Shalteri i shalterke

[Mrak]

Razumem ja grozan posao i sve to,koliko ima ljudi koji rade posao koji ne vole? Lepo bi bilo da svi mozemo da radimo sta volimo,nismo u poziciji da biramo pogotovo ne u ovoj drzavi,i sta sad svi treba da budemo nervozni i neraspolozeni i da nigde ne mozes osmeh da vidis,ako radis na javnom mestu sa ljudima,ponasaj se tako a ne kao prema stoki..

[BaneK]

i sta sad svi treba da budemo nervozni i neraspolozeni i da nigde ne mozes osmeh da vidis,..

nego šta i šta uopšte tražiš po šalterima kad imaš internet

[ravnicari]

nego šta i šta uopšte tražiš po šalterima kad imaš internet

Pa iza šaltera kod kog ja stanem je jedan zgodan batica...I tako... Družim se...
Platim račune....Internet nema tako lep osmeh... I eto....

[_baba_]

nego šta i šta uopšte tražiš po šalterima kad imaš internet

Inspiraciju za otvaranje teme na forumu...
Druzenje sa hordom poma'nitalih baba...
To iskustvo ne mozes da dozivis putem internet talasa

[TVO.JA_]

....ja sve mislim da su neuroticne zbog nedostatka sexa....

eeee..ne znaš ti koji je to sex raditi sa strankama

[Mish]

Razumem ja grozan posao i sve to,koliko ima ljudi koji rade posao koji ne vole? Lepo bi bilo da svi mozemo da radimo sta volimo,nismo u poziciji da biramo pogotovo ne u ovoj drzavi,i sta sad svi treba da budemo nervozni i neraspolozeni i da nigde ne mozes osmeh da vidis,ako radis na javnom mestu sa ljudima,ponasaj se tako a ne kao prema stoki..

Pitanje je i koga imaš sa druge strane šaltera, ljude ili stoku.
Mislim, nebrojeno puta sam i ja poludela na šalteru zbog neljubaznosti i neprofesionalnosti. Ali, isto tako sam i prisustvovala iživljavanju stranaka nad "šalterušama". Dovoljno je da ti dođe jedna budala koja će ti se iživljavati na šalteru, tražiti nemoguće, insistirati da učiniš nešto čime ćeš kršiti pravila službe, maltretirati te pola sata,... (ovde ne pominjem psovanja, pretnje, razbijanje stakla na šalteru, a i toga ima). Posle takve torture, ma koliko da voliš svoj posao, ma koliko da ti se nađe i najljubiznija stranka, tvoja ljubaznost za taj dan je davno biti istrošena.
Stoga, ma koliko da mi je loš dan, pokušavam imati razumevanja za te ljude. Nije mi teško osmehnuti se iako sam čekala da ona završi telefonski razgovor (nije nužno to ogovaranje prijateljica, češće je rešavanje nekih nastalih problema u poslu), doručkuje (i ja moram da jedem, što ne bi morala ona),...

[egzotic]

hehe..pa ja njihowu neljubaznost obicno 'ne cutim'..nego im odbrusim jako dobro i ponekad se to zna pretworiti u mali rat.. jer kad widim tako fukaru,jezik u usta ne uwucem dok ih ne naucim jer to su fukare..bilo to banka ili poshta...

[NSdjanka]

Najteže je raditi sa ljudima... Neko reče dovoljan je samo osmeh pa je sve haj... Eh da je... Treba samo zamisliti "sadržaj" jednog prosečno napunjenog autobusa pred nečijim šalterom, pa da ti pozli mada nećeš imati tu čast da ih uslužiš vedar i nasmejan... Meni je u toku dana dovaljan samo jedan drkadžija da mi ga sloši, a kad pred jednim šalterom otegne red sa gomilom rešenih da te izdrndaju jer su već stigli sa predubeđenjem da si oličenje zla, onda sa ljudima kojima je šalter radno mesto mogu samo da saosećam... Ako već želiš da budeš uslužen kako treba, onda se i ponašaj tako. Čoveka tretiraj kao čoveka, a ne kao stoku, pa ćeš i ti dobiti isti tretman. Samo ne treba da zaboravimo, kada već stanemo pred neki šalter, da je lice iza prozorčeta nama jedno ili peto, a mi njemu dvadeset ili hiljadupeto... Pa ko koga tu treba da podnosi?

[miloradv]

Најлакше је рећи да су нам шалтери "грозни", да си то бастиони бирократије, нељубазности, па и ароганције. И има ту исте. Али, сви смо ми некоме неко иза шалтера. У зачараном смо кругу нас какви јесмо.

[love hunter]

Sad ću ja malo iz ugla šalterKe da vam pričam o ljudima koji dolaze u pošte...

...prvo, čim pređu prag gorepomenutih ustanova, odmah se postavljaju na viši nivo od osobe iza stakla.

I svi neizostavno žure (primer: koleginica na odmoru, radim sam i jedva ugrabim 20 minuta da ubacim nešto u kljun. Bez kucanja se otvaraju vrata na službenoj prostoriji uz pitanje: je l' možeš da mi primiš uplatu, žurim? Da li je neljubazno ako toj osobi hladno kažem "Izlazi napolje").

90 % je nepismeno (jao, ja ne znam, ja ovo nikad nisam popunjavao. Je l' možeš ti, molim te?).

98 % starije populacije ne vidi (jao, ja nisam poneo naočari, popuni mi ti, molim te).

60 % ne zna da kaže "Dobar dan".

30 % ne zna zbog čega je došlo (ili ne zna da objasni, sporazumevanje uvek bude jako interesantno).

5 % dođe u poštu za svaki slučaj (tipa, "bio sam kod doktora, izmerio pritisak, ajd' da proverim i stanje na tekućem računu").

0.1 % je nepodošljivo bezobrazno. Sa takvima sam imao i tuče.

Postoje ljudi koji su nesrećni (pre par dana: Baka: "Sine, evo ti ovih 30 dinara da popiješ nešto za moju glavu." Ja: "Hvala, nije trebalo, a šta je sa glavom ?" "Četvrta godina kako me boli. Neki živac se upalio, hoću da poludim..." i poče da plače. Okrene se, krene prema vratima, seti se nečeg, vrati se pružajući mi još 20 dinara: "Evo ti i ovo da imaš za pivo, popij za moju glavu, da me prestane..." E, posle toga vam dođe da plačete, vrištite i popijete to pivo, ako iole pomaže...i dobijate sede, jednu za drugom...).

Postoje ljudi koji nisu više ovde (deda od 70-ak godina dođe na šalter, podigne penziju, ali po njegovom pogledu vidim da tu nešto nije u redu. Umesto da krene ka izlaznim vratima, zapuca kod poštara u njihovu prostoriju. Ja mu kažem da ne ide tamo, on me prazno pogleda, krene ka izlaznim vratima i skrene levo - u podrum. Zamolim nekog klinca da ga vrati i odvede ga do izlaza. Klinac i moja koleginica su se smejali. Ja sam se plašio.)

I takoooo...gadan posao, ali neko mora da ga radi...