Crna knjiga komunizma

[yossarian]

grozim se vaseg pisanja i elaboracija na temu.
Zbog takvog nacina razmisljanja smo tu gde smo.?
A tebi je sivi neshvatljivo nasilje nad ljudima druge vere,nacije..
Pa onda malo spomeni, srebrenicu, sarajevo, vukovar, kosovo, bijeljinu...
Vecite patriote koje nas urnisu vekovima. Vi ste nastavljaci. Cuvari vatre.
Ali najgore je sto vas niko ne moze ubediti da gresite.
To je tragedija.
Vise nasa nego vasa.

Да видимо, овде се прича о жртвама злочина, и ти се тога грозиш. Штавише, због приче на ту тему проглашаваш нас ко зна каквима.

Па онда инсистираш да се прича о неким другим стварима, не о онима које су тема овде.

Вама антисрпским фанатицима је неприхватљив сам помен српских жртава... само помињање српских жртава, ма колико невиних, за вас је доказ нечијег "патриотизма", што је вама погрдно...

Идеологија ЛДПа је очигледно прожета великим делом усташко-комунистичком идеологијом, чији заједнички именилац је патолошка мржња према Србима и жеља за нашим физичким уништењем. Није ни чудо за идеологије којима су врховни жреци Анте Павелић, Латинка Перовић, команданти Космајског партизанског одреда Марко Никезић, Дража Марковић... и слични злочинци.

[maleni]

Човек не може да се не запита какав ум може да да овакав коментар на овакав текст. Теби је ту најбитније и једино питање да ли је међу тим зликовцима било Срба???

Kakav um?
Naravno da svako normalan zali za tolikim nevinim zrtvama ali ko je sve te ljude sa imenom i prezimenom ubio??
Ko su ti ljudi? Imaju li oni imena?
Oce li srBski parlament napokon otvoriti dosijee?
Na nekoj temi ovog foruma o ubijanju vojvodjanskih Nemaca po zavrsetku rata odgovorio si da njih nisu ubili Srbi vec komunisti...kakav je to bolestan um soviniste?
Generalisanje zlikovaca u skupinu ljudi bez imena nikad ne razresava zlocin vec ga samo vraca na povrsinu pri prvoj sledecoj prilici...

[SQUAW]

A kakvo je ovo loženje na svađu ovde? Kreteni, govna, šovinisti, svinje, gaće i ostalo?
Razumem da nosite različite kapice al' ajd polako kuckajte bez tog besa inače ću da vam pokupim sve klikere i pošaljem na spavanje

[yossarian]

