Brak i prijatelji...

[makilli]

widji,ako su prawi prijatelji ..tu nema bojazni da ce se nesto promjenitimoGu da ti dam koliko oce sprimjera..moj drugi kum owaj sto sam ga krstiO,i swe je tO ostalO kao i prije swega..

Za mnoge mislimo kroz život da su nam pravi prijatelji,pa neki od njih to i ostanu a nekima se izgubi svaki trag Imam i ja gomilu primera,što iz ličnih,što iz tuđih iskustava,o pravim i "krivim" prijateljstvima Poenta priče bi trebala da bude zašto nekih prijatelja više nema...

[egzotic]

Za mnoge mislimo kroz život da su nam pravi prijatelji,pa neki od njih to i ostanu a nekima se izgubi svaki trag Imam i ja gomilu primera,što iz ličnih,što iz tuđih iskustava,o pravim i "krivim" prijateljstvima Poenta priče bi trebala da bude zašto nekih prijatelja više nema...

maki to je zaista nestO onda ,sto bi se neki morali zapitati sta je s njima,pa nek izmjere za sto su ih zzwali za prijatelje i kakO su ih takO uopste doziwjeli nadam se da smo se slOzili

[mouteeo]

vecina brakova pocne da zena neda muzu da izlazi ali to vremenom dodje na svoje

[ZOE]

Poučena sopstvenim iskustvom,za ovih par godina braka,primećujem kako se broj prijatelja,što mojih što suprugovih,koje imamo osipa.Pokušavam da pronađem razloge i opravdanja za to ali mi teško polazi za rukom.Neki su nam rekli da smo postali dosadni iako se trudimo da nam društveni život ne bude zapostavljen bez obzira na silne obaveze koje imamo.Drugi kažu da preterujemo sa brigom i pažnjom koju posvećujemo detetu iako i sami znaju da je to isto dete imalo gomilu zdravstvenih problema zbog kojih smo bili sprečeni da se posvetimo njima.Oni pak treći,ne nalaze ništa interesantno u druženju sa ljudima kojima su pored muzike,fimova,izlazaka u životu postale bitne i druge stvari poput brige o detetu i sl.Zašto ne nalaze više ništa zajedničko sa nama?I mi i dalje slušamo istu muziku,izlazimo kad god možemo,pravimo -nazovi žurke- kada nam dete kampuje kod babe i dede,gledamo fimove,blejimo po netu,...drugim rečima radimo sve isto kao i pre braka sa tom razlikom što sada živimo zajedno i imamo a sve je drugo ostalo isto.Da li se ustvari postavlja pitanje jesu li ti prijatelji ikada bili pravi ili smo ipak nas dvoje okrenuli kormilo za 360 stepeni a njima smer vetra više ne odgovara...?

oni koji su iskreni prijatelji, verovatno su ostali i dalje uz vas, kao takvi....
... za ostale "prijatelje"... idi mi - dodji mi
O prijateljstvu: "Nevolja otkriva da li imas prijatelja samo po imenu"!

[dankaBg]

Prijatelji su prva intimna hitna pomoc u nasim zivotima.Njima se moze reci sve ono sto ne mozemo kazati muzu,momku,ljubavniku,deci,rodjacima,kolegama.Prem a tome prijateljstvo spada u kategoriju velikih ljubavi.U vecni vrh ljubavne top liste.

NA PRVOM MESTU JE LJUBAV PREMA DETETU...sledi partner i trece mesto dele ljubav prema prijatelju i roditeljsko-rodbinske veze.

Izdajstva u prijateljstvu bolna su isto onoliko ,koliko i prevare medju zaljubljenima.Tu nema razlike.Srecni i bogati su oni koji uspeju da provuku jedno prijateljstvo od mladosti do zrelog doba.Mada,cini se, da svako zivotno doba zahteva prijatelja za taj odredjeni period.Prijatelji ulaze i izlaze iz nasih zivota i to je prirodno...(mada ponekad moze biti jako tuzno i stresno..)
Njihovi saveti, zivotni stavovi,vrednosne skale,iskustva,neprocenjiv su dodatak nasem licnom zivotnom svemiru.Cak je ljubomora koju ponekad osecamo prema prijateljima podsticajna posto nas tera da radimo na sebi...

Mozda nesto od ovoga, ima veze sa tvojim zivotom i tvojim prijateljima....

[Meggy]

Prirodna je stvar da ljudi menjaju nacin zivota kad im se rodi dete i da samim tim imaju i vise obaveza. Sve se to moze uklopiti pa da ostane vremena i za drustvo, ako si malo spretniji. Medjutim, problem nastaje kad se ljudi posle udaje/zenidbe/rodjenja deteta učaure i postanu asocijalni, a da za to nemaju nikakav valjan razlog. Muskarci jos i zadrze neku dozu drustvenog zivota, a zene sebe u startu otpišu.

Na primer, moja drugarica (koja je bila pojam hiperaktivnosti) je pocela da zivi sa momkom i posle vrlo kratkog vremena uspesno poprimila njegov nacin zivota, iako to nije nesto sto njoj odgovara. On veci deo dana provede ili u spavanju, ili lezeci na krevetu uz TV, a njoj je bilo lakse da ide linijom manjeg otpora i da pocne i ona tako, nego da vodi nacin zivota kakav njoj odgovara. Tako smo dobili osobu koju mrzi da se bavi sportom (za koji je pre toga bila inicijator), koju mrzi da izadje u grad, koju cak mrzi i u setnju da ode.
Moja kuma (to jes', ja sam njoj kuma) i ja smo bile nerazdvojne. Od kad se udala (sto je bilo pre deset godina), kod mene je bila ukupno tri i po puta, svaki put zato sto joj je trebalo nesto na kompu il' stagod drugo. Ok, kapiram da imas troje dece, ali nije istina da ne mozes da izdvojis bas ni malo vremena za jednu kafu. Pored svega ovoga, ne preza od cinicnih komentara poput onog da "treba da joj posaljem sliku jer je zaboravila kako izgledam", posto, jelte, davno nisam bila kod nje
Moja koleginica i dobra drugarica je pre nekih godinu dana pocela da zivi s nekim bajom. To je automatski znacilo odricanje od svih stvari koje joj pricinjavaju zadovoljstvo, pocev od sitnih stvari poput tulumarenja sa drugaricama, preko putovanja i svega drugog sto on nije mogao da isprati. Zapravo, neke stvari su joj i dozvoljene, ali ne bez njegovog prisustva Taj sindrom "pupcane vrpce" kojom su pojedini vezani za svoje partnere mi je posebno fascinantan

Toliko takvih slucajeva imam oko sebe, da je to frustrirajuce

Kad pricamo o tome koliko je ko postao dosadan nakon uplovljavanja u bracnu luku, dosadni su mi samo oni ljudi koji, kad dobiju dete, ne umeju da pricaju ni o cemu drugom. Kapiram, volis svoje dete, ali ne vrti se ceo univerzum oko njega, niti bilo ko zeli da slusa o tome kad je podrignuo/la, kakio/la ili prdnuo/la.