Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

[nenad.bds]

Crkva Svetih Kozme i Damjana
Futog

Crkva Futog - Црква Футог

Srpska pravoslavna crkva svetih vrača (lekara) Kuzmana i Damjana podugnuta je 1766.

Crkva Futog - Црква Футог

Crkva Futog - Црква Футог

Monumentalnim dimenzijama i vitkom siluetom zvonika crkva dominira vizurom mesta. To je građevina izduženog naosa, sa polukružnom apsidom u širini broda, plitkim pravougaonim pevnicama i baroknim zvonikom izdignutim iznad pročelja na zapadnoj strani.

Crkva Futog - Црква Футог

Unutrašnjim pilastrima prostor je izdeljen na traveje. U zapadnom delu naosa je noviji hor oslonjen na visoke tanke gvozdene stubove. Naos je presveden poluobličastim svodom koji je poduhvaćen lukovima žto se oslanjaju na pilastre izgrađene na podužnim stranama broda.

Na pilastrima su kapiteli sa karakterističnim plastičnim ukrasom u obliku zavesa sa kićankama. Pevnice imaju spolja trougaone timpanone. Tri portika sa stubovima dozidani su 1908. na zapadnoj, severnoj i južnoj strani hrama.

Crkva Futog - Црква Футог

Ikonostas u futoškoj crkvi slikao je Arsenije Teodorović 1799. Na ovom ranom teodorovićevom delu primetni su uticaji kasnobaroknih eklektičkih shvatanja, nastalih ugledanjem na ostvarenja Teodora Ilića Češljara. U hramu se čuva i značajna zbirka ikona Pavla Simića koja je preneta posle rušenja Blagoveštenjske kapele na starom Vašarištu. U hramu se nalaze i oslikani tronovi i pevnice. Zidno slikarstvo pripisano je, prema stilskim odlikama, radionici Janka Holkozovića. Na svodu su kompozicije marijanske tematike što simbolišu zaštitničku ulogu Bogorodice. U kontekstu evharističke simbolike u oltaru je naslikana Tajna večera, dok je na zapadnom zidu slika Strašnog suda kao opomena o kažnjavanju greha i nagrađivanju vrlina.
(Izvor: Spomeničko nasleđe Srbije, Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije, 1998.)

Crkva Futog - Црква Футог

Crkva Futog - Црква Футог

Crkva Futog - Црква Футог

Obnovom 1908. crkva je dobila sadašnji izgled.
Na pločama u ulazu ispod zvonika navedeni su priložnici novca za obnovu. Iako se na ploči kaže da da su hram obnovili 'pravoslavni Srbi starofutožani' na prvom mestu priložnika je grof Rudolf Kotek sa 3.000 kruna. Nekoliko priložnika dalo je iznose od 555 kr. a većina manje od 300.

Crkva Futog - Црква Футог

Crkva Futog - Црква Футог

Među nadgrobnim spomenicima vidjenijih futožana sahranjenih u porti su i spomenici Zmaj-Jovine supruge i dece.

Crkva Futog - Црква Футог

Crkva Futog - Црква Футог

Crkva Futog - Црква Футог

Na zapadnoj strani puta koji pored Plante vodi prema Kisaču je kapela - vodica. Da je rastinje bilo u periodu vegetacije, moguće da kapelicu ni ne bih primetio. Zastao sam, slikao pri zalasku sunca, skromnu ali održavanu kaplelu okrenutu ka zapadu, prema ritskom terenu.

'Istražujući' šta sam to pronašao, našo sam da je to kapela-vodica posvećena Uspenju presvete Bogorodice. Ima status neparohijskog hrama pri futoškoj crkvi Sv. Kozme i Damjana. Podiguta je 1935. godine.

Crkva Futog - Црква Футог

Veličina futoške crkve, njena lepota i raskošna unutrašnjost govore na svoj način o bogatstvu nekadašnjeg mesta Futoga, 'pored kojeg je bio Novi Sad'.

[streethorn]

Crkva Svetog Nikole u Krčedinu

Izgrađena je krajem 18. veka kao jednobrodna građevina sa oltarskom aspidom sa istočne i zapadne strane. Fasade su raščlanjene niskom soklom, pilastrima i profilisanim krovnim vencem. Crkva je završena 1804. Za vreme Prvog svetskog rata su zvona sa crkve pretopljena u topove. Crkva je spolja okružena prelepom ogradom u kovanom gvožđu sa ornamentima i šarama, ali nikada nije postojala spoljna kvaka.

Crkva nije mala, danas joj je fasada obojena u kombinaciju bele i oker boje. Krst na vrhu je malo nakrivljen. Unutar dvorišta je česma – krstionoca, koju su podigli imućniji meštani sela. Oslikana je ikonama, stručnjaci bi rekli da ne pripadaju pravoslavnoj crkvenoj umetnosti, ali pop Laza nema pojma, uglavnom da se njemu i donatoru sviđa.

Unutrašnjost crkve po malo čemu se razlikuje od ostalih crkava u Sremu. Pevnice datiraju iz perioda 1806. oslikane delima Teodora Vitkovića i Dimitrija Lazarevića. Oltar je ukrašen bogatim drvorezbarskim ukrasom iz 1843. Od prestonih ikona najznačajnije su: ikona Svetog Nikole, Svetog Jovana, Bogorodice sa Hristom i Hrista.

Napomena: fotografije su dosta lošeg kvaliteta, izrađene pre tri godine s mojom prvom poluispravnom Mustecovom kamerom.

[nenad.bds]

Prikaz obnovljen 20. maja 2011. je ovde: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

Саборна црква
СВЕТОГ НИКОЛЕ
у Сремским Карловцима

Crkva Saborna Sremski Karlovci - Црква Саборна Сремски Карловци

На месту данашње Саборне цркве, у XVI веку се налазила мања црква, истом свецу посвећена. Митрополит Павле Ненадовић је 1758. године одлучио да се сруши стара црква и да се на њеном месту отпочне са градњом нове Саборне цркве. Темељи су освештани 7. маја 1758. године, а прилозима митрополита, народа и манастира, она је, по плану израђеном у Бечу, завршена за четири године.

Crkva Saborna Sremski Karlovci - Црква Саборна Сремски Карловци

Плоча на северном зиду цркве говори о њеној изградњи.


Crkva Saborna Sremski Karlovci - Црква Саборна Сремски Карловци

Саборна црква је грађена у барокном стилу као тробродна катедрала. Мајстори градитељи били су Коста Цинцарин и Немац Јоханес.