Svakodnevica
Radoslav Petković | 01.11.2009
Antifašizam i komunizam

Radoslav PetkovićNeko brka stvari namerno, neko iz neznanja, ali izađe na isto. Čitava sadašnja priča o antifašizmu je često na tragu one uspešne komunističke propagandne prevare: po njoj se antifašizam i komunizam identifikuju a svaki komunistički protivnik automatski biva proglašen fašistom.
A jedan antikomunist, general De Gol, 1940. je odbio da prihvati kapitulaciju Francuske nakon rata u kojem su francuski komunisti sprovodili defetističku kampanju pod parolom pour qui, pour quoi (za koga i zašto) kao što su jugoslovenski komunisti organizovali demonstracije protiv pokušaja velikosrpske buržoazije da uvuče Jugoslaviju u rat na strani zapadnih plutokratija. Dakle, Velike Britanije i Francuske koje su, septembra 1939, objavile rat Hitlerovoj Nemačkoj. Sve se, naravno, promenilo nakon verolomnog nemačkog napada na SSSR – formulacija druga Staljina – 22. juna 1941; tada počinje rat u kojem su se mnogi komunisti hrabro borili i ginuli protiv nacista.
To je činjenica, kao što je činjenica da nikada nisu zaboravljali krajnji cilj te borbe – komunističku revoluciju. I na samom početku borbe započeli su likvidaciju ideoloških protivnika. U jesen 1941. godine u Užicu je, između ostalih, streljan Živojin Pavlović, jedan od prvih antistaljinističkih disidenata, pošto su ga prethodno trojica visokih KPJ funkcionera pretukla skoro do smrti. Da ne pominjem “pseća groblja” u Crnoj Gori.
Nije nimalo čudno što je nakon komunističke pobede bilo još gore. Vrlo je inspirativno pismo Edvarda Kardelja koji upozorava terenske radnike da će se uskoro uvesti redovni sudovi, koji bi suđenja, tj. likvidacije, mogli nepotrebno komplikovati te da požure sa radom na terenu.
Malo je čudno što oni koji – po meni, da ne bude zabune, potpuno opravdano – insistiraju na kažnjavanju krivaca i otkrivanju pune istine za Ovčaru i Srebrenicu, postaju nervozni kada se pominju groblja druge polovine četrdesetih. Nije u pitanju samo grob Draže Mihailovića, nisu u pitanju samo groblja u Beogradu. Da malo progovorimo o logorima, zapravo ledinama ograđenim žicom u kojima su umirale, širom Vojvodine, nemačke žene, starci i deca. Zar ništa od toga nije vredno sećanja?
Ovo nije ni izbliza potpun spisak svega što se događalo 1944-45. i kasnije za vreme komunističkog terora. Tek par nasumice odabranih primera, da nas podseti da se zločin zločinom ne može pravdati, da nema većih i manjih. A dok god zločine vrednujemo po sopstvenoj ideološkoj, nacionalnoj, kojoj hoćete pripadnosti, oni će se ponavljati.
Tek onda kad jasno kažemo da niko nema pravo na zločin, možemo početi verovati da nam se devedesete neće ponoviti.

[CHichaGlisha]

Nije crna, nego crVEna !


No BradeRs DALTONisti su svuda oko nas.

[JOHNNY DUGI]

Komunizam je sveta ideologija i svako izjednačavanje komunizma sa fašizmon,nacizmom, ustaštvom je monstruozni fašistički povesni falsifikat i fašistički pamflet. Yossarian zar ti žališ jebenu Crnu Legiju koja je fala Bogu ZDROBLJENA U Bleiburgu. Kakav si ti srbin koji žali ustaše? Naši sveti borci partizani borili su se protiv sveopčeg fašističkog,nacističkog , ustaškog zla . Onaj ko to nerazume šta mu ja mogu. DA bi se potuko fašizam i sva desnica ništa nije preradikalno da se postigne taj sveti cilj. Komunizam nije mrtav i uskoro stupa na scenu jači no ikad kunem vam se. Jači i od 1945.g. Za mene su maršal Josip Broz Tito, Staljin,Ljenin,Mao Ce Tung, Ernesto Che Guevara , Fidel Castro, pukovnik Moammer Gadafi , Poi Pot , Causecho, Kim Jong Il i ostali komunisti sveci i da smo ih imali 1991.g. danas bi bilo naše Jugoslavije i SSSR. Bori se bori komunizme. Bori se bori komunizme. Po šumama i gorama , naše zemlje ponosne Jugoslavije, idu čete partizana, slavu borbe pronose,idu čete partizana,slavu borbe pronose.

[CHichaGlisha]

Džoni ... ti si kol'ko vidim iz Hrvatske ... ako i nisi - ono bar, tamo živiš.. (valjda)
pa je jasno da ti i nisu baš "do tančina" poznate "prilike" i situaSion in d SeberBIA.

Srpski živalj nije ni tada (41-45) bio 100% komunistički nastrojen... a kamoli sada.
Bilo je "kuća" iz kojih su dva brata odlazila - jedan u četnike drugi u partizane. Yes, bilo je i toga.
Što i nije za zameriti ljudima koji su imali druga posla, pa se u "VIŠU" politiku nisu razumeli ... niti su se u njoj snašli.
Tako da ... ovakvim svojim navalama "neukanaljenih" emocija izazivaš samo kontraprodukt:
i kod te polovine koja komunizam organski ne vari
a sudeći po mom primeru ... i kod druge poloviCe koja je onu Jugoslaviju volela.

