Deca i mobilni telefoni

[Andjelika]

Lepo Andjelika,a kako se osećaju ona deca koja bi isto tako volela da imaju sličnu stvarčicu koja za njih možda predstavlja pravi luksuz jer roditelji ne mogu da im je priušte?Nisi ti kriva što su tebi roditelji mogli da kupe sve što poželiš ali kako se oni sami nisu zamislili ni u jednom trenutku kako ćeš ti izgledati u očima ostale dece sa svim tim stvarima prestiža?

Pa vidi, ja ne mogu da brinem za celi svet!
Znash koliko dece u Africi gladuje!?
Znachi li to da mi treba ovde da gladujemo kako bi se solidarisali sa njima???

Svaka chast svakom, ali ne vidim zashto bi neko stalno pokushavao da prodaje neku skromnost?
Meni to nema logike!

NNi svi prsti na ruci nisu isti, ni sva deca nisu ista, ni roditelji nsu isti, ni materijalne mogutjnosti nisu iste, i manimo se vishe tog komunistichkog "uniformisanja".
Nismo isti i netjmo nikada da budemo, i ne treeba da budemo isti!
Lepota je u razlichitosti!

I zabole me da li tje neko da misli da sam burzujka ili crkveni mish!

Mishljenja sam da decu treba podsticati da napreduju i budu najbolja u svakom pogledu, a ne da ih uchimo "skromnosti"......

Dete koje je naviklo na najbolje, koje je naviklo na kvalitet, truditje se i kasnije u zivotu da u svemu bude najbolje i da od zivota uzme ono najkvalitetnije, a ne da zivi neki polu-zivot.

Fora je u deci koja žele da budu buržujčići od malih nogu i naravno da žele da ih ostala deca tako i gledaju...

A ja ne vidim shta je loshe u tome da neko bude burzuj?
Zar je loshe zeleti vishe i bolje?
A to, kako ih druga deca gledaju, zavisi u najvetjem procentu od toga kako su vaspitavana ta druga deca.

Zato se i deshava da ta siromashna i jadna deca, kad osete neshto bolje pochinju da divljaju i postaju apsolutno nepodnoshljiva jer misle da su "u'vatila Boga za onu stvar!"
nagledala sam se toga.......

Osećalo bi se sasvim normalno ukoliko mu se objasni iz kojih razloga to nešto nema i ukoliko mu se objasni da za tim nečim nema potrebe.Ne možeš dati deci sve što požele i zatraže Bilice,šta misliš u kakve bi ljude izrasli?

mozesh im objasniti neke stvari i opet dati to shto zele. u skladu sopstvenih mogutjnosti, naravno.
jer i deca treba da znaju shta znachi kad neshto nema i ne moze.

Nije fazon u imanju ili nemanju života,a i sama bi trebala da znaš kako su prolazila ona deca,koja su u životu dobijala sve što požele od svojih roditelja,u očima svojih vršnjaka i drugara...Zabole mene za okolinu,pravo da ti kažem ali nije ni fazon da roditelj svoje dete forsira u tome da bude naj i da ima sve naj jer okolina to itekako primeti pa krene da to isto dete šikanira,da ga izbegava itd.

boljima se teshko prashta...... znam ja to dobro.

a za to nije porebno imati najbolju torbu i mobilni u shkoli, vetj je dovoljno imati najbolje ocene, osvajati nagrade na takmichenjima....
mnogo je "razloga" koji mogu da dovedu do losheg ponashanja prema odredjenom detetu.
osetila sam mnogo ljudske zlobe a da nisam chak bila kriva ni 1%.
zato me bash briga shta tje ko da kaze i kako tje da se osetja zato shto ja imam a taj neko nema.

mene su uchili da radim i da troshim, a ne da se zaposlim u drzavnoj firmi i imam "siguram posao" i 200 evra.


skromnost nije vrlina vetj odlika kukavica i onih koji nisu spremnbi da se izbore za bolje.

[makilli]

Pa vidi, ja ne mogu da brinem za celi svet!
Znash koliko dece u Africi gladuje!?
Znachi li to da mi treba ovde da gladujemo kako bi se solidarisali sa njima???

Možeš se solidarisati sa njima tako što ćeš uplatiti odredjenu sumu novca na žiro račun namenjen za kupovinu hrane toj istoj izgladneloj deci

Svaka chast svakom, ali ne vidim zashto bi neko stalno pokushavao da prodaje neku skromnost?
Meni to nema logike!

Skromnost se ne prodaje,ili si odgojen u tom duhu i shodno tome se i ponašaš ili ne.

