati novi satelit nazvan Kriosat 2, koji će precizno meriti topljenje leda na polarnim kapama.

Svi već znamo da se led na polovima topi, ali niko n zna koliko brzo. Do sada, naučnici su uglavnom merili mesečne varijacije u količini leda.

Novi, evropski satelit, Kriosat 2, precizno će meriti promene na polovima, ali i na glečerima i velikim santama leda, koji zajedno pokrivaju 20 odsto planete.

Vođa naučnog tima Kriosata, Dankan Vingam, kaže da će glavni fokus biti na Arktiku i Antarktiku, jer polarne kape igraju ključnu ulogu u regulaciji klime na zemlji.

"U suštini, nadamo se da će nam Kriosat dati sliku o tome kako se velike ledene površine menjaju. I antarktički i arktički led doprinose promeni nivoa mora, s tim što led na Arktiku posebno utiče na klimu u Evropi," kaže Vingam.

Kriosat 2 je težak 700 kilograma, a opremljen je uređajima proverenim na prethodnim satelitima. Međutim, ovaj satelit poneće jedan specijalni senzor.

"Tu tehniku smo proverili na ranijim, posebno evropskim satelitima, ERS i Envisat. Ali ovoga puta imamo i senzor specijalno sagrađen da rešava probleme sa ledom. Kriosat će nam slati potpuno nove podatke, iz orbite koja je podešena za taj problem," kaže Vingam.

Pune tri godine, Kriosat 2 će sa visine od 700 kilometara centimetarskom preciznošću meriti debljinu leda. Doktor Džoni Džohansen iz norveškog Ekološkog centra Nansen, u Bergenu, kaže da će to dovesti do punog razumevanja promena nivoa mora.

"Još ne znamo tačno zašto nivo mora negde raste, a drugde opada. Za to nam je potrebno da znamo koliko se brzo tope glečeri i ledeni pokrivači. Potrebno nam je da znamo kako se okeani zagrevaju. Ali neće biti lako sastaviti sve to u punu sliku i puno razumevanje zašto se nivo mora menja," kaže doktor Džohansen.

Meteorolozi i okeanografi širom sveta nestrpljivo čekaju prve podatke sa Kriosata 2, koji bi trebalo da pruži do sada najveću količinu podataka o jednom od važnih činilaca klimatskih promena.