Da ne dužim priču ... nebuloza je sada proklamirati nešto što je kao period odavno okončalo, pričati o prošlosti kao da su svi satovi stali, govoriti o pokojnicima kao da su živi ... i prizivati SFRJugoslaviju, za šta i sam valjda znaš da od toga nema ništa.

Uspomene i sećanja su jedno, a stvarnost je nešto sasvim drugo. Kakvi sveci.. kakvi bakrači ...



Aj' sad ... uklopi se malo u vreme i prostor.

[JOHNNY DUGI]

Džoni ... ti si kol'ko vidim iz Hrvatske ... ako i nisi - ono bar, tamo živiš.. (valjda)
pa je jasno da ti i nisu baš "do tančina" poznate "prilike" i situaSion in d SeberBIA.

Srpski živalj nije ni tada (41-45) bio 100% komunistički nastrojen... a kamoli sada.
Bilo je "kuća" iz kojih su dva brata odlazila - jedan u četnike drugi u partizane. Yes, bilo je i toga.
Što i nije za zameriti ljudima koji su imali druga posla, pa se u "VIŠU" politiku nisu razumeli ... niti su se u njoj snašli.
Tako da ... ovakvim svojim navalama "neukanaljenih" emocija izazivaš samo kontraprodukt:
i kod te polovine koja komunizam organski ne vari
a sudeći po mom primeru ... i kod druge poloviCe koja je onu Jugoslaviju volela.

Da ne dužim priču ... nebuloza je sada proklamirati nešto što je kao period odavno okončalo, pričati o prošlosti kao da su svi satovi stali, govoriti o pokojnicima kao da su živi ... i prizivati SFRJugoslaviju, za šta i sam valjda znaš da od toga nema ništa.

Uspomene i sećanja su jedno, a stvarnost je nešto sasvim drugo. Kakvi sveci.. kakvi bakrači ...



Aj' sad ... uklopi se malo u vreme i prostor.

Nikad neču prihvatit raspad Jugoslavije. To što sam rođen u Hrvatskoj je nesretna činjenica. Za mene je moja domovina samo Jugoslavija i ja mogu biti samo jugoslaven. Čekat čemo sveti povesni dan kad če se rodit uskrsnut novi komunistički osloboditelj jednako močan ko naš voljeni drug predsednik maršal Josip Broz Tito koji če nam obnovit Jugoslaviju ne birajuč način na koji če to učinit. Mi jugoslaveni sanjamo taj dan i čekamo ga ko gladan kruh. Ti ako voliš iskreno Jugoslaviju kao ja trebala bi jednako razmišljat. Prije ili poslije komunizam če iskoristit svu trulost kapitalističkog sistema , a mi jugoslaveni komunisti biti čemu tu za slomimo vrat i kralježnicu trulog fašističko-kapitalističkog sistema koji jedino što zna pljačkat i privatizirat i promicat fašistički govor mržnje. Nedaj se nedaj Jugoslavijo , još ima jugoslavenskih sinova da te brane voljena domovino Jugoslavijo, da te brane Jugoslavijo od pljačkaša koji te porobiše ,od fašista koji srušiše bratstvo i jedinstvo. Nedaj se nedaj voljena domovino Jugoslavijo , još ima jugoslavenskih sinova koji če te spasit kao što smo te spasili sretne i blagosljovljene 1945.g I kad umrem omotajte me u svetu jugoslavensku zastavu da i u trenutku smrti promičem domovinu Jugoslaviju i komunizam. Nedajte se jugoslavenski sinovi , sinovi,kčeri,unuci,unuke partizana . Mi čemo kroz 15,20 godina obnovit našu voljenu domovinu Jugoslaviju. Uvek za Jugoslaviju, maršala Josipa Broza Tita , komunizam,partizane i JNA.

