INSEKTARIJUM - entomologija

[HLEBmaster]

Veliki deo ljudi se plasi insekata kao i mnogo drugih stvari koje ne poznaje i koje su na prvi pogled veoma razlichite od nas samih..nekome se gade u nekome izazivaju prave fobije, a neko ih jednostavno ne primecuje. To shto mnoge ljude ne zanima apsolutno nishta shto im ne donosi neku direktnu korist to je vec druga pricha .. Istina, veliki deo insekata nije anatomski gradjen tako da bi se nekom svideo, za razliku od chupavih i nezznih kucnih ljubimaca i drugih odavno bliskih nam zivotinja (a kojih se ipak neki gade) sa insektima se zaista teshko identifikovati. Najblizi insekti modernom i gradskom choveku su oni koji zive na onome shto im ljudi pruzaju ...a to je djubre i otpatci svih vrsta. Zato chesto kroz insekte koje "znamo" kao "nechiste", muve, bubashvabe i komarce, gledamo na sve vrste na svetu, a njih ima na milione i vecinom su na svaki nachin chistiji od bilo koga od nas.

Anatomska gradja mnogih insekata po nekada je pravo umetnichko delo prirode. Prava primenjena umetnost u evoluciji. Po nekad "imaju srece" da su zivopisnih boja pa su pravi praznik za oci.

Ipak oni kao u ostalom ni sva druga ziva bica na svetu nisu tu zbog nas. Priroda je chak i vishe njihova nego shto je nasha, a priroda od nas ne trazi emocije i ljubav, nego postovanje.

Prema tome, ne morate voleti insekte. Dovoljno je da ih ne mrzite aktivno.

Ovom temom bih pokushao da podsetim ljude da razmisle makar milisekundu pre nego shto od jednog malog proizvoda miliona godina revolucije naprave fleku, ili makar da iskuliraju histeriju.

Insekti su se razvili od morskih stvorenja i odlično se prilagodili na kopnu. Jedini su beskicmenjaci koji lete. Žive na kopnu, u vazdhu, pod zemljom, u slatkoj vodi i moru. Danas je identifikovano oko milion vrsta, a verovatno nekoliko miliona vrsta još "čeka" indentifikaciju. A od svake od tih milion vrsta na Zemlji postoji milijarde jedinki koje se trenutačno razvijaju, žive i razmnožavaju. Ima ih od malih mikroskopskih veličina do tvrdokrilaca dugih oko 15 centimetara, paličnjaka dužine 30 centimetara, leptira sa rasponom krila od 35 centimetara pa sve do Japanske otočne rakovice (Macrocheira kaempferi) koja naraste do 4 metra dužine.

Telo insekta se sastoji od tri dijela: glave, prsa i zadnjeg dela. Na glavi imaju antene, usta koja se sastoje od dela za primanje hrane i dela sa kojim grizu hranu, i dva para očiju. Insekti imaju slab vid, ne vide dalje od nekoliko centimetara, vide boje, iako ne sve. Nedostatak dobrog vida nadomeštaju odličnom detekcijom pokreta.

Svi insekti imaju tri para nogu. Prsa insekta su podijeljena na tri dijela od kojih svaki nosi jedan par nogu. Na "prsima", njihovom stražnjem dijelu, se nalaze i krila, u večine insekata dva para, dok ih neke vrste uopste nemaju. Insekti, kao i pauci, imaju spoljni oklop (eng. "exoskeleton") koji se sastoji većim delom od hitina, tecnostie koju izlučuju sami insekti a koja se stvrdnjava u oklop. Taj oklop s vremenom mienjaju da bi mogli dalje rasti.

[bebagm]

Divni su ti ovi primerci,ali sto dalje od mene! Ovu zelenu vrstu sam cak i donela sa mora,nasla sam jednu ugnulu i odusevila se bojom pa sam je i kuci donela,ali sam je poklonila drugaru koji studira biologiju. Nerado ih ubijam ali kad nemam druge i to cinim inace ne bih ostala mirna da znam da je tu negde. . .

