Nacionalni park Srbija

[HLEBmaster]

[HLEBmaster]

PAŽNJA!

PRIBLIŽAVATE SE
NACIONALNOM PARKU SRBIJA!

(JOŠ TRI STRANE)

[HLEBmaster]

PAŽNJA!!

PRIBLIŽAVATE SE
NACIONALNOM PARKU SRBIJA!

(JOŠ DVE STRANE)

[HLEBmaster]

PAŽNJA!!!

PRIBLIŽAVATE SE
NACIONALNOM PARKU SRBIJA!

(JOŠ JEDNA STRANA)

[HLEBmaster]

ULAZ

Nalazite se na samom ulazu u Nacionalni park SRBIJA. S obzirom da ste i pored tolikih upozorenja stigli dovde, sad možete malo da se opustite i pripremite za ono što sledi.

Nemoguće je precizno reći koliko je veliki Nacionalni park SRBIJA. Možda bi najtačnije bilo konstatovati da "nije mali, nije mali...". Ipak, njegova veličina se progresivno smanjuje, usled nekih do sada nedovoljno proučenih pojava. To smanjivanje najteže pogađa upravo živi svet.

Raznovrsnost živog sveta u Nacionalnom parku SRBIJA i upadljiva različitost nekih vrsta od njihovih rođaka koji žive u drugim podnebljima, glavni su razlozi što se pristupilo izradi ovakvog priručnika, koji bi trebalo da pomogne eventualnom posetiocu Nacionalnog parka SRBIJA da se u njemu što brže i što bolje snađe, a ako mu to ne uspe, da barem lakše shvati šta mu se to, unutar Parka, događa.

Na sledećim stranicama upoznaćete, ako već niste, predstavnike nekih vrsta koje žive u Nacionalnom parku SRBIJA. Poreklo tih vrsta, njihova staništa, ishrana, razmnožavanje, podvrste, prirodni neprijatelji, odnos prema drugim vrstama, samo su neke od tema u ovoj, ozbiljno zamišljenoj, ali neozbiljno realizovanoj studiji. S obzirom da je izabran socio-etno-psihološko-kulturološko-patološki pristup, bilo je neophodno pomoći se i šarlatinskim jezikom kod bližeg određivanja imena vrsta, pojava i epoha (šarlatinski - šareni latinski, latinski prošaran srpskim).

Nemoguće je, i nepotrebno, pomenuti i obraditi baš sve vrste koje postoje u Parku. Odabrane su samo one koje su nastale ili najviše mutirale u poslednjoj deceniji XX veka. Pri tom, treba imati na umu da nastajanje i mutiranje nekih

[HLEBmaster]

NADRNDANI CARINSKI SLUŽBENIK

Rampa na ulazu u Nacionalni park

SRBIJA se, posle više od sata čekanja, podigla i vozač je starto-vao motor kako bi, konačno, prešao granicu. A onda se tik ispred kola stvorio On. Namrgođen, brkat i raskopčan. Krupan primerak. Sav u zelenom. Pokazao je rukom da se ugasi motor i lagano obišao oko kola, sa izrazom na licu kao da nešto smrdi. Zastao je kod vozačevih vrata i pokazao rukom da se otvori prozor. "Putne isprave...", promrmljao je. Vozač je pružio od ranije pripremljene pasoše svih putnika. Krupni ih je dugo studirao, duboko i šumno dišući. "Izađite napolje...", rekao je vozaču, stavljajući pasoše u džep na bluzi. Vozač je izašao i stao pored kola, u iščekivanju. Krupni gaje oštro pogledao: "Šta si mislio, da ti ja persiram?! IZLAZI, BRE, SVI IZ KOLA!!! OD-MA'!" Dok su putnici navrat-nanos izlazili, on se odmakao par koraka, izvadio iz džepa tanke, hirurške rukavice i počeo pažljivo da ih navlači na jednu, pa na drugu ruku. "ULAZI UNUTRA, PA JEDNO PO JEDNO U SOBU S KABINAMA. SKIDAJ SVE SA SEBE, UĐI U KABINU, NASLONI SE NA ZID SA OBE RUKE, OPUSTI MIŠIĆ I ČEKAJ DALJA NAREĐENJA! SLEDI PREGLED! I NEMOJ DA BI NEKO NEŠTO SLUČAJNO PREMEŠT'O IZ DŽEPA U DŽEP, ILI IZ NEČEG DRUGOG U DŽEP! JE L TO JASNO?!?"

[HLEBmaster]

Nadrndani (ponekad se može
naći i kao Frustrirani)
Carinski Službenik je vrsta
koja je nastala ukrštanjem tri
različite vrste:

Normalnog Carinskog Službenika
(šarlatinski - Drndus pasport),

Mrkog Uličnog Pandura(Mupus murius)

Divljeg Šalterskog Službenika

(Nervozus shicanorum pauza).

Potreba da se ulazak u Nacional-
ni park SRBIJA i izlazak iz njega
kontrolišu drndanjem postoji
odavno. Pošto nije bilo moguće
postaviti Mrkog Uličnog Pandura
da sam kontroliše granicu Parka sa
Neprijateljskim Svetom (Trulus
zapadus) -+, a s obzirom da postav-
ljanje samo Normalnog Carinskog
Službenika ili Divljeg Šalterskog
Službenika nije bilo dovoljno kom-
plikovano, pristupilo se ukrštanju
te dve vrste sa Divljim Šalterskim
Službenikom, kako bi novostvoreni
hibrid zadovoljio sve neophodne
kriterijume za takvu kontrolu:

-»Neprijateljski Svet (Trulus
zapadus)

Neprijateljski Svet je sve ono
što se nalazi izvan granica Par-
ka, a ne zove se Kina, Ru-
sija, Belorusija, Ukra-
jina, Libija, Irak, Se-
verna Koreja, Kuba,
Indija, Zimbabve i,
ponekad, Grčka,


-»Podmitljivost

Osobina nastala delovanjem biljke Mito (Mitus), koja izvanredno us-peva u ćelom Nacionalnom parku SRBIJA. No, o toj biljci će biti više reci kasnije, kod vrste Podmitljivi Lekar (Primarius mitus). Što se tiče podmitljivosti, ta osobina se pojavljuje u tri faze:

a) kategorička faza (ne može ništa),

b) taktička feza (može nešto za nešto),

c) strateška faza (sve može za nešto).

