Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

**nenad.bds** · 20.03.2009, 00:57

Црква Вазнесења

Буковац

Crkva Bukovac - Црква Буковац

Изградњу нове цркве у Буковцу започео је 1794. Јохан Ебен, зидарски мајстор из Сремских Карловаца, а наставио је 1807. Андреас Хинтермајер са помоћником Антоном Фридрихом. Изгледа да посао није најбоље обављен, јер већ 1833. цркву обнавља новосадски зидар Матијас Фрелих.

Crkva Bukovac - Црква Буковац

Crkva Bukovac - Црква Буковац
Када сам марта 2009. посетио буковачку цркву, затекао сам свештеника у договору о изради Богородичиног трона који никада у овој цркви није постојао, како ми је рекао.

Иконостас је резбарио Марко Вујатовић, карловачки мајстор, који је током прве четвртине XVIII века начинио чак 13 иконостаса, углавном у Срему. Према уговору из 1810. иконостас, певнице и архијерејски трон извео је Стефан Гавриловић 1812-13, значајан српски каснобарокни сликар на кога неокласицистичка схватања тог времена нису много утицала и који је остао близак тада већ архаичном ликовном изразу Јакова Орфелина и Теодора Крачуна.

Crkva Bukovac - Црква Буковац

Архијерејски трон

Један триптих из XVIII века потиче вероватно из старије грађевине. Приписан је Димитрију Бачевићу, познатом сликару тзв. прелазног стила, тј. ранобарокног српског сликарства. Две целивајуће двостране иконе су рад непознатог мајстора из XVIII века, а остале су сликане или обнављане почетком XX века и немају уметничких вредности, осим ако нису пресликане. Иста запажања односе се и на зидне слике на сводовима у читавој унутрашњости цркве, од олтарског простора до припрате и хора. Конзерваторски радови обављени су 1994.

Црква је споменик културе од великог значаја
(Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998. )
На цркви је означено да је и 2002. године изведена обнова.

На прозорима цркве су витражи израђени пре десетак година. Свештеник ми је скренуо пажњу да је буковачка црква (како је рекао, према његовом знању) једина сеоска црква у Срему са витражима.

Crkva Bukovac - Црква Буковац

Crkva Bukovac - Црква Буковац
Прилаз с доње, источне стране је врло сликовит

Crkva Bukovac - Црква Буковац
Подно степеништа на источном улазу у црквену порту је родна кућа песникиње Милице Стојадиновић – Српкиње, 'Врдничке виле'.

Crkva Bukovac - Црква Буковац

Буковац је насеље у општини Нови Сад. Од центра Новог Сада до центра Буковца има мање од 10 км, а од од краја Петроварадина око 3 км. Од друге половине ХХ века Буковац је приградско насеље Новог Сада.
Буковац се географски налази у Срему, са десне обале Дунава, на обронцима Фрушке Горе и кроз место пролази Буковачки поток, међутим административно припада Јужнобачком округу. У селу живи 3. 595 становника (2005), већином Срби. Место је насељено за време Отоманског Царства у шеснаестом веку.

Crkva Bukovac - Црква Буковац

Crkva Bukovac - Црква Буковац
Pogled sa gornje, zapadne strane

''BUKOVAC,
Ime ovog sela postalo je otuda, sto je i danas, a u predjasna vremena jos i vise, sva okolina obrasla bukovom sumom. Zato je i mesto gde su se prvi stanovnici naselili prozvano Bukovac. Selo je naseljeno u prvoj polovini XVIII veka, sto potvrdjuju mnogo spomenici na starom groblju iznad sela. Tesko je tacno odrediti, je li pre toga bilo kakvih stanovnika u tom dolu. A i danas se nalaze ostaci od starih gradjevina, i s jedne i s druge strane sela, osobito u potesu Selište. Tu se cesto iskopa po koje parce i ostatak radenickog orudja i komadici starih opeka.

Crkva Bukovac - Црква Буковац

Danasnje selo ima vrlo lepo ukrasenu crkvu na najlepsem mestu u selu, oko nje 223 srpske kuce sa 1075 Pravoslavnih dusa.

