Close

Prikaz rezultata 1 do 5 od ukupno 5
  1. #1
    Poznata fAca Avatar od  Aca1983

    Pol
    Muško
    Član od
    14.04.2007.
    Aktivnost
    10.02.2011
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    "Mlecni put"
    Godine
    30
    Poruke
    996
    Blog
    1

    Mikroorganizmi i njihov odnos sa biljkama

    Virusi se mogu izolovati i cuvati u kristalnom obliku, a kada se unesu u zivu celiju oni se umnozavaju i izazivaju patoloski proces. Njihovo umnozavanje van zive celije nije moguce - zato se smatraju obligatnim patogenima ili biotrofima. Virusi nemaju celijsku gradju pa se oznacavaju kao cestice ili partikule. Bolesti koje izazivaju su viroze, a nauka koja izucava viruse je virologija. Fitopatogeni virusi su virusi biljaka. Do danas je poznat veliki broj fitopatogenih virusa - oko 1000. Mnogi od njih izazivaju ekonomski veoma znacajne bolesti (virus mozaika duvana, sarke sljive, uvijenost lisca,..). Karakteristicno za viruse je jos da poseduju antigene osobine, jer uneseni u telo zivotinje stvaraju antitela. Virusne cestice su najcesce izduzenog i izometricnog (loptastog) oblika.
    Izduzeni virusi imaju cilindrican (cevast) oblik , dok su izometrijski virusi zatvorene ljuske (poliedri) sa ikosaedarnom simetrijom.
    Velicina izduzenih virusa je obicno 10-25 x 15-300nm. Po pravilu sa povecanjem duzine virusne cestice, smanjuje se njihova debljina. Dimenzije izduzenih virusa se koriste za njihovu identifikaciju jer su specificne za odredjenu vrstu.
    Izduzeni virus (primer virus mozaika duvana TMV):

    Izometrijski virusi su po velicini cestica svrstane u dve grupe prema precniku koji je 20-35nm, i 60-110nm.

    Virion se sastoji iz dva osnovna dela: spoljnji deo je proteinski omotac ili kapsid, a unutrasnji jezgro (sastavljeno od nukleinske kiseline RNK ili DNK). Kapsid ima zastitnu ulogu i sastavljen je od velikog broja proteinskih jedinica. Nukleinska kiselina cini 5-40% virusne cestice, a protein 60-95%. Virusi imaju mali broj gena 1-12. Obrazovana virusna cestica sa svim delovima sposobna za infekciju naziva se virion. Pored proteina i nukleinske kiseline u sastav virusne cestice ulaze jos i lipidi, poliamini, voda i metali. Voda cini 10-40%.
    Posle dospevanja virusnih cestica u citoplazmu, nastaje razgradnja njihovog proteinskog omotaca delovanjem celijskih enzima. Na ovaj nacin nukleinska kiselina postaje slobodna. Pod njenim uticajem sintetise se enzim sintetaza koji je neophodan za umnozavanje roditeljske spirale. Na ovaj nacin inficirana biljna celija reprodukuje na racun sopstveno izmenjenog metabolizma nove infektivne nukleinske kiseline virusa, koje odredjuju aminokiseline, a one sintetisu protein. Spajanjem proteinskog omotaca sa nukleinskim kiselinama nastaje nova virusna cestica.
    Postoje virusi koji se nalaze samo u jednoj biljnoj vrsti monofagi, i virusi koji su infektivni za veci broj biljnih vrsta-polifagi.
    Prikaz virusa u akciji na celiji:
    Poruku je izmenio swba, 16.05.2007 u 07:02 Razlog: centriranje slika... estetski zahvati

  2. #2
    Poznata fAca Avatar od  Aca1983

    Pol
    Muško
    Član od
    14.04.2007.
    Aktivnost
    10.02.2011
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    "Mlecni put"
    Godine
    30
    Poruke
    996
    Blog
    1

    Odgovor: Mikroorganizmi i njihov odnos sa biljkama

    U mikroorganizme ubrajamo lisaje, protozoe, gljive, alge, bakterije, arhe i viruse.
    Mikroorganizmi imaju najnajvecu ulogu u kruzenju materije na nasoj planeti. Oni vrse raspadanje i transformaciju izumrlih organizama.
    Ako ne bi bilo mikroorganizama, mrtva organska materija bi se nakupljala na povrsini zemljista, a postojece rezerve biljnih asimilativa bi se istrosile, a nakon toga nestalo bi hrane, i nastupilo bi opste izumiranje i biljaka i coveka.
    U zemljistu mikroorganizmi formiraju humus raspadom organske materije, a posle taj humus prevode procesom mineralizacije u mineralne materije.
    Postoje posebni sojevi bakterija koji se koriste za djubrenje biljaka.
    Mnogi mikroorganizmi imaju velikog uticaja u alkoholnoj industriji,jer izazivaju alkoholno vrenje, a dosta se mikroorganizmi korste i u proizvodnji mlecnih proizvoda, antibiotika, vakcina, za proizvodnju silaze, ...
    Ono sto ljudi prvo pomisle kad se spomene bakterija, virus, ili ...jeste uzrocnik oboljenja, kvarenja hrane,...