Crkva Saborna Sremski Karlovci - Црква Саборна Сремски Карловци

На предњем делу цркве истичу се два велика звоника (која по црквеном учењу симболично представљају двојну природу Исуса Христа – људску и божанску) и један мали између њих. Изграђени су по пројекту Захарија Орфелина. Црква је потпуно завршена 1762.

Crkva Saborna Sremski Karlovci - Црква Саборна Сремски Карловци

Звоници Саборне цркве испред којих је чесма 'Четири лава' су најпрепознативији мотив Сремских Карловаца.

На прозорима се налазе витражи, рад немачких мајстора, а изнад хорске апсиде је велики витраж Св. Николе.

У олтарском делу смештен је свети ћивот са делом моштију Св. Арсенија Сремца, ученика Св. Саве и његовог наследника на архиепископском трону. Између олтарског дела и наоса постављена су два престола – са десне стране за патријарха, а са леве, за краља или престолонаследника.

Crkva Saborna Sremski Karlovci - Црква Саборна Сремски Карловци

У левом углу слике је кивот са моштима Св. Арсенија Сремца.

Crkva Saborna Sremski Karlovci - Црква Саборна Сремски Карловци

У олтарском простору налази се велики иконостас који су осликали Теодор Крачун који је трагично настрадао и Јаков Орфелин. Крачун је осликао ликове јеванђелиста у угловима кубета и иконе у горњем делу иконостаса које су обложене позлатом 24-каратног злата. Јаков Орфелин је завршио радове на иконостасу. Иконостас представља врхунац уметничких остварења барокног сликарства у војвођанској уметности. Резбарију иконостаса радио и архијерејскок престола радио је Арсеније Марковић.

Crkva Saborna Sremski Karlovci - Црква Саборна Сремски Карловци

Saborna crkva je teško stradala u velikom požaru, koji je izbio u Karlovcima 7. septembra 1799. godine, kada je plamen, pored dela zgrade Magistrata, progutao i 64 kuće. Na samoj crkvi izgoreo je desni toranj, na kojem su bila zvona, dok je levi bio teško oštećen. Crkva je obnovljena 1805. godine.

Crkva Saborna Sremski Karlovci - Црква Саборна Сремски Карловци

Patrijaršijski dvor (koji se ponekad naziva i Mitropolija) je sada Vladičanski dvor - sedište Episkopa Sremskog - i Saborna crkva dominiraju trgom.

Generalno je obnovljena i restaurirana po projektu arhitekte Vladimira Nikolića, 1909–1910, za vreme patrijarha Lukijana Bogdanovića. Tada je, zbog postizanja harmonije s novim Patrijaršijskim dvorom, dobila renesansnu fasadu, umesto ranije barokne. Bilo je i nekih arhitektonskih promena u samom enterijeru hrama, hor je smanjen i s njega je uklonjena kapela svetog Georgija (ikone i oltar su prenete u riznicu), južna vrata su zazidana, skinuta je predikaonica i na to mesto stavljen je vladarski tron, ispod ikone despota Stefana Lazarevića.

Fotos liturgije je sa zvaničnog sajta Sr. Karlovaca. Na njemu se vide i slike Paje Jovanovića o kojima se u tekstu govori i druge ikone. U nekoliko navrata sam svraćao da napravim kvalitetnije fotografije unutrašnjosti, ali uslovi za to nisu postojali - već neko vreme su u toku radovi na obnovi unutrašnjosti, slike su uklonjene, a skele restauratora zaklanjaju vidik.

Crkva je popločana mramornim pločama, a na svodu je izveden mozaik s motivima Crkve svete Sofije u Carigradu. Slikar Paja Jovanović (1859–1957) je za karlovačku Sabornu crkvu, po narudžbi patrijarha Georgija Brankovića, izradio više slika s biblijskim i istorijskim motivima, koje se sada nalaze iznad pevnica, kao i tri kompozicije, iznad stolova u naosu, na kojima su predstavljene scene iz srpske srednjovekovne istorije, uglavnom vezane za kult svetog Save.

Iznad leve pevnice nalaze se car David dok svira harfu i peva psalme, prorok Mojsije kako prima tablice zakona i car Solomon. Zid iznad desne pevnice ukrašen je predstavama svetog Jovana Damaskina, Hristove besede na Maslinovoj gori i svetog kralja Milutina. Sabornu crkvu krase još tri kompozicije Paje Jovanovića, koje se nalaze u naosu: Sveti Sava kruniše svog brata Stefana za prvog kralja srpskog, Spaljivanje moštiju svetog Save na Vračaru i Sveti Sava miri zavađenu braću Stefana i Vukana.

U priprati se nalazi velika kompozicija Save Stojkova "Proglašenje srpske Vojvodine", postavljena 1998. godine, za proslavu 150. godišnjice Majske skupštine. Ispred Kračunovog i Orfelinovog ikonostasa nalazi se ćivot s delom moštiju svetog Arsenija Sremca (1233–1263), učenika svetog Save i njegovog naslednika na mestu srpskog arhiepiskopa. Arhiepiskop Arsenije je 30 godina upravljao Srpskom crkvom i sagradio manastir Pećke patrijaršije, u koji je iz manastira Žiče, preneo sedište crkve.

Crkva Saborna Sremski Karlovci - Црква Саборна Сремски Карловци

Изнад крипте се налази плоча са именима четири митрополита, четири патријарха и два епископа.

У крипти Саборне цркве сахрањени су скоро сви карловачки митрополити и патријарси, изузев Арсенија III и IV, чији су земни остаци у манастиру Крушедол и патријарха Георгија Бранковића и Лукијана Богдановића, који су због честих поплава положени у за њих изграђену крипту Горње цркве.

Crkva Saborna Sremski Karlovci - Црква Саборна Сремски Карловци

Čudotvorna ikona

U karlovačkoj Sabornoj crkvi nalazi se i ruska ikona "Presveta Bogorodica" iz XIV veka, koju su ruski monasi, kao čudotvornu, poklonili pećkom patrijarhu.
Tu čudotvornu ikonu je patrijarh Arsenije Čarnojević poneo sa sobom u Velikoj seobi, 1690. godine, a od 1713. godine nalazi se u Sremskim Karlovcima. Jednom godišnje, o Đurđevdanu, ikona "Presveta Bogorodica" iznosi se iz hrama i nosi u litiji karlovačkim ulicama.

Crkva Saborna Sremski Karlovci - Црква Саборна Сремски Карловци

Mnogobrojni posetioci, svatovi, učesnici obreda kršetenja slikaju se ispred crkve i pored 'Četiri lava'.