Crkva Bukovac - Црква Буковац

Sa južne strane

Ima urednu skolu sa cetir razreda, koju polazi 194. deteta.
Selo je ovo cisto, svaka je kuca lepo sredjena prema polozaju istog mesta.
Pre nego sto su od 1885. -1889. godine vinogradi propali (od filoksere) , bio je ovde mnogo bujniji zivot. Nanovo se sadi vrlo malo. Vocarstvo je lepo razvijeno. Osobito je na glasu tresnja bukovacka, koja je vec o Spasovu danu u najboljem jeku te selu prilicno koristi donosi.
Govore lepo i cisto srpski, a pesma im je bujna i lepa. Mladez je veoma lepog rasta, a i muski i zenski su na glasu sa svoga lepog pevanja.

Crkva Bukovac - Црква Буковац

Selu se dolazi samo sa dve strane, od Karlovaca, stazom i kolima, i od Varadina, podignutim 1897. godine, novim putem. Selo je sasvim u dolu, opkoljeno odasvuda bregovima, zasadjenim plodnim vockama, vrtovima i ponekim vinogradom.

Crkva Bukovac - Црква Буковац

Vazduh je ovde vrlo svez, pravi planinski. Ljudski vek dostize duboku starost, osobito vek zena.
Do pre 1816. godine ovo je selo bilo cisto srpsko, a od to doba iz susednog inovernog majura varadinskog prirascuje po neka tudjinska kuca, ali je broj takih malen.
Iz Bukovca na kolima pored grada Varadina za sahat hoda, dospe se u Kamenicu, udaljenu od Varadina na Dunavu po sahata".

Gornji tekst je odlomak o mestu iz knjige "Trideset dana na ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović, a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896.godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretčen u knjigu. Tekst je na temi Srem postavio felix.

Crkva Bukovac - Црква Буковац

**nenad.bds** · 23.03.2009, 00:53

Crkva Vavedenje presvete Bogorodice
Sviloš (Srem)

Crkva Sviloš - Црква Свилош

Srpska pravoslavna crkva Vavedenje Bogorodice u Svilošu proglašena je za spomenik kulture 2005. g.

Crkva Sviloš - Црква Свилош

Iznad vrata ka zvoniku je tekst koji je ispisao ikonopisac u kome se kaže da je ’ikonosatas načrtao i pozlatio’. . . ’’1855. moler Matej Petrović’’.

Crkva Sviloš - Црква Свилош

Sviloš
Prema popisu iz 2002. bilo je 362 stanovnika.

Prva naselja u Svilošu su još iz rimskog doba. Prvi put se pominje pod tim imenom 1687. godine. Selo je nastalo na teritoriji gde su sečene šume, na putu koji povezuje Sremsku Mitrovicu (južni Srem), sa severnim delom Srema. Takođe, Sviloš jedini put za pristup selu Grabovo.

Kao i mnoga druga fruškogorska sela, tokom Drugog svetskog rata je spaljeno i po završetku rata obnovljeno.

Sviloš je naselje u opštini Beočin. Udaljeno je oko 3,5 km. od Dunava, a leži na obroncima Fruške Gore.

Crkva Sviloš - Црква Свилош

Slikano iz pravca Grabova

"SVILOŠ
Za ime ovog sela pricaju mestani ovo: U staro vreme, kad su ljudi mnogo vise stada i ovaca imali, nasi su dedovi i ocevi drzali najbolje ovce. Retko je ovuda pasla revulja, no sama baura i svilena ovca, pa posto se od tog blaga i povise svilene vune striglo, to je i do, u kojem su ta stada na pasi bila, nazvan Sviloš. Otuda je i selo, naseljeno u tom dolu, dobilo isto tako ime: Sviloš.

Selo ovo ima danas svoju vrlo lepu crkvu sa 86 srpskih kuca u kojima zivi 483 Pravoslavne duse.

Crkva Sviloš - Црква Свилош

Urednu sklolu pohodi 75 srpske dece. Inoveraca nema ni jednoga.

