Izgradnja Novog Sada

[Cecara]

Renomirani svetski lanac otvara hotel u gradu
Grade �Holidej in� na Telepu

Novi Sad - Hotel �Holidej in� renomiranog svetskog lanca biće otvoren u Novom Sadu do kraja 2011. godine, potvrđeno je u kompaniji �Savath Hostel Menagemant�. Gradnja hotela na uglu Subotičkog bulevara i Futoškog puta počinje u aprilu, a novosadsko preduzeće �Aleksandar gradnja� investiraće u ovaj posao 11 miliona evra.

Drugi �Holidej in� u Srbiji biće građen na 8.500 kvadrata na raskrsnici na Telepu, a novi objekat pružaće sve usluge koje se očekuju od hotela iz lanca �InterContinental Hotels� grupu. Gradnja hotela će početi nekoliko godina ranije nego što je prvobitno planirano jer je procenjeno da ovaj projekat ima potencijala, kaže izvršni direktor �Savath Hospitality Management� Bojan Popivoda.
- �Holidej in� prvobitno nije planirao da još ima hotel u Novom Sadu, ali je našim zalaganjem projekat prihvaćen. Naime, prošle godine smo za potrebe kompanije �Aleksandar gradnja� uradili studiju opravdanosti gradnje hotela ovako visoke klase i potom predložili centrali u Londonu da ga prihvati i dodeli licencu - navodi Popivoda.


On objašnjava da �InterContinental Hotels� radi kao franšiza i da ne grade hotele, nego lokalnim investitorima, ako ispune njihove visoke standarde, dodeljuje licence. Odluka tome da ovaj hotel bude stavljen na listu ovog hotelskog lanaca doneta je početkom nedelje na sastanku borda direktora.
- Ideja vodilja prilikom definisanja koncepta budućeg hotela je proistekla iz potrebe za jedinstvenim i novim proizvodom na hotelskom tržištu Novog Sada, koji će biti prepoznatljiv po svom brendu, kvalitetu i usluzi i sa pravom očekujemo da će time vrlo brzo steći poziciju nezaobilaznog mesta za mnoge posetioce grada, a pre svega poslovne ljude. Posebna prednost budućeg hotela je njegova lokacija jer će biti smešten na svega dva i po kilometra od centra grada, na jednoj od najvažnijih saobraćajnica Novog Sada, koja trenutno predstavlja gradsku zonu u razvoja - kaže Popivoda.

Prema njegovim rečima, brojne međunarodne kompanije na globalnom nivou imaju ugovore sa �InterContinental Hotels� grupom, pa se na toj osnovi može očekivati i značajan broj redovnih gostiju. Najbliži hoteli iz tog lanca su u Novom Beogradu i Budimpešti.


- Novi Sad je poslednjih godina, zahvaljujući brojnim investicijama, ekspanziji sajmova, festivalu �Egzit� i drugim značajnim događajima postao interesantna poslovna i turistička destinacija za inostrane goste. U gradu trenutno postoji oko 2.200 ležaja i u poslednje vreme, sve je više manjih �butik hotela� sa dvadesetak soba, ali poslovnih hotela više kategorije, koji kvalitetom sadržaja i usluge u potpunosti odgovaraju zahtevima internacionalnog tržišta, nema dovoljno. Cenom i poslovnom politikom ćemo se truditi da budemo konkurentni, ne samo hotelima u Vojvodini i Srbiji, već i u okruženju. Sa ovakvim objektom će u značajnoj meri biti obogaćena i unapređena turistička ponuda Novog Sada i okoline - ističe Popivoda.