Na prelasku iz XVIII u XIX vek ''Bogati meštani su angažovali čuvenog italijanskog arhitektu Đuzepa Aprilija'' da se podigne česma a sve je rađeno pod kontrolom kamenoresca Andrije Solara. Mermer je dopremljen iz Mađarske iz kamenoloma koji i danas postoji. Na pločama piše da je prvi put obnovljena 1858. a drugi put da je izmeštene na sadašnju lokaciju i renovirana 1925. Poslednja obnova je završena 2008.

Crkva Saborna Sremski Karlovci - Црква Саборна Сремски Карловци

Panorama Karlovaca prikazuje koncenretrovanu baštinu Srba: Srpski pravoslavni bogoslovski seminar (bogodsloviju) bogoslovski internat, Patrijaršiju (ispred nje je Gornja crkva iz XVI v.) zvonike Saborne crkve, Donju crkvu zaklanja krošnja platana, a sasvim desno je katolička crkva.

----

Početkom 2009. našao sam se u Sabornoj crkvi i slikao izgeled u vreme radova na osveržavanju.

Crkva Saborna Sremski Karlovci - Црква Саборна Сремски Карловци

Crkva Saborna Sremski Karlovci - Црква Саборна Сремски Карловци

Crkva Saborna Sremski Karlovci - Црква Саборна Сремски Карловци

Vitraž na zapadnom pročelju crkve je visok, po mojoj proceni, oko četiri metra.

Crkva Saborna Sremski Karlovci - Црква Саборна Сремски Карловци

Na očišćenim delovima sada se jasno vidi ukrašavanje koje je bilo skoro neprimetno pod slojevima nastalim vremenom.

[nenad.bds]

GORNJA CRKVA
Crkva Vavedenja Presvete Bogorodice
Sremski Karlovci

Crkva Gornja Sremski Karlovci - Црква Горња Сремски Карловци

Najstariji podatak o ovom pravoslavnom hramu datira iz 1559. godine, kada je to bio manastir, a metoh manastira Hilandara.

Crkva Gornja Sremski Karlovci - Црква Горња Сремски Карловци

Godine 1746. srušen stari hram i podignut novi (sadašnji) na inicijativu patrijarha Arsenija IV Jovanovića - Šakabente.

Crkva Gornja Sremski Karlovci - Црква Горња Сремски Карловци

Turci su je oštetili 1688. godine, da bi je 1746. obnovio jeromonah Makarije.

Crkva Gornja Sremski Karlovci - Црква Горња Сремски Карловци

Crkva Gornja Sremski Karlovci - Црква Горња Сремски Карловци

Ikonostas je radio Dimitrije Bačević, a svod i zidne slike šest decenija kasnije Georgije Bakalović.

Crkva Gornja Sremski Karlovci - Црква Горња Сремски Карловци

Crkva Gornja Sremski Karlovci - Црква Горња Сремски Карловци

Crkva Gornja Sremski Karlovci - Црква Горња Сремски Карловци

Restauriran ikonostas pripada periodu baroka, a izgradio ga je u 1746. poznati karlovački ikonopisac Dimitrije Bačević.

Obnova Gornje crkve vršena je u više navrata, 1866., 1888., 1897-1903., 1997-1998.

Crkva Gornja Sremski Karlovci - Црква Горња Сремски Карловци

Crkva Gornja Sremski Karlovci - Црква Горња Сремски Карловци

Crkva Gornja Sremski Karlovci - Црква Горња Сремски Карловци

I pored više obnova, unutrašnjost crkve je zadržala, verovatno u velikoj meri, autentičnost hrama iz XVIII - XIX veka.

Crkva Gornja Sremski Karlovci - Црква Горња Сремски Карловци

Crkva Gornja Sremski Karlovci - Црква Горња Сремски Карловци

Crkva Gornja Sremski Karlovci - Црква Горња Сремски Карловци

Na slikama je samo deo nadgrobnih ploča.

Crkva Gornja Sremski Karlovci - Црква Горња Сремски Карловци

Pretpostavljam da je 1977. u okviru obnove kripte sa grobovima dva patrijarha, iznad vrata sagradjen ulaz kaji se vidi na slici.

Pored mnogih sveštenih lica i uglednih Karlovčana, koji su sahranjeni u porti, u kripti hrama, ispod oltarskog dela, počivaju srpski patrijarsi.

Crkva Gornja Sremski Karlovci - Црква Горња Сремски Карловци

U levom sarkofagu je sahranjen patrijarh Lukijan Bogdanović (1867-1913) a u desnom Georgije Branković (1830-1907).

Crkva Gornja Sremski Karlovci - Црква Горња Сремски Карловци

Ploča sa grbom je na južnom zidu, na oko 2,5 metara visine. Nisam uspeo da razaberem o čemu tekst govori.

Crkva Gornja Sremski Karlovci - Црква Горња Сремски Карловци

Crkva se ne može uspešno fotografisati sa ulice. Crkva, ali i porta su otvoreni samo za vreme liturgije nedeljom i praznicima. Zbog toga nisam propustio priliku da, i pored kiše slikam crkvu iz porte i njenu unutrašnjost.

Karlovčani ovu crkvu jednostavno zovu ‘Gornja crkva’.

Crkva Gornja Sremski Karlovci - Црква Горња Сремски Карловци

Na ovoj slici Sremskih Karlovaca Gornja crkva je najbliža, a iza nje su, levo, zvonici Saborne crkve.

[nenad.bds]

БОГОЈАВЉЕЊСКА ЦРКВА
СРБОБРАН

Crkva Srbobran- Црква Србобран

Настала је на прелазу XVIII у XIX век. Једна је од најмонументалнијих српских цркава у Бачкој и прва међу бачким црквама са два висока звоника. Стилски је класицистичка грађевина, са остацима барокних облика (над јужним порталом је барокни забат, док је карактеристичан класицизам, комбинован са остацима барокних облика, испољен у обради два портала од црвеног камена; остала декорација доследно је класицистичка).

Crkva Srbobran- Црква Србобран

Грађевина је једнобродна, са апсидом која је споља петострана а изнутра полукружна. Предњи део је надвишен сферним сводом. Израженији пиластри и дорски стубови поред портика чине ово издање репрезентативним примером градитељства са краја XVIII века и оријентацију у градитељству XIX века. Резбарију иконостаса радио је Георгије Девић 1859–63, иконе и зидне слике Новак Радоњић 1861, а певнице и тронове Константин Пантелић.
Crkva je spomenik kulture od velikog značaja.
(Izvor: Spomeničko nasleđe Srbije, Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije, 1998.)