Postanak je sela iz druge polovine XIV veka.
Narod je uopste dosta pitom i dobar. Govore lepo i cisto srpski, a i pesme su im krasne i umerene. Srpske obicaje, i domace i opste narodne, cuvaju svojski, kao zenicu oka svoga. Po njima i zivot svoj udesavaju.

Nosnja im je kao i u ostalim planinskim mestima. Imaju vrlo lepo belo rublje, koje njihove zenskinje samo na svojem razboju, u dosta velikoj meri, tka.
O trgovini i zanatu ni spomena.
Vocarstvo je jako razvijeno, osobito ima znatnih sljivika. Kruska i jabuka jako napreduje tako, da se, na kolima sve, osobito ako je rodna godina, odatle lepo voce izvozi.
Nekad je bilo ovde i nesto vinograda, novog sada danas nema.
Pcelarenje je vrlo neznatno. Svilena se buba neguje tek unekoliko. Vrtarstvo samom za kucu.

Livada i senokosa ima vrlo malo. Oranice su vecinom po bregovima, no hrana je vrlo lepe kakvoce. Osobito je dobar i izdasan kukuruz koji se ovde jako neguje.
Selo je bogato izvorima i lepom vodom, a ima i nekoliko bunara. Kroz selo protece jak i valovit gorski potok, duz kojeg su sa obe strane kuce i zgrade.
Od sela je cetvrt sahata udaljena, na glavnom putu u sumu, znamenita Mijina vodica. , na koju narod iz cele okoline, preko leta cesto dolazi.
Okolina ovog sela je vrlo lepa. Poneki brezuljci, sumom obrasli, imaju divan izgled i za putnika su čarovita slika.

S druma skrece put kroz sredinu Svilosa i onda kroz sumu sahat i po preko brega, obraslog bukovom i grabovom sumom, stize se u selo Lezimir i dalje u Mitrovicu i na Savu. To je najkraci pojas od Dunava do Save i obratno."

Ovaj (gornji) odlomak o selu je iz knjige "Trideset dana na ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović,a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896.godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu. Tekstove iz navedene knjige felix je preneo na Forumu ‘Srem’.

Crkva Sviloš - Црква Свилош

**nenad.bds** · 26.03.2009, 19:42

SLOVAČKA EVANGELISTIČKA CRKVA
Silbaš

Crkva Silbaš - Црква Силбаш

Silbaš spada u najstarija naselja Bačke. Szilbach (današnji Silbaš) pominje se 1263. godine kao sused zemljišta – poseda po imenu Kesi. Veruje se da ime Silbaš vodi poreklo mađarske reči szilva - šljiva. U početku je selo činilo 10-20 domova čiji je glavni kapital bila stoka.

Crkva Silbaš - Црква Силбаш

Procenjuje se da su prvi Slovaci u Silbaš došli oko 1770. godine. Vremenom ih je bilo sve više, a početkom 1900. bilo je 180 domova ili ukupno oko 720 lica.

Crkva Silbaš - Црква Силбаш

Prva slovačka evangelistička crkva izgrađena je 1838. Današnji izgled dobila je 1886. a sagrađena je uglavnom doprinosima vernika. Slovačka crkva veoma je vodila računa o deci. Obezbeđivala je mesto za nastavu i iako siromašna, uspevala je da plaća učitelja. Prvi sveštenik bio je Samuel Babilon.

Sada se oko 1.000 stanovnika Silbaša vode kao pripadnici Slovačke evangelističke crkve.

Crkva Silbaš - Црква Силбаш

Silbaš je naselje u opštini Bačka Palanka u Južno-bačkom okrugu. Prema popisu iz 2002. bilo je 2849 stanovnika.

**nenad.bds** · 27.03.2009, 21:28

Crkva Bačka Palanka - Црква Бачка Паланка

Црква Рождества Св. Јована Крститеља
Бачка Паланка

Crkva Bačka Palanka - Црква Бачка Паланка

Једнобродну барокну Српску Православну цркву са звоником, посвећену Рођењу Св. Јована Крститеља, зидали су 1783. мајстори Јосиф Циглер и Ернест Харле.

