Domace legende koje nisu vise sa nama...

[DrinChe]

Borisa Dvornika sam povremeno vidjao u Splitu. Mislim da je stanovao na Poljudu u zgradi koju su kolokvijalno zvali `Kineski zid`. Cetvrtkom, cini mi se, je sa svojim drustvom imao zakupljen termin u jednoj sportskoj hali u blizini kafane Mornar (kod Veljka/naime bilo je dva Mornara, pa su ovaj zvali po imenu sefa). Nakon `baluna na mice golice` su vece redovno provodili u veselom druzenju....

Poslednji put sam ga video u Komizi, u restoranu `Nadalina` koji se nalazio na rivi. Bilo je to veliko drustvo u kojemu su pored njega bili i Miljenko Smoje, Momcilo Popadic, Jaksa Fjamengo... Nisam siguran, ali cini mi se da je bio i Ivica Vidovic. Tada sam ga i upoznao, kao i ostale. Moj prijatelj, komizanin, je dao ribu za tu veceru, pa sam imao tu privilegiju da pored njega sedim sa njima. Mislim da ne treba da napominjem da sam se napio k`o majka...

Boris Dvornik je bio neponovljivo sarmantan glumac, veliki kozer i covek koji je jako voleo drustvo i zivot. Neobicno je postovao Smoju, ali i ostale svoje prijatelje s kojima se duzio decenijama....

Vidjao sam i jegove sinove, koji su bili talentovanni mladici i bavili se muzikom. Tada je u Splitu radio poznati studio `Tetrapak` koji je producirao dosta dobru muziku. Drzao ga je neki Vilovic (ime sam zaboravio).

Medjutim, dolazile su glasine da je pred kraj zivota Boris imao problema sa picem, a njegov sin sa sredstvima zavisnosti. Ne znam da li je to tacno, ali sigurno je da nema veze sa njegovom sjajnom glumom i vanrednim licnim pecatom koji je otisnuo u filmsku umetnost zemlje koja se zvala - Jugoslavija.

Lepe uspomene.Zavidim na tom pijanstvu.
Da,glumčina.Završio je Srednju glumačku školu u Novom Sadu.

Ode Meštar...

[papula]

Danilo bata Stojkovic!
ništa manje legende:Z. Radmilovićm Pavle Vujisić,Dragomir gidra Bojanić

[broj310]

хихи, слушајте га само таки се више не рађају, на жалост...

[Lilith_021]

Krenulo je sa razmisljanjem na temu najtuznija scena iz filma.. :)

PETRE PRLIČKO

"Čiko, jel� sav ovaj lebac tvoj?"

Rodio se u Velesu davne 1907 godine. Glumio je od najranije mladosti a od 1939 godine član je skopskog Narodnog pozorišta. Pored pozorišta, ili filma (Frosina 1952, Kapetan Leši 1960, Marš na Drinu 1964 ili već pomenuta Užička republika iz 1974 godine samo su neki od mnogih filmova u kojima se pojavljivao) glumio je i na tv-u a povremeno je i sam pisao dramske tekstove. Bio je, naprosto, neumoran. Zvali su ga �glumac sa sto lica�. Nakon neobično bogatog života i karijere, umro je u Skoplju, u osamdeset osmoj godini, u sred tužne i teške decenije. Bio je ledeni novembar 1995 godine, a vest o njegovoj smrti preneli su � u ovo sam odlučio da verujem čak i ako nije istina � mediji u svim nekadašnjim republikama jedne raskomadane države. Prošlo je još nekoliko godina i evo nas u novom milenijumu. Čoveka sa smešnim imenom i još smešnijim licem nema više. Na sreću, jeka čuvenog pitanja �Čiko, jel� sav ovaj lebac tvoj?� i neodoljivo smešno mrštenje njegovog lica (koje je najlakše opisati kao besprekoro lepo u svoj svojoj komičnoj ružnoći) nisu nestali zajedno sa njim.

Filmografija:
1. Majka Katina (1949)
2. Frosina (1952)
3. Ciganka (1953)
4. Volca nok (1955)
5. Miss Stone (1958)
6. Viza na zloto (1959)
7. Kapetan Lesi (1960)
8. Mirno leto (1961)
9. Solunski atentatori (1961)
10. Parce plavog neba (1961)
11. Obracun (1962)
12. La Steppa (1962)
13. Nevesinjska puska (1963)
14. Narodni poslanik (1964)
15. Mars na Drinu (1964)
16. Denovi na iskusenie (1965)
17. Po isti poti se ne vracaj (1965)
18. Do pobedata i po nea (1966)
19. Memento (1967)
20. Makedonska krvava svadba (1967)
21. Kade po dozdot (1967)
22. Zgodba ki je ni (1967)
23. Planinata na gnevot (1968)
24. Brat doktora Homera (1968)
25. Republikata vo plamen (1969)
26. Balada o svirepom (1971)
27. Zedj (1971)
28. Makedonskiot del od pekolot (1971)
29. Kapetan Mikula Mali (1974)
30. Uzicka republika (1974)
31. Vreme, vodi (1980)
32. Vecernja zvona (1986)
33. Vreme, zivot (1992)

Za svoj filmski i tv-opus (pored ova 33 igrana filma, nastupio je u nekoliko kratkih i u vise od 60 tv-drama, serija, emisija za decu itd) dobio je Nagradu "Slavica" za zivotno delo (1991). Ta nagrada se danas zove "Pavle Vuisic". Aco Jovanovski i Prlicko su jedini laureati "Slavice" iz Makedonije.

