Vicovi o Lali i Sosi

[Lady in red]

→ Каже Соса Лали: Ајде да ти задам једну загонетку, па ако погодиш, водићемо љубав, а ако не погодиш, нећемо.
Ајде - каже Лала.
Шта је то: црно је, има четири ноге и реп, лови мишеве и врапце, мјауче и пије млеко? - пита Соса.
То је, Сосо, крокодил - каже Лала.
Та ти, Лало, увек погодиш.

→ Пита Лала црнца: Како то: кад ти правиш децу, увек су црна?
Црнац одврати: Је л' ти дугачак 50 cm?
Није.
A jе л' ти обим 10 cm?
Није!
Па, улази ти светлост, човече!

→ Чека Црногорац у реду испред касе са намером да рекламира презерватив: Чуј, дјевојко, ти мени прода ове презервативе, а они пробушени!
Тек ће ти Лала с краја реда: Да, да, и спададу да знате.

[Lady in red]

→ Пита Соса Персу: Како ти је Панта?
Сад је добро - каже она - изашао из шпитаља.
А шта су му радили?
Оперисали су му слепо црево.
А шта је то? - не зна Соса.
Нека мала ствар испод трбуха која ничему не служи.
Видиш! - усликну Соса. - И мој би Лала могo да оде на ту операцију!

→ Била Соса целог дана у селу. Лала увече навали, а она хладна као шприцер.
Па који ти је вечерас? - пита љутито Лала.
Трећи - искрено ће Соса.

→ Почела мобилизација и дође ред на Лалу. Кажу му: Лало, ти мораш у прве борбене редове!
А Лала ће: Та немојте мене - ја ћу се одмах помирити!

[Lady in red]

→ Доживео Лала клиничку смрт. Чим је дошао себи, сјате се разне тајне службе. Прво руска. Питају га: Има ли Бога?
Лала каже: Има.
Руси му плате милион рубаља да не прича да има Бога.
Онда до њега доспе тајна служба Ватикана и пита га: Да ли има Бога?
Нема - каже Лала.
Папини изасланици му дају милијарду евра да не прича да нема Бога.
Онда дође cia и пита Лалу: Има ли Бога?
Има - каже Лала - ал' је црнац!

→ Иду Лала и Босанац илегално преко границе. Прво прелази Босанац, али стане на грану. Чује то стражар и повиче: Стој! Ко је тамо?
А Босанац ће: Вау-вау.
И пређе Босанац преко. Одмах за њим наиђе Лала. Иде Лала, али и он стане на грану.
Стражар опет чује и повиче: Стој! Ко је тамо?
А Лала ће: Друга кера.

→ Вратио се Лала кући од лекара и каже Соси:
Вечерас немој вечерати! А зашто?! - пита она.
Рекао ми доктор да не смем да легнем на пун стомак.

[Lady in red]

→ Вечерали Лала и Соса. Соса се уфлека кечапом, па каже:
Јао, изгледам као свиња!
Лала ће на то: Да, а још си се и уфлекала.

→ Венчали се Лала и Соса. Прве брачне ноћи каже Лала Соси: Њиво моја неорана.
Следеће ноћи исто тако. Треће ноћи, Лала опет каже Соси: Њиво моја неорана.
А Соса му одговори: Слушај, Лало, или је ори, или је дај у аренду.

→ Чује Лала да нешто шушка у соби. Упали светло и види провалника који је уперио пиштољ у њега и тражи: Паре или живот.
Лала на то обазриво гурне лактом Сосу која спава поред њега: Сосо, животе мој, тебе тражиду.

→ Дошао Лала у Београд. Пита првог пролазника: Извин'те, молићу лепо, а ди је Кнез Михаилова?
Па то свака будала зна! - одговори пролазник.
Та, зато сам вас и пит�.

[blueella]

Ne zna ni on

Šetao Lala pored Dunava, pa čuo kako neko sa pola reke zapomaže.
-A što se dereš? povika Lala.
-Ne znam da plivam, začu se glas davljenika.
-Pa ne znam ni ja, pa se ipak nederem, odgovori Lala.