Crkva Srbobran- Црква Србобран

''U drugoj polovini XVIII veka, stanovništvo Srbobrana ostvaruje snažan nacionalni, kulturni i privredni procvat. To je Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini pružilo uslove za izgradnju novog hrama. Nakon opsežnih priprema, izgradnja je počela 1787. godine. Zbog obimnosti radova i teškoća koje su pratile izgradnju velelepnog hrama, ona je sa prekidima trajala dve decenije.

Crkva Srbobran- Црква Србобран

Crkva je izgradjena na nešto uzvišenijem delu naselja, gde se ranije nalazilo groblje. "Ladja" crkve je dugačka 38,30 metara a široka 12,30 metara. Dva zvonika sa tornjevima visoka su 68 metara. Dubina temelja iznosi 3-4 metara.
Srpska pravoslavna crkva u Srbobranu spada medju naveće i najlepše pravoslavne hramove u našoj zemlji. Izuzetno je arhitektonsko rešenje. Njoj su slični sveti hramovi u Pančevu, Temišvaru i Budimu.

Crkva Srbobran- Црква Србобран

Ispod desnog prozora, na zidu, je propovedaonica, predikaonica, što je retkost u srpskim pravoslavnim hramovima i nema funkciju.

Crkva Srbobran- Црква Србобран

Početkom februara 2009. zatekli smo radove na izolaciji od vlage koje se izvodi potsecanjem zidova pri tlu.

Mada neki manji radovi na crkvi nisu bili završeni, ona je iz rodoljubivih razloga bila osvećena 1807 godine.To je bilo doba velike patriotske borbe srpskog naroda za slobodu i značajnih pobeda Karadjordjevih ustanika. Srbi u Vojvodini su u tim dogadjajima naslućivali ostvarenje svojih neprekidnih nadanja i želja za ujedinjenjem sa svojom braćom južno od Save i Dunava. Smatra se da ova znamenita crkva ima simbolično rodoljubivo značenje: zvonici sa 2 tornja predstavljaju srpski narod sa obe strane Save i Dunava, a velika "ladja" njegovo ujedinjenje i veličinu.

U burnoj i tragičnoj 1848. i 1849. godini naselje je od madjarske vojne sile popaljeno, razrušeno i opljačkano. Srpska pravoslavna crkva je topovskim granatama razorena: tornjevi porušeni, zvonici i ladja oštećeni, krov izgoreo a zvona razbijena.
Posle pada Srbobrana (Sentomaša) 3. aprila 1849. godine i ikonostas Crkve je uništen a crkva opljačkana i oskrnavljena.
Posle tragične 1849. izbeglice iz Srbobrana su se tek 1851. počele vraćati na svoja opustela i u korov zarasla ognjišta. Iako unesrećene i osiromašene, izbeglice prionuše na obnavljanje i popravku svojih kuća i osposobljavanje Crkve za Bogosluzenje.

Crkva Srbobran- Црква Србобран

Crkva Srbobran- Црква Србобран

Crkva Srbobran- Црква Србобран

Crkva Srbobran- Црква Србобран

Jedan od najvećih srpskih ikonoslikara XIX veka Novak Radonjić, rodom iz Mola, naslikao je ikonostas crkve svetog Bogojavljenja od 36 ikona, kao i zidnu sliku Svete Trojice sa Četiri Jevandjelista na svodu iznad soleje.
Drvorez u Srpskoj pravoslavnoj crkvi svetog Bogojavljena izradio je od 1859.-1863. Georgije Dević, jedan od najboljih drvorezbara toga vremena.
Zbog svoje umetničke vrednosti, ikonostas je pod brojem 217 upisan u registar zaštićenih spomenika kulture (rešenje broj 1552, Beograd, 20 decembra 1950. godine).

Pošto je Srpska pravoslavna crkva u Srbobranu posvećena Bogojavljenju, u prvoj zoni su naslikane scene iz života Svetog Jovana ("Krštenje" i "Sabor Svetog Jovana"), pored uobičajenih ikona Bogorodice, Hrista i Svetog Nikole. Na svodu iznad soleje naslikana je zidna slika "Svete Trojice" sa jevandjelistima. Sa drvorezbarem Georgijem Devićem, Novak Radonjić je ostvario izuzetno lepu i raskošnu oltarsku pregradu, sa manjim skretanjem do tada već ustaljenog načina izrade. U nekoliko ikona, a naročito u parapetnoj ikoni "Ilijine žrtve", Radonjić unosi elemente romantičarskog slikarstva, zasnovanog na baroknoj epohi.

Maja meseca 1869. godine, za hram svetog Bogojavljenja u Srbobranu naručena su nova crkvena zvona. Na zvonik desnog tornja zvona su podignuta na Petrovdan jula 1870. Njihov zvon je odjekivao na daleko. Zbog toga je nastao poznati stih:
"Zvone zvona Srbobranska,
sva se ori Bačka".

Ta zvona, dika srbobranska, zvonila su do 1917. godine. Austrougarske vojne vlasti su naredile da se zvona skinu, otpreme za Beč i izliju u topove.

Prozori na Srpskoj pravoslavnoj crkvi svetog Bogojavljenja, stakloslikarski su ukrašeni likovima svetitelja. Stakloslikarske radove je izveo 1938. godine umetnički stakloslikar Milan Stanišić iz Sombora.

Crkva Srbobran- Црква Србобран

U podnožju vitraža su natpisi sa imenima darodavalaca.

Nakon završetka Prvog svetskog rata, Srpska pravoslavna crkvena opština je kupila nova crkvena zvona. Postavljena su na zvonik, ali će još dva puta stradati.

Srpska pravoslavna crkva svetog Bogojavljenja u Srbobranu je bez povoda i razloga aprila 1941. godine bila bombardovana granatama artiljerije madjarske fašističke okupatorske vojske. Oba tornja i krov Crkve su bili znatno oštećeni. Prozori sa umetničkim stakloslikama svetitelja bili su izrešetani mecima mitraljeskih rafala. Crkva je od okupatora opljačkana i oskrnavljena, pa je zbog toga bila zatvorena.Crkveni obredi su vršeni u čitaonici u parohijskom domu.

Crkva Srbobran- Црква Србобран

Pričinjena šteta otklanjana je nakon oslobodjenja prema skromnim mogućnostima Crkve sve do 1955. godine. Oštećene stakloslike svetitelja na prozorima obnovio je i popravio 1958. godine Stevan Stanišić iz Sombora.
Zbog svoje izuzetne kulturno-istorijske vrednosti, Srpska pravoslavna crkva svetog Bogojavljenja u Srbobranu, upisana je pod brojem 345 u registar zaštićenih spomenika (rešenje broj 444, Novi Sad, 5. juna 1962. godine).
U 1985. godini, počela je popravka i ulepšavanje crkve. Izvršena je rekonstrukcija krova ladje i limenih pokrivača tornjeva. Postavljeni su novi oluci. Popravljene su šalukatre na prozorima zvonika, kao i crkveni satovi u koje je ugradjen mehanizam na električnu struju. Zapadna strana Crkve i zvonici su okrečeni.

