Šaljivi tekstovi preuzeti sa neta i ostale zezalice...

[memento]

VAŽNO UPOZORENJE!!! Obavezno pročitaj!!!

Upozorenje za sve Vas i vaše frendove ako posjećujete shoping centre. Tijekom prošlog mjeseca bio sam žrtva vrlo pametne prijevare dok sam bio u Bauhausu. Jednostavan odlazak po nekakav alat postao je traumatično iskustvo. Nemojte biti naivni i misliti da se vama to ne može dogoditi.

Evo o čemu se radi: Dok vi mirno, stvari koje ste kupili, tovarite u prtljažnik, dvije mlade djevojke od nekih 18 - 19 godina priđu vašem automobilu i počnu vam čistiti vjetrobran od snijega. Dok to rade majušne majičice im jedva zadržavaju grudi da ne ispadnu. Nemoguće je ne pogledati. Kad vi završite sa utovarom i želite im dati napojnicu za njihov trud, one se zahvale i umjesto par kuna, zamole da ih prebacite do Metroa. Vi naravno pristanete i one uskoče na zadnje sjedište.

Dok se vozite one se onako još mokre počnu ljubiti, grliti i maziti, a uskoro jedna od njih prijeđe na prednje sjedalo i oralno vas zadovolji. Za to vrijeme druga vam ukrade novčanik!

Meni su ga tako ukrale, samo prošlog mjeseca, drugog, četvrtog, devetog, dva puta dvanaestog, opet četrnaestog, a najvjerojatnije će i ovog vikenda, čim kupim još novčanika..

[Night]

GODIŠNJICA BRAKA.

U jednom gradu bračni par je proslavljao 25. godišnjicu braka.
Oni su bili daleko poznati po tome što se u 25 godina nisu niti jedan jedini put posvađali. Novine i televizijske kuće su pristizale sa raznih strana da provere na licu mjesta u čemu je tajna "uspešnog braka".

Urednik jednih novina upita:
- Gospodine, recite nam u čemu je tajna? Pa to je neverovatno kako ste to uspeli?

Čovjek se nagnu napred i prisećajući se starih dana provedenih na medenom mesecu započe priču:

- Bili smo u jednom egzotičnom gradu nakon venčanja, bilo je mnogo zabavnog sadržaja. Nakon kraćeg dogovora odlučili smo se na jahanje konja. Uzeli smo svako svog konja i počeli jahati. Moj je bio miran i poslušan, ali onaj na kojem je moja žena jahala je bio putpuno lud. Iznenada, konj se trznu i zbaci moju ženu naglavačke! Ona, potpuno mirna lagano se ispravi, potapša konja po leđima i progovori tiho:
-"Ovo ti je prvi put".
Popela se na konja i nastavila jahanje. Nakon kraćeg vremena konj se ponovo trznu i moja žena se nađe na zemlji. Ponovo ona ustade i smirenim glasom reče:
-"Ovo ti je drugi put."
Ja sam samo posmatrao i nisam se mogao načuditi svojoj ženi, kako je smirena i staložena. Kada se konj treći put trznu i zbaci moju ženu, ona lagano isuka magnum iz pojasa i hladnokrvno upuca konja na mjestu!
Ja se na to proderah u zaprepaštenju:
- Jesi li normalna, ti luda ženo?!! Ubila si jadnu životinju!!
Žena me smireno pogleda i blagim tonom mi se obrati:
- Ovo ti je prvi put....

- To je to. Nakon ovoga smo uvijek sretni i slažemo se. - završi muž svoju priču.

[tetkaD]

Suknjice

[ANIBAS]

[believer]

Papir A4 - Limundo.com

[Bombica]

[Bombica]

obavezno pogledati video -

Срцка | Он.нет

[ZOE]

Devojacki ugovor



Ja, dole potpisana, prihvatam da...

1) U malo verovatnoj situaciji da ne svrsim kada se pijan strovalis na mene i pumpas me pet minuta (sisteci pri tom kao neki matori astmaticar), ljubazno cu odglumiti orgazam. I to na vrlo uverljiv nacin, uzdisuci "Kakvo dobro tucanje" i sl., i zavijajuci kao macka u februaru.

2) Ako mi Tvoja majka pokaze neke slike iz Tvog detinjstva, kao one sa tetkinih svadbi na kojima si uredno zalizan kao da su Te krave lizale, necu to nikako komentarisati. Nikada. Niti cu Te gledati tako da se na bilo koji nacin shvati da su slike zivi pis.

