Bački Petrovac

[nenad.bds]

Na temi 'U vojvodini, a bez ulaznica':

FESTIVAL PARKA I KULENIJADA
Ove godine "Festival parka" i „Kulenijada“ delovi su programa obeležavanja Dana Petrovca.

... Manifestacijom "Festival parka" se obeležava Dan parkova Evrope. U okviru manifestacije čiji je organizator Turistička organizacija opštine Bački Petrovac, predstaviće se proizvođači ukrasnog rastinja i cveća, prateće opreme i materijala za podizanje i negovanje vrtova i parkova. ...

...Uz to učenici osnovnih škola, kao aktivni učesnici projekta, pokazaće svoju kreativnost maskenbalom "Karneval ptica"...

Vreo dan, skoro podne, pa se nadjosmo samo u deliću podužeg dvodnevnog programa.

U parku u centru, pored Begeja (nisam dosad znao da se tako zove vodotok kroz Bački Petrovac) bilo je prijatno i pored skoro podnevnog sunca.

Poslastica - testo namotano na drveni valjak i tako ispečeno, nisam do sada vidjao u ovim krajevima. Koliko znam pripada tradiciji tromedje Rumunije, Madjarske i Srbije.

Što se tiče 'slatkog programa' naš interes je bio okrenut tortama. Ovo su takmičarski uzorci spremni za ocenjivanje.

Mora da su iskustva sa ranijih takmičenja dobra, jer je na mestu gde su takmičari prodavali torte spremljene za posetioce bila ozbiljna gužva.

A da ne 'ubacimo' torte u prazan stomak, uzesmo kao podlogu malo dobe a ljute, Petrovske klobase.

Dok smo se sladili u hladu, klinci, maskirani u ptice (to je bila zadata tema) su se pripremali za izbor najuspelije maske.

A bilo je nepogrešivo prepoznativih turista (koji su govorili slovački) okupljlenih oko štanda (u desnom uglu) na kome se točilo pivo.

Od mene toliko. Odosmo na Dunav, u svežinu reke.

[Lilith_021]

Priznaje „Bezbedna zajednica“ Bačkom Petrovcu


Ovde žive zdravi, bezbedni i srećni ljudi





Bački Petrovac - Na zgradi opštine u Bačkom Petrovcu vijori se plava zastava Svetske zdravstvene organizacije, a na ulazu je tabla sa natpisom „Bezbedna zajednica”. Ovaj gradić sa oko 8.000 stanovnika je jedna od 154 „bezbedne zajednice” prema standardima koje propisuje Svetska zdravstvena organizacija, a u našoj zemlji samo je još Novi Sad dobio takvo priznanje.


- Ideja o bezbednim zajednicama nastala je u borbi Svetske zdravstvene organizacije koja je zapazila da su različite povrede vodeći uzroci smrtnosti i trajnog invaliditeta. U novije vreme tome se pridružuje nasilje kao još jedan uzrok smrtnosti i trauma. Cilj ovog poduhvata je unapređenje kvaliteta života kroz prevenciju povreda i nasilja - kaže primarijus dr Mirjana Milankov. Ona objašnjava da je sedište projekta u Stokholmu, a mreža nacionalnih centara za ovakve prevencije stalno se širi.
Doktorka Milankov je od 2002. godine ekspert Svetske zdravstvene organizacije za prevenciju povreda i lider projekta „Bezbedna zajednica” za Srbiju.
Pre četiri godine na njenu inicijativu u opštini Bački Petrovac formiran je savet „Bezbedna zajednica”, koji vodi profesor Ana Sabo, čiji je zadatak bio da organizuje rad na ispunjavanju kriterijuma koje Svetska zdravstvena organizacija propisuje da bi jedna sredina mogla da bude proglašena za bezbednu zajednicu.