Hotel će biti građen prema projektu beogradskog �Zenit inženjeringa� na čelu sa arhitektom Mustafom Musićem. Projekat predviđa dve podzemne etaže, prizemlje, galeriju, šest spratova i dva povučena sprata. U okviru parcele je projektovan i spoljašnji parking na 565 kvadrata, što sa kapacitetima u podzemnim etažama obezbeđuje 63 parking mesta. Hotel će imati 124 sobe, uključujući i dve za osobe sa posebnim potrebama, kao i sprat sa posebno opremljenim sobama i apartmanima definisanim prema standardima �Holidej ina� kao �executive jedinice�. Sobe će biti opremljene modernim �smart room� kontrolom, LCD televizorima, brzim internetom, telefonom, mini barom, fenom i sličnim uređajima, a �executive� apartmani imaće i sef, peglu, električni bokal, vagu... Za organizovanje konferencija i seminara predviđene su četiri sale na 400 kvadrata. �Holidej In Novi Sad� imaće i restoran od 200 kvadrata, koji će moći da primi 84 gostiju. U �wellness zoni� će se pored zatvorenog bazena, nalaziti i fitnes centar i teretana, prostor za masažu i druge tretmane, tursko kupatilo i sauna.


Druga kuća za biznismene

Hotel će, najavljuje Popivoda, imati kategorizaciju četiri plus zvezdice i prvenstveno će biti namenjen biznismenima, kojima će, osim vrhunskog smeštaja, na raspolaganju biti i �wellness zona�, konferencijski centar sa više sala, restoran internacionalne kuhinje i drugi sadržaji.
- Novost će biti i posebna ponuda �dužeg boravka�, namenjenog prvenstveno gostima i menadžerima iz inostranstva, kojima će �Holidej in� tokom boravka u Srbiji biti druga kuća - dodaje Popivoda.

Žarko Bogosavljević, Blic

[Xivilai]

što sa kapacitetima u podzemnim etažama obezbeđuje 63 parking mesta. Hotel će imati 124 sobe

Dobro da li su oni normalni? Pa gde će narod da se parkira?

Na stranu izgled hotela uklopljen sa prizemnim telepskim kućama i crkvom 300 metara dalje, to smo se već navikli, ali ovo za parking je neverovatno.

Da, Novom Sadu treba hotela, ali ljudi imajte milosti.

[Cecara]

Vest je od 20. decembra 2009. ali se u poslednje vreme o ovom pitanju sve vise prica. A ja se pitam, posle Matijeviceve zgrade i one nove sagradjene preko puta Sinagoge, cemu se mozemo nadati.

[Lilith_021]

Elitno naselje izgubilo ugled

Nekadašnja novosadska elita iz doba samoupravnog socijalizma uglavnom se �gurala�� u centar grada, u kvart oko Ulice Vase Stajića, u blizini zgrade Banovine u kojoj je sedište pokrajinskih institucija, pa Novi Sad nije imao neko posebno elitistićko naselje. Krajem osadmeseetih godina prošlog veka naselje Ribnjak, na desnoj obali Dunava, a u podnožju Petrovaradinske tvrđave, trebalo je da postane novosadsko Dedinje. Ali, projektanti su ubrzo shvatili da zemlja na tom potezu lagano klizi, pa su od gradnje luksuznih vila brzo odustali.

Novosađane od centra grada u svet bogatih vodi put preko mosta �Sloboda�,prema poznatom kameničkom Institutu za kardiovaskularne bolesti koji se ispred bolničkog parka račva na 15 ulica koje pripadaju Tatarskom brdu. Prve vile u nekadašnjim kameničkim vinogradima počele su da "niču" početkom 90. kada su u Novi Sad počele da pristižu bogatije izbeglice iz Krajine. Na placevima od 10 ari do hektar i po danas su razbacane su velelepne vile, čiji su vlasnici, pored branitelja �zapadnih srpskih zemalja� postali i estradne zvezde, biznismeni, političari... pa Novosađani, da li zbog zavisti ili podozrivosti prema vlasnicima, naselje od samo nastajanja prozvaše Dolina lopova.