NNi svi prsti na ruci nisu isti, ni sva deca nisu ista, ni roditelji nsu isti, ni materijalne mogutjnosti nisu iste, i manimo se vishe tog komunistichkog "uniformisanja".
Nismo isti i netjmo nikada da budemo, i ne treeba da budemo isti!
Lepota je u razlichitosti!
I zabole me da li tje neko da misli da sam burzujka ili crkveni mish!

Daleko od toga da neko spominje uniformisanje bilo koje vrste Zašto se uzbudjuješ oko mog odgovora tebi ako te zabole šta ko misli o tebi?

Mishljenja sam da decu treba podsticati da napreduju i budu najbolja u svakom pogledu, a ne da ih uchimo "skromnosti"......

Da,decu treba podsticati da budu najbolja u svakom pogledu ali ih treba i podsticati da nauče da sve ima svoju meru,zar trebaju da gaze preko mrtvih da bi stigli do svog cilja?

Dete koje je naviklo na najbolje, koje je naviklo na kvalitet, truditje se i kasnije u zivotu da u svemu bude najbolje i da od zivota uzme ono najkvalitetnije, a ne da zivi neki polu-zivot..

Dete koje je naučilo na najbolje često kasnije u životu kada mame i tate više ne bude,posrne i ne snalazeći se u stvarnom svetu ostane bez najboljeg.Bar većina tako prodje,znam milion primera gde su oni koji su uvek imali apsolutno sve na kraju ostali bez ičega...I molim te objasni mi šta je polu-život?!

A ja ne vidim shta je loshe u tome da neko bude burzuj?
Zar je loshe zeleti vishe i bolje?

Nije loše biti buržuj ako pritom ostaneš i čovek.
Svi mi uvek želimo više i bolje,to nam je valjda u prirodi...

A to, kako ih druga deca gledaju, zavisi u najvetjem procentu od toga kako su vaspitavana ta druga deca.

Kakve veze sad ima vaspitanje s tim?Molim te prosvetli me...

Zato se i deshava da ta siromashna i jadna deca, kad osete neshto bolje pochinju da divljaju i postaju apsolutno nepodnoshljiva jer misle da su "u'vatila Boga za onu stvar!"
nagledala sam se toga.......

Ja sam dete koje je sticajem okolnosti odraslo bez oca,sa majkom i sestrom i živele smo od državne plate.Možda za tvoj pojam i jesam bila siromašna ali jadna ne.Sticajem nekih drugih okolnosti sam vremenom osetila nešto bolje i stekla mnogo više od onog što sam imala ali me to nije pretvorilo u snoba niti sam ja sad neka druga osoba.Naučila sam da cenim ono što imam odavno i da cenim ljude po tome kakvi su a ne koliko im je dubok džep.I kada sam imala možda samo 100 din u džepu i sada kada imam možda 50 puta više nisam bila,niti ću biti nepodnošljiva zbog količine novca koji posedujem.

boljima se teshko prashta...... znam ja to dobro.
a za to nije porebno imati najbolju torbu i mobilni u shkoli, vetj je dovoljno imati najbolje ocene, osvajati nagrade na takmichenjima....
mnogo je "razloga" koji mogu da dovedu do losheg ponashanja prema odredjenom detetu.
osetila sam mnogo ljudske zlobe a da nisam chak bila kriva ni 1%.
zato me bash briga shta tje ko da kaze i kako tje da se osetja zato shto ja imam a taj neko nema.

Ne boljima već drugačijima.

mene su uchili da radim i da troshim, a ne da se zaposlim u drzavnoj firmi i imam "siguram posao" i 200 evra.

I mene su učili sličnom,mada ja ipak imam siguran posao u državnoj firmi i mnogo veću platu od one koju si navela

skromnost nije vrlina vetj odlika kukavica i onih koji nisu spremnbi da se izbore za bolje.

Ako ti tako kažeš...

[Kill Bill]

Osećalo bi se sasvim normalno ukoliko mu se objasni iz kojih razloga to nešto nema i ukoliko mu se objasni da za tim nečim nema potrebe.Ne možeš dati deci sve što požele i zatraže Bilice,šta misliš u kakve bi ljude izrasli?

Pa ne pricamo o svemu sto pozele, vec o necemu sto vec maltene svako dete ima...
Nije telefon nikakva stvar prestiza, vec potrebe... Niti je bozije slovo, nije dete trazilo mechku da przi gradom...

