Sta ocekujemo od pozorista?

[DrinChe]

Zavisi kako sam raspoložena. Mjuzikle sam zavolela slučajno, jer se bioskop Kozara ili Bezistan, ne sećam se tačno, renovirao, pa je bilo nešto zabarikidirano i klinke, pobegle sa poslednjeg časa - popodnevna smena - hop - trk u najbliži bioskop, kad ono pozorišna predstava na redu. Prvi mjuzikl koji sam gledala i odmah se zaljubila. Pa onda poduža pauza, pa opet!
I čitam sada, sledeće godine će biti punih 60 godina od postojanja jedinog muzičkog pozorišta na Balkanu, Pozorišta na Terazijama

Lepa slika



Još lepše - http://www.pozoristeterazije.com/

Najlepše tek očekujem - Тerazije 29

[vasilis]

Za mene je pozoriste zivot, a stalno ocekujem od zivota.

[miloradv]

Велика дама нашег позоришта Ксенија Јовановић рече недавно да је и гледаоцу и глумцу позориште бекство од стварности.
Можда.
Места за бекство од стварности има срећом много, а то је и Талијин храм са својим чаролијама.
Од позоришта, међутим, очекујем и више, тражим више.
Оно јесте синтеза више уметности - књижевности, музике, сликарства, вајарства, балета, глуме.
Оно јесте и синтеза техничких и технолошких достигнућа.
Али, оно је и аутохтони мајдан духовности.
Тек када у позоришту "функционише" све што оно јесте, када је све истовремено у првом плану (књижевност, музика, сликарство, вајарство, балет, глума, техника, технологија) позориште је остварено до аутохтоности.
Доминација било чега, на штету осталог, одузима му посебност.
Нека врста зле коби позоришта је, мислим, тзв редитељско позориште, оно у коме је "рука" редитеља изнад свега.
Такво позориште "сакати" сдве или скоро све што га чини, а пружа мало, пружа "фасцинацију на прву лопту", атракцију ради атракције, понекад и егзибиционизам.
Нема добре представе без аплауза на отвореној сцени. Што их је више, представа је боља. А аплауз на отвореној сцени (ако се не рачуна естрадно позориште где и вулгарност најниже врсте измами овације) увек је упућен "комплетности" доживљаја, прожимању и сажимању и литературе, и ликовне уметности, и музике, и глуме, и технике.

[Gospodin Ne]

Vise nista... Definitivno me smorise sinoc.
Theatre de l��uvre, staro gradsko pozoriste iz 1800 i neke.
Bio sam entuzijasta samom idejom da cu mozda otkriti zivot Sare Bernhardt kroz jedan moderni pozorisni komad ali...
Vec posle 15ak minuta me je ta njihova sistematicnost smorila...
Odlicna persformansa glumaca ali se zavrsava na tome.
Nedostajala je magija. Ocigledno nije u svakom.