U žižu domaće javnosti Tatarsko brdo ponovo je dospelo posle privremene zaplene imovine Darka Šarića, osumnjičenog za organizovanu trgovinu narkoticima iz Latinske Amerike, koji je ovde imao tri vile od po 400, 927 i 250 metara kvadratnih i 15 katastarskih parcela ukupne površine 1,8 hektara. Prve komšijem su mu lični advokati i poslovni kompanjoni iz starog kraja braća Sokovići, kojima su takođe kućerine zapljenjene. Gotovo čitava ulica Ivana Franka bila je u posedu Šarićevih čiju su raskoš: plivački bazen, igralište za basket sa specijalnom podlogom, letnju gril baštu, teretanu... od radozne su očiju skrivali zidovi ograde visoke četiri metra. Javnos je do sada jednio mogla da zaviri u njihovim kućama koje su izgrađene na placevima s panoramskim pogledom. Imale su veliki dnevni boravak, kuhinje, trpezarije, po pet i više spavaćih soba, pet kupatila, vešernice, terase iz koje se izlazi u dvorište, garaže sa dva parking mesta i posebne kuće za poslugu i obezbeđenje sa video nadzorom.



Pored ovih kontraverznih stanara na Tatarskom brdu u jednoj od oko 200 vila skućili su se proizvođač vojne opreme iz Zrenjanina Mile Dragić, izvesni Janković na čijoj kući ima 240 "rupa"- otvora za prozore i vrata. Zatim folk pevač Miloš Bojanić, potpresednik SPS Dušan Bajatović...


Bojanić je kuću, za koju se priča da je prodao Miodragu Kostiću, kako je svojevremeno izjavio "sam napravio� jer je Tatarsko brdo 'vojvođansko Dedinje', ali i zbog blizine Instituta za kardiovaskularne i plućne bolesti koji je ovde napravljen zbog najboljeg vazduha u bivšoj Jugi, a koliko me je to zadovoljstvo koštalo, bog zna"- objasnio je Bojanić, dodavši da na Tatarskom brdu više nema placeva za prodaju.


Većina kuća na ovoj kosi podignuta je bespravno i tek sada trebalo bi da prođe kroz proceduru legalizacije. Zbog gradnje na divlje probleme s bogatim komšijama imali su i u Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici na čiji su se vodovod tajno priključili pojedini vlasnici luksuznih vila. Kanale za bespravni priključak, kako bi prošli neopaženo, njihovi radnici kopali su neradnim danima.


Porodične kuće na "tatarcu" bez građevinskih dozvola od 350 do 400 kvadrata prodavane su pre nego što se pročulo da je jedna od 15 ulica u vlasništvu pljevsljske braće za pola miliona evra. Sada je potražnja u tom naselju, kako navode trgovci nekretninama stala. Astronomske cene dostizali su i malobrojni prazni placevi � oni bez građevinske dozvole prodavani su 10.000 a sa dozvolom čak 30.000 evra za jedan ar.


Međutim, pošto je propao pokušaj da se nekadašnja ribarska naseobina Kamenjar i Tatarsko brdo čiji su ugled srozali bitnismeni i braća iz Pljevalja koja pune novinske stupce, pretvoree u elitno naselje, početkom 2002. godine počela je gradnja naselja Lipov gaj u Veterniku i predstavlja naselje koje je u celini projektovano i građeno tako da bude mesto stanovanja imućnih i uticajnih Novosađana.


Investitor je bila kompanija MK komerc koja je na osam kilometara od centra grada podigla naselje s kućama i manjim stambenim zgradama. Naselje je potpuno ograđeno, sa sigurnosnim kamerama i drugim merama obezbeđenja, a na ulazu je postavljena rampa. Kod rampe danonoćno dežuraju čuvari koji legitimišu sve koji žele da uđu i proveravaju kod koga idu i da li ih domaćini očekuju.


