Close

Strana 6 od 6 PrvaPrva ... 456
Prikaz rezultata 51 do 55 od ukupno 55
  1. #51
    JagoDica Avatar od  Bombica

    Pol
    Žensko
    Član od
    05.11.2008.
    Aktivnost
    15.07.2014
    Zemlja
    Macedonia
    Lokacija
    negde ispod sunca
    Godine
    41
    Poruke
    6,654
    Blog
    30
    Slike
    121

    Odgovor: Lekovite biljke

    MAJCINA DUSICA




    Drugi nazivi: babina duša, babja dušica, bakina dušica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, dušicina, dušicka, materina dušica, materka, tamjanika .
    Latinski naziv: Thymus serpyllum .
    Opis biljke: Majcina dusica je trajna 20 - 30 cm visoka, grmasta biljka. Ima uske elipsaste sivo - zelene listice sa kratkim peteljkama.Roza do lila cvetovi stvaraju na vrhovima stabljike okrugle cvetove, jakog i ugodnog mirisa. Zbog tog jakog mirisa koji odbija biljne usi sadi se pored ruza ili drugog, na usi osjetljivog, cveca... ,

    Stanište:
    raste na suncanim mestima.

    Lekoviti deo biljke:
    Lekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljucivo u listu i cvetu majcine dušice. Treba napomenuti da majcinu dušicu treba brati pažljivo. Ni kako se ne sme cupati, jer se time biljka uništava. Treba odsecati samo gornju polovinu lisnatih grancica u cvetu i to makazama.

    Za zaštitu u vreme epidemija se preporucuje svakodnevna upotreba caja od majcine dušice, jer ona ima svojstvo da zaustavlja razvoj mnogih patogenih klica, a neke
    i uništava. Ali, ovde treba naglasiti koliko je važno pravilno pripremiti caj.


    1. Nikada ne kuvati caj u otvorenom sudu.
    2. Uzeti dovoljnu kolicinu biljke za pripremu caja

    Majcina dušica sadrži lako isparljive
    lekovite sastojke i kuvanjem u otvorenoj posudi oni ispare, te tako pripremljen caj nema lekovita svojstva. Caj pripremljen sa nedovoljnom kolicinom biljke takode nema lekovita svojstva. Dakle, da napravite dobar caj, uzmite supenu kašiku majcine dušice, prelijte sa dvesta grama kljucale vode, poklopite i nakon pola sata ocedite, zasladite medom i pijte tri do cetiri šolje caja dnevno. Majcinom dušicom se takode možete inhalirati što ce dati još bolje efekte u terapiji.
    Ovim postižete dva uslova koja daju najbolje efekte u iskašljavanju, jer se obezbeduju dobra hidracija organizma i vodena para koja sadrži lekovite sastojke majcine dušice uspešno razraduje sekret u bronhijama.

    Lekovito delovanje:
    Ulazi u sastav lekovitih preparata za lecenje disajnih organa,
    organa za varenje... Koristi se kao zacin, konzervans i antisepticko sredstvo
    Majcina dušica je omiljen lek u narodnoj medicini. Kod nas se vekovima upotrebljava, pre svega, kao lek za lecenje organa za varenje. Majcina dušica se daje protiv crevnih parazita, narocito protiv decjih glista...

  2. #52
    tisina je zlato... Avatar od  psssst

    Pol
    Žensko
    Član od
    04.12.2006.
    Aktivnost
    20.01.2014
    Zemlja
    Yugoslavia
    Lokacija
    ravnica...
    Godine
    30
    Poruke
    1,501

    Bulka

    Rhoedos flos, cvet bulke (divljeg maka)



    Biljka: Papaver rhoeas L., Papaveraceae

    Opis biljke: jednogodišnja korovska zeljasta biljka visine do 90 cm.

    Droga: osušeni, tanki, zgužvani, purpurno-ljubičasti krunični listići (Rhoeados petale), po obodu celi, na bazi suženi sa crnom pegom. Bez mirisa, sluzavog i gorkog ukusa.

    Hemijski sastav: antocijani, alkaloidi (do 0.07%), seceri, sluzi...
    Dominantni alkaloid READIN (tetrahidrobenzazepin)

    Delovanje i primena:
    READIN je blagi sedativ i antitusik (protiv kaslja) pa je cvet Bulke nekada bio neizostavan deo prsnih cajeva,a kao blagi sedativ koristio se u lecenju nesanice.
    Iako ne postoje tacni podaci o farmakološkom delovanju utvrđeno je da slični strukturni tipovi deluju kao dopaminergični antagonisti i neuroleptici.
    Primenjuje se jos i u terapiji srčane aritmije.
    Lako cu,ako je do mene.........