Crkva Srbobran- Црква Србобран

Iznenada, tragedija... U ovom značajnom kulturno-istorijskom spomeniku, 10. septembra 1987. godine u popodnevnim časovima, u tornju crkve pojavila se vatra. Požar se brzo širio proždirući suve grede krovne konstrukcije i tornjeve. Ljudi su nemo, s nevericom, tugom i suzama u očima posmatrali tragediju njihove čuvene crkve. Zahvaljujući čvrstoj konstrukciji koja je izdržala teret plamteće krovne gradje "ladje" ali i padajućih greda sa rušećih tornjeva, vatra ipak nije uništila sve. U požaru je izgoreo krov ladje i oba tornja Crkve. Vatra nije prodrla u unutrašnjost Crkve. Tako je od požara sačuvan ikonostas, najveća vrednost crkve, a spasene su i ostale dragocenosti.

Crkva Srbobran- Црква Србобран

U zidove ove znamenite crkve svetog Bogojavljenja, sa spoljne strane, ugradjene su nadgrobne ploče znamenitih Srbobranaca iz XVIII veka sa natpisima na crkveno-slovenskom jeziku.

Crkva Srbobran- Црква Србобран

Sa leve strane pri zapadnom ulazu nalazi se velika ploča od crnog mermera sa sledećim natpisom:
"Srbobranci poginuli, nestali i umrli u svetskom ratu 1914-1918 godine:. Sledi spisak sa 181. imenom.''
(Prema tekstu Profesora Dr Radoslava J. Subića objavljenom na sajtu Vojvodina.com )

Crkva Srbobran- Црква Србобран

Srbobran
Srbobran nije uvek imao današnje ime. Do 1904 Srbobran je nosio sledeće nazive: Szent Tomas Sentomaš (Sveti Toma) u više varijacija. a i Srbograd što je bila preteča današnjem imenu Srbobran.
Od 1904. do 1918 godine, Srbobran je nazivan Sentomaš, što prevedeno na srpski jezik znači Sveti Toma. Naziv Sentomaš, Srbobran je imao i za vreme četvorogodišnje madjarske fašističke okupacije od 1941. do 1944. godine. Od 1918. godine, Srbobran nosi svoje današnje ime, dobijeno po šancu koji je 1848. godine gradjen za odbranu naselja kod današnje Srbobranske ulice. U pomenutom šancu nalazili su se Srbijanci, pa je zbog toga šanac nazvan "srbijanski", a potom i "Srbobran". Po tom šancu, naselje je dobilo današnje ime Srbobran.
Srbobran ima nešto preko 10.000 stanovnika. Nalazi se oko 30 km severno od Novog Sada na putu za Suboticu.

Crkva Srbobran- Црква Србобран

Crkva Srbobran- Црква Србобран

Iz pravca Bečeja.

[nenad.bds]

Црква Светог великомученика Георгија
Бечеј

Crkva Bečej- Црква Бечеј

Подизање зграде српске православне цркве у Бечеју започето је 1851, а окончано 1858. Неимари Јован Сомборски и Андрија Шмаус замислили су једнобродну основу са полигоналном апсидом и певничким просторима који су обележени благим правоугаоним испустима, видљивим на фасади тако да разбијају раван подужних зидова.

Crkva Bečej- Црква Бечеј

Западно прочеље

Акценат је стављен на западно прочеље, чијем репрезентативном изгледу доприносе отворени портик у ширини наоса и три звоника, од којих је средњи двоспратни, док су бочни, нижи, прислоњени уз западни део храма.

Crkva Bečej- Црква Бечеј

Украси на фасади се тешко уочавају због скела.

Барокна обележја грађевине огледају се у декоративној обради фасада са каменом пластиком биљног карактера, концентрисаном пре свега око отвора, као и на упечатљивом главном улазу у цркву, испред кога су четири висока коринтска стуба.

Crkva Bečej- Црква Бечеј

Ентеријером доминира иконостас подигнут десет година након изградње храма, дело мајстора Кистнера из Беча. У периоду између 1889–1893. Урош Предић је насликао престоне иконе са стојећим фигурама светитеља, над њима празничне иконе и представу св. Тројице над царским дверима, а у највишој зони Распеће и овалне иконе са ликовима апостола, пророка и јеванђелиста.

Crkva Bečej- Црква Бечеј

Предићев опус у бечејској цркви припада најбољим остварењима у раној фази овог сликара.

Црква је категорисана као споменик културе од великог значаја.

(Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)

Crkva Bečej- Црква Бечеј

Crkva Svetog velikomučenika Georgija građena je u stilu kasnog klasicizma, dok su tri tornja, kao simbol Svetog trojstva, rađena u baroknom stilu. Gradnja crkve počela je 1851. godine. Glavni majstor bio je Andrija Šmaus, a njegov pomoćnik Mita Somborski iz Bečeja. Završena je septembra 1858. godine.

Crkva Bečej- Црква Бечеј

Ikonostas Crkve svetog Georgija krase 63 ikone. Rađen je u baroknom stilu. Završio ga je bečki majstor Kistner 1868. godine, a pozlatu ikonostasa je radio bečki umetnik Jarai. Same ikone je radio Uroš Predić od 1889. godine do 1893. godine.

Crkva Bečej- Црква Бечеј

Crkva Bečej- Црква Бечеј

Prva pravoslavna crkva u Bečeju podignuta je 1774. godine, ali je spaljena u Buni 1849. godine.

Crkva Bečej- Црква Бечеј

Crkva Bečej- Црква Бечеј

Centralnim, veoma prostranim, bečejskim trgom dominiraju katolička (na severnoj strani) i pravoslavna crkva (na istočnoj strani) dok je na zapadnoj strani trga zgrada opštine.

Crkva Bečej- Црква Бечеј

Crkva Bečej- Црква Бечеј

Desno je srednja tehnička škola


Crkva Bečej- Црква Бечеј

[Goga]

Crkva posvećena prenošenju moštiju svetog Nikolaja
Šimanovci

Prva crkva u selu je posvećena prenošenju moštiju svetog Nikolaja i sagrađena je u baroknom stilu u doba cara Leopolda 1792.godine. Poznata je po vrednom ikonostasu i sačuvanom natpisu na crkvenoslovenskom jeziku, ali i po tornju koji su Nemci srušili tokom Drugog svetskog rata, jer je partizanima služio kao osmatračnica.