U potpuno ograđenu naseobinu zamišljenu kao �zlatni kavez�, koja ima poštu, vrtić, ambulantu, a uskoro će imati školu i unutra se ulazi pored čuvara, kroz rampu, od stalnih stanara koje poznaje najšira javnost živi lider LSV Nenad Čanak. Tamo se Čanak uselio u vreme vanrednog stanja i akcije �Sablja�, a do tada je stanovao u �običnoj� spratnici u Ulici Lasla Gala. Čanak je tako postao prvi komšija svom kumu, srpskom �kralju šećera� Miodragu Kostiću, koji je, kako Novosađani pričaju, vlasnik nekoliko stanova u ovom naselju. Kostić takođe ima prelepo uređenu porodičnu kuću u starom delu Petrovaradina. U Lipovom gaju su se okućili Bojan Kostreš, čelnik Lige socijaldemokrata Vojvodine dok je bio predsednik pokrajisnke skupštine, pevačica Nataša Bekvalac, a tu je i više advokata, lekara i preduzetnika.


Cena kvadratnog metra u ovom kompleksu je od 1200 do 2500 evra, u zavisnosti od toga da li se stan nalazi u dvojnoj ili trojnoj kući ili je u zgradi pod čijim korvom ima osam stanova i od opreme stana, što možda nije mnogo po beogradskim merilima, ali po novosadskim jeste. Naime, sve što je izvan zone šireg centra grada, omeđene Dunavom s jedne, te kompleksom Novosadskog sajma i Ulicom Cara Dušana, s druge strane, Novosađani smatraju periferijom, pa tako vrednuju i nekretnine.

BLIC

[Cecara]

Mali amfiteatar na Keju

Na Beogradskom keju sada se uređuje parter, nakon što je rekonstruisan zid za odbranu od poplava.

Iako loše vreme usporava završetak radova, portparolka Javnog komunalnog preduzeća Put Jelena Stojisavljević kaže da oni teku po planu.

"Na trasi uz odbrambeni bedem JKP Put je uvedeno u radove 27. aprila i do sada je na tom potezu od drumsko železničkog mosta do Ulice Miloša Bajića završeno oko 95 procenata planiranih radova" dodala je ona.

Trenutno se rade pešačke, biciklističke, kao i trim staza, koja će biti širine jedan metar, od tartana i prostiraće se od Dunavske ulice do kanala Dunav-Tisa-Dunav. Urediće se i autobuska stajališta i parking.

U planu je da se plato kod spomenika Porodica na Keju žrtava racije presvuče klinker opekom crne, žute i sive boje, a ceo kompleks oko spomenika izgledaće kao mali amfiteatar. Za ovaj posao zadužen je Zavod za izgradnju grada, u kojem su nam ranije rekli da će kompletno uređenje Keja biće gotovo u avgustu, kada bi trebalo da budu uklonjene i preostale barže pontonskog mosta.

Duplo više parkirališta za bicikle

Novosađani bi tokom ovog leta trebalo da dobiju još najmanje sedam parkirališta za bicikle.

Portparol "Parking servisa", Radovan Jeknić, kaže za Radio 021 da je izvesno da će osim postojećeg parkirališta kod Futoške pijace, prostor za bicikliste biti uređen na Limanskoj, kao i Ribljoj pijaci.

Takođe, biće otvorena i dva nova u Studentskom gradu, dodaje portparol "Parking servisa". "Postoji jedno kod FTN-a. To je parkiralište za koje ja ne znam tačno koliko može da primi bicikala, ali to je jako malo. Mi ćemo sigurno napraviti dva nova u kampusu, kako bismo mlade ljude motivisali da na fakultete dolaze biciklom", kaže Jeknić. On dodaje da statistike gradova u kojma se bicikli u velikoj meri koriste kao prevozno sredstvo, pokazuju da u vožnji bicikala prednjače studenti, te da je to uticalo na odluku da se više parkirališta otvori upravo u Studentskom gradu.

Podsetiom da je tokom prošle godine Novi Sad dobio sedam parkirališta za bicikle, a tvrdi se da je izgrađeno 6.800 metara biciklističkih staza. Takođe, projektom rekonstrukcije keja obuhvaćena je izgradnja novih staza za bicikliste u dužini od dva i po kilometra. (D.S.)

radio021

[Turkmenbashi]

Drago mi je što će se kej na Dunavu malo srediti jer je jako lepo mesto za šetnju, džoging i ostalo a grad poput Novog Sada je sramota da ima nesređen prilaz reci. A i ovo za bicikle je jer Novi Sad ima sve preduslove za razvoj biciklističkog saobraćaja.