Crkva Bačka Palanka - Црква Бачка Паланка

Раскошни иконостас, украшен мноштвом мотива пуних стилизованих облика, минуциозних у обради, рад је дрворезбара Георгија Девића из Бачке Паланке. Исти аутор извео је дрворезбарске радове на свећњацима испред иконостаса и на Христовом гробу.

Crkva Bačka Palanka - Црква Бачка Паланка

Осликавање иконостаса обавио је 1811. Григорије Јездимировић, мајстор познобарокног опредељења, склон класицистичкој обради монументалних религиозних композиција. Овом сликару приписује се и зидна слика Саваота у слави, у своду над солејом. Христов гроб осликао је Константин Пантелић 1836.
Црква је споменик културе великог значаја.
(Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)

Crkva Bačka Palanka - Црква Бачка Паланка

Vitraže su rađene 1914. godine.

Bačka Palanka
Na osnovu arheoloskih nalaza i pisanih dokumenata dokazano je da su na ovim prostorima ljudi ziveli neprekidno od praistorije do danas. Prva naselja se podizu u XI veku, a naziv Palanka se pominje 1593. godine. Od XI veka na ovim prostorima ziveli su Ugari i Srbi (sto potvrdjuju slovenski srpski toponimi: Veliki i Mali Gajic, Golubnjak, Rajkovo, Risticev put, Uroska bara itd).

Crkva Bačka Palanka - Црква Бачка Паланка

Krajem XVI veka ove prostore zauzimaju Turci, a Karlovackim mirom 1699. godine ih definitivno napustaju. Posle toga ovde se naseljava novo srpsko stanovnistvo, te nemacko, slovacko i madjarsko.

Crkva Bačka Palanka - Црква Бачка Паланка

Iz natpisa na desnom spomeniku: ... Neumitna kosa smertna poseče junošu 22 letna ...

Crkva Bačka Palanka - Црква Бачка Паланка

U XVIII veku se u Palanci pocinje razvijati privreda (proizvodnja cigle, prerada duvana, proizvodnja svile i prerada kudelje), u XIX veku razvija se prerada drveta i pocinje sa radom parni mlin. Posta je osnovana 1828. godine, pristaniste je izgradjeno 1867, prvo kreditno drustvo i telegraf 1869, a sud 1871. godine. Backa Palanka je prvu stampariju dobila 1881. a prva sijalica je upotrebljena 1886, zeleznicka pruga je izgradjena 1856, da bi telefon poceo sa radom 1904. godine.

Prema popisu iz 2002. godine grad je imao 29.449 stanovnika.

Crkva Bačka Palanka - Црква Бачка Паланка

**nenad.bds** · 30.03.2009, 01:05

Crkva Sakule- Црква Сакуле

Црква Св. Николе
Сакуле

Crkva Sakule- Црква Сакуле

Црква Св. Николе је репрезентативна једнобродна грађевина разуђених фасада, изведена у класицистичком стилу. Северна и јужна фасада решене су са дубоким полукружно завршеним нишама у којима су смештени прозори, а на западном прочељу полукружно завршен прозор над порталом фланкирају две слепе нише истог облика и димензија.

Crkva Sakule- Црква Сакуле

У цркви Св. Николе, саграђеној 1844, унутрашња декорација поседује стилско јединство, будући да је настала као дело једне групе мајстора у кратком временском периоду. Иконопис Константина Пантелића из 1856–57. на олтарској прегради, архијерејском и Богородичином трону, чини целину са њиховим архитектонским конструкцијама и скулпторским радом (дверима, оплатом и резбаријом). Исти резбар је вероватно начинио и два налоња за целивајуће иконе, а по свој прилици истовремени су и орнаментални и фигурални украс на зидовима храма. Константин Пантелић био је штићеник митрополита Стратимировића и Лукијана Мушицког, што му је донело бројне наруџбине за велике сликарске послове. У цркви се налазе још иконе из XVIII и XIX века и једно оковано јеванђеље, штампано у Русији 1760.
Црква је уврштена у споменике културе великог значаја.
(Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)