3) U potpunosti se slazem da je zenina primarna uloga da bude kriva. Prema tome, kad razvalis palac o deo namestaja, ili Tvoj tim izgubi utakmicu, prihvatam da - po nekoj kompleksnoj naucnoj formuli nedokucivoj za zenski mozak - to bude moja krivica. Cak iako nisam bila prisutna.

4) Kad god budem caskala sa svojim prijateljicama, pricacu im sa strahopostovanjem kako si pravi pastuv u krevetu, sa "alatkom" abnormalnih dimenzija.

5) Spominjacu to podjednako i Tvojim prijateljima. Stalno.

6) Posle tucanja (o kojem se nikada necu izrazavati kao o "vodjenju ljubavi") necu ocekivati niti traziti da me mazis i milujes satima dok Ti ruka ne otpadne. Niti cu dozvoliti da Ti moja kosa na bilo koji nacin zagolica lice.

7) Apsolutno nikad necu tepati Tvom penisu.

8 ) U krevetu cu biti apsolutno prilagodljiva da isprobam svaku pozu koja Ti padne na pamet. Narocito one gde ja sve radim a Ti samo lezis i ceris se.

9) Nemilosrdno cu ispitati sve svoje zgodne drugarice i izvestiti Te da li neka od njih pokazuje i najmanju biseksualnu zainteresovanost. Onda cu ih pozvati kod nas na sedeljku... I sakriti im kljuceve od kola tako da moraju da prenoce kod nas.

10) Nakon sto raskinemo, nikada necu spavati ni sa jednim od Tvojih drugova ili kolega. Niti sa bilo kim drugim koga poznajes. Ili ces eventualno upoznati jednog dana. Uopste, ako neki muskarac i pokusa da mi pridje, svecano cu mu izjaviti da su mi, nakon Tebe, svi drugi muskarci nezanimljivi.

11) Potpuno prihvatam cinjenicu da su mehanicki objekti kao kola, kompjuterske igre i daljinski upravljaci, iznad skromnih mentalnih moci zene. Ispala bih smesna u pokusaju da ih koristim, pa to prepustam Tebi do mile volje. Sa izuzetkom pegle i masine za pranje vesa, naravno.

[Meggy]

Dobila mejlom:


NEKI SU PROTIV MILETA...


1. Ide Mile lajkovackom prugom…- Mile je kreten cim ide prugom, a ne putem
2. Ide Mile sa jos jednim drugom.. – I drug mu je kreten cim ide sa njim
3. Ide Mile gori mu cigara …- cigara ne gori, nego se pusi ili dimi…
4. Ja poznajem mojega drugara – pa da ga ne poznaje ne bi mu bio drug
5. Suvo seno koseno …- kosena je trava, a tek kad se osusi postaje seno.
6. Tekla reka kroz selo.. – JEDINA ISTINA U PESMI!
7. A u reci riba plovi.. kako riba moze da plovi. Valjda riba pliva. Plovi jedino kad je mrtva...
8. Nema koj da lovi… - riba se ne lovi. Nego se peca. Zec se lovi
9. Nemoj Mile da ostavljas druga …- Mile je izgleda gay

[tetkaD]

Deo monodrame Antona Drahta, "Ðe ti je pita?"




Pitaš kako sam dop'o zatvora u Amer'ci, jarane. Prijavila me u mene
žena i djeca. Vjerov'o il' ne. To ti je bilo nekako... 'vako.

Zovu mene jedan dan iz škole, kažu, mali ti dobio sindrom. Od koga,
reko', pizda im materina ona drogeraška, mora da su donosili inekcije
u školu. Šta je fasov'o ? ADHD, kažu. Noge mi se odsjekle. Hoće l'
preživjet', kukam ja po školi, đe je da ga vidim, na šta l' mi dijete
liči?

Konačno ga dovedoše, njih petero, direktor'ca, garava k'o odžak, pa
još neka debela rospija, valjda medecinska sestra, pa pol'cajac, pa
vatrogasac, i još neki mali iz starijeg raz'da, neki naš iz Zen'ce, da
mi prevodi, da bolje razumim, ko biva ja ne znam dobro engleski. Vidim
ja mali mi zdrav i čitav, nije se osuo, ma k'o normalan. On ti, kaže
debela, ima ADHD. Ma, šta vam je to, skoči' ja, govor'te više, ako
Boga znate! To ti je, kaže ona garava, Attention Deficit Hyperactivity
Disorder.

Okrenem se ja onom malom iz Zen'ce, šta, reko, ova kaca Boga ti
laprda, čime se zarazio? Ma, veli, nije to zarazna bolest, nego je
Ekrem nemiran u školi, jurca po hodnicima, skače po klupama, zajebava
svakog, hoće se i pomarisat'.


