Kako ste otišli?

[bellissima]

Bila, videla i vratila se.
Tamo su jos uvek moji, ubedjivali su me da ce biti bolje, da nemam sta izgubiti.
I otisla sam, nerado ...
Mislila sam da je zauvek, srce mi se cepalo dok sam se na aerodromu rastajala sa
prijateljima, bratom, bakom ...
U avionu sam vec brojala nedelje koliko mi treba do leta i ponovnog susreta.
Imala sam osecaj kao da sam ostavila jedan veliki deo sebe.
Videla sam , izdrzala koliko sam mogla, nije mi se svidelo i vratila se nazad.
Drugaciji mentalitet, drugacija pravila igre,ponekad naidjes na ljude sa dusom,
vise sreces one bez nje ...
Dzaba sve, kad moje srce nije imalo mira i kad su nemiri i suze postale moja svakodnevnica.
Nostalgija jb

[ANIBAS]

Imala sam veliku želju da odem odavde pre 20-tak godina...
Završila sam srednju školu koja je baš tražena napolju..upisala
kurs stranog jezika...bila sam baš spremna,voljna da zakoračim
ka drugoj zemlji...ali prilike za odlazak u tadašnje vreme su bile minimalne.
Srbija pod embargom..bilo je nemoguće otići bilo gde.
Nigde nismo bili poželjni.
Zaposlila sam se ovde i tako sad imam 18god. staža.

[otac Makarije]

Imao zelju,prikupljao papire i desi mi se "belaj" - upoznam sadasnju suprugu koja tada nije zelela ni da cuje o nekim tamo "prekobarnim" inostranstvima ... Naravno ljubav ( citaj zena) je pobedila !
Elem,sada joj je doslo iz onoga u ono,ali sta,gde i kako sada !? Nismo vise sami,deca rastu,obaveze ovde - naravno krediti,dugovi ...

[fiona]

Bila sam u USA, godinu dana. Odveli me prijatelji, upisali u školu za jezike. Imala sam stan i hranu, a džeparac sam zarađivala spremanjem stanova i čuvanjem dece. Kakvi prijatelji? To je bila vrsta razmene, njihohva ćerka ( porodica je srpskog porekla, upisala je medicinski fakultet u Srbiji, jer je jeftinije nego u USA, drugo da bi sačuvala znanje srpskog jezika i treće da eventualno upozna momka iz Srbije)-to su bili njihovi razlozi. Ja sam njoj dala na korišćenje moj stan, a oni meni plaćali tamo.
Imala sam 35 tada. I vratila se. Kao što već neki ovde rekoše, tamo nije bilo ,,duše,, , činilo mi se sve hladno, prijatelji iz celog sveta, različitih kultura, druženje po koktelima sa društvom iz škole za jezike...Naš svet sam viđala jedino nedeljom u crkvi (igrao se posle službe Bingo i to im je bilo ,,naj,, druženje).
I vratim se, da osetim da ovde Mesec sija toplije i da naša zemlja ima prirodan miris (mislim bukvalno na zemlju).

Zatim sam, posle deset godina, otišla u Izrael, dete mi ima Izraelsko državljanstvo (po ocu). I odande sam se vratila, posle nepunih godinu dana, jer nisam Jevrejka i zbog toga nisam dobila ni boravišnu vizu.

I sada, hej, sada opet želim negde da odem. Holandija, Norveška, Finska...Maštam da mi se dete školuje tamo, krajem srednje i fakultet, sada upisuje prvi gimnazije, prirodni bilingvalni smer...

Dakle, planiram da odem i da se ne vratim. Ovde mi se ništa više ne dopada. Ni mesec ne sija više toplo.

Počinjem da tražim način.

A u mesec ću gledati i znati da sija svugde isto

Eto!

ps. da, ne rekoh, i ona se vratila i USA, nije mogla da se uklopi u naš sistem sve joj je bilo ,,neprihvatljivo,, ( međuljudski odnosi na fakultetu i uopšte u društvu).

[believer]

nije me specijalno vuklo
i nisam imala dovoljno petlje
dok sam bila sama -nije me vuklo
kad je dosao potomak nisam imala petlje da odem u neizvesnost..

moja drugarica kupila aranzman za meksiko,iskocila iz busa,nekako stigla do granice (s nasim drugom)
dva dana su pili lekove da se smire pa su sami nacrtali vizu i usli u Kaliforniju

prijavila zlostavljanje od strane rezima i ostala....

[Sunflower]

Najela se dobrih govana na rodnoj grudi, razocarala duboko...spakovala se, dogovorila u par dana sa prijateljicom, i dosla. Jos uvijek se ne vracam, pitanje je da li cu i ikada...rjesavam status, imam neke planove, male, velike...okusila sam da je bolje jeduckati ova govanca ovdje za vece pare nego dole cekati da padne s neba. Ne mora znaciti da cu ostati ovdje, ispitujem druge opcije vec...a vratiti se uvijek mogu. No ne zelim. Vidim svoje, ne tako cesto, cujemo se...vole i oni da sam ja sretna, a recimo da jesam, kad se popale i ostale lampice, bicu super.
Ne vjerujem da bih ikada imala petlje za ici preko bare...ali i ovime sam sasvim zadovoljna...tudjina je tudjina, jezik je nov, kao debil se nekad osjecas, ali guras.
Trebalo je samo krenuti, ostalo se slaze samo.

[_baba_]

_deda_ čuo reklamu na radiJu o zapošljavanju u Kanadi. Mislim, taj nikada ne sluša radio u kolima...naš'o je kad će da ga upali...
I dođe kući i kaže...Zoka, ja idem u Kanadu.
-Važi maco. Srećan put.
I ode luđak u rekordnom roku od nekih mesec dana.

Indijanci cmizdrili za njim 24 sata dnevno...prvi mesec, drugi mesec...i odlučim ja da ih spakujem i da odemo i mi.
U ambasadi budem krajnje bezobrazna, tražim nemoguće, ne popunim aplikacije kako treba...sve potajno se nadajući da će me odbiti.
Ali, kako to uvek biva...od čega bežiš to te stigne...tako ti ja dobijem vizu na skoro 2 godine. Najviše od od svih žena koje su pošle za svojim muževima. Užas
Spakujem ceo život u 6 kofera, bacim pogled na recke na dovratku koje smo pičili za dečije rođendane da utefterimo koliko su porasli i odem, kao da je to najnormalnija dnevna obaveza koju moram da otaljigam.
I evo već 4 pune godine jedem govna a sanjam šljive.

Sudbina je tako htela da odem iz rodnog sela

[Mish]

@baba

Koliko mene sećanje služi, pakovali su te drugi dok si ti sedela u Hogaru u koji si došla samo na pola sata, a ostala i-ha-ha duže.

[_baba_]

Eeeh da si me tad kidnapovala...gde bi nam bio kraj.