- Supervizor Svetske zdravstvene organizacije dr Bo Henrikson je tri dana proveo u Bačkom Petrovcu i tom prilikom posetio Dom zdravlja, Osnovnu školu, Gimnaziju, a susreo se i s predstavnicima Crvenog krsta, udruženjima mladih, žena i osoba s posebnim potrebama. On je rekao da mu se dopao ovaj bački gradić i sve što je učinio za bezbedan život svojih građana. Iskreno je bio oduševljen nivoom prevencije povreda i bezbednosti u Osnovnoj školi „Jan Čajak” koja je nedavno takođe dobila plaketu „bezbedna zajednica” i jedina je škola u jugozapadnoj Evropi sa tim visokim priznanjem - priča profesorka Sabo. Ona dodaje da je „Bezbedna zajednica” počela da funkcioniše na ideje prevencije povreda, a danas ona u svoj punoći znači „zajednicu u kojoj su građani zdravi, bezbedni i srećni”.
Sagovornici „Blica” ističu važnost uslova zdravstvene zaštite, obrazovanja, saobraćaja, razvijenosti ustanova i medija za „bezbednu zajednicu”, ali ispred svega toga je edukacija stanovništva da sve to čuva i koristi na najbolji način. - Prosto to su kultura stanovanja, kulturna potreba da čisti sneg ispred svoje kuće, održavaš zelene površine, da čuvaš pešake i bicikliste, da pre nego što uzmeš i sam nešto daš svojoj zajednici - kaže Katarina Melegova Melihova, predsednica Matice slovačke u Srbiji. U stvaranju atmosfere bezbedne zajednice učestvuju i državne institucije policija, centri za socijalni rad, škole, domovi zdravlja.
Jan Brna, direktor Osnovne škole „Jan Čajak”, ponosan je na plaketu „Bezbedna zajednica” koja je došla iako u opremljenosti tehničkim sredstvima nisu mnogo iznad drugih škola. On potvrđuje da je edukacija profesora, roditelja i dece ključna za bezbednost njegove male zajednice od 600 školaraca.

- Od dobijanja ovih priznanja skočila je cena našeg grada kod Novosađana jer smo udaljeni svega 20 kilometara - kaže Brna. On naglašava da je želja da Bački Petrovac i ekonomski dostigne svoje kulturne i druge standarde.


Blic

[cvishna]

U odlasku prema Kulpinu videli smo novoizgradjenu biciklističku stazu celom razdaljinom između Petrovca i Kulpina (oko 4 km.). To sam već viđao, ali kod nas je ovo, koliko ja znam, prvi slučaj.

Da Vas ispravim...nije prvi slučaj kod nas...biciklistička staza postoji kod Bačke Topole...kad se ide iz Bajše prema Bačkoj Topli, postoji srednja škola između ova dva mesta...od te srednje škole pa do kraja Bačke Topole, tačnije negde do prelepog Jezera u Topoli.

[pera lozac]

Da se nadodam: biciklističkom stazaom su spojeni i Stara Moravica sa Pačirom.Ova mesta se nalaze na putu Bačka Topola-Bajmok.
Takođe, Kelebija je vezana takvom stazom sa Suboticom (do fabrike "Zorka"), odnosno do bivše bajske pruge.

[Lilith_021]

Kad vec nema teme o biciklistickim stazama.. Pre par godina je izgradjena izmedju Zrenjanina i Aradca. Malo ko iz tog sela koristi drugo prevozno sredstvo na putu do skole ili do posla.

[jabukamen]

Backi Petrovac sa okolnim mestima Kulpin, Glozan i ostalim je mesto gde se uvek nesto dogadja. Za njih se ne izdvajaju velike pare, ali ljudi ono sto imaju cuvaju i lepo unapredjuju. Topla preporuka od mene za poljoprivredni muzej i svadbarsku manifestaciju.

[Wendelin]

Prestala je germanizacija Slovaka a kako nove mađarizacije nije bilo, za Slovake koji su živeli na ovim prostorima nastaju bolja vremena unatoč tome što su svi slovački inteligenti – kapelani i učitelji još uvek dolazili iz Slovačke.
Nije bilo nikakve Germanizacije i ne bi trebalo o tome govoriti, jer su i Nemci bili veoma dragocena manjina u Vojvodini. Njihovim nestankom je Vojvodina izjednačena sa Afričkim ekonomijama po dohotku, sa Mozambikom, Ganom, Brazzavil Kongom, Obalom Bjelokosti. Nemci, Podunavske Švabe su i sami bili predmet mađarizacije, pa danas imate mnogo mađara koji se prezivaju Nemet, Vajs, itd...

[nale84]

Onomad sam izlazila u Backi Petrovac. Drugarica tamo ima babu i dedu, pa smo isle vikendom i za vreme raspusta. Tako da mogu da kuckam samo o kafanama u kojima sam bila Kao sto su Vrbara (ja sam je zvala drndara ) i el gato...

Mi je zvali Svrbara...
Inace ima lepih delova Backi Petrovac, a po kulenu je itekako poznat.

[SasaNBG]

A niko od vas ne kaže da Bački Petrovac ima strašan bend koji se zove LUDE KRAWE.

[nenad.bds]

Malo opet do Petrovaca.

‘’Crkva Sv. Trojstva je koncipirana u duhu klasicizma sa preovlađujućim uticajima neogotike... Na timpanonima iznad bočnih ulaza uklesani su latinski natpisi iz kojih se vidi da je crkva sagrađena 1783, a proširena i obnovljena 1822.
Crkva je spomenik kulture od velikog značaja.''