[nenad.bds]

... a grad poput Novog Sada je sramota da ima nesređen prilaz reci...

A greh je što se Dunav ne vidi na šetalištu po nasipu od Univerziteta do Štranda - ceo kilometar, možda i više.

Čini mi se da ne bi bila prevelika investicija da se peskom iz rečnog bagera naspu niži delovi obale uz nasip u kojima se dugo zadržava voda i legu komarci - prava močvara; da se iskrči nisko rastinje i omogući pogled na vodu i strujanje vazduha sa Dunava.

[Turkmenbashi]

A greh je što se Dunav ne vidi na šetalištu po nasipu od Univerziteta do Štranda - ceo kilometar, možda i više.

Čini mi se da ne bi bila prevelika investicija da se peskom iz rečnog bagera naspu niži delovi obale uz nasip u kojima se dugo zadržava voda i legu komarci - prava močvara; da se iskrči nisko rastinje i omogući pogled na vodu i strujanje vazduha sa Dunava.

E ali to se ne bi videlo toliko, pa ne donosi političkih poena. Svaka gradska vlast, ne samo u Novom Sadu gleda da napravi neku vidljivu investiciju što će ostaviti snažan efekat na građane tj birače. U mom gradu je npr dosta izraženo tako nešto. Te sitne investicije koje mnogo znače se obično zanemaruju.

Novi Sad polako ali sigurno dobija svoje mesto na turističkoj mapi Evrope, ima šta da ponudi a svakako najveći potencijal je Dunav. Uopšte nije neophodna neka basnoslovna investicija kao ona marina koju su pompezno najavljivali, dovoljno je da se urede kej i pristanište za strane turiste koji će dolaziti Dunavom (a često viđam turističke brodove kada svraćam ili prolazim kroz NS).

Na tom parčetu nikada nisam prilazio Dunavu (od kampusa do Štranda) ali verujem da je sređivanje potrebno.

[Cecara]

Sredjivanje Keja se privodi kraju i meni se dopada kako izgleda. Iako sam protiv behatona i bilo kakvih pločica, izgleda da od njih ne možemo pobeći, čak ni na Kej. Medjutim, imaćemo zeleni pojas izmedju šetališta i puta, kao i biciklističku stazu ( barem to neće biti popločano, nadam se ), koje do sad nije bilo. Šteta što nisu to završili pre Exita, ali to bi već bio presedan.

A u najavi, stara-nova vest:

Grade bulevar, most i prečistač uz kredite

Povezivanje Bulevara Evrope sa autoputem i gradnja mosta na stubovima nekadašnjeg �Franca Jozefa� biće realizovani kreditima koje grad namerava da uzme u 2011. godini, dok će se �Vodovod i kanalizacija� kreditno zadužiti za radove na gradnji centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda, a �Toplana� za postavljanje opreme za obračun grejanja potrošačima po utrošku.

Dugoročni poduhvat: Budući most na stubovima �Franca Jozefa�

Ekonomski stručnjaci tvrde da će najviši kreditni rejting u državi, koji je grad dobio od međunarodne agencije �Mudiz�, omogućiti bolje kreditne uslove, ali da će otplata rata predstavljati potencijalni problem. U gradskoj vlasti, međutim, navode da će rate za otplatu zaduženja za prečistač i unapređenje vodovoda i kanalizacije otplaćivati nadležno preduzeće, kao što će i postavljanje opreme za obračun grejanja po utrošku ići na kreditni teret �Toplane�, dok će grad finansirati radove na Bulevaru Evrope i novom drumskom mostu.


- Grad je uspeo da vrati sve kredite koje je imao i da obezbedi povoljni kreditni rejting koji je po nekim kriterijumima čak i veći od kreditnog rejtinga Srbije - kaže gradonačlenik Igor Pavličić.