Zahvaljujući protonamesniku, dobila sam ove prelepe fotografije.

(bojenje tornja)


(crkva noću)


(dom u porti)


(zimska idila)

Veruje se da su Šimanovci dobili ime po ličnom imenu Šimun. Prvi put se pominju 1385. godine, a prva crkva u selu se pominje 1756. godine. Prema popisu iz 1910. godine u selu je živelo 2.002 stanovnika.
Šimanovci se nalaze na 25. kilometara od Beograda i samo 10. kilometara od međunarodnog aerodroma Nikola Tesla.

[nenad.bds]

ЦРКВА СВ. АРХАНЂЕЛА МИХАЈЛА
СЕНТА

Crkva Senta - Црква Сента

Православна црква посвећена Св. архангелу Михаилу, саграђена 1751, порушена у време Буне 1848, свој данашњи изглед добила је у обнови почетком XX века. Конципирана је као једнобродна грађевина правоугаоне основе, са споља и изнутра петостраном олтарском апсидом и правоугаоним певничким просторима.

Crkva Senta - Црква Сента

Западним прочељем доминира висок барокни звоник, првобитно са три стране слободан, накнадно уклопљен у архитектонски склоп додавањем бочних простора. Складну фасадну декорацију изведену у духу класицизма чине прислоњени пиластри који се понављају у унутрашњем простору делећи га на три травеја. Лукови, са оригиналном пластиком на завршецима, ослоњени на пиластре, формирају сферне сводове којима је наткриљен простор наоса. Уобичајено је већа пажња посвећена украшавању западне фасаде, где главни портал и осликану лунету са претставом патрона храма изнад, уоквирују два пара пиластера потенцирајући вертикалну поделу.

Crkva Senta - Црква Сента

Crkva Senta - Црква Сента

Олтарску преграду изрезбарио је Михајло Јанић 1851, а осликао Павле Симић 1859–62, који је ангажован и на изради икона на јужним и северним певницама, Богородичиног и Владичанског трона, балустраде хора и велике уљане слике на своду. Две композиције Јована Исаиловића, за кога се претпоставља да је аутор првобитног иконостаса, пронађене су приликом рестаурације зидног сликарства 1975. Конзерваторски радови на архитектури изведени су 1980. и 1990.
Црква је категорисана као културно дoбро овд великог значаја.
(Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)

Crkva Senta - Црква Сента

Око цркве је већи број надгробних споменика виђенијих Срба - Сенћана или чланова њихових породица, неких из редова племства са уклесним племићким грбом.

Crkva Senta - Црква Сента

Senta je naseljeno mesto još od praistorijskih vremena. To potvrđuju brojni praistorijski materijalni nalazi, predmeti od bronze i pečene gline, koji su pronađeni na teritoriji južno od grada.

Senta pripada drugoj generaciji evropskih gradova, a rađa se u haotičnom kovitlacu nastalom nakon velike seobe naroda, negde u praskozorje srednjeg veka, zahvaljujući tome što se na njenom mestu nalazi izuzetno pogodan gaz za prelazak reke Tise. Uprkos tome što putnik-namernik nigde nije u prilici da se susretne sa istorijskim artefaktima njene prošlosti, Senta van svake sumnje predstavlja istorijski grad. Grad koga njegova dinamična i tragična prošlost u trajanju od 800 godina čini istorijskim. Ime grada po prvi put izbija na svetlost dana u jednoj povelji iz 1216. god., u doba vladavine mađarskog kralja Andraša II iz dinastije Arpada, a prema kojoj je udovica župana Šaula poklonila zemlju "senćanskome samostanu". Već u to doba naseobina je cvetala: predstavljala je mnogoljudni crkveni lokalitet koji je docnije opustošila tatarska najezda.

Crkva Senta - Црква Сента

Crkva zauzima deo parka u centru Sente, prema Tisi.

Senta je izrasla oko manastira. Prvi put se pominje 1216. godine i razvija zahvaljujući pogodnom geografskom položaju, na važnom prelazu preko reke Tise. Od 14. veka posed je budimskog nadbiskupa. 1506. godine postala je slobodni kraljevski grad. U ratu između Austrije i Turske, jedna od najvećih pobeda Austrije bila je bitka kod Sente 11. septembar 1697. godine ("Kod Sente je spasen Beč"). Nakon što su se Srbi graničari iz Potisko-pomoriške granice 1742. godine većinom iselili u Rusiju u XVIII i XIX veku Sentu su naselili Mađari, Slovaci, Nemci i Jevreji, a između dva svetska rata i posle 1945. godine Srbi, Crnogorci i drugi narodi. Senćansko pristanište, udaljeno 124 km od ušća Tise u Dunav, bilo je jedno od najvažnijih u prostoru dvorečja.
Prema popisu iz 1991. godine grad je ima0 23000 stanovnika, od toga je 85 % mađarske, 10 % srpske, a 5 % pak ostalih nacionalnosti.

Crkva Senta - Црква Сента

Poreklom iz Sente je i više znamenitih ličnosti iz istorije i kulture Srba, medju kojima se ističu: Jovan Muškatirović (1743-1809), književnik i prosvetitelj; Stevan Branovački (1804-1880), predsednik Matice srpske od i gradonačelnik Novog Sada; Jovan Đorđević (1826-1900), osnivač Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i pisac himne Srbije "Bože pravde"; Stevan Sremac (1855-1906), pisac; Stevan Raičković, pesnik, dr. Sava Vuković, episkop Šumadijski, dopisni član SANU i član Matice Srpske, Matija Bećković, pesnik.

Spomenik Stevanu Sremcu je između crkve i Tise, a njegova rodna kuća u redu koji okružuje park, pored crkve.

[nenad.bds]

Црква Светог Саве
Черевић

Crkva Čerević - Црква Черевић

''Српска православна црква посвећена Светом Сави саграђена је 1744. године, од када је више пута обнављана.

Crkva Čerević - Црква Черевић

Прва већа обнова забележена је 1819. Израда двери се везује за радионцу Марка Вујатовића. Столове је радио Максим Лазаревић. Познати иконописац – сликар Георгије Бакаловић склопио је 1826. уговор за обнову иконостаса.

За време Првог светског рата скинута су звона и аустроугарска војска их је употребила за ливење топова. Нова звона су постављена 1923.

Crkva Čerević - Црква Черевић

Прилаз са југоисточне стране (од пута на Тестеру).

На месту садашње цркве била је 1700. године подигнута црква од камена покривена шиндром. Прва црква у Черевићу, посвећена Светој Тројици – Духовима, помиње се још у 14. веку.