Uskoro ću crkvu kompletnije pretstaviti na temi 'Crkve u Vojvodini...'

U crkvi je nekoliko obeležja u spomen ličnostima značajnim za Slovake na ovim prostorima.



Gimnazija

’Specifičnosti Bačkog Petrovca
Jedna od najznačajnijih specifičnosti Bačkog Petrovca je bogata kultura ovog mesta. Ovdašnji Slovaci često Bački Petrovac nazivaju središtem slovačke vojvođanske kulture. U njemu se nalazi mnoštvo ustanova kulture značajnih za slovačku etničku zajednicu u Vojvodini, kao npr. centar Matice slovačke u Jugoslaviji, Gimnazija „Jan Kolar“, Slovačko vojvođansko pozorište, Amatersko pozorište VHV, Narodni muzej, Biblioteka „Štefan Homola“, nekoliko galerija, kao što su „Galerija Zuzke Medveđove“, „Galerija Karla Miloslava Lehotskog“ i privatna galerija TGN umetnički kutak – „Galerija kod jaslica“, nekoliko kulturno-umetničkih društava, Štamparija „Kultura“, u kojoj se štampaju značajna monografska i periodična izdanja slovačke manjine u Srbiji i mnoge druge značajne ustanove. Tradicionalno se održavaju mnoge kulturne manifestacije kao što su Slovačke narodne svečanosti, Petrovački pozorišni dani, Dani Petrovca, Dani hmelja i piva, muzički festivali „Spievaj, že si spevaj“, „Jarné nôty“ kao i opštinske muzičko-plesne smotre. Kako tokom istorije tako i danas u ovom mestu živi veliki broj prominentnih pesnika, pisaca, umetnika i drugih istaknutih kulturnih poslenika. ‘’ (Sa sajta 'Zavod za kulturu vojvodjanskih Slovaka'.)

Slovačka gimnazija “Jan Kolar” u Bačkom Petrovcu
(u sadašnjosti Gimnazija “Jan Kolar” sa domom učenika u Bačkom Petrovcu)

Osnovana je 1. oktobra 1919.godine, izrasla je u to vreme iz takoreći dvestagodišnjih privrednih i kulturnih tradicija jugoslovenskih Slovaka. Njenu prvu zgradu su izgradili 1923. godine iz sopstvenih dobrovoljnih sredstava, uz finansijsku pomoć Vlade ČSR i Slovaka u Americi i Kanadi, i u značajnoj meri vlastitim dobrovoljnim radom meštana Bačkog Petrovca.
Gimnazija je postala značajna kulturna ustanova Slovaka u Jugoslaviji. Ovde je počela radna trasa mnogih akademaca i doktora nauka koji rade i deluju u Srbiji i Slovačkoj Republici, brojnih naučnih i prosvetnih radnika, umetnika i inženjera. (sajt Gimnazije)

Preko 'kanala' u Bačkom Petrovcu sam često prelazio a tek u jednom od skorašnjih navraćanja saznao sam da je to reka! (A ima je i na većem broju slika ranije postavljenih.)

Begej

''Zanimljivost Bačkog Petrovca čini i rečica Begej koja protiče kroz Petrovac i deli ga na dva dela: manji istočni i veći zapadni deo (izvorno je to bio prirodan vodeni tok koji je imao drugačiji vodostaj i nekada čak izazivao poplave (recimo 1941. godine). Međutim, nakon iskopavanja kanala Dunav-Tisa-Dunav njegovo korito se maltene isušilo i punilo se samo atmosferskom vodom, koja se ovde skupljala preko brojnih kanalčića i jarkova, da bi u današnje vreme bio Begej uređen usmeravanjem dela vode iz kanala i ponovo dobio tekuću vodu. Duž Begeja raste raznovrsno grmlje, visoko drveće omotano bršljenom a pored se nalaze uređeni travnjaci, park sa fontanom i dečje igralište – omiljeno mesto za malu decu. Pored njega se nalazi i veliki spomenik posvećen oslobođenju sela od okupatora iz II. svetskog rata i palim borcima. Čitavim tokom Begeja nalazi se mnoštvo širih i užih mostića koji su raspoređeni na svakih par metara i omogućavaju prolaz sa jedne na drugu stranu. Pre nekoliko godina pokrenuta je inicijativa da svaki mostić bude ofarban drugom bojom i dobije ime i da upravo ovi mostići postanu simbol Bačkog Petrovca. (Anna Snida na sajtu 'Zavod za kulturu vojvodjanskih Slovaka'.)