Kredit za ugradnju opreme za merenje potrošnje grejanja po utrošku procenjen je na 20 miliona evra, a pozajmica �Vodovoda� od nemačke KfW banke i Evropske investicione banke za gradnju i razvoj vodovodne mreže od 15 miliona evra je već odobren.


- Dobro je što ti krediti neće opterećivati grad nego �Toplanu� i �Vodovod�. Za centralni prečistač se traži strateški partner koji će opet biti zadužen da investira, a ne grad - navodi Pavličić.


Projekat novog dela Bulevara Evrope od ulice Kornelija Stankovića do Rumenačke biće završen ove godine, kao i proširenje iste saobraćajnice na delu kod ulice Braće Grulović, što će grad platiti novcem već obezbeđenim programom ZIG-a, ali će za trasu bulevara preko Rumenačke ulice do autoputa biti potrebno obezbeđivanje finansija iz kredita.


- Ova trasa podrazumeva gradnju šest mostova i nadvožnjaka ili oko 25.000.000 evra u ovom trenutku, tako da će verovatno grad sledeće godine ići na kreditno zaduživanje za obezbeđivanje sredstava za ove radove, da li u celom iznosu, ili delu, što će zavisiti od planova koji će biti doneti do 2011. godine. Dugoročno gledano, izvesno je da će se grad kreditno zadužiti u određenom procentu za gradnju mosta i prateće infrastrukture na stubovima �Franca Jozefa�. Sve odluke o zaduživanju grada će biti donete na Skupštini grada - zaključio je Pavličić.


Profesor Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu Jovo Komšić napominje da lokalne vlasti treba da povedu pažnju o tome kako će se vraćati krediti.


- Važno je da se predupredi zaduživanje i opterećivanje budućih generacija, jer naročito garnitura iz devedesetih godina nisu vodile računa o ceni politike koja će biti isporučena današnjim generacijama - objašnjava Komšić.


On ipak ističe da bi grad imao mnogo bolje kreditne adute sa zakonom o vraćanju imovine pokrajini i lokalnim samoupravama.


- Vrlo je bitno insistirati da se taj zakon konačno usvoji. Tada će Novi Sad i vlasti imati više ekonomskih i finansijskih kapaciteta za vođenje ekonomske politike i ostvarenje višeg kreditnog rejtinga, ali i više odgovornosti � zaključio je Komšić.

Blic

Ostaje nam samo da čekamo i vidimo koliko će nas ovaj "napredak "koštati i kako ćemo ga platiti.

[Cecara]

Proširenje Bulevara za dva i po meseca

Izgradnja druge saobraćajne trake na Bulevaru Evrope, na deonici od Futoške do Ulice braće Grulović, počela je juče, a rok za njen završetak je oko dva i po meseca.
Takođe, radovi na trećoj deonici bulevara, od Kornelija Stankovića do Rumenačkog puta, planiraju se za dve nedelje. Deonica od Futoške do Braće Grulović imaće širinu od 10 metara, a biće dugačka 743 metra. Direktor Zavoda za izgradnju grada, Borislav Novaković kaže da izgradnja ovog bulevara ujedno unapređuje saobraćaj i privredu Novog Sada, stvarajući uslove za nova radna mesta.
"Gradnjom Bulevara Evrope stvaramo pretpostavku da dovedemo investitore, da preporodimo privredu, i da mnogo više investicija nego do sada dođe u Novi Sad", rekao je on.
Parkinzi, biciklističke i pešačke staze biće izgrađivane istovremeno sa poslovnim i stambenim objektima na ovoj strani bulevara. Pošto su te parcele u privatnom vlasništvu, Grad ne može da utiče na dinamiku radova i investicija. Izgradnja ove deonice košta oko 126 miliona dinara, a radove izvodi JKP "Put".

radio021

Deo o kome ovde pričaju zaista izgleda kao bulevar, ali ne razumem zašto su onaj deo prema Limanu, gde je broj automobila koji prolaze najveći, tako suzili, bez mogućnosti eventualnog proširenja.