[blueella]

Okrati - otanji

Divanili Banaćani u birtiji, pa će se jedan iz Đale pohvaliti.
-Ta što su nam sad kukuruzi!... Evo ovoliki klip! - i odmeri od šake do lakta.
-A u nas debeli evo ovoliki! - pljesnu se po butini jedan iz Krstura.
Na to će onaj iz Đale uzmrdati usnama oko kamiša, pa opljucnuvši u levo spusti glas:
-Otanji, otanji...
-A i ti okrati, okrati!.. primeti i njemu onaj iz Krstura.

[blueella]

Glupa situacija

Razbolela se Persa, nema ko da pomuze krave.
Pozvala Lalu, objasnila mu, a on šta će, mora da radi i ono što zna, i ono što ne voli.
U štali uzeo Lala vedro, stoličicu, namestio se, i taman da počne... a krava se ritnula, i njega i vedro oborila.
Šta li u takvoj situaciji radi Persa? - misli Lala.
Seti se, uzeo štrangu i zavezao kravi nogu za direk.
Sa prvim mlazevima mleka izvrnuo se ponovo.
Onda joj je privezao i drugu nogu.
I kada je već pomislio da će posao dobro da završi, krava ga žestoko ošinula repom po očima.
Opsova ružno.
Ustade ljutito, prebaci štrangu preko grede, pope se na stoličicu... sad će joj vezati i - rep!
Ali, kako je podigao ruke, tako mu spadoše i pantalone i gaće.
Osta go, sa podignutim rukama, vezujući kravi rep. U tom trenutku stvori se komšija Panta.
-Zaboga, Lalo, a šta se to spremaš raditi?
-Eto... komšija Panto... spremam s da �bem kravu... jer, što god bi� ti drugo kaz�o, ne bi mi poverov�o...

[blueella]

Lala padobranac

Služio Lala vojni rok u padobranskim jedinicama.
Posle teoretske nastave, došlo i vreme za prve skokove.
Lala znao, kao i svi drugi padobranci, da treba da izbroji do deset, pa da povuče ručicu koja otvara padobran.
Skočio Lala, padao, padao, a padobran se ne otvara.
Na veliku sreću, tresnuo je na kamaru sena.
Spasioci dojurili i čuju sa vrha kamare Lalino brojanje:
-... seeedam,... oooosam,... deeeevet...

[blueella]

O BANAĆANIMA KAO LALAMA I O NJIHOVOM HUMORU

�U slavu smeha Banaćana koji
je lagan kao i kolo njino ali oštriji od jatagana."

Miloš Crnjanski: Apoteoza
Banaćani su poznati po nadimku - Lale. Često, pogrešno, sve Vojvođane smatraju Lalama. A kao što svi Vojvođani nisu Lale, nego samo Banaćani, tako ni svi stanovnici mnogonacionalnog Banata nisu Lale, već samo Srbi - starosedeoci. Poznate su, i rado slušane, šale o junacima banatskog humora - Lali i Sosi. A zašto uz banatske Srbe ide nadimak Lala, manje je poznato. Da li po cvetu istog imena? Nekoliko starih legendi, teorija i tumačenja nude odgovore na postavljeno pitanje.