Crkva Sakule- Црква Сакуле

Sakule - Prvi pomen o Sakulama datira još iz 1432g, i po tome je ovo selo najstarije u opštini. Staro Selo sagradjeno je rtu diluvijalne terase, koji je sa tri strane okružen niskom aluvijalnom ravni Tamiša. Na starim kartama obeležavan kao Siget-ostrvo.
U predtursko doba su potpadale pod Kovinsku županiju. U XVIII veku, selo je bilo u sklopu Temišvarske eparhije u okviru pančevačkog protopijata.

Crkva Sakule- Црква Сакуле

Staro Selo

Plan za širenje sela izgradjen je 1776g. i po njemu je, u neposrednoj blizini Starog Sela uredjen prostran trg unutar koga je pravoslavna crkva, a oko trga su sve javne zgrade, a dalje okolo urbano naselje. Kada se govori o istoriji ovog sela treba pomenuti i jednu predpostavku kuju pominju gotovo svi madjarski i naši istoricari. Jugozapadno od sela je potes zvani Truntalj. U madjarskoj monografiji o Torontalskoj županiji predpostavlja se da je tu bila stara tvrdjava Torontal čiji poceci datiraju još iz 10.veka.

Crkva Sakule- Црква Сакуле

Pogled od Starog Sela

Jovan Erdeljanović navodi tvrdnje nekih meštana da je prvo naselje bilo južnije na potesu Siget, Careva umka.Odatle se na mesto današnjeg Starog Sela naselje preselilo tek 1725-1730g.od kada dobija savremeno ime.

Jovan Erdeljanović, nastavljač dela Jovana Cvijića, u cilju prikupljanja istorijske građe za etnološku studiju o Srbima u Banatu, boravio je u Sakulama od 4. do 6. aprila 1924. godine. Tom prilikom je zabeležio predanje o naselju I stanovništvu od meštana sela.

Izvod iz knjige ,,Srbi u Banatu,,:
‘’Siget (ostrvo, mađarski) je mesto najstarijeg naselja, o čemu svedoče novci, crpovi, crkvina, podrum od cigala. Tu je nekad bila kula I po njoj: ,,Sa-kule,,. Ta je kula bila bliže Tamišu. U Sigetu ima Careva unka I u njoj nalaze cigle I malter. Sa tog mesta, po tvrđenju pokojnog sveštenika, koji je dao podatke Mitropoliji, prešli u današnje Staro selo pre 187 godina.

Crkva Sakule- Црква Сакуле

Krst u Starom selu na mestu negdašnje crkve

I sad u Starom selu ima krst na mestu gde je bila stara crkvica Sv.Nikole. Ali groblje nije moglo biti tu, jer je malo mesto, voda je sa svih strana, nego na mestu Kaputu, blizu sadašnjeg sela, gde su sada kuće. I sad su te prve familije većinom nastanjene u Starom selu (izuzevši, naravno, one koje su izumrle ili se iselile), a odatle su njihovi ogranci prešli u novo selo.
Pre rata navršilo se 174 godine kako je naseljeno Staro selo I u njemu je bilo oko 50 numeri.
,,Indžiliri,, su davali zemlju još familijama Starog sela, pa su je ove posle odatle postepeno prodavale.

Stari učitelj Kosta Tornjanski (84 god.) tvrdi da je zapamtio ruševine od kule na Sigetu. Zna se pouzdano I na kom je mestu tamo bila crkva, čiji su se temelji još poznavali. To najstarije selo se najpre zvalo Siget. Oko 1725-1730 godine počelo se naseljavati današnje Staro selo, nazvano Sakule. Doselili su se iz tog prvog sela Sigeta u današnje Staro selo, pa im je posle pridolazila pokoja familija I sa druge strane. Zna se pouzdano da su još u Starom selu dobili od ,,indžilira,, zemlju I tamo I sad ima familija sa cesijama, koje nisu u novom selu. Staro selo je bilo malo (100-150 kuća), pa kako nije bilo dosta mesta, počeli su još u prvoj polovini 18 veka naseljavanje u današnjem novom selu. I kad se većina sela našla na novom mestu, napravili su crkvu pod šindrom na mestu današnje škole, prema današnjoj crkvi, a groblje je već bilo na današnjem mestu. I ta je crkva slavila Sv.Nikolu. Zatim je zidana sadašnja crkva (opet Sv.Nikole) I dovršena 1846. godine. ‘’