[HLEBmaster]

- nadrndanost

(urođeno, ili uvežbano odsustvo
dobrog raspoloženja),

- panduravost

(njuškanje za svim i svačim,

uvlačenje pretpostavljenom),

- divljost

(agresivnost u ponižavanju žrtve),

- šalteravost

(snalažljivost u birokratskom kom-
plikovanju),

- pauzofilija

(ljubav prema izlaganju žrtve

bezrazložnom čekanju).

Eksperiment je uspeo u potpu-
nosti i tako se rodio Nadrndani
Carinski Službenik. Danas u
Nacionalnom parku SRBIJA ima
mnogo više Nadrndanih od Nor-
malnih Carinskih Službenika.

Posledica eksperimenta su i neki
neželjeni efekti. Na primer, pau-
zofilija je postala toliko dominan-
tna osobina da se čekanje više ne
meri minulima i satima, već danima
i nedeljama.

Kao jedan od neželjenih efekata,
pojavila se i podmitljivost <- .

Nadrndani Carinski Službenik
je vrsta koja je stvorena za lov na
sve ono što hoće da pređe granicu
Parka. To je njegova jedina funkci-
ja i zato je na svim ostalim planovi-
ma mnogo manje zanimljiv. Treba
reći da ima istančan njuh i daje
istreniran da otkrije sve ono što
miriše na luksuznu robu (u Nacio-
nalnom parku SRBIJA luksuz su
salama, sir, ulje, toalet papir, gorivo
itd.). U tom procesu Nadrndani
Carinski Službenik često doživi i
šmek-šok (mirisni udar), naročito kad
njuška po prljavim gaćama onih
žrtava koje su već upotrebljen veš
morale ponovo da oblače, čekajući
danima da pređu granicu.

[HLEBmaster]

GOLUZDRAVI PENZIONER

Pet sati ujutro u Nacionalnom parku SRBIJA. Većina žitelja još uvek spava. Tiho je. Tišinu remeti samo jedan zvuk... To je šuškav zvuk savijanja upotrebljavane najlon kese koja se sprema da primi u sebe novine na koje se pomisli kad se kaže "novine" i - još jednu najlon kesu. Onu iz koje curi kratkotrajno mleko. To je mleko koje živi jako kratko - samo veoma rano ujutro, jer ga tada grabi jedna od najugroženijih vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA...

Jedan naučni tim je došao do za-
ključka da se za vreme tzv. Grej-
ne Sezone (Cvokotarium) iz go-
dine u godinu sve više smanjuje
broj vrsta u Nacionalnom parku
SRBIJA, a daje Goluždravi Penzi-
oner jedna od onih vrsta koje naj-
brže nestaju. Razloge za to najvero-
vatnije treba tražiti u neprirodnom
fenomenu pod imenom "kašnjenje
Penzijice"

Razlikujemo više podvrsta
Goluždravog penzionera. To su:
Civilni Penzioner
(Penzos comunalis),
Vojni Penzioner
(Penzos militaris),
Invalidski Penzioner

[HLEBmaster]

Podvrste Goluždravog Penzione-
ra se međusobno ne razlikuju po iz-
gledu, već po mestu gde se gnezde.
Vojni Penzioner se, recimo, najčešće
gnezdi na šestom i višim spratovima
šume novobeogradskih solitera,
gde se mogu naći čitave kolonije.

Druge dve vrste, pak, vole da se
gnezde u redovima. Civilni Penzio-
ner - Penzos comunalis - kao što mu i
ime kaže, najčešće pravi gnezdo od
svakojakih papira i računa, na šalte-
rima za struju i komunalije i to sre-
dinom meseca, dok Invalidski Pen-
zioner - Penzos apotecus - gnezdo
pravi od gomila uputa i recepata na
šalterima zdravstvenih ustanova i
to preko ćele godine.

Zanimljivo je da, usled fenome-
na kašnjenja Penzijice, gotovo sve
podvrste Goluždravog Penzionera
veoma retko i malo jedu, a i kad
jedu uglavnom zobaju mrvice. Ono

što ih, međutim, bitno razlikuje od
drugih u Nacionalnom parku SR-
BIJA je što kod svih ostalih vrsta
odrasli hrane svoje mladunče, dok
je ovde uglavnom suprotno: mla-
dunci Goluždravog Penzionera
hrane svoje roditelje. Jedino čime
se Goluždravi Penzioner sam hrani
su informacije sa državnih medija
koje veoma uredno, rado i lako
guta i to u velikim količinama, ali
one su, na nesreću, najčešće otrovne
za njega.

Mužjaka i ženku Goluždravog
Penzionera je veoma teško razliko-
vati. Na primer, nijedno ni drugo
nemaju bogato perje, kreću se
sporo i povijeno, po ceo dan peva-
ju istu pesmu, a zanimljivo je i to
da u sezoni glasanja i jedno i
drugo daju od sebe isti glas.