  3. #53
    tisina je zlato... Avatar od  psssst

    Pol
    Žensko
    Član od
    04.12.2006.
    Aktivnost
    20.01.2014
    Zemlja
    Yugoslavia
    Lokacija
    ravnica...
    Godine
    30
    Poruke
    1,501

    Odgovor: Lekovite biljke

    Sambuci flos cvet zove


    Biljka: Sambucus nigra L., Sambucaceae

    Opis biljke: žbun ili nisko drvo.

    Rasprostranjenje: Nastanjuje Evropu, Zapadnu i Centralnu Aziju i Severnu Afriku.

    Droga: Osušni cvetovi samonikle zove.

    Hemijski sastav: etarsko ulje (0.03-0.14%), flavonoidi (1.8%): flavonoli i njihovi glikozidi, rutin (1.92%), izokvercitrin, hiperozid, astragalin, kvercitrin.
    Fenolkarbonske kiseline: hlorogenska kiselina, kafena i ferulna kiselina.
    Tragovi mandelonitril-b-glukozda (sambunigrin)
    Triterpeni, tanini, sluzi i dr.

    Delovanje. Dijaforetik(intenzivira znojenje). Blago laksativno djstvo

    Primena: Kod prehlade i gripa , pojačava bronhijalnu sekreciju i izlučivanje mokraće.
    Ulazi u sastav antitusiv(protiv kaslja) preparata, preparata za sinusitis, sastojak je multikomponentnih preparata za otklanjanje reumatskih bolova.
    Lako cu,ako je do mene.........

  4. #54
    tisina je zlato... Avatar od  psssst

    Pol
    Žensko
    Član od
    04.12.2006.
    Aktivnost
    20.01.2014
    Zemlja
    Yugoslavia
    Lokacija
    ravnica...
    Godine
    30
    Poruke
    1,501

    Odgovor: Lekovite biljke

    Cinchonae cortex kora hininovca


    Biljka: Cinchona succirubra Pavon (syn. C.pubescens Vahl. ), Rubiaceae

    Opis biljke: Zeleno, visoko drvo sa kožastim, sjajnim eliptičnim listovima. Plod je čaura puna sitnog semena

    Rasprostranjenje: Južna Amerika: Kolumbija, Peru, Ekvador i Bolivija. Raste na istočnim padinama Anda na visini od 1500-3500m. Uglavnom je istrebljena. Plantažno se gaji na Javi, tropskim delovima Azije, Afrike (Tanzanija i Kenija) i u Gvatemali i Boliviji.

    Droga: Cinchonae cortex (crvena kora) je osušena kora grana, stabla i korena gajenih biljaka, starih 8-12 godina. Kora je tvrda, gorkog i oporog ukusa, slabog mirisa. Spolja sivo-smeđa, obrasla lišajevima, iznutra crvena fino izbrazdana.
    Kora dobijena guljenjem korena je deblja, crvene boje.
    Koriste se i druge vrste: Cinchona officinalis, Cinchona ledgeriana, Cinchona calisaya. Iz njih se dobija industrijska žuta kora za ekstrakciju alkaloida.


    Hemijski sastav: alkaloidi do 6.5%, polifenoli (katehinski tanini), hina kiselina, triterpenski saponozidi i malo etarskog ulja.
    Alkaloidi hininovca: monoterpenski indolni alkaloidi
    Dominantni alkaloidi.:
    hinin i hinidin
    cinhonin i cinhonidin

    Delovanje:
    Hinin: antimalarik. Deluje na eritrocitne, aseksualne oblike izazivača malarije, Plasmodium vivax i P.falciparum (šizontocid).
    Ima izrazito gorak ukus (spada u tzv gorke droge- amara aromatica)pa se u jako malim kolicinama koristi u industriji, pre svega pica ali i svih ostalih proizvoda koji imaju ukus bitter lemon-a . Zbog ove svoje organolepticke osobine pojacava sekreciju digestivnog trakta i povecava apetit, a redje se upotrebljava kao blag antipiretik(snizava telesnu temperaturu), analgetik i uterotonik jer ima i osobinu da prvo povecava a zatim smanjuje snagu i radnu sposobnost poprecnoprugastih misica, kao i osobinu da snizava telesnu temperaturu, a utice i na kontrakcije materice.
    Kombinuje se sa papaverinom, fenobarbitalom i ekstraktom gloga.
    Hinidin pokazuje delovanje na miokard, smanjuje osetljivost ćelija i skraćuje vreme depolarizacije, a produžava relaksaciju. Terapijski se propisuje kod aritmija i tahikardija.
    Cinhonin i cinhonidin deluju slično ali se redje koriste.

    Semisintetski derivati:
    hinicin u terapiji cerebrovaskularnih povreda
    hidrohinidin: antiholinergik i arterijski vazodilatator.