Crkva Sakule- Црква Сакуле

Sakule je naselje na levoj obali Tamiša, u opštini Opovo. Prema popisu iz 2002. bilo je 2048 stanovnika.

Crkva Sakule- Црква Сакуле

**nenad.bds** · 06.04.2009, 21:25

Црква Св. Григорија Богослова
Товаришево (Западна Бачка)

Crkva Tovariševo- Црква Товаришево

Српска православна црква Св. Григорија Богослова у Товаришеву подигнута је 1785. године.

Crkva Tovariševo- Црква Товаришево

Није познато ко је израдио иконостас и иконе.

Crkva Tovariševo- Црква Товаришево

До сада се нисам сретао са црквом која је посвећена овом свецу. Стога сам извадио основне податке о светом Григорију Богослову.

Григорије Назијански (назван Григорије Богослов; 330-390) је био цариградски архиепископ.

Рођен у Назиансу од оца Јелина и мајке хришћанке. Пре крштења учио се у Атини заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником. Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо архиепископа цариградског. Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назват Богословом.

Crkva Tovariševo- Црква Товаришево

Симбол 'Недремано око' је и у врху тронова.

U mnogim pravoslavnim crkvama u Vojvodini uočljivo je mesto motiva Nedremanog oka. Stoga sam potražio nešto o ovom simbolu.

'' Nedremano oko
Složenije ikonografske teme, kao što je Nedremano oko, prodrle su u program ukrasa na oltarskim pregradama srpskih crkava ranog 14. vijeka zahvaljujući uticaju srpskih teologa iz Hilandara i solunskih slikara koji su radili za kralja Milutina u Sv. Nikiti u Čučeru, gdje se ova tema nalazi na slikanom ukrasu stupca pregrade još prije 1316. godine. Deizisna kompozicija na ikonostasu, pred kojom su se ktitori i vjernici molili preko svojih zaštitnika za milost na Strašnom sudu, dopunjena je kompozicijom Nedremanog oka - Hristos će tada biti Strašni sudija, a dotle on bdi nad ovozemaljskim svijetom i ništa mu ne izmiče pogledu, jer je budan i kad spava, kao lav, kako kaže Prva knjiga Mojsijeva (49, 9).
(Iz teksta ‘Ikone Bosne i Hercegovine (16-19. vijek)’ Svetlane Rakić objavljenog u okviru sajta ‘Projekt Rastko’)

Crkva Tovariševo- Црква Товаришево

Црква у Товаришеву је у евиденцији културних добара Републике Србије. Није категорисана као добро од већег значаја, али на мене је оставила врло пријатан утисак.

Crkva Tovariševo- Црква Товаришево

Попео сам се у хор (галерију) да одатле сликам. На западном зиду хора је овећа композиција, сасвим невешто насликана. Сазнао сам да прдставља Косовски бој.

Crkva Tovariševo- Црква Товаришево

У порти су стара орахова стабла - процењујем да нека имају близу 100 година.

Crkva Tovariševo- Црква Товаришево

Товаришево
Број становника према попису 2002. је 3102.
Према литературним изворима Товаришево се први пут помиње 1650. године. До тада је у атару садашњег насеља постојало неколико села: Банча, Добра, Миндсент, Каполч, Мачал (Машал), Сеплак (Сиплак) и др. Међутим, после пустошења ових територија 1698. године, име Товаришева се не помиње у списку насељених места. Оно је јавља тек 1715. године, као насеље које чине 16 српских домаћинстава. Године 1772. село добија планску урбанистичку физиономију, када су му присједињене пустаре Нођ башта и Гола добра. С обзиром на састав становништва, оно је најпре имало православну цркву, а потом и римокатоличку парохију, да би 1882. била завршена градња и римокатоличке цркве.

Crkva Tovariševo- Црква Товаришево

Од првих насељавања до краја 18. века претежно становништво села чинили су Срби, уз мање изузетке (Цинцари, Хрвати, Мађари, Јевреји, Цигани - Роми). У периоду 1812 - 1820. године, у село се први пут досељавајуи Немци, вероватно из Бачке Паланке и Гајдобре, где је владала аграрна пренасељеност.
О настанку имена насеља постоји више верзија. Према првој основу чини словенска реч "товар", која означава "благо" или "иметак". Према другој, назив потиче од речи "стовари", како је и прво насеље добило име, наводно на основу жеље колонизованог становништва да се после дугог пута и умора стовари терет са коња и на овом месту насели. Међутим, историјске чињенице указују да је место било насељено још 1650. године, тј, пре Велике сеобе Срба, те да је, пошто је било окружено шумум, на месту насеља истоварано дрво, тиме је и насеље добило име Стовариште, односно по народној варијанти Товариште (овај назив се и данас користи међу староседеоцима).

Crkva Tovariševo- Црква Товаришево

Товаришево се налази петнаесетак километара од Бачке Паланке (чијој општини и припада) на путу за Сомбор преко Бача.

**nenad.bds** · 09.04.2009, 21:03

Црква Светог Николе
Меленци (Средњи Банат)

Crkva Melenci - Црква Меленци

Саграђена је у другој половини XVIII века, а по типу је уобичајена једнобродна грађевина са петоугаоном апсидом и звоником на западној страни. Западна, јужна и северна фасада декорисане су плитким пиластрима са капителима.

Crkva Melenci - Црква Меленци

Западна страна

Crkva Melenci - Црква Меленци

Плоча постављена изнад западних врата говори о завршетку изградње.

На западној страни изнад капитела је забат, тако да пластични декор подсећа на антички храм.

Crkva Melenci - Црква Меленци

Сликано из хора (са галерије)

Crkva Melenci - Црква Меленци

Царске двери (средња врата на олтарској прегради)

Crkva Melenci - Црква Меленци

Богородичин и Архијерејски трон (десна слика)

Иконостас, тронове и певнице је сликао 1806. Арсеније Теодоровић, један од најзначајнијих српских сликара епохе класицизма, док је зидне слике радио Никола Алексић 1864.

Crkva Melenci - Црква Меленци

Христов гроб

Аутор „Христовог гроба”, ретког и изузетног сликарског дела, није међутим идентификован. Осим иконостаса, црква има и богату ризницу сакралних предмета, вредних творевина примењене уметности, коју су попунили приложници и дародавци.

Crkva Melenci - Црква Меленци

Унутрашњост је пространа, са доста светла.

Црква је споменик културе великог значаја.
(Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)

Crkva Melenci - Црква Меленци

Melenci je naselje udaljeno 16 km. na sever od grada Zrenjanina. Prema popisu iz 2002. bilo je 6737 stanovnika.

U Melencima se nalazi nadaleko poznata banja Rusanda, bogata mineralnim peloidom (blatom) i termomineralnom vodom temperature 32�C.

Melence su formirali u prvoj polovini 18. veka od vojske oslobođeni graničari Pomoriške vojne granice. Naselje je dobilo ime prema već postojećem toponimu - pustari Melence, koja se prvi put pominje na karti Banata iz 1723-1725. godine. Na karti je, na južnoj obali Rusande, ucrtan znak poštanske stanice. Najverovatnije, naselje je osnovano posle 1739. godine, odnosno posle Beogradskog mira. Najveći broj graničara doseljen je iz mesta Pečke(rum. Pecica) , ali i iz drugih mesta - Semlaka, Nadlaka, Šajtina, Keveriša, Orovilja i drugih. Godine 1758. selo je imalo oko 300 kuća; kapetan je bio Georgije Novaković, barjaktar Sava Josić a stražmešter Jovan Kostić. Bilo je sedam sveštenika, od kojih petorica iz Pečke, a po jedan iz Jegre i Čanada(rum. Cenad) . Selo je imalo školu sa dvanaest učenika; učitelj je bio pop Gavrilo. Uvažavajući sve zasluge vernih i hrabrih srpskih graničara, carica Marija Terezija je, 12. novembra 1774. godine, izdala povelju o osnivanju Kikindskog distrikta.

Crkva Melenci - Црква Меленци

Grob načelnika okruga Velika Kikinda Dimitrija Trifunca je iz 1910. (slika levo)

Velikokikindski distrikt je svečano proglašen 14. februara 1776. godine. Pored Melenaca, u sastav distrikta ušla su sledeća mesta: Bašaid, Velika Kikinda, Vranjevo, Jozefovo, Karlovo, Krstur, Kumane, Mokrin i Taraš. Najznačajnija odredba privilegije bila je da distriktska zemlja nikad ne može biti prodata, založena ili na bilo koji način otuđena. U slučaju da distrikt bude predat spahijama, opštine su imale pravo da se otkupe i postanu samostalne. Ne želeći da ostanu u distriktu, odnosno rizikuju pokmećivanje, 115 melenačkih porodica se opredelilo za vojnu granicu na Dunavu i iselilo u Sakule, Idvor, Sefkerin, Perlez idr. Godine 1788. u Melence su se naselile 32 porodice iz Srbije.

Ploča iz 1788. govori da su razbojnici mučili i ubili u domu njihovom, muža (55 god.) i ženu (51 god.)

Melenci su 1788 postali nemirno područje. Komesar Hala se žalio da su Melenci najneposlušnije od svih deset mesta u distriktu. Takođe, 1790. godine, na pokušaj Torontalske županije da distrikt privede svojoj jurisdikciji, Melenčani su odgovorili da ne priznaju poslušnost nijednoj županiji. Narednih stotinak godina, istorija Melenaca je bila živo vezana za Velikokikindski distrikt i zbivanja u njemu. Taj deo istorije posebno je obeležen sukobima oko iberlandskog zemljišta i njegove podele. 1823. i 1825. godine je došlo do velikih nemira.

Revolucija 1848-1849. i zbivanja u državi nisu mimoišla ni Melence. Uz obećanje da će dobiti zemlju kao nagradu (po 2 jutra), Melenčani su formirali po dva bataljona dobrovoljaca sa ukupno 365 ljudi od kojih su 34 poginula.
Godine 1847. selom je harao skorbut, od koga je umrlo nekoliko stotina Melenčana. Tisa je 1869. godine poplavila znatan deo atara i porušila desetak kuća. Oko stotinak Melenčana se tada iselilo u druga naselja Banata. Epidemije kolere bile su u godinama 1831, 1836, 1848-1849 i 1873. Po zlu i velikom pomoru ostala je upamćena epidemija iz 1873. godine kada je u periodu od 20. jula do 4. septembra umrlo 440 Melenčana. Posle te tragedije, selo se zadugo nije oporavilo. Takođe, po zlu je poznata gladna 1863. godina, kada je od gladi umiralo 7-8 ljudi, među kojima najviše deca.

Kikindski distrikt je ukinut 1876. godine odlukom ugarske vlade i priključen Torontalskoj županiji. Melenci su tada, zajedno sa Vranjevom, Karlovom i Tarašom priključeni Turskobečejskom srezu. Godine 1891. u Melencima je bilo 1.519 kuća sa 8.619 stanovnika. Već tada su Melenci imali železničku stanicu, štedionicu i poštu. 18. novembra 1918. godine, u Melence je ušla srpska vojska da bi, nakon sedam dana, ceo Banat i cela Vojvodina bili priključeni Kraljevini Srbiji.

Crkva Melenci - Црква Меленци

**nenad.bds** · 19.04.2009, 23:15

Црква Св. Димитријa
Суботица (Александрово)