simke

Jutra su sve hladnija, tamnija i tiša ...

• iskobeljao sam se nekako iz toplog zagrljaja kreveta,
sada se osećam kao da sam ga izdao i izneverio ...
kao da sam pobegao iz zagrljaja pohotne i vrele žene
pravo u hladnoću jutra ...
pa kako za sebe da mislim da sam normalan i kako su razlozi za ustajanje ispravni ...
bolje da ne razmišljam u ovom pravcu
inače ću vrlo brzo doći do zdrave matematike
koja kaže kako se ne isplati ići na posao ...


• skuvao sam i popio prvu jutarnju kafu
tako jaku da bi mogla da se koristi kao oružje


• setih se onih što kasno ležu a rano ustaju,
na koje pomalo ličim ...
pa, oni ne stignu ni da odsanjaju snove,
onako kako valja i kako bi trebalo ...
oni sanjaju kao serijski program ...
ispod njihovih snova piše: nastaviće se ...



• opet dan započinje nekako anemično, bledo, beživotno ...
kao da bi mu prvo valjalo dati neku infuziju ...
ma, ko zna šta on radi po celu noć dok ne svane ...
tu je nešto sumnjivo, kada se ovako teško budi ...