[Зорица]

Danilo Bata Stojkovic

Zoran Radmilovic

Pavle Vujisic

Prave legende naseg filma...........

[bellissima]

Bata Stojkovic
Pavle Vujisic
Ckalja, ja zaista njegove filmove mogu gledati milion puta i nikad mi nece dosaditi i svaki put se nasmejem,kao da ga gledam prvi put.Komicar, kakav se samo jednom radja.

[Aiko]

Za mene je to Pavle Vujisić..
Čovek naturščik, a takav glumac i umetnik..to se zove pravi dar od Boga..

A od kako sam nedavno pročitala Knjigu o Paji, još više ga volim i cenim..

[AdrijanKronauer]

Tomislav Gotovac (Sombor, 1937. - Zagreb, 2010.), hrvatski filmski redatelj, glumac, performer, multimedijalni i konceptualni umjetnik.


/www.filmski.net/

Rođen u Somboru 1937. a preselio se u Zagreb 1941. godine gdje završava osnovnu školu i gimnaziju.
Radio je kao službenik Narodne Banke i bolnice Dr. Mladen Stojanović više od deset godina.
Godine 1954. izveo svoj prvi performans u Mostaru.
Godine 1962. snimio svoj prvi film u Zagrebu.
Godine 1964. radi svoje prve kolaže.
Završio režiju na ADU u Beogradu kod profesora Aleksandra Petrovića.
Godine 1976. vraća se u Zagreb gdje djeluje i danas.
Jedan je od najznačajnijih hrvatskih konceptualnih umjetnika, performera i redatelja avangardnih filmova.
Svoje avangardne filmove i performanse prikazivao je po čitavom svijetu, a između ostalih i u ovim gradovima: Dublin, London, Moskva, Berlin, Kyoto, New York, Varšava, Beč, Beograd, Ljubljana...
Bio je oženjen i iz toga braka ima kćerku Sarah.
Glumio je i u filmovima Lazara Stojanovića, Zorana Tadića, Gorana Rušinovića, Francija Slaka, Slobodana Šijana, Želimira Žilnika i Dušana Makavejeva.
Godine 2005. promijenio je ime Tomislav Gotovac u Antonio Lauer.
Član je HDLU.
/www.wikipedia.org/

Umro u Zagrebu 25. juna 2010. godine.

YouTube- Sonja Savić i Tom Gotovac - Odjava

[rusty nail]

na konto ove teme, u koje se nemam nameru ukljucivati, vec samo dodati


....koliku smo nepresusnu i bogatu artisticku scenu imali tokom zadnjih
pedeset godina da sumnjam da nam je neko bio ravan u tome. slikari, vajari,
muzicari svih fela, sportisti, glumci, pisci, itd...tek kad se opazi po neki
nekrolog setimo ih se. nepravedno zaista, mada sam siguran da znaju ne bi
se ljutili, ostala su dela veca od svega....

[Lilith_021]

ostala su dela veca od svega....

Za njega su ogoljeno nasilje, ubijanje mladih ljudi, mržnja dojučerašnjih prijatelja, nagoveštaj još strašnijeg raspada Jugoslavije, bili previše. Njemu je bilo teško, pristojan se svet nije pomirio sa njegovom odlukom

Faktografija je neumoljiva, nije više živ Bekim Fehmiu, glumac čiji su angažman i dar obeležili domaću i evropsku kinematografiju; vest koja teško pada svima koji su u godinama beznađa, u kojima je zaćutao, verovali da će progovoriti i proglumiti. Ćutao je.

U bolu koji curi niz stranice njegovog autobiografskog dela pod naslovom �Blistavo i strašno�, objavljenog 2001. vidi se kako je i zašto upoznao nasilje i zašto ga je do kraja života prezirao. Nije mu bio dorastao, kao što nisu ni mnogi koji su ga preživeli.

Bekim Fehmiu je, na svoj način, svojom umetnošću i samom činjenicom da je tu negde, povezivao Albance i Srbe koji su sačuvali normalnost, ma koliko to bilo teško. Njegov je eskapizam stravično individualno svedočanstvo zločina koji imaju svoj prepoznatljivi rukopis.

Otišao je Odisej i neće se vratiti. Hvala.

IZVOR