Buba Erdeljan

Dok sedim u tišini
čujem voz u daljini
kako prolazi.

Kao mladost, kao život
kao ljubav, kao san
kao ovaj kišni dan.



Ono što nam ostaje nek bude na radost:

sva sećanja, uverenja
i sve što je duša cela
poželela
pretočila
iz reči u dela!

Radi se o drugoj strani medalje.
O jednom od najmodernijih gradova na svetu.
Da li možete kroz ove slike da otkrijete o kom je gradu reč?? )

1.jpg

2.jpg

jebel ali.jpg

dzamija.jpg

indijci.jpg

Ovo sam čula samo jednom još davnih osamdesetih, radio Pingvin, Dačina emisija "Beograde, dobro veče" i još uvek pamtim...


Počeo sam da volim nešto jako kao dogoreli sjaj muzike na tvojoj žurci i zato uživam večeras...
posmatram te u tami nekog praznika, a niko drugi to verovatno nije. Svidja ti se moj pogled na stvari, a ja na sebi imam samo tebe. Pijem vodu iz tvog stomaka, a ti jecaš i šapućeš :"tako zeka ...

Nebo je noćas ljubičaste boje
i zvezde tako sjajno trepere,
tako je divno milo moje,
volela bih da sam tu - kraj tebe.

40692c.jpg


Nebo je noćas ljubičaste boje,
vetar mi donosi tvoj glas:
"tako je divno milo moje,
al' ovo vreme nije za nas"

Jedna za drugom
misli se roje.
Koje?
Ne mogu da se prebroje!

Otkačene,
u koloru,
liče na noćnu moru,
smislile su neku foru
da me čine budnom
i još više čudnom
za svet oko sebe.


E, baš mi se...!


Jedna za drugom
misli se roje.
Kako li se samo ne boje
odluke moje
sa svetom celim
da ću da ih podelim??




Jedna ...

E.



I ovo gluvo doba noći,
uskoro će proći.
A sa novim danom,
ne znam šta neću moći:
da se smešim,

da ih tešim,

modrice na kolenima im ljubim,

da na trepavicama dubim.


A što da ne?
...