Поред храмовне славе, место Черевић слави дан Св. Прокопија (21. јул) јер је на тај дан, по предању, престала да хара куча у месту.

Crkva Čerević - Црква Черевић

На северној страни порте је зграда школе из 1825. године.

У порти цркве налази се стара школа изграђена 1825. која се дсада користи као Светосавски дом и ту је сада смештен Црквени музе. Подрумски део некадашњег винског подрума испод Светосавског дома се сада користи за духовни живот у месту.

Crkva Čerević - Црква Черевић

Crkva Čerević - Црква Черевић

Северни улаз у цркву је ближи Дунаву и пијаци. Десно од улаза је Светосавски дом - накадашња школа, а на улазу у некадшњи вински подрум су црна, гвоздена врата, испред капије на улазу у порту. На подорумским зидовима су иконе.

У порти се налази више надгробних споменика угледних свештеника трговаца и добротвора (Атанасије герески, Патар Костић и други.)

Crkva Čerević - Црква Черевић

Crkva Čerević - Црква Черевић

На гробу Петра Костића уклесано је: ... оснивачу задужбине стипендијске српској омладини на науци .. а споменик је подигла Матица Српска.


Crkva Čerević - Црква Черевић

Иконостас је рад непознатог аутора из друге половине 18. века и по мишљењу стручњака, по архитектонској и ликовној концепцији има сличности са иконостасом манастира Беочин, који су радили Јанко Холкозовић, Димитрије Бачевић и Теодор Крачун, коме се приписује израда целивајућих икона у черевићкој цркви. Претпоставлја се да је иконостас радио неко од његових ученика, бољих сликара прелазног стила.
Зидно сликарсво је из три периода, различитих и непознатих мајстора.''

(Горњи текст је према проспекту Српске православне црквене општине Черевић.)

Crkva Čerević - Црква Черевић

Crkva Čerević - Црква Черевић

Уз северни зид цркве су споменици са крстовима од кованог гвожђа какви се ређе срећу.

‘’Саграђена је највероватније на самом почетку XVIII века, али накнадне интервенције на цркви су одредиле садашњи облик седамдесетих година XVIII века. Међутим, скромност и сведеност декоративне пластике на минимум (капители који носе лукове прозорских отвора, фасадни прстен који граничи високи сокл и кров који наглашеније прекрива кровни венац) указују да је у великој мери поштован првобитни изглед грађевине. Храм посвећен св. Сави једнобродна је грађевина са петоугаоном апсидом и призиданим звоником на западу.

Crkva Čerević - Црква Черевић

Crkva Čerević - Црква Черевић

Crkva Čerević - Црква Черевић

Изнад северних, главних црквених врата.

Иконостас је рађен током XVIII и XIX века, али сликари нису познати, мада се по сликарском рукопису могу разграничити тројица аутора. Дуборез би могао бити дело Марка Вујатовића, са којим је црквена општина потписала уговор 1825. године.’’ Црква је категорисана као споменик културе од велике важности.
(Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)

Crkva Čerević - Црква Черевић

На почетку уличице која се пење ка цркви, поред Српске православне црквене општине Черевић је крст који је подигнут 1792. ''за време царице Марије Терезије'' како нам рече човек који је пословао у цркви. До велике поплаве 1965. био је ближе Дунаву и пристаништу, а премештен је јер због повишавања насипа.

"ČEREVIĆ

Selo ovo ima svoju veoma lepu, bakrom pokrivenu crkvu,koja je sa svojih bogatih ukrasa i lepih crkvenih utvari nadaleko u okolini poznata, i slavi znatnu slavu svake godine 14. januara na Svetoga Savu (po starom kalendaru). Ima 347 srpskih kuca sa 1569 Pravoslavnih dusa.

Ima svoje dve uredne škole sa četir razreda, mušku i žensku, svaka za sebe, u posebnoj zgradi.Te škole polazi uredno oko 72 muška i 82 ženska deteta.

U Čerevicu je, sve dok filoksera nije unistila fruškogorske vinograde, bila veoma živa stanica parobroda dunavskih. I danas je tu stanica, doduše, ali je dosta zabataljena, jer nema vise onih silnih, na stotine, buradi vina da se iz cele okoline tu dovoze pa odatle dalje širom celog sveta raznose, što je nekad u jeku bilo. Iz tih su se krajeva prva i najbolja vina izvozila; osobito je bilo na glasu crno vino.

Okolina Čerevicka je vrlo divna, osobito kad se putnik ili stranac popne na breg, po imenu Grad, gde je gornji deo tog sela sa svojim lepim kucercima, otkuda se sav kraj s obe strane Dunava i do dvadesetak sela ravne Backe moze videti i s druge strane prema Kamenici i dalje najprijatnija je slika za oko. (Na slici se vidi deo Dunava između Sremske Kamenice i Novog Sada)

Cerevicka skela i prevoz na Dunavu oduvek je na glasu, pa i danas se mnogi seljani iz okoline tu prevoze za Backu i Novi Sad.Tako je isto i znatan ribolov u toj dunavskoj duzi. (Skela i danas prevozi između Futoga i Čerevića – vidi se i na slici slikanoj sa obale Bačke, u Futogu.)
".
Ovaj (Gornji) odlomak o mestu Čereviću je iz knjige "Trideset dana na ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović,a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896.godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu. Ovo su odlomci iz posta koje je postavio felix na temi "Trideset dana na ubavu putu" na forumu 'Srem'.

Crkva Čerević - Црква Черевић

‘’…Bogdan Petrović u svojoj knjizi "Gospodsko selo Čerević" navodeći da se Srbi prvi put pominju u Podunavlju oko 630. godine, da je ime Čerević prvi put zapisano 1231. godine i da je jedno vreme bio sedište srpskog despota Jovana Brankovića, a da je sto godina pre Kosovske bitke Srem bio pod vlašću srpskog kralja Uroša I Dragutina Nemanjića. Posle isterivanja Turaka iz Srema, krajem 17. veka, austrijski car Leopold pozvao je Srbe da nasele opustošene krajeve. Već 1704. godine Čerević je imao poštu, 1732. godine pravoslavnu crkvu, naredne godine i školu... To "gospodsko selo" iznedrilo je mnogo poznatih ličnosti iz različitih sfera društvenog i javnog života. Jedna od najmarkantnijih ličnosti bio je pravnik Nikola Igić, koji je do kraja života bio kicoš i stalno u centru pažnje svojih sunarodnika, poverljiva ličnost patrijarha Georgija Brankovića i hrvatskog bana Kuena Hedervarija. Obilazio je fruškogorske manastire i tako se upoznao sa Pajom Jovanovićem, koji ga je ovekovečio kao centralnu figuru na najpoznatijoj slici srpskog slikarstva ‘’Seoba Srbalja’’. (Iz Građanskog lista)

Crkva Čerević - Црква Черевић

Čerević je prvi put pomenut još 1339. godine kao utvrđeno naselje, a 1372. već se vodi kao varoš. Dolaskom Turaka početkom XVI veka stanovništvo se raseljava, te je Čerević opusteo. Tek početkom XVIII veka ponovo se pojavljuje na ovom mestu stalno naselje. Pre Drugog svetskog rata u Čereviću je živelo dosta Nemaca, koji su se posle iselili.
Prema popisu iz 2002. bilo je 2826 stanovnika.