    Svojevremeno sam cula i cinjenicu da negativno utice na hrskavicu tj izaziva ostecenje zglobova, ali koliko je ta info tacna... provericemo, sve u svemu ako je tacna, ne treba preterivati s schweppes-om npr
    Lako cu,ako je do mene.........

  5. #55
    Starosedelac Avatar od  tetkaD

    Pol
    Žensko
    Član od
    04.03.2010.
    Aktivnost
    26.07.2014
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    soba crvene boje
    Godine
    66
    Poruke
    1,989
    Blog
    3

    Odgovor: Lekovite biljke

    Šipak- plod divlje ruže ( lat. rosa canina ),

    je najbogatiji prirodni izvor vitamina C, ali sadrži u sebi bioflavonoide i enzime koji potpomažu njegovu asimilaciju. Šipak je 120 puta bogatiji vitaminom C od pomorandže. Zreli plodovi koriste se za spravljanje čaja, pekmeza, džema, ali, salatu ili sok od šipaka retko ko pravi i to zvuči pomalo ekscentrično! Ukuvanjem šipaka vitamin C u ogromnoj meri biva uništen, kao sve ostalo korisno u njemu, pa makar pekmez bio sladak da se prsti poližu. To se ne događa ako se na pr. 200gr.zrelih šipaka pažlivo očisti od semenki (što jeste malo pipav posao) i pridoda kao sastojak nekoj uobičajenoj raw salati od povrća. Šipak dozreva od septembra do oktobra, ali se može brati sve do sredine decembra.Valjano je brati samo zdrave i čvrste, a ne mekane-gnjile šipke. ( Mala dodatna nevolja jeste samo nemilosrdno bodljikavo trnje po granama, ali uz malo veštine, adekvatne rukavice i odeću, berba može biti bezbolna i efikasna. Važno je obratiti pažnju na to gde se žbun nalazi, da ne bude ublizini prometnih saobraćajnica gde šipak često raste i na drugim zagađenim mestima. Alternativa bockavom branju je kupovina od piljara koji će se zarad pazara na vaše pitanje o lokaciji branja svoje robe, zaklinjati da su to činili bezmalo na Divčibarama! ) Dakle, sok od šipaka pravi se na sledeći način: Pribavljenu količinu plodova dobro oprati i ocediti, zatim voćarskim ili nekim drugim oštrim makazama odstraniti peteljku s jedne, i vrh s druge strane šipka i preseći ga na polovine ili četvrtine, U zavisnosti od volje i strpljenja semenke i dlačice odbaciti(kao kod pravljenja salate), ili sve skupa odmah ubaciti u električnu seckalicu doliti dovoljno prokuvane-ohlađene (prethodno prečišćene- strukturisane vode), i mleti, ali ne da se u potpunosti sve usitni ali da liči na sok. Onda to sipati u čist sud, dobro poklopiti i odložiti na hladno ili u frižider. Nakon oko 1-2 h. vecina semenki će pasti na dno, pa pažljivo izručiti gornji sloj tog polusoka u drugi sud, izbaciti poneku zaostalu semenku a onda to vratiti u seckalicu pa detaljno usitniti. Dobijeni sok biće crvene boje, a gustina će mu zavisiti od količine dodate vode. Sok procediti kroz cedku za čaj, dodati vitamin C u prahu 1gr po litru, a potom razliti u čiste plasične flaše od 0,5 l.(sok je pravi koncentrat) zašrafiti poklopac, i staviti u zamrzivač. Po potrebi odmrznuti, piti kao sok ili koristiti kao preliv za salate i jela. Sirovi-raw šipak-sok je prijatno kiselkastog ukusa, pravi eliksir-terminator slobodnih radikala u ljudskom organizmu. Nazdravlje!

    Uskoro ni o meni ni o tebi niko neće pričati niti znati,neki drugi ljudi živet će ovde...mi nećemo nikome nedostajati

Strana 6 od 6 PrvaPrva ... 456

LinkBacks (?)


Slične teme

  1. Biljke - azbuka
    Autor Kunic u forumu Igre bez granica
    Odgovora: 816
    Poslednja poruka: 29.08.2013, 20:49
  2. Sobne biljke
    Autor swba u forumu Biljno carstvo
    Odgovora: 20
    Poslednja poruka: 19.03.2011, 12:21
  3. Zabranjene lekovite biljke
    Autor fiona u forumu Biljno carstvo
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 03.03.2010, 13:48
  4. Biljke u snovima...
    Autor ZOE u forumu Biljno carstvo
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 17.04.2007, 13:52
  5. Otrovne biljke
    Autor silvia u forumu Biljno carstvo
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 05.04.2007, 06:58

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •