Romkinje i njihov polozaj u Srbiji

[bellissima]

Milesa(rodj.1920), Kozuar

Kazite nam nesto o sebi?

Cuvala sam stoku, kad sam imala osam godina.Ni sestri ni meni roditelji nisu dali da idemo u skolu.Ja sam plakala, jer mi je bilo zao sto ne idem u skolu.Tako smo odrasle i svaka je otisla svojim putem.

Od koliko godina ste se udali?

Imala sam osmnaest, nisam htela ranije.Dolazili Romi da me prose,nisam htela!
Sa devetnaest sam se udala, sa dvadeste rodila prvu cerku.Lepo smo ziveli, ja i muz.

Kada ste se udali, sta ste radili?

E, mucila sam se cero!Bilo mi je jako tesko,ustajala sam u tri ujutru da nahranim pilice.Dobro to sam radila i kod mog oca, ali sam ustajala u osam, ovde u dvanaest legnem, u tri sata ustanem.
Mucila sam se u zivotu da bi stekla nesto.Sad kad treba da zivim, kad imam sve, onda ne mogu da uzivam.Eto, tako je to.

Da li ste gledali u solju i karte, kad ste bili mladi?

I sad gledam u solju sebi, svaki dan.Jedna doktorka, neromkinja, kod koje sam radila me naucila da gledam u solju.I sve necu da gledam, mislim greh je.Nekad potrefim.Slucajno.Petkom ne gledam u solju.

Da li verujete u boga?
Verujem.Radujem se kad dodje Uskrs, kad dodje Bozic.Imala sam neku debelu knjigu o Isusu, ali neko mi je ukrao.Sve sam procitala, znam sav njegov zivot, kako je patio,kako su ga ubili, kako je oziveo i kako je vaskrsnuo.Isla sam ranije redovno u crkvu, samo sad ne mogu, bolesna sam.

Kako je bilo, kad je bio rat?

Secam se cero, bili smo gladni i zedni.Nismo omali hleba.Bili smo i bosi,nismo imali ni sta da obucemo,nismo imali ni sta gde da kupimo.
Namucila sam se - zive muke.
I ovaj rat sam docekala, onaj je bio opasniji.Pet godina, toliko su Svabe bile kod nas.Seju neromi zito, seju kukuruz, a Svabe dodju i sve odnesu.

Sta Vam sad tesko pada?

Samoca.Sama sam otkako su deca otisla u inostranstvo, a muz umro.Trideset godina sam sama.Nisam imala grejanja i smrzla sam se nocu i dobila bronhitis.

E, komsinici govorim
-E, cero ne bilo tebi isto.Kakav doktor, kad imam punu tasnu lekova!Kad popijem lek, lakse mi.Trebala sam da popijem jedan za prehladu, danas, ja nisam - zaboravila.


*izvor Romkinje - Svenka Savic

[Sneza58]

Htela bih nesto da napisem, ali ne znam sta...
Nisu nasi Romi kao u filmu i predstavi Cigani lete u nebo...to je nesto sasvim drugo.
Tesko im je da se odvoje od tog pacenickog zivota, ali nije nemoguce, jer znam neke koji su kultivisani, zaposleni, posteno rade. Izborili su se sa predrasudama i otporom sredine. A mnogo je vise onih drughih, koji zive tako kako zive, u nemastini, bedi, prljavstini.
Nemam predrasuda prema njima kao narodu, ali imam prema onima koji su prljavi, zapusteni...
Uvek dajem neku paricu jadnoj decici koja prose gola i bosa, ali ko zna gde to završava. Imam koleginicu koja nece da ima da pare, nego kaze, : Hajde da ti kupim pljeskavicu, i odbiju je, samo pare traze.
Nadam se da ce se stvari polako menjati, da ce biti sve vise onih koji idu u skolu, i koji se bore za sansu u zivotu. Jer, ako su cisti i pristojno obuceni, ja i ne primetim da su tamnije boje koze i crnih ociju.

[bellissima]

Z. (1924)

Kazite nam nesto o vasem detinjstvu?

Moje detinjstvo je bilo do sedam godina.Imala sam igracke,sa decom sam se sigrala, volela sam jako da pevam.Onda sam pocela da pomazem mami.

Da li ste isli u skolu?

Sest godina.Moji me vise nisu pustili.To mi je jako zao, jer sam bila prvi djak, pevala sam u horu.Imala sam dvanajst godina kad sam pocela u selu da radim, nosila sam vodu, brisala sobe, a kad dodjem nasoj kuci perem i peglam.E to mi je bilo detinjstvo.


Udaja?

Kad sam imala sesnajst - sedamnajst godina moji me udaju.Plakala sam nisam htela.Kad smo pravili svadbu sestra me oblacila - ja placem, placem.Sve je ipak bilo dobro, ali tad nisam nikako volela da se udam.Moji nisu uzeli pare za mene.

