Čitajmo zajedno

[yige_gui]

zasto je ona uopste zapocela vezu sa decakom?

mozhda iz chiste znatizhelje.. ilii potrebe.. ili je uvidjela da se dechko zapalio.. ili je samo htjela razbiti svakodnevnicu.. ili od svega toga po malo.. nisam chak ni sigurna da li ga je voljela.. mislim da joj je bio jako drag.. a i svidjalo joj se to shto ju je uveo u svijet knjiga, a da to uopce nije ochekivala.. ali nisam bash sigurna da je s njene strane postojala ljubav.. mozhda se i varam.. da joj je stalo do djechaka, jeste..

ima jedan dio, u drugoj polovici knjige, kad djechak ode kod oca da ga posavjetuje shta da radi u vezi sudjenja.. da li da ide kod suca ili ne.. da li da pricha sa optuzhenim ili ne.. dobila sam dojam da mu je otac sugerirao kroz njegov mali govor da sa sucem ne treba prichati.. chak shtovishe da zapravo nema ni pravo da pricha sa sucem u vezi optuzhenog.. na shta je Michael odahnuo.. ili je Michael chuo ono shto je htio chuti, da mu otac to zapravo nije sugerirao.. zashto nije otishao da pricha sa Hannom? iz straha? zbog neke svoje sebichnosti? ili jednostavno nije imao snage da se suochi sa Hannom, "novom" Hannom koju on zapravo nije ni poznavao?

[Cecara]

Knjigu sam procitala danas popodne i moram da priznam da nisam nesto odusevljena (izvinjavam se onima kojima se svidela, ovo je moje misljenje).

Citava ova prica je po meni prica o krivici, a ne znam tacno kojoj. Ovo je roman retrospekcije, ali vremenski periodi u koje u mislima odlazi i vraca se nisu pravilno rasporedjeni. Godine se preskacu kao minuti. Licno ne volim nelogicne knjige, a ovo mi deluje kao jedna od njih. Mihael Berg se u vise navrata poneo potpuno nelogicno i iz toga slede svi dogadjaji.

Mislim da je Hana usla u 'vezu' s decakom jer je znala da od toga ne moze biti nista ozbiljno, a ona moze dobiti fizicko zadovoljenje bez mnogo pitanja. Posle izvesnog vremena, Decko pocinje da joj se dopada. Na kraju price, ona i sama kaze da nikome, osim mrtvima, nije duzna odgovore - pa tako ni njemu tada nije morala nista da objasnjava. S druge strane, ona je njemu pruzila sigurnost i samopouzdanje bez kog tesko da bi u zivotu prosao kako jeste. (moje misljenje)

Sto se saveta oca tice, otac mu je zaista rekao da nema prava u to da se mesa. Zasto on tokom sudjenja, koje je trajalo nedeljama, ni jednom nije otisao da poseti Hanu? Mislim da je razlog strah od toga da ce se saznati da on poznaje osobu koja je mogla ciniti stvari za koje je optuzena, u pitanju je njegov ugled, iako je mogao s pravne strane da joj pomogne, nije. A zasto je otisao kog glavnog sudije, a nije mu nista rekao?

Kada je sudjenje pocelo, on je bio sasvim tup, nije osecao nista. Gledao je u Hanin potiljak svaki dan, bez ijedne emocije. Kako? Mozda zato jer se osudjenici ne smeju voleti.

Kada prica o svojoj zeni Gertrudi, govori kako je neprestano osecao da nesto nedostaje. Kasnije shvata da nije dovoljno licila na Hanu. Svojoj zeni nikada za nju nije rekao (uzmimo da je supruga bitan lik u necjem zivotu) dok je kasnijim devojkama o Hani pricao, iako ove nisu pokazivale interesovanje za to.

Tu je zatim opis njegovog odlaska u logor: Zasto je on tamo isao? Sta je hteo time? Sve vreme je bio potpuno indiferentan i znao je da treba da ga pece savest sto razmislja o rucku. Kaze, ne seca se da li je usao u gasnu komoru I cemu epizoda sa kartarosima u kafani??
Za mene, pocetak ovakvih opisa gde nesto treba da se desi, a onda se ne desi nista je malo... pa, zamajavanje citaoca. Cak ni to nije donelo neku katarzu.