  3. #3
    Poznata fAca Avatar od  Aca1983

    Pol
    Muško
    Član od
    14.04.2007.
    Aktivnost
    10.02.2011
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    "Mlecni put"
    Godine
    30
    Poruke
    996
    Blog
    1

    Odgovor: Mikroorganizmi i njihov odnos sa biljkama

    Kod mikroorganizama zastupljena su cetri osnovna oblika : okrugao, stapicast, izvijen i koncast . Postoje i zvezdasti, kockasti, i oblika rozete.
    Okrgli ili loptasti oblik naziva se „koka” i najrasprostranjeniji je . Obicno je kod bakterija, algi i gljiva. Tu se razlikuju:
    Monokoke-to su pojedinacni okrugli oblici, i nastaju deobom celije na dva dela.
    Diplokoke-isto, samo sto novonastale celije ostaju zajedno.
    Streptokoke-to su koke povezane u lance
    Tetrade-su po cetri koke medjusobno povezane. Nastaju deobom celije u dve ravni pod pravim uglom.
    Sarcine-su paketici od po osam koka zajedno, a nastaju deobom koke u ri ravni pod pravim uglom.
    Stafilokoke-su grozdaste skupine okruglih bakterija koje nastaju deobom koka u vise ravni po razlicitim uglovima.
    Stapicasti oblik je zastupljen kod bakterija i algi. Stapici mogu biti sa ravnim,oblim ili zasiljenim vrhom. Mnogi stapici formiraju spore tzv. Bacili.
    Ako su po dve celije to je diplobacil, a ako su u lancima to su onda streptobacili ili streptobakterije.
    Izuvijani oblik –narocito zastupljen kod bakterija. Bakterije u obliku zareza zovu se vibro, u obliku uvojka zovu se spirale, a ako poseduju vise zavoja to su spirohete.
    Koncasti oblik-je zastupljen najcesce kod gljiva, cijano, S i Fe bakterija, cianobakterija,...
    Zvezdasti oblik-imaju bakterije iz roda Astra.
    Oblik rozete-imaju bakterije iz roda Caulobacter.
    Cetvrtasti oblik –imaju bakterije iz roda Arcula (nalaze se u vecim skupinama u slanim jezerima i morima).


    Da biste imali bar malu predstavu slikao sam koncasti oblik-micelije, samo mozda nije najbolje uvecanje, ali sta cu, kad mi mikroskop nije jaci .




  4. #4
    tisina je zlato... Avatar od  psssst

    Pol
    Žensko
    Član od
    04.12.2006.
    Aktivnost
    20.01.2014
    Zemlja
    Yugoslavia
    Lokacija
    ravnica...
    Godine
    30
    Poruke
    1,501

    Odgovor: Mikroorganizmi i njihov odnos sa biljkama

    Citat Aca1983 kaže: Pogledaj poruku
    Ono sto ljudi prvo pomisle kad se spomene bakterija, virus, ili ...jeste uzrocnik oboljenja, kvarenja hrane,...
    A ja se prvo setim simbioze i azotofiksatorskih bakterija
    Lepo biljci,a lepo i bakterijama
    Lako cu,ako je do mene.........

  5. #5
    Poznata fAca Avatar od  Aca1983

    Pol
    Muško
    Član od
    14.04.2007.
    Aktivnost
    10.02.2011
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    "Mlecni put"
    Godine
    30
    Poruke
    996
    Blog
    1

    Odgovor: Mikroorganizmi i njihov odnos sa biljkama

    Citat psssst kaže: Pogledaj poruku
    A ja se prvo setim simbioze i azotofiksatorskih bakterija
    Lepo biljci,a lepo i bakterijama
    Nisam toliko siguran da svi znaju sta je to simbiozna azotofiksacija I sta su simbiotske azotofiksatorne bakterije, pa cu sad napisati nesto i o tome.

    Biljke tesko usvajaju azot iz atmosfere. On se mora prvo prevesti u biljkama pristupacne oblike (amonijacni i nitratni), i skladistiti se u zemljistu. U tome biljkama pomazu odredjeni mikroorganizmi koje nazivamo azotofiksirajucim. Simbioznu azotofiksaciju obavljaju azotofiksatori koji zive u simbiozi s visim biljkama. Ovu aktivnost obavljaju specijalni sojevi bakterija iz rodova Rhizobium, Bradyrhizobium,i ... Oni se obicno nalaze u kvrzicama koje formiraju na korenovima biljaka-kod leguminoza, pa se zato i nazivaju kvrzicnim bakterijama.



    Bakterije u kvrzicama uz pomoc enzima nitrogenaze vrse fiksaciju azota iz vazduha. Fiksirani azot daju biljci, a biljka njima svu ostalu hranu koja je potrebna. Kolicina fiksiranog azota koji se na ovaj nacin dobije je i do 400kg/hektaru svake godine (obicno oko 50-150kg). Tako se ostvaruje obostrana korist-sto kazes-lepo biljci, a lepo i bakterijama azotofiksatorima. Deo azota usvoje mikroorganizmi, ali deo daju biljci, dok jedan deo ostane u zemljistu.

    Zahvaljujuci simbiotskim azotofiksatorima leguminozne biljke se skoro u potpunosti obezbedjuju azotom iz atmosfere.

    Leguminoze (grasak, pasulj, soja, i ostale mahunarke iz familije Fabaceae) nije ekonomicno djubriti vecim kolicinama azotnih djubriva, jer ce deo azota dobiti od azotofiksirajucih bakterija.
    Na infekciju su osetljive samo mlade korenske dlake u zoni izduzivanja korena neposredno iznad njegovog vrha.
    Poruku je izmenio Aca1983, 07.08.2007 u 00:32

Slične teme

  1. Romkinje i njihov polozaj u Srbiji
    Autor bellissima u forumu Društvo oko nas
    Odgovora: 33
    Poslednja poruka: 03.09.2010, 15:42
  2. Odnos prema mentalno obolelima - slika društva u celini?
    Autor joksi u forumu Društvo oko nas
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 30.07.2010, 16:40
  3. Fitoterapija - lecenje biljkama
    Autor ZOE u forumu Zdravlje
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 08.11.2008, 14:19

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •