izabelitta

Nikad se ništa neće dogoditi:
Il’ je poraz, ili razlakšanje
Ili sudbe neka smicalica
Nit’ je poraz, niti razlakšanje
Niti sudbe neka smicalica
Već to čovek na čoveka liči

Možeš hiljadu stvari hteti
Drugu hiljadu načeti u pokušajima
Treću ispucati do kraja redenika
I od milion odustati
Opet isto
Istorija vrti istu ploču
A ljudi simuliraju varijacije
(Kako smešno:
Džon Vejn je bio alfa -
Unikatan jebač, reklo bi se
A verovatno se ugledao
Na nekog lokalnog dripca
I skinuo foru za ulogu
Koliko li se kasnije nesrećnika
Pokušalo uvući u taj kalup
Misleći da će se žmirećki
I nehajnim teksamsišoskonja
Hodom
Osloboditi omče nejebice
Isto toliko je Elizabeti
Pokušalo da se samookleopatri
Da ajlajniranim treptrepom
Ulepša kadar svakodnevice
I zacaruje svojim životom
Makar debelog kućnog mačka
Krunisala u Cezara)
Elvisi i Madonne
Kuperi i Merlinke
Volontiraju po Haitiju
Jure besne Talibane
Pišu knjige o Sedni
Ili gaje muškatle u Čačku
I svi žele da im se pre kraja
Desi malo love, slave
Malo voljenosti i duplih
Orgazama

Zalud kalup, zalud histerija
Neće biti ništa što već nije
Krajevi su ale, gladne ale
Imagine je himna istorije