[Turkmenbashi]

Komunizam je, međutim, kvantitativno gledano, proizveo daleko više direktnih žrtava nego nacizam. Dok se rezultati nacističke vladavine procenjuju na oko dvadeset pet miliona žrtava, sveukupni bilans komunističkog terora, represije i progona procenjuje se od šezdeset do čak sto miliona mrtvih (pregled različitih procena može se naći u izvanrednoj knjizi Alana de Benoa „Nacizam i komunizam”, koja se prošle godine pojavila kod nas). U Srbiji, nažalost, nikada nije objavljen najznačajniji dokument o monstruoznoj prirodi komunističkog pokreta, voluminozna „Crna knjiga komunizma” Stefana Kurtoa i još petorice istoričara koja se još 1997. pojavila u Francuskoj, zatim i na mnogim svetskim jezicima. Prevod se, zanimljivo je, već 1999. pojavio i u Ljubljani i u Zagrebu i u Sarajevu, ali ne i u Beogradu, iako bi upravo srpski narod trebalo najviše da bude zainteresovan za ovu tematiku kao najveća žrtva komunizma na ovim prostorima.

Naravno, onih 60 do 100 miliona su svakako bili krvi ako se rukovodimo komunističkom logikom. Npr ako su pevali neke nezgodne pesme, ne daj Bože bili imućni pre Drugog svetskog rata i još neki sličan zločin, logično da su pogubljeni i to sve po skraćenom postupku, kakvo suđenje kakvi bakrači.

Procene u knjizi:

Kina: 65 milijuna
Sovjetski Savez: 20 milijuna
Afrika: 1.7 milijuna
Afganistan: 1,5 milijuna
Sjeverna Koreja: 2 milijuna
Kambodža: 2 milijuna
Istočna Europa: milijun
Vijetnam: milijun
Latinska Amerika: 150.000

Izdanje je dopunjeno 2004.

[biterlemon]

Mislim da postoji problem u jednostranom posmatranju ne samo komunizma vec i drustvenih ideologija globalno.
Da pokusavam da razjasnim svoj pogled:

1. razvoj proizvodnih odnosa postavio je monarhiju kao kocionu silu u razvoju drustva.
2. zbog toga se pojavili razne ideologije koje su trebale nuditi bolji sistem od monarhije (``-izmi``).
3. opste shvatanje morala, casti, polozalja pojedinca i vrednosti ljudskog zivota su bile razilicite od danasnjeg shvatanja.

Socijalisticka (komunisticka, antiburzoaska) revolucija je bio nasilan cin. Ideologija je smatrala da ima prava pripadnike odredjenih klasa i fizicki eliminirati.
(ne bave li se i fasizam, anarhizam i svi drugi izmi bahato sa ljudskim zivotina?)

U slucaju nase bivse zemlje moraju se razdvojiti tri elementa bezpravlja:

1. jos neistrazeni zlocini protiv manjinskih naroda po okoncavanju II svetskog rata, koja se desila prilikom jos neutvrdjene strukture nove vlasti. (tu bi se ubrajale i preki sudovi, koji su pored dokazanih ratnih zlocinaca takodje osudili mnogo nevinih ljudi).
2. vlast, prilikom uspostavljanja svoje strukture, pomocu prekih sudova a posle i pomocu raznih zakonskih akata vrsi obracun protiv nepodobnih pojedinaca - nizih slojeva drustva, kriminalaca, makroa, prostitutki, krijumcara, bogatasa, seljastva, politickih aktivista nekih partija, intelektualaca, pripadnika crkve i drugih za koje smatra da su ``bezvredni`` u izgradnji novog sistema.
3. i na kraju se pojavljuje izivljavanje ljigavih osoba niskih pobuda, koje se priklonile vlasti upravo zato sto su namirisali krv i sansu da ``postanu neko``.

Upravo ova treca tacka je najbolnija, jer svi izmi imaju istu manu!
1. Nisu uvideli da davanje vlasti bez kontrole u ime ideologije dovodi moralno nistavne ljude na poziciju, koji zatim zloupotrebljuju vlast na najgori nacin.
2. Nisu shvatili odnose u svetu definisu proizvodni kapaciteti a ne ideologija. Zivot na ovoj planeti se svodi na borbu za resurse i jaci je onaj koji vise proizvodi. To je i unistilo ideologije. Opstala je samo jedna. Ona koja zna da je sustina svega u masovnoj proizvodnji. Ona i ne vlada, osim sto se bori za svoje resurse. Konfuzno, anarhicno ali hirurski precizno i sebicno.