Kako ste proveli rat?

Tezak je bio zivot u logoru, dobijala sam obrok kao dete jer sam imala sesnajst godina, stalno smo bili gladni.Ujutru ne jedemo nista, dok ne dodje podne,onda cekamo kod kazana da vidimo sta cemo dobiti.Vidimo eno dim, dolazi kazan.
Uzmu nam onaj tanjir, stave krompir ili pasulj i to jedemo, za taj dan nema vise nista.Umiremo od gladi dok ne dodje drugo podne.Idemo na kupanje svakih osam dana.

Sta je bilo posle rata?

Posle rata sam rodila decu.U kucu sam se porodila.Rodila sam cerku,posle se ona razbolela na zivce.Ne znam di smo je sve vodili da se leci, ali nije mogla. Umrla je.Rodila sam i sina.Kad je narastao obesio se,moj Nikolica.Troje dece sam rodila.

Da li ste bili zaposleni?

Kako da ne!Radim, jaoj, na njivi i dan i noc.Cupala sam kukuruz,zito sam radila,kosilo se, ti to ne znas.Mi smo radili zito,velika vrucina, a mi ustanemo sabajle i radimo do podne.Kada dodje podne,sednemo u hlad, donese gazda da rucamo i tako dvajest jutara uradimo.Ma radila sam kao Isus ...
Radila sam i u selu,prala sam , krecila ... ma, svasta sam radila.


*izvor Romkinje - Svenka Savic

[bellissima]

Olga (1927) Sabac, Mala Vranjska

Detinjstvo?

Imali smo kucicu malu, kao ja sad.Tu samo ziveli otac, majka i devetoro dece.Kad smo bile devojcice, nismo imale igracke, nego smo same nesto pravile lutkice i onda lutkicama sile haljine.Ako neko baci nesto na djubre u selu mi uzmemo, pa napravimo suknjicu, pa keceljicu, pa bluzicu, meni nesto od tih krpica sastavim da obucem , jadna.
Kao mala bila sam sluzavka kod jednog naseg seljaka u Vranjskoj.Cuvala ovce i svinje.
Kad je subota onda gazdarica kaze:
- Olga, od deset sati dodji kuci da sejes brasno, da se sutra mesi hleb.Ako je , na primer, petak danas, ja cuvam marvu i sv po redu, onda odem tamo kuci, oni zatvore marvu, a ja navalim na one velike macve i mesim hleb.

Da li ste isli u skolu?
Nisam.Pa nismo znali sta je skola, pravo da ti kazem.Ni braca, ni sestre, niko.Sad mi je zao sto nas mati nije dala u skolu.
Da sam pismena, sad bi mogla pisati mom sinu u Nemacku.

Kako ste ziveli u porodici?

Majka je isla sa torbom u selo, gatala je kao i ja sad.Mene je ona tome naucila, kad sam imala sesnajst godina.Tata nije hteo da radi.Radile smo mi devojke - prale, zgotivile,mesile, drva donele.On je pio i trosio.Mama je imala neku bolest, tumor neki.Kad je umrla , brat je bio u armiji, ja sam se bila udala.Saranili smo je kako to ide.Ma obukli smo joj sto smo imali.Isla sam joj na saranu. A ocu nismo bili.Zato sto sam ga mrzela.Sto je ostavio moju majku da se muci. I patim se kao ona.A nije htela da me rodi. A ja sam joj bila najbolja cerka.

Kako ste se snalazili u ratu?

U ratu nas nije niko dirao.Samo smo bili gladni.Metli nam trake na ruke.Nemci su zatvorili oca u sabackom logoru.Tri meseca je bio tamo. Bili su sa njim i Romi i Srbi.

Udaja?

Vencali smo se i u opstini i u crkvi.Dosli moji svi.Muzika ciganska pa svi pevaju.Mama ocu i ja da pevam.
- Cuti ti si mlada, pevaces ti meni, mlada ne peva u svadbi.

Kako je biti romska snaha?

Kao snaja, morala sam sve da radim.Prala sam im noge, ujutru kad ustanem, odmah hoce jedan da mu sipam vode, pa drugi, pa treci, a zaove se same umivaju.Peskir na ruke uzmem i dam peskir deverima da se brisu.Drugacije sam se oblacila kao udata.Suknje, kecelje, maramu nikad nissam skidala.Da mi deveri vide glavu, ne!Kod nas nema.Nisam smela nikom da okrenem ledja ni deverima, ni svekrvi, ni ljudima kad sede pred kucom napolju.To je bio izraz postovanja velikog.

Kad vam je bio najtuzniji trenutak u zivotu?

Kad me napustio covek i ostala sama sa malom decom.Onda sam bila mucenica.Doslo mi je da ubijem samu sebe.I vukla sam decu na sebi.Odem u selo, donesem malo hleba, malo luka, malo krompira i dajem tako deci da jedu.Eto na cemu je baba ranila svoju decu.Vidis, na suvom komadu hleba.
Cerke mi davno nisu bile - od letos.

Vidim Titovu sliku na zidu?

Ja volem Tita, kao oca.I dan danas ga volem.Zato sto je bio covek, prema nama svima.Bolje nam je bilo pre.Mi smo dobijali pomoc i imali smo svega da se obucemo,da imamo da radimo.A sad sta imamo?Sta sam je danas?Dobila sam malo para, dala sam za drva.Radila sam celog veka, kopala, snoplje nosila, vrla,dzakove nosila, isla u nadnicu, sve znam da radim, a nemam penziju.Nisam radila u preduzece nego kod privatnika od jutra do sutra.A nemam penziju danas i mucim se.

*izvor Romkinje - Svenka Savic

[dori]

SOMBOR - Svaka treća Romkinja u Vojvodini je žrtva nasilja, 100 je doživelo nasilje u porodici, a za pomoć se obratilo samo dvadesetak žena, navode rezultati istraživanja. Istraživanje je vršilo udruženje građana "Moji snovi", u 15 vojvođanskih mesta. !Anketirane su Romkinje svih uzrasta!

[Becar]

SOMBOR - Svaka treća Romkinja u Vojvodini je žrtva nasilja, 100 je doživelo nasilje u porodici, a za pomoć se obratilo samo dvadesetak žena, navode rezultati istraživanja. Istraživanje je vršilo udruženje građana "Moji snovi", u 15 vojvođanskih mesta. !Anketirane su Romkinje svih uzrasta!

Njihov nacin zivota i shvatanja je dobro poznat ne verujem im ni rec !
Ima ko da se brine o njima,oni sto su ih pokrali a znaju oni kosu ti njihovi "bogovi"

[bellissima]

Njihov nacin zivota i shvatanja je dobro poznat ne verujem im ni rec !
Ima ko da se brine o njima,oni sto su ih pokrali a znaju oni kosu ti njihovi "bogovi"

Ja ovu temu kad sam otvarala zelela sam da doprinesem polozaju Romkinja u drustvu.
Kako i glasi naziv teme.
Komentar je neumesan.
I Romkinje su zene, ne gledam njihovu boju koze,navike,neobrazovanost.
Ljudska su bica.
Nisu krive sto su odrastale u takvom okruzenju, kakvom su odrastale, sto su od rodjenja zigosane predrasudama.
Ima medju njima divnih i kvalitetnih zena,koja se bore kroz ovaj zivot i idu dignute glave, posle svih nedaca.

Ako nemas sta pametno da kazes, ja bih te zamolila da i ne blatis ovu temu i uzdrzis se komentara, koja nemaju veze sa temom.
Ako si ti okovan predrasudama nije svako.

[bellissima]

Olga (1929) Stara Pazova, Sid

Detinjstvo?

Ja sam se rodilas cetrnajstog januara, na srpsku Novu godinu, ne znam koje godine.Moji su ziveli u Sremu, imali su konje, sinska kola,lepo su ziveli.Romi su tamo radili imali su svoju zemlju, zita, kukuruz i dobro smo ziveliOdranila nas je majka bilo nas je sestoro,cetiri sestre i dva brata.Ja sam najmladja.Ziveli smo u jednoj maloj kucici.

Da li ste isli u skolu?

Nisam puno isla.Samo tri - cetiri godine,posle sam morala da kuvam,moju bracu da perem, mama je isla u selo da radi.

Udaja?

Kako je to bilo, kazacu ti.Imala sam puno prilika da se udam, ja nisam htela. Imala sam sestru u Putincima, ali moj otac nije voleo da idem u Putince.Kad sam bila jednom kod svoje sestre, ona je zenila svog sina i ja sam tom detetu bila tetka.I tada smo po mladu isli u Kuzmin.A taj moj muz je bio iz Sida, a i to nije bilo tako daleko, tako da je on bio u tim istim svatovima.E tamo smo se mi upoznali na svadbi. I nista.Ja sam dosla kuci, svatovi su prosli, kad odjednom, oni dolaze da me prose.Moj otac je i hteo i nije hteo da me uda. I sta sad da radim?Videla sam ga na svadbi , meni se on svideo, a i ja njemu.E sad ja nisam smela da kazem da hocu da se udam za njega, a moj otac prvo nije dao da se udam za njega, oni su ponudili dvanajst hiljada, to su nekad bile velike pare.Mom ocu su bile malo te pare, jer kad bi pravio svadbu on ima mnogo familije iz Srema, mnogo sveta treba da dodje na svadbu, mnogo bi ga kostalo, a bilo je tako sve skupo.Tako da oni su otisli i nisu nista uradili.Moj muz ode u Putince i nagovori tetku, da ona dodje i razgovora sa mojim ocem. Ona mi kaze:
- Znas sta, evo tebi ove pare!I sedi ti na voz i mi cemo te sacekati u Rumi,onda ce te se uzeti. I sta sad da radim, da li da idem ili da ne idem?Idem, pa sta mi bog da!Sednem na voz i direktno idem za Rumu.Kad sam dosla, a on nije tamo.Ali srecom imala sam odmah voz za Pazovu, da se ne cuje da sam posla da se udam, a nisam se udala.To je za nas Rome, velika sramota.Vec sam sela u voz kad njegov sogor kaze:
- Sidji dole, ovde je momak za koga treba da se udas.
Kad ono njegova baba, pitam gde je on , kaze otisao otisao da svira na najbogatiju svadbu.
Dosl sam u Kuzmin.Odjednom se on stvorio.I tako smo dosli kuci.Imala sam tada nepunih sesnajst godina.Posle smo imali sedmoro dece, jedan sin poginuo, sestroro smo odranili.

Sta ste radili kad ste se udali?

Sve je bilo na meni.Morala sam da se borim sa decom, da ih okupam, da ih nahranim.
A on je isao da svira, mora da ima cistu kosulju, peri i peglaj za njega.Mnoge zene su se cudile, kako se moj muz lepo oblaci, kako su nam deca lepo obucena.
Govorili su mi:
- Boze mili kako se lepo nose, a Cigani.
Moj muz je bio priznat ovde u Sidu.
Jednom sam isla na pijacu sa njim.
Ju naopako! Svi se okrecu za njim.
-Ej, Branko, ej zdravo.
Po tome se vidi da je moj muz bio priznat i da danas cak i mala deca u Sidu, znaju za njega - onaj sto svira.

* izvor Romkinje - Svenka Savic

[memento]

Njihov nacin zivota i shvatanja je dobro poznat ne verujem im ni rec !
Ima ko da se brine o njima,oni sto su ih pokrali a znaju oni kosu ti njihovi "bogovi"

Ja nekako baš i ne verujem da su njihov život i shvatanja dobro poznati. Za razliku od tebe ja im verujem, ali, priznaću, ne sasvim. Naime, uveren sam da im je bilo još gore nego što su ispričale...

Ali, ipak si u svom komentaru dodirnuo suštinu, pominjući da neko brine o njima, jer se Romkinje tretiraju u našem društvu kao da su predmeti ili u stoka, odnosno kao roblje i vlasništvo tih svojih gospodara...

Uzroci zbog kojih su Romkinje u takvom položaju su brojni i složeni i svakako nisu samo u Romima i njihovom načinu života, već, i to u značajnoj meri, i u našem društvu, odnosno državi koja je svojim činjenjem, a pre svega nečinjenjem doprinela njihovoj marginalizaciji, pa i takvom položaju Romkinja...

Put za emancipaciju Roma i poboljšanje položaja Romkinja u Srbiju je težak i prepun prepreka kao što su predrasude, neobrazovanost, a pre svega siromaštvo. Međutim, naša zajednica svakako treba da ima strategiju rešavanja tog i sličnih problema i da se prema svojim mogućnostima prihvati njihovog rešavanja...

[bellissima]

Ja nekako baš i ne verujem da su njihov život i shvatanja dobro poznati. .

Slazem se u potpunosti.Do pre par godina i ja sam Romkinje gledala kroz predrasude, okovana tudjim pricama i nametanjem tudjeg misljenja.
A onda igrom slucaja sam zasla u jednu romsku kucu u Turiji.
I upoznala divne i prostodusne zene.
Postene.
Zene pune ambicija, zene koje su hrlile da ostvare svoje snove, iako ih je okolina odbacivala zbog istih tih predrasuda.Nama je poznato ono sto nam je predoceno.
Ili ono sto u prolazu vidimo na ulici, devojke sa decom koje prose, zapustene, sa obaveznom cigaretom u ustima i kocijaskim recnikom.
Na osnovu takvih slika iz prolaza, mi svi sticemo neko usputno misljenje, koja ovlada u nama i generalizujemo.
Sama sam bila takva.

Uzroci zbog kojih su Romkinje u takvom položaju su brojni i složeni i svakako nisu samo u Romima i njihovom načinu života, već, i to u značajnoj meri, i u našem društvu, odnosno državi koja je svojim činjenjem, a pre svega nečinjenjem doprinela njihovoj marginalizaciji, pa i takvom položaju Romkinja...

Upravo je ovo sustina svega