Nije fazon u imanju ili nemanju života,a i sama bi trebala da znaš kako su prolazila ona deca,koja su u životu dobijala sve što požele od svojih roditelja u očima svojih vršnjaka i drugara...Zabole mene za okolinu,pravo da ti kažem ali nije ni fazon da roditelj svoje dete forsira u tome da bude naj i da ima sve naj jer okolina to itekako primeti pa krene da to isto dete šikanira,da ga izbegava itd.

Ne kazem da nema roditelja koji prave od svoje dece debile, i cuvaju ih ispod suknje... Ali ne treba ici ni u drugu krajnjost..

Skromnost se ne prodaje,ili si odgojen u tom duhu i shodno tome se i ponašaš ili ne.

Meni se od tih vaspitanja dize kosa na glavi... Kad se samo setim nekih stvari: Nisi skromna...
cerka direktora koja nema nishta da nishta da ne bi dokon i pokvaren svet rekao kako je direktor negde vodio svoju cerku, kupio joj neshto...
shivenje stvari krishom dok se roditelji nisu vratili sa posla da bi imao sta da obucesh, jer jel mora se biti skroman...
Ma zajebi tu skromnost vishe, za koga, kome... samo te sputava u zivotu...
Nije ni sramota ni loshe imati i zeleti vishe!!

šta je polu-život?!

kad zivish u iscekivanju necega u cemu ti prodje citav zivot...

Svi mi uvek želimo više i bolje,to nam je valjda u prirodi...

normalno...

Ne boljima već drugačijima.

Citav zivot sam drugachija, ne u materijalnom, mada bilo je i tih momenata...
Jednostavno nauchish ljude da te poshtuju takvog kakav jesi,
mozda to i jeste napravilo ovakvu ljudinu od mene
ali ne zalim...

I da, deci se ne moze udovoljiti... ne govorim o sopstvenoj vec o tudjoj.. uvek ce naci ili izmisliti nesto zbog cega bi mogli da te odbace, shikaniraju ili vredjaju...
Ih koliko sam dece izlomila sto su mi majku nazvali pogrdnim imenim, ili me nazvali piranom, buljavom i sl.
Da nisam to nikada ne bi prestalo... I to znam, jer sam pokushala sa prijavom zadirkivanja, gurkanja i cushkanja...ma nema to nikakvog efekta, mogla sam da se zalim i kuci, ili dovodim ujaka u shkolu ali nisam htela da me se iko boji zbog toga koga i sta imam vec onoga sto jesam... Deca moraju da prodju kroz neki zid sredine i ne treba ih sputavati u bilo kom vidu...
ne ojaca se borbom samo telo, vec i duh...
i ne mislim samo na fizicki napad, vec i verbalni...

skromnost nije vrlina vetj odlika kukavica i onih koji nisu spremni da se izbore za bolje.

yeah

[Andjelika]

Možeš se solidarisati sa njima tako što ćeš uplatiti odredjenu sumu novca na žiro račun namenjen za kupovinu hrane toj istoj izgladneloj deci

I tako umirim svoju savest?
Neka, netju da "kupujem" savest. To rade samo licemeri.

Skromnost se ne prodaje,ili si odgojen u tom duhu i shodno tome se i ponašaš ili ne.

Pa... Bilo je nekih pokushaja da budem odgojena u "duhu skromnosti", ali su ochigledno propali
Nije mi to deo karaktera, kao shto nije ni licemerije.

Daleko od toga da neko spominje uniformisanje bilo koje vrste Zašto se uzbudjuješ oko mog odgovora tebi ako te zabole šta ko misli o tebi?

ne uzbudjujem se, ali mi muka od tih foliranja.

Da,decu treba podsticati da budu najbolja u svakom pogledu ali ih treba i podsticati da nauče da sve ima svoju meru,zar trebaju da gaze preko mrtvih da bi stigli do svog cilja?

nisam rekla da gaze po mrtvima, ali ne vidim ni zashto bi ih sputavali da iskoriste potencijale koje imaju ( inteligenciju, recimo)

Dete koje je naučilo na najbolje često kasnije u životu kada mame i tate više ne bude,posrne i ne snalazeći se u stvarnom svetu ostane bez najboljeg.Bar većina tako prodje,znam milion primera gde su oni koji su uvek imali apsolutno sve na kraju ostali bez ičega...I molim te objasni mi šta je polu-život?!

Pa vidi, tu su roditelji krivi shto su od deteta stvorili debila, pokushavajutji da ga neprestalno drze uz sebe, umesto da su tom detetu dopushtali da ima svoje borbe i da i samo ponekad lupi glavom o zid, te tako neshto nauchi o zivotu.
Ne znachi da su sva deca iz bogatih kutja takva. Pre tje biti da su to neki skorojevitji....
Stare bogate porodice drugachije vaspitavaju svoju decu. Uche ih da zaradjeno mora da se sachuva i u vetja, a ne da se prokocka.
"I kuche se od familije gleda"

Nije loše biti buržuj ako pritom ostaneš i čovek.
Svi mi uvek želimo više i bolje,to nam je valjda u prirodi...

Hotjesh da kazesh da nisi nikad srela ni jednog "burzuja" koji je zaista chovek?
Ja bash imam suprotna iskustva...

Kakve veze sad ima vaspitanje s tim?Molim te prosvetli me...

Pa ako nekog neprestalno uche kako je greh biti bogat, imati vishe i bolje od drugih... Kad mu takve stvari neprestalno chukaju u glavu, onda taj uglavnom pochne podsvesno da mrzi sve one koji imaju, koji mogu vishe... I to je zestoka istina.

Ja sam dete koje je sticajem okolnosti odraslo bez oca,sa majkom i sestrom i živele smo od državne plate.Možda za tvoj pojam i jesam bila siromašna ali jadna ne.Sticajem nekih drugih okolnosti sam vremenom osetila nešto bolje i stekla mnogo više od onog što sam imala ali me to nije pretvorilo u snoba niti sam ja sad neka druga osoba.Naučila sam da cenim ono što imam odavno i da cenim ljude po tome kakvi su a ne koliko im je dubok džep.I kada sam imala možda samo 100 din u džepu i sada kada imam možda 50 puta više nisam bila,niti ću biti nepodnošljiva zbog količine novca koji posedujem.

Znash, velike su razlike izmedju onih koji su oduvek imali i onih skorojevitja...
Nemoj da meshash te kategorije.
Vetjina ljudi koja stvarno ima se uopshte ne duva niti mozesh na prvi pogled da zakljuchish koliko para imaju.
Zato meni uopshte nije blam da izadjem u nekoj staroj majci i trenerci do grada/sela dok nekima koji do pre par meseci nisu imali vishe od 5 majica to predstavlja katastrofu.
e, to su dziberi.

Ne boljima već drugačijima.

Kako god.
Ali ne vidim zashto bi neko zeleo da se predstavi loshijim nego sto jeste ( bilo materijalno bilo intelektualno)
Da bi se "ushlihtao" onima koji ne mogu ni da mu pariraju? Glupost.

I mene su učili sličnom,mada ja ipak imam siguran posao u državnoj firmi i mnogo veću platu od one koju si navela

a mene suu uchili da je sramota raditi za platu...
to je osnovna razlika.......

Ako ti tako kažeš...

Imam zato primere gde devojka koja ima 24 godine, do 23. nikad nije ushla u restoran niti jela uopshte negde van kutje....
Zato je kad se smuvala sa deckom koji je cesto izvoio neprestalno pricala o tome sta je jela!
A do tada je o restoranima, kafanama govorila sve najgore, iako nikad ni u jedan nije ushla!


Druga je svojevremeno meni prigovarala shto troshim pare na markirane stvari, a kad se udala i muz joj to omoguitjio, nije mogla da se zaustavi, zeljna svega i svachega.


Tretja slichna primer kao i druga...

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Sve su to deca iz "divnih , skromnih porodica" gde materijalno "uopshte nije bitno"........
A sve su samo lovile bogatog muza!

Ni jedna od njih ne zna virshle da skuva, a tek neshto drugo.
Sve su bile ubedjene da njihovim muzevima pare padaju sa neba, pa im sad nije jasno zashto se u tim porodicama toliko radi....
Uglavnom im fali osnovno kutjno vaspitanje i poshtovanje prema porodici i clanovima porodice.

Chesto mi dodje kad tako pochnu neshto da se prenemazu i lupaju gluposti, da ih pitam da li ih majke nauchile josh nechemu osim da dignu noge!


A sve deca iz "divnih, skromnih porodica"......


I dok su one "neskromne" roditelji uchili kako nije bitno koliko ko ima, vetj kakav je chovek, ove skromne su po definiciji uchili da je najbitnije uloviti bogatog muza!

I muka mi bre od njihove skromnosti, bezobrazluka, nevaspitanja, lenjosti.....


Zato je bolje detetu sve omogutjiti i nauchiti ga da normalno gleda na sve, a ne praviti od njega sponzorusu!

[_baba_]

Sve više dece, pa čak i one predškolskog uzrasta, koristi mobilne telefone. Učitelji, nastavnici, treneri, profesori u školama jezika žale se da ih deca unose na časove i treninge, ali to ne sprečava roditelje podložne novoj modi da najmlađima kupuju moderne i skupe telefone.

Mobilni telefoni postali su moderne igračke, a gotovo svi prvaci ih imaju. Nekima roditelji ne dozvoljavaju da ih nose u školu, jer smetaju učiteljima i učiteljicama, ali deci, ipak, kupuju najmodernije modele. Sedmogodišnjaci, kažu prodavci, uvek znaju šta hoće od telefona, pa ih niko ne može ubediti da uzmu mobilni koji ne ispunjava njihove kriterijume.
- Često nam u prodavnicu dolaze baš klinci koji su tek krenuli u školu. Oni prvo sami pogledaju telefone, pa se posle vrate sa roditeljima i da ih kupe. Ima, doduše, i onih koje roditelji sami dovedu da ih časte za polazak u školu. Ima i roditelja koji dolaze i sami da bi detetu kupili rođendanski poklon. Neverovatno, ali svi školarci znaju tačno šta žele i postavljaju više pitanja o funkcijama telefona od odraslih. Njihov mobilni mora imati kameru, blutut, mp3, radio i naravno igrice, a raspituju se i za memorijske kartice. Dečaci uglavnom biraju vokmen modele �soni eriksona�, a devojčice roze �nokije� - priča Aleksandra Đukić, prodavačica �Rim mobil plusa�.

- Mobilni je deci postao popularna igračka, ali i statusni simbol, kao što su nekad to bile patike, pa se oni koji imaju najnovije modele hvale sličicama ili muzikom koju su skinuli sa interneta. Svi smo svesni koliko je mobilni telefon štetan, ali to su tekovine sadašnjosti, a točak vremena ne možemo vratiti unazad. Neophodno je ipak uvesti kontrolu i upotrebu telefona ograničiti, kao što se ograničava upotreba računara i bilo koje druge igračke - objašnjava psiholog Danijela Baucal.

Nepotreban u školi
- Iako roditelji kupovinu mobilnog često pravdaju kao nešto neophodno, ne postoji nikakva potreba da osnovci imaju i nose mobilni telefon, jer roditelji uvek mogu da nazovu školu, a isto tako i deca mogu da nazovu roditelje - kaže Danijela Baucal.

-blic-

[little fairy]

Moj đak prvak je dobio svoj mobitel

Koliko god sam se borila protiv toga, moja želja da ju čujem, budući da živimo u kući moje bake i telefon je kod nje u sobi ili dolje u boravku, te da ju podsjetim da se spremi i da krene u školu - bio je jači od logike i stvarne potrebe djeteta za mobitelom.

Ne, nije joj uistinu potreban, ajmo iskreno.

Mislim da je to više do roditelja i do njihove želje za nadgledanjem. Da, žele klinci mobitel - tko ne želi? Ali da nema te potrebe za nadgledanjem, ne bi niti mobitel bio u rukama klinaca.

Što je sa Vama? Da li Vaše dijete racionalno koristi isti?

[Sokica]

Moji dečaci su takođe od ove školske godine dobili jedan telefon, pa ga naizmenično ''duže'' po jedan dan.
Bila sam vrrrlo protiv telefona, što zbog skretanja pažnje na telefon, igrice i sl. pa do toga da neko može da ih zbog toga napadne...
Međutim, sila prilika (ukinut boravak u ovoj godini za druge razrede...) me je naterala da im obezbedim telefon. Za sada su vrlo savesni, znaju da se jave kada krenu od kuće u školu, kada kreću iz škole posle časova i to je to. A to je i bila svrha telefona. S obzirom da borave po celo pre podne sami u kući i sami se spremaju za popodnevnu smenu, i idu do škole, morali smo tako da uradimo.

Kao i sva deca, ponekad se igraju igrice na telefonu, uslikali su bake i dede da imaju slike i to je to...Nisu još postali zavisnici od telefona i mislim da i neće postati jer ne pokazuju preterano interesovanje za to.

Najsmešnija mi je bila prva poruka koju su mi poslali dok sam ja bila na satanku:
''Mama gali mozemo ga igemo u centar sa togorom.''

[little fairy]

Pokušavam da sačuvam sve poruke koje je moja mala meni napisala jer su one - legenda!

Nažalost, pomalo neracionalno troši pare na njemu tako da tjedan dana ima para a ostatk mjeseca se muči :lol Ma bitno je da mi nju možemo da dobijemo na mob.

[little fairy]

Iako je škola već pri kraju ja nekako razmišljam da joj oduzmem mobitel na tih 14 dana do kraja škole. Razlog? Dijete je otkrilo kalkulator na mobitelu

Ah, sve je jednostavnije sa mobitelom. Čemu naprezati mozak