Laknu mi nama'. Molim te, prevedi im da ništa ne brinu, izliječiću ga
ja čim stignemo kući. Nećeš ga ti liječit', skoči ona debela, imala je
brat bratu dvesto oka samo u guzicama, i još toliko u dva stomaka
ispod stomaka. Imamo mi ovde lijekove, kaže, terapije, psiologe,
sociologe, mi ćemo njega sredit'. Ništa vi ne brin'te, draga gospođo,
znam ja, reko', jednu pravo dobru terapiju iz Bosne, naučio sam je od
rahmetli babe, on od njegovog babe, i sve tako. Ooo, intrsting, kaze
direktor'ca, ta terapija je kod vas u Bosni neka tradicija, s koljena
na koljeno? Nije, reko', kod nas je to s bubrega na bubreg.

Ma nisu prošle ni tri hefte zove onaj mali iz Zen'ce. Šta je, reko',
sad? Kakav je sad belaj? Sad je, kaže, u pitanju OTIZAM. Ma, kad se i
u to uključilo pašče jedno?! A priprijetio sam mu da se mani politike
i tih gluposti, komunizma, budizma, patriotizma, otizma, svega. Ko ga
je na to nagovorio? Mora da je onaj Ćamilov taksirat Faruk. Nije to
to, kaže, to ti je opasna bolest, bleji u prazno, gubi se, ne prati
nastavu, potpuno odsutan i tako. A to je to, reko'. Opasna bolest,
veliš. E ovog puta ću ga ja izliječit' za sva vremena i to od svih
bolesti!


Tako ti je to u Amer'ci, moj jarane, sve je bolest. Ako ne hodaš kako
oni misle da treba, ako ne pričaš, ne slušaš, ne spavaš, ne jedeš,
svemu odma' daju ime, pa skraćen'cu i... nema ti više spasa. Od
ljekara do ljekara, ne možeš ih se više nikad kutarisat'. Svaki dan u
ap'teku k'o u menzu i uzimaš lijekove za sve moguće skraćen'ce - ADHD,
MRSA, AIDS, AVNOJ, SUBNOR, KFOR, ma ima ih mali milion.

Iš'o ja na neke preglede i poslije zove taj famili hećim da hitno
dođem kod njega. Moraš, kaže, odmah početi piti lijekove za ho'sterol.
Što, bolan? Ho'sterol ti je, kaže, 215. Pa, reko', i prošle godine mi
je bio 215 pa si rek'o da mi je u granicama normale. E, kaže, to je
bilo prošle godine. Sada su stručnjaci pronašli da je normala 200, a
ne više 220, pa je tvoja situvacija sada kritična, hitno moraš početi
pit' lijekove.

Jeb'o mater te si ti normalan, reko'. Prije šes' mjeseci si mi sa
istim nalazom rek'o da sam zdrav k'o dren, a sad ka'eš da sam u
kritičnom stanju! Pa, ko je ovde lud, čovječe, ti ili ja! Stručnjaci
su, kažeš, tako odlučili. Ma jebem ja i tebe i te tvoje stručnjake,
mijenjate to svakih šes' mjeseci samo da bi ap'teke zgrnule pare, a i
vi s njima. Neću ih pit pa makar crk'o nama'. Nosi ih materi!

Mafija je to, jarane. U mene se žena bila u to ufurala, pila svaki dan
po 28 lijekova. Samo vidiš po cijeli dan trza glavom nazad. Pa je
poslije neko nagovori na onu makrobiot'ku. Ja, tog belaja. Počela da
donosi neku travu u kuću, neku crnu rižu, oči joj se vako ukosile,
neke smrdljive supe, istopila se, nemaš je zašto ufatit'. Navalila na
mene svaki dan, pusti tu, kaže, kafu i cigaru, što će ti rakija, nije
to zdravo. Meso, hljeb, baklave, tufahije, sve to treba izbacit'.

Slušam je i ne mogu da vjerujem svojim ušima. Čuj, izbacit' baklave i
tufahije, pa čime ću se, reko', zasladit' poslije ručka? Treba, veli,
da jedeš voće.

Voće? Ma, đe ti je to, reko'. Šljive brezukusne izgledaju k'o jab'ke,
jab'ke k'o bundeve, kruške mirišu na banane, jagode imaju ukus
trešanja, sve se izmiješalo, sve raste u svako doba godine, dana I
noći, ma koje crno voće, nek' ti ga jede babo.

Vrnem se ja jedan dan iz fabrike gladan k'o vuk, a na astalu u tanjiru
nešto crno, tanko, ubuđano, uščulo se, Bože ubrani.


- Ðe ti je pita, reko'?
- Ručak je na stolu, kaže. I pokazuje na ono.
- Šta ti je, reko, to?
- To su, kaže, alge.
- Kakve alge?
- Japanske.
- Odakle ti to, reko'.
- Iz mora.
- Šta ima za jest'?
- Pa to, kaže.
- Šta to?
- Alge. One su vrlo zdrave.
- Pa, ako su tako zdrave zašto nisi nikad vidila Japanca većeg od
metar i po? Moj Ekrem im može svima pitu s glave jest'.
- Al' su zdravi.
- Čuli ti šta te ja upita'? Ðe ti je pita?
- Šta će ti , kaže, pita, od nje se deblja. Pita se, kaže, neće više
jest' u ovoj kući. Sir nije dobar za ho'sterol, meso se ne probavi ni
za heftu, vruće tijesto..... nije više stigla reći ni je'ne, dofatio
sam je za grlo i poč'o mastrafit'. Utrča mali onekle kad je čuo da ona
zapomaže pa dofatih i njega, pa sve o jednom trošku. Oderem ih oboje
od batina, onako po pe-esu, k'o što je rahmetli babo mlatio. Ruke su
me zabolile.


Al' da vidiš sutra belaja. Vratio se ja s posla kad pred kućom čeka
marica. Izađoše njih dvoj'ca, zabicili ko dva vola, opasali pendreke i
pištolje oko sebe, jedan sav pjegav, žut i deb'o, a drugi isto deb'o
al' crn k'o đavo.

- Jeste l' vi, kaže onaj žućo, mister Kazim Klika?
- Nismo, reko'.
- Kako , kaže, niste. Daj dokumente.


Dam mu ja vozačku.
- Kako , kaže, nisi kad ovde piše Kazim Klika.
- Ne piše tu, reko', Kazim Klika, ti ne znaš čitat'.
- Nego šta piše?
- Pise Ćazim Klica.
- Pa, jestel' to vi, kaže?
- Jesmo. Izvol'te, šta treba?
- Jesi l' ti ovom malom otac? I pokazuje ne Ekrema.
- U mene žena kaže da jesam. Šta je ugursuz sad uradio? Razbiću ga!
- Nije, kaže, ništa uradio, nego otkud njemu masnice po cijelom tijelu?
- A tooo, bi mi lakše, sve je u redu, reko', te šljive sam mu ja
napravio. Baš sam ga juče dobro izudar'o.
- Znači priznaješ da si ga tuk'o, uskoči onaj garavi.
- Čuj, tuk'o, ma odr'o od batina.


Nih se dvoj'ca zgledaše pa kaže onaj žuti, odma' ćete poći s nama. Ðe,
reko? Kod sudije, kaže, pa u zatvor. Optuženi ste da ste tukli dijete.
Ma, šta je vama, jeste l' vi normalni, nisam ja tuk'o ničije dijete,
samo sam izmastrafio mog Ekrema. Ko meni može zabraniti da bijem
vlastito dijete kad god 'oću ? Bijem ga redovno, bije ga u mene žena,
bije ga u mene amidža, dajdža, bijo ga je i Abaz, nastavnik
matemat'ke, Zuko, nastavnik muzičkog, nena Fatima, rahmetli dedo Huso,
nema ko nije, i sad ti meni ka'eš da ga ja nemam pravo bit'! Pa ko će
ga onda mlatit'?

- Ne treba niko da ga bije, kaže odžačar, s djecom treba razgovarat',
lijepo im sve objašnjavat', biti s njima k'o drug. Ovo je Amer'ka,
demokrat'ja, svako ima pravo da kaže i radi sta 'oće, i niko nema
pravo da ga zato bije.
- Ma, sit sam ja te vaše demokrat'je, zato vam i jes' sve bankotiralo
i cijeli ste dunjaluk pokrali i o jadu zabavili. Da se znao domaćin i
ko koga treba da bije ne bi danas cijeli svijet bio na belaju.


- A dobili smo takođe i prijavu da ste silovali kamilu.
Ja se šokir'o!
- Kak'u ba kamilu, ko je silov'o kamilu, jes' ti ba normalan čo'eče?
- Vašu suprugu.
- Ma, misliš Ćamilu, jebem te nepismena. Ko kaže da sam je silov'o?
Kako mo'š silovat' vlastitu ženu? Kakvi ste vi hajvani, čo'eče Boži!
- Ona kaže da si je silov'o prošle sedmice.
- Ko je ba silov'o ? Ma, sama tražila!
- Jes' prva dva puta. A treći put joj, kaže, nije više bilo do tog'.
Ja se obeznanio. Umalo me nije šlag trefio. Šta da ti više pričam.