[HLEBmaster]

Pa...zivi kako moras

A ja nastavljam galeriju zanimljivih vrsta

[Gospod]

Ovde kod mene, u Juznoj -- suptropskoj -- Kini, sve su bube velike (npr. bubasvabe su 5-6 cm dugacke, plus pipci jos toliko), osim mrava koji su minijaturni. Njih ima dve varijante: zuti i crni, ali obe vrste su tri puta manje nego mravi u Evropi i Americi, kao tackice koje se krecu. Nisam siguran koji su manji, jer nikad nisam video jedne pored drugih -- verovatno se ne podnose. Zuti ulaze i u kucu, a crni su samo u prirodi.

A veliki su i paukovi -- ima npr. nesto kao tarantula ali nije dlakavo (i mislim da plete mrezu). Ima doduse i nekih manjih paukova velicine kao kod nas (kao npr. nokat na malom prstu), ima i nekih koji skacu (ti su ti manji, a skacu po dobrih 10 santimetara u stranu, u vis...).

I pacovi su ogromni, skoro duplo veci nego u Evropi, kao manja odrasla macka.

A i biljke su ogromne. Fikusi rastu u parku i visoki su 6-10 metara, filodendroni se penju uz drvece po 15 metara visoko...

Zato mi nije jasno zasto su bas ti mravi jedini sicusni?

[SQUAW]

Skakavac

Skakavci su insekti čija je glavna odlika, kako im i samo ime kaže - da skaču.
Na tom polju im nema ravnih, skakavci su u stanju da preskoče razdaljinu 20 puta veću od sopstvene dužine!!! Zamislite samo čoveka koji može da iz mesta preskoči oko 36 metara! Čak i kada bi bio u stanju da se odbaci tolikom snagom čoveku bi daleko veći problem bio da se posle tolikog `leta` dočeka a da se ne povredi.

Skakavci pripadaju familiji insekata pod imenom Acrididae, i nastanjuju celu Planetu sa izuzetkom hladnih područja oko polova. Najviše ih ima u tropskim šumama, poluvlažnim i travnatim predelima.

Ovaj neobični insekt ima predimenzionirani `butni` segment na zadnjim nogama koji omogućava velike skokove. Kada tokom skoka/leta proceni da se prebrzo kreće ka podlozi skakavac obično upotrebi krila kako bi usporio prizemljenje. Trljanjem svojih hrapavih nožica o krila, skakavac pravi onaj karakterističan zvuk koji možemo čuti tokom leta u prirodi.

Svi skakavci na glavi imaju dve antene koje im služe kao organ dodira i mirisa. Na glavi skakavca nalaze se dva velika složena oka i tri manja koja se nalaze na vrhu glave, po jedno iznad osnove antena i jedno između njih. Skakavac čuje uz pomoć specifičnog timpanalnog organa sluha koji se nalazi sa donje strane stomaka.

Ovi insekti su biljojedi i u ustima imaju dve vilice sa jako razvijenim zubima za kidanje i žvakanje. Organi nalik prstima koje možete videti oko usta skakavca zovu se palpi i u sebi nose čulo ukusa. Neke vrste skakavaca su i štetočine pošto se periodično pojavljuju u rojevima i iza sebe ostavljaju potpuno uništene poljoprivredne površine. Ovakve pojave nisu karakteristične za Evropske zemlje i u njima skakavci spadaju u pozitivan deo lanca ishrane. Osim što su hrana za ptice, oni prenose i polen.

Na svetu postoji oko 18 hiljada vrsta skakavaca, među kojima ima i onih koji se dosta razlikuju od `domaćih` koje možemo videti u svom okruženju. Neka uslovna podela je prema dužini antena ili `rogova` na one sa dugim i one sa kratkim antenama. Migratorna vrsta koja u rojevima uništava poljoprivredne površine ima kratke antene.

Skakavci imaju dva para krila, spoljašnja uža i tvrda i šira i elastična kojima lete. Neke vrste imaju zakržljala krila ili ih uopšte nemaju.

Tokom rasta skakavci pet puta presvlače svoj egzoskelet [spoljni skelet karakterističan za insekte]. Kada telo dostigne veličini veću od spoljašnjeg skeleta, skakavac proguta veću količinu vazduha kako bi olakšao pucanje svog starog `omotača`.

Ženka skakavca polaže od samo dva do čak 120 jaja u zemlju. Njen abdomen je veoma rastegljiv organ sastavljen od 11 segmenata i može se `izvući` poput teleskopa. Na taj način ženka jaja polaže duboko u zemlju.