Crkva Čerević - Црква Черевић

Kada prilazite crkvi odozgo, imate pogled na dunavske obale sve do uzvodnog dela Novog Sada i Sremske Kamenice.

Čerević je na desnoj obali Dunav, na severnoj padini Fruške Gore. Udaljen je oko 20 km. od Novog Sada.

[nenad.bds]

Crkva Sv. Arhangela Mihaila i Gavrila
Grabovo (Srem)

Crkva Grabovo - Црква Грабово

Crkva Sv. Arhangela Mihaila i Gavrila u Grabovu proglašena je 2005. za spomenik kulture od velikog značaja. Crkva se pri put u poznatim izvorima pominje 1758.

Crkva Grabovo - Црква Грабово

U Grabovo, selo kroz koje se ne prolazi dalje, prvi put sam navratio početkom marta 2009. Ugledao sam crkvu bez zvonika i to me nije posebno iznenadilo jer znam da je u Sremu bilo dosta crkava kojima su zvonici porušeni za vreme II Svetskog rata. A Grabovo je tako malo i zabačeno selo da ne bi previše bilo iznenadjujuće da zvonik nije obnovlljen. Kada sam prišao, ugledao sam ruševine zvonika i trake kojima policija obezbedjuje mesto na kome se odvija uvidjaj. Od meštana sam saznao da je zvonik početkom februara 2009. srušio olujni vetar.

Crkva Grabovo - Црква Грабово

Zvonik se, na sreću, srušio na suprotnu stranu od broda crkve i nije ju teže oštetio. Vrh zvonika i krst su bili još uvek u ruševinama.

Crkva Grabovo - Црква Грабово

Crkva pre rušenja zvonika. Ovo je jedina slika koju sam na netu pronašao.


Crkva Grabovo - Црква Грабово

Grabovo je selo na severnim obroncima Fruške Gore nedaleko od Beočina. Od Dunava je udaljeno oko 5 km. putem kroz susedno selo Sviloš.

Selo se prvi put pominje u XVIII veku.
Selo su ustaše 1943. potpuno spalile, kada je ubijen 151 meštan. Obnovljeno je posle rata.
Prema popisu iz 2002. bilo je 138 stanovnika.

"GRABOVO

Selo je ovo dobilo ime svoje otuda, sto lezi sasvim uz sumu, koja je pre i vise, a i sad najvise obrasla grabovim drvetima tako, da ih u celoj gori skoro nema toliko, kao ovde.

Crkva Grabovo - Црква Грабово

Selo je ovo na jednom povecem obrešku. Ima lepo sagradjenu crkvu sa 98 srpskih kuca, u kojima zivi 463 Pravoslavne duse.

Do pre neku godinu bilo je cisto srpsko selo, a od nekoliko godina poceli su se doseljavati ovamo Slovaci iz Backe. Postanak ovog sela pada u XIV vek.

Crkva Grabovo - Црква Грабово

Selo je ovo oduvek zivelo u siromastvu, no poslednjih je godina nemastina, i sirotinja jos veca, a sve sa krivice samih mestana, jer su za svaki rad uopste vrlo spori i tromi.

Nekad je ovde bilo lepih vinogradi. Sada, kako su stari propali, nov sad je veoma redak i neznatan.

Njive su im ponajvise po bregovima i vrletima, ravnice je vrlo malo, i ratarstvo je uopste vrlo skuceno. Sljivika ima lepih i rode od vremena na vreme vrlo jako. Kadgod je ovde bilo vrlo lepe sljivovice. Danas i ovi sljivici malaksavaju i suse se.

Za ovo selo moze se reci da je u zabitnom kraju i s neruke. Stranac ce vrlo retko tuda proci. Inace, okolina je divna, a kraj je zdrav, jedan od najzdravijih.

Crkva Grabovo - Црква Грабово

Na mestu gde je opao malter i laičko oko vidi da je crkva izgradjena od neobrađenog kamena, a da je tek venac na koji se oslanja krovna konstrukcija od cigala.

Samo se za cetir-pet kuca moze reci, da dobro i kao sto treba zive, inace je beda i nevolja sirom sela u svakoj kuci. Svi su uveti za zdravlje ovde : i vazduh, i lepa gorska voda, i blaga klima. Samo je, opet, sa oskudice u hrani narod dosta srednjeg rasta i ne izgleda najbolje.

Nosnja im je kao i u ostalim planinskim mestima.

Govor im je cist i lep. Srpska im je pesma taka ista.

Sve srpske obicaje cuvaju i drze; mislim da se u tome ne razlikuju od svojih dedova i otaca.

Selo je ovo iz XIV veka. To svedoci trag u zidu oko crkve, a i sam nacin, kojim su stare zidine gradjene, dovoljno dokazuje to. Sve gradjevine ponajvise su od kamena, a ima ih vrlo starih i jako utvrdjenih. Mnoge bi mogle biti studijom za nove neimare.

Crkva Grabovo - Црква Грабово

Stariji stanovnici rado pricaju, kako su njihovi stari u davnasnja vremena tu lepo zivovali, a kao dokaz iznose to, sto je nekad zupan sremski, kad je hteo jesti lepa bela hleba, dolazio u Grabovo da zelju svoju ispuni, te prstom pokazuju na neku vodenicu potocaru, koja i dan danas pri ulazu u selo lezi, a u kojoj se najbolje brasno mlelo, i onda jos dodadu:-a imao je i pravo u Grabovo sto je dolazio, jer je u Grabovu i vino bilo najbolje. _

Od sela Grabova, preko brega, kolima putem, ili pesice stazom, za pola sahata, stize se u Svilos. ".

Ovaj (gornji) odlomak o selu je iz knjige "Trideset dana na ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović, a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899. godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896. godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu. Telst o mestima –na ubavu putu- felix je uneo u istoimenu temu na forumu Srem.