Kill Bill

...blize se oktobarske ujdurme..
i ona svakodnevna rutina, koja mi je pomalo i nedostajala svo ovo vreme...
i dok prolaze one letnje vrucine, razmishljam da li ce mi uopshte nedostajati ili sam se samo previshe zazelela onih prelepih zimskih carolija... pa chak i onih tumornih kishovitih dana pracenih grmljavinom, koje bi provodila scucurena ispod pokrivaca uz svaki put novu i neprocitanu knjigu debelih, istroshenih korica, otvarajuci pazljivo svaku stranu da ne bih nehotice iscepila ...

Bila je to prva nedelja septembra, behu josh vrucine, pracene vechernjim pljuskovima...
Neocekivani poziv, poremetio je sve moje planove, poremetio je mene...
I znajuci da me remeti nije oklevao da me otme toj svakodnevnoj rutini...
Nije bilo teshko videti zar u mojim ocima pri nashem ponovnom susretu...
Nije teshko bilo pokleknuti pred izazovom, poslushati onaj mali glasic koji nam govori da nishta nije nemoguce, da koracamo otkucajima svoga srca, da to nije san i da ...

Uz prodorne zvuke grmljavine i nemire nosene vetrom, najzad smo se sreli. Djavo i ja.
Dugo iscekivan susret,sa moje strane.
Svaki mudar covek zna da ce mu Djavo kad tad zakucati na vrata.
Ocekivala sam taj sudbonosni suret, i bila spremna za njega...
U suprotnom svo moje iscekivanje i radoznalost bili bi uzaludni.
Kako bih drugacije znala da je to bas ON?
Ne kuca on na vasa vrata , pa kad vi pitate: "Ko je?", on kao u onoj decijoj igri odgovara ...