Ко псује, зло (не) мисли!

[Gogi]

Марчело

Ко псује, зло (не) мисли!

Шта се данас подразумева под вулгарним

Више ме уопште не чуди кад ми неко стави замерку како сам овде и онде сочно опсовао у тексту неке своје песме. Приде је веома јасно да такав аудиторијум много више о својим ушима казује кроз ту констатацију, него о мени: уз дужно поштовање, кад неко од свега што покушавам да кажем у свој ушни канал прими само псовку, биће да нам се лако намеће закључак на коју је фреквенцију такво уво наштеловано. Међутим, благо је невероватно до које мере су такве осуде знале ићи: све до тачке у којој испада да ничег другог у тим текстовима и нема до псовања. Могу мислити кроз шта је тек Бора пролазио ономад, док је још био цар. Чак и онда када је само једна ружна реч „подваљена” кроз цели текст, неки људи понашају се као да је та једна једина реч некаква муниција базуке, намештена ту само зато да би разнела њихов стаклени естетски дворац.

Значи, није битна поента, нити је важно зашто та реч стоји баш на том месту у песми, него је важно да се песници усуђују да псују и да их то аутоматски дискредитује у очима некакве озбиљне јавности. Но, то се, срећом, не дешава: јавност која данас налази псовање баналним и плитким није озбиљна, него управо банална и плитка преко сваке мере и границе. Веома је неозбиљно делити речи на лепе и ружне: све је до њихове употребе, која може бити адекватна или неадекватна. Уосталом, будимо поштени: много чешће ћете бити згрожени тиме како људи неумесно користе „лепе речи” тамо где им ни време ни место нису, него што ћете чути људе да псују тек тако, из чиста мира. Читав проблем, заправо, лежи управо у дефиницији вулгарности данас: док ће неки родитељ забранити клинцу да слуша „музичаре који псују”, јербо је то, је л′, вулгарно – на другој страни неће имати ништа против да дете слуша народњаке красне – јер, видите, они не псују. Не мари ништа што су голи, неталентовани, естетски обогаљени, што деци сервирају идеју да је крајњи успех у животу ставити силикон у све живо и удати се за локалног мафијаша. Јер, побогу, па то је идеал: они су богати! А и не псују у песмама, што јес′ – јес′!

Па хајде, кад смо већ ту, рећи ћу вам шта је мени, овако вулгарном, вулгарно. Вулгарно је кад вам премијер и неколико министара направе срамни дочек Српске нове године у центру престонице и демонстрирају шта је за њих култура нације – тако што сложно запевуше своје омиљене хитове своје омиљене певачице, то благо наше вишевековне културне традиције, тај неизрециво савршени сценски израз најимбецилнијих текстова и музике, тај изрод нечега што је некада прадавно, кад је Мирослав Илић царовао, била наша народна музика. И ја сам, овако вулгаран и неваспитан, ипак довољно људски саосећајан да схватим како су њихове ортодокснопаорске душе сложно пропевале и процветале том приликом и објасниле вашој деци шта је то српство и слављење српства. Али, знате шта? То није МОЈА Србија, не она за коју се ја борим сваки пут кад зинем. И, о да, чак и онда кад опсујем. И не, нисам члан ниједне странке нити њене омладине, нити сам био, нити ћу бити. Нисам, дакле, плаћен – не, ја псујем јер ми се прохтело. Јер сам бесан и згађен.

И тако, долазимо до за мене суштинске дилеме: док ми је, на једној страни, кристално јасно да наша шака јада неће моћи да засвира концерт по европским нотама буде ли сваки прст бандоглаво желео да свира различит инструмент – на другој страни, са извеснима не само што не желим да делим националну припадност, него ми се гади да делимо и титулу поменутог модерног хомосапиенса – јербо је она дотичнима очигледно додељена само из анатомских, симболичних и хипокористичних разлога. Проблем са оне чувене ′две Србије′ јесте у томе што нам је потребан компромис да бисмо се сродили у једну – али се прећутно подразумева да тај компромис значи да се писмени расписмене, да се образовани разобразују и да паметни поглупе, а не да ова друга страна искорачи ка њима, пре свега за своје сопствено добро, па после и за добробит нације.

Док год је такво стање, интелектуална мањина ће псовати, а велесрпски плебс ће цитирати ′Да Винчијев код′ и ′Алхемичара′ и делити памет ко је вулгаран а ко фин. Дакако, само до поноћи – тад обичавају да се провеселе уз своје омиљене хитове.

Марчело

Добар текст, мада има се и по нешто замерити...

[DrinChe]

Добар текст, мада има се и по нешто замерити...

"...Али, знате шта? То није МОЈА Србија, не она за коју се ја борим сваки пут кад зинем. И, о да, чак и онда кад опсујем. И не, нисам члан ниједне странке нити њене омладине, нити сам био, нити ћу бити. Нисам, дакле, плаћен – не, ја псујем јер ми се прохтело. Јер сам бесан и згађен..."

...samo javno,vulgarno i sa svrhom

"...Проблем са оне чувене ′две Србије′ јесте у томе што нам је потребан компромис да бисмо се сродили у једну – али се прећутно подразумева да тај компромис значи да се писмени расписмене, да се образовани разобразују и да паметни поглупе, а не да ова друга страна искорачи ка њима, пре свега за своје сопствено добро, па после и за добробит нације.

Док год је такво стање, интелектуална мањина ће псовати, а велесрпски плебс ће цитирати ′Да Винчијев код′ и ′Алхемичара′ и делити памет ко је вулгаран а ко фин."

I tako je opet poentirao, a bez i jedne psovke(socne).A socno je kao rastbudjilizovano klejbezable

ajlavpsovka(kao stilsko sredsvo,sto Zelenica sroci...)

[morrib]

Psovka kao izraz nemoći, psovka kao izraz kukavičluka, psovka kao poštapalica ili uzrečica, psovka kao način uvrede, itd, u svakom slučaju ko psuje uvek zlo misli, jer psuje.

[SQUAW]

Ja psujem I privatno i ovde "u programu". Ja sam nevaspitana i verovatno zlo mislim

[dani danguba]

I ja i to na vise jezika,nismo iz Finske

[HLEBmaster]

Opsujem kad mi dodje da opsujem i jeste, kad se osecham nemochno najcheshce. A u vezi svega o chemu pricha Marchelo ne vidim kako bi se drugachije i osechao...

Ja mu ne zameram ni rech. Oshtar je kakav i treba da bude, a neka se sablazznjavaju oni koje proziva...

Jebg ....

[starsica]

svako psuje.. neko veooooma retko a neko bo'me ne vadi polne organe verbalno iz usta..
psujem, okruzena sam ljudima koji psuju..
ali nikad nisam vulgarna.. uglavnom je to upotrebljeno samo kao uzrecica..
retko kad umem da opsujem onako "masno".. to je cesce samo kad sam jako besna

[zmax]

Psujem i verovatno to nikada neću iskoreniti ,pa svako nekad opsuje .

[AmIa]

nas lepi jezik bogat i prebogat psovkama .ne koristim bas sav arsenal koji znam(a znam solidno)
najcesce ih koristim u saobracaju,,od pominjanja uze isire familije ,sa raznoraznim glagolima ,
nekih nebeskih tela ...
zatim kad ripam do neba od besa i nemoci....
inace sam olicenje finoce

[Charlie Harper]

Bicu iskren pa cu reci da i ja opsujem ponekad i ne bez razloga cisto da bi psovao.

Psovanje je nesto ruzno i stetno za usi ali ako se ne preteruje onda i nije tako strasno ali ako se u tome preteruje onda to nije ok i prelazi u NEvaspitanje.

Negde sam procitao da ce uskoro u Singapuru poceti da kaznjavaju ljude koji psuju na ulici ali da ce par meseci pre primene novog zakona samo opominjati gradjane kako bi se lakse privikli na novi zakon. Covek inace gradjanim Singapura koji je imao tu cast da bude prvi koga je policija opomenula jer je opsova prelazeci ulicu je za sada i najkomicniji jer je opsovao zato sto je prilikom prelaska ulice se sapleo i o nesto ogrebao svoju novu cipelu.