Carica i Banaćani
Posle pobede nacionalno šarenih trupa Marije Terezije protiv Turaka, upriličena je, negde u Bačkoj, velika vojnička smotra. Postrojeni po regimentama, vojnici su ošekivali početak ceremonije. U stroju su bili prekaljeni borci - graničari iz Srema i Bačke. Nedostajali su samo Banaćani. Do tada niko od carskih oficira nije mogao sa sigurnošću da kaže: da li će uopšte oni stići. Ali, neposredno pred Caričin dolazak, uspelo je i banatskoj regimenti, posle više neuspelih pokušaja, da pređe nabujalu Tisu. Postrojili su se, brže-bolje, na levom krilu vojničke smotre. A onda se, sa svitom, pojavila Marija Terezija. Primivši raport, pošla je u obilazak ešelona vojnika pozdravljajući ih i deleći im odlikovanja. Među visokim oficirima i carskim dostojanstvenicima nastala je primetna zbunjenost i komešanje kada su saznali da su baš tog trenutka stigli i Banaćani. Jer, prethodnog dana bile su potvrđene informacije da Banaćanima visoke vode Tise ne dozvoljavaju prelazak. Zašto nisu predvideli odlikovanja za čuvenu banatsku regimentu. Podelivši Sremcima i Bačvanima odlikovanja, Carica je na kraju stigla do Banaćana. Videvši da za njih nema gvozdene kolajne nije se zbunila. Skinula je svoj skupoceni, zlatni carski lanac na kome je u obliku priveska bila prekrasna lala, cvet koji je u to vreme bio simbol lepote, harmonije i bogatstva. Sa osmehom i zadovoljstvom prišla je banatskom oficiru i stavila mu ga oko vrata. Sa svih strana, kažu, odjekivalo je vojničko: �uraaa...uraaa...� Tako se, eto, na ovoj smotri, među mnogim gvozdenim krstovima, našla i zlatna �lala -orden�. Za vreme ručka, ljubomorni na Banaćane, vojnici i oficiri ostalih regimenti ismevali su banatske vojnike nazivajući ih - Lalama. Od tada, pa do danas, Banaćani ostadoše - Lale. Po drugoj legendi, Marija Terezija nije bila samo zaslužna za nadimak, već je Banaćanima bila i kuma.

[blueella]

Cvećem na Banaćane

Posle mnogih junački odbijenih napada turske vojske na granicama Austrougarske, u kojima su visoko junaštvo pokazali graničarski pukovi sastavljeni od Srba, Marija Terezija je odlučila da krene na put i vidi te, tada već slavne junake. Putovala je, kao i uvek, diližansom i sa velikom pratnjom. Put do Petrovaradina vodio je preko Slovenije, Slavonije i Srema, gde se zaustavila da se odmori. Pošto nije želela da prelazi Dunav, koji je te godine valjao velike vode, znajući i da putevi do banatskih i bačkih karaula nisu u dobrom stanju, odlučila je da smotru graničarskih pukova izvrši u Sremu. Komandantima pukova iz Banata i Bačke naređeno je da odaberu najbolje vojnike i da ih odmah prevezu na sremsku stranu i pripreme za smotru. Za mesto parade izabrana je udoljica, koja vijuga od padina Fruške Gore do Dunava. Tu udolicu
danas preseca stari put Novi Sad - Beograd u blizini Gladnoša. Bio je, legenda kaže, divan, sunčan, prolećni dan. Pukovi su rano pre podne postrojeni a Marija Terezija se, posle mise, dovezla na smotru. Dočekali su je uparađeni graničari postrojeni u tri ešalona: banatski, bački i sremski. Komandant je, kao i uvek u ovakvim prilikama, podneo raport predavši carici veliki buket lala, tada veoma skupocenog cveća, jer su ga imali samo bogati ljudi s obzirom da je lukovica dovožena čak iz Holandije. Primivši raport i cveće Marija je pošla u obilazak graničara. U prvom ešalonu čekali su je, u stavu mirno, Banaćani. Stigavši do njih, impresionirana njihovim izgledom i vojničkim držanjem, spontano je počela da baca lale na graničare govoreći: �Šta će meni ove lale? Ovo su - moje lale (pokazujuci na Banaćane), ovi junaci brane moju carevinu.� Posle smotre, najboljim graničarima su, na improvizovanom prijemu, uručena mnoga odlikovanja i nagrade.Tako je ostala priča o lalama kao cveću, carici i Banaćanima kao lalama, a na mesto smotre kasnije je postavljen spomen-kamen.