Prirodni neprijatelji skakavaca osim ptica su i zmije ali i obične muve koje polažu svoja jaja među jaja skakavca. Kada se izlegnu muve pojedu jaja skakavca. Neverovatna je činjenica, ali muve čak polažu jaja i na samo telo skakavca. Nesrećna jedinka kojoj se to dogodi bude pojedena od novorođenih muva!

[Aca1983]

-

Rovci-Familija Gryllotalpidae-

Predstavnici ove familije su najneobicnije vrste reda Orthoptera zbog izgleda koji imaju usled prilagodjavanja na podzemni nacin zivota. Prednje noge su podesene za kopanje, zadnje sluze za skakanje. Oci su zakrzljale. Telo im je zdepasto, pokriveno neznim dlacicama. Obicno su smedje boje. Slusni i stridulacioni organi po pravilu nisu razvijeni, ma da kod nekih vrsta stridulatorni aparat postoji. Od 50 postojecih vrsta u nasoj zemlji zivi samo Gryllotalpa gryllotalpa.

- Gryllotalpa gryllotalpa-Rovac

To je krupan insekt, dug 35-50mm, izduzenog karakteristicnog oblika smedje boje, pokriven finim sitnim dlacicama. Pipci su kratki. Vratni stit je jako razvijen, ovalnog oblika. Prednja krila su kratka kozasta, dok su zadnja razvijena i u miru previjejena preko tela. Prednje noge su kratke, snazne i osposobljene za kopanje. Na kraju trbuha nalaze se dugi clankoviti cerci. Rovac zivi u zemlji gde pravi hodnike na dubini do 1m. Tokom zime rovci se nalaze u dubljim hodnicima. Na zavrsetku zenka gradi gnezdo u vidu prosirenja ovalnog oblika, gde polaze 300-600 jaja. Larve se pile u julu. One se najpre hrane humusom, a kasnije grizu sitnije korencice biljaka i rasada. Larve ostaju sa majkom do pocetka treceg stupnja razvoja. One zavrsavaju razvice u leto naredne godine. Prezimljavaju larve, ali ima primera da to cine i odrasli rovci. U vreme parenja, imaga izlaze na svetlo. Posle parenja zenka se vraca u zemlju, kopa hodnik i polaze jaja. Kod rovaca je zapazena i ishrana drugim insektima.
Suzbijanje rovaca izvodilo se iskljucivo mehanickim putem i rasturanjem otrovnih mamaca (hvatanje rovaca u jamama sa konjskim djubrivom,i dr.). Danas se uglavnom suzbijaju insekticidima koju se unose u zemljiste. Efikasno se suzbijaju primenom granuliranih insekticida u vreme predsetvene pripreme. Od preparata preporucuje se Galition G5 ili Force 1.5G (1kg/aru). Granule preparata se ravnomerno rasture po povrsini zemlje, a zatim se unesu u supstrat do dubine oko 10cm ili se unose u zone redova pri setvi ili sadnji. Galation G5 se moze primeniti i kasnije, u zoni pojave rovaca , u vidu gomilica koje se postavljaju u vecernjim casovima. Od znacaja je i obrada zemljista kojom se ruse njihovi hodnici , a oni se izlazu dejstvu velikog broja predatora i drugim nepovoljnim uslovima na povrsini zemlje.

[stipdu]

Koja je ovo buba?

Dali neko moze da identificira ovu bubu. Vec druga godina kako nam izlaze kroz zidove kuce, u ovo doba godine. Sam zid je od valjaka a spolja je cementni malter al nemari i to progrizu.

Dali neko zna nesto o njima?

[Aca1983]

Koja je ovo buba?

Dali neko moze da identificira ovu bubu. Vec druga godina kako nam izlaze kroz zidove kuce, u ovo doba godine. Sam zid je od valjaka a spolja je cementni malter al nemari i to progrizu.

Dali neko zna nesto o njima?

Insekt s’ kojim imate problem pripada Familiji : Scarabaeidae-Na našem se još zove familija listorožaca . Podfamilija: Melolonthinae-kod nas se ovo zove podfamilija gundelja. Vrsti “Anoxia orientalis”.


Larve su tipičnog skarabeidnog oblika-tzv.grčice:


Odrastao insekt Anoxia orientalis, tj. imago se roji u junu I polovinom jula meseca. Rojenje počinje posle zalaska Sunca. Obično teže da se roje oko vrha krune drveća. Imago, se hrani na crnom boru. Šare ovog gundelja su uzdužne, beličaste pruge na smedjim pokriocima.

