simke

malo pre je prošlo pola pet,
dok sam zakuvavao kafu ...
pola pet, 04:30 ...
pa još nije ni jutro, strašno ...
osećam se kao neka velika lenja mačka,
sa teškim usporenim pokretima ...
ovo je neko predjutarnje doba
doba u kojem sam se zatekao
negde u prostoru,
na po puta ...
ni napred ni nazad,
ni levo ni desno,
ni dole ni gore,
ni tamo ni ovamo,.
ni onde ni ovde ...

a kuda ću i da li ću
još nemam pojma ...

volim kada se rano probudim
ali sada sam ga baš preterao ...
volim doba dana koje će doć' za po ure
volim ''ranojutarnja razmišljanja''
i kada sam ovako izmedju sna i jave ...

dan je najnežniji ovako rano
ako želite da komunicirate sa njim
morate ga uhvatiti u ovo doba
kasnije ogrubi, postane hladan i poslovan ...
nema vremena ni za sebe
a kamoli za nas ...

kafa je teški zločinac
koji ubija
bajke i snove u meni ...

05:00
još malo,
dame i gospodo,
još malo,
treba osećati i biti živ, reke će teći i bez nas
a neka daleka jutra će se buditi sa jednim osmehom manje ...