Zatim, prolazi 8 godina kako je Hana u zatvoru. A on nista. Meni to nije jasno. Kako nista, a on stalno misli o njoj, ili pokusava da potisne razmisljanja o njoj, dok u svakoj zeni trazi barem mali deo Hane?

Tek tako, pocinje da joj salje kasete, a ni jedan jedini put ne pise joj pismo. Zasto? Eeeeee zato sto je slanjem kaseta ona manje stvarna, i u tome moze da izbegne svaku pricu o intimnosti i svom zivotu.

Na kraju ona se obesila. Mislim da je to ucinila jer je videla da je on nikad nije razumeo i nije zelela da jedina osoba za koju je mislila da je ne krivi, gleda takvim ocima - ocima prezira, nerazumevanja, bezosecajnosti. Imam utisak da je nemu laknulo.

I jos jedna stvar - on uvek smatra da se sve vrti oko njega, smatra da se ona obesila mozda njega da kazni, a nije mu ostavila nikakvu poruku. Na to da je na njemu odgovornost za ostavljen novac, pita se 'Zasto bas ja?' - i ta mu je obaveza teska. Ja ne razumem zasto se u njemu stvorio taj prezir prema njoj - zato sto je strahovao da ga ne oda? Zato sto je bila u logoru nadzornica? Pa i mi danas znamo da ljudi nisu pitani hoce li ili nece, receno je 'Radi to', a ti se cik pobuni...

Citava ova knjiga za mene je pranje savesti Mihaela Berga i njegovog bezanja od samog sebe, dok on neprestano krivicu pokusava da prebaci na Hanu. Zenu koju mrzi jer je voli, a ne bi smeo to. Zasto? Sta je ona to njemu ucinila pa je bila kriva?? Nije mu rekla da je nepismena? Preselila se? Stvorila mu sliku zene kakvu ne moze da nadje? Nije mu rekla da je radila pri lgoru? A kako se on poneo prema njoj? Uvukao je glavu u pesak. Svaki put - na bazenu, u tramvaju, na sudjenju i tokom 18 godina njenog odsluzenja. Cak mu je bilo tesko da ode u zatvor i poseti je jer ona tad postaje stvarna, a njegova griza savesti isplivava i ne moze vise da je potisne.

Ja nisam ovu knjigu dozivela romanticnom ili jakom. Ali naravno, ovo je moj licni utisak.

[Kalina]

Posto izgleda niko ne zeli da komentarise Citaca dalje, molim predloge za sledecu knjigu...

[Cecara]

Posto se mnogima dopala knjiga "Devojka sa pomorandzama" hajde da probamo knjigu od istog pisca, Justejn Gorder dakle (Jostein Gaarder), "Kci direktora cirkusa". Ne znam kakva je knjiga, izasla je 2001, ali prepostavljam da ne moze biti losa. Evo sta pise na koricama:

Glavni lik ovog cudesnog, ocaravajuce napisanog romana je covek koji jos od detinjstva zivi odvojen od stvarnosti. Zahvaljujuci svom ogromnom talentu za izmisljanje prica, on zivi od toga sto piscima prodaje ideje. Neobican, duhovit, provokativan roman sa elementima detektivskog zapleta, u kojem Justejn Gordrer suceljava fikciju i relanost, maestralno povezujuci delove izmisljenih prica i onom sto se glavnom junaku zaista desava, "Kci direktora cirkusa" nudi i odgovor na pitanje zasto se i kako pisac odlucuje da pise.
Koncepcija ovog romana, brilijantna ideja, neobican stil i bogatstvo jezika samo jos jenom potvrdjuju da je Justejn Gorder s pravom jedan od navecih savremenih pisaca.


Dakle, ko je za?

[starsica]

Ako uspem da nadjem knjigu, a pride da je i platim, posto sam tanka sa kintom par nedelja, ja sam za

[Kalina]

...i ja sam za

[yige_gui]

ako uspijem da je nabavim ja sam ZA!

[Kalina]

Znaci Justejn Gorder , "Kci direktora cirkusa", za recimo nedelju dana tj 19.03. otvaramo diskusiju.

[starsica]

Ja cu se potruditi da pronadjem knjigu, pogledacu u bibilioteci, pa ako uspem, ja sam za

[Cecara]

S obzirom da je danas 19.3., diskusija o knjizi "Kci direktora cirkusa" je otvorena.

Evo da ja pitam prva. Kakve metafore ste prepoznali u prici o Panini Manini i zasto je ona bitna?