[stipdu]

Hvala na odgovoru. Svaka cast.

Predpostavljam da onda ove grcice kad dodje vreme pocinju da izlaze iz zemlje. Cisto da se upoznam sa cimerima. Mozda je ove Gundelje privoklo drvece koje sam do sada imao ispred same kuce, 2 ogromna cempresa i bor. Pa su larve odnosno grcice dospele u zemlju. Koliki put mogu da prodju kroz zemlju? I koliko moze jos da ih ima ispod kuce? Dokle ce se jos pojavljivati?
Procitao sam da su gundelji stetocine u poljoprivrednim kulturama. Dali vredi da isprskam zemljiste oko kuce?

stipdu

[Aca1983]

Hvala na odgovoru. Svaka cast.

Predpostavljam da onda ove grcice kad dodje vreme pocinju da izlaze iz zemlje. Cisto da se upoznam sa cimerima. Mozda je ove Gundelje privoklo drvece koje sam do sada imao ispred same kuce, 2 ogromna cempresa i bor. Pa su larve odnosno grcice dospele u zemlju. Koliki put mogu da prodju kroz zemlju? I koliko moze jos da ih ima ispod kuce? Dokle ce se jos pojavljivati?
Procitao sam da su gundelji stetocine u poljoprivrednim kulturama. Dali vredi da isprskam zemljiste oko kuce?

Prvo da kazem nema na cemu-sve za nase forumase . Dobra ti je pretpostavka. Gundelji polazu jaja u zemlji (eventualno u trulim panjevima), i iz njih se pile larve-tj.grcice , koje mogu biti i do 5cm velicine-tj. znatno vece nego li odrastao insekt gundelja. Stadijum larve traje 2-4 godine, tako da predpotstavljam da ce ti praviti drustvance jos koji put , narocito sto ti imas ono sto im je potrebno , a to je „drvo bora” . Za to vreme hrane se korenom biljaka . U pravu si i da su stetocine u poljoprivredi, narocito u povrtarstvu, a boje ih se i cvecari, ali i svi ostali-tipa proizvodjaca kukuruza,...Najcesce se radi preventive u poljoprivredi preporucuje duboko oranje, koje ne moze da ih unisti, ali moze da im svede brojno stanje na neku razumniju meru, jer se mnoge pri okretanju zemljista nadju na samoj povrsini gde ih ptice i Sunce uglavnom uniste. Pravo suzbijanje izvodi se protiv larvi unosenjem insekticida u zemljiste. Ukoliko je napad veliki kao sto kazes onda se prskaju i vocke, i krajevi suma gde imago slece tokom rojenja. Za suzbijanje grcica i ostalih zemljisnih stetocina postoje brojni preparati. Na primer dobar je preparat Galation G-5 sa aktivnom materijom Fenitrotionom 4,7%+Malationom 0,3%, i koristi se u obliku granula. Pakovanja su oko 500gr-1kg, a stavlja se po celoj povrsini oko 3-4gr/kvadratnom metru. Danas mnogi povrtari koriste za zastitu od zemljisnih steticina (izmedju ostalog odlican za suzbijanje grcica) zemljisni insekticid Force 1.5G , jer on pored kontaktnog delovanja deluje i repelentno, tj. odbijajuce zbog dobre isparljivosti . Nalazi se u vidu granula za neposrednu primenu. Aktivna materija mu je Teflutrin. Pored grcica suzbija i zicnjake, podgrizajuce sovice, rovce, lukovu, mrkvinu i kupusnu muvu. Force ima izuzetno dugotrajno delovanje i do 90dana nakon primene. Zahvaljujuci samo kontaktnom delovanju preparata, nema usvajanja preparata u biljku, pa je moguca i primena u uslovima kratke vegetacije. Primenjuje se u kolicini 0.5-1gr/metru kvadratnom.
Sto se dubine tice, ne idu one tako duboko u zemljiste. Recimo da se nadjemo na do 30cm. Ma da to zavisi od zemljista-one vole dosta stajnjaka. A koliko moze da ih ima, to vec ne mogu da ti kazem, ipak nisam baba Vanga da gledam u pasulj i karte .