Kada dođe kraj....

[bellissima]

Umete li da odete?
Umete li da ispraćate?

Lepa tema.

Spadam u one dugoprugase,koji se vezu, vole i ne primete kad ta ljubav predje u naviku.
Onda kad nastanu cutnje duge, preduge ...
Kad nema mesta smehu, onom od srca, ni pogledima koji bude onaj osecaj pripadnosti, razumevanja, osecaj da je neko jednostavno tvoj, deo tebe, tad polako krecem da zatvaram vrata za sobom.
Tiho, bez teskih reci i svadja.
Bez optuzbi i trazenja krivca.
Bez suvisnih pitanja.

Odem.
Sa poslednjom nadom.
I treba mi vremena da prebolim.
Da se oporavim, mnogo vremena.

[SyberQrva]

Uglavnom trpim dok ne nadjem drugog. To mi je najsigurnija varijanta da necu u trenucima samoce pozeleti da se vratim na staro. A i povredjena muska sujeta ostavjenog ne dozvoli mu da me vraca.

[joksi]

S' obzirom da sam jako emotivna ....kraj protekne sa dosta suza...shto je i razumljivo verovatno zbog mojih godina...i za par nedelja nastavim normalno da zhivim kao da kraja nije bilo...mada se posle teshko zaljubim....verovatno zato i imam samo dve veze za sad...Na kraju se potrudim da ostanem u DOBRIM ODNOSIMA...mada mi to nije poshlo za rukom,prvi put....do drugog nisam josh doshla..

[Katharina]

Uvek sam ja bila ta koja je odlazila mirno i tiho. Nikada svoje partnere nisam lagala, od starta se znalo šta je to u mojoj glavi, a da u srcu i nema toliko toga. Odlazila sam kada znam da počinjem da povređujem drugu stranu, a to ne zaslužuje, niko ne zaslužuje da bude svesno povređivan, i ja nemam nameru to da činim. Druge strane su razumele da je to najbolje, i puštale me bez prevelike drame. Ne znam zašto, ali te iste osobe i dan danas se sete ili rođendana ili Nove godine. Većina ih je u braku, imaju decu, al' opet se sete mene i čestitaju tako posebne datume, čak iako je prošlo po 6 i više godina. Drago mi je da sa svakim od njih mogu da porazgovaram ukoliko bih se srela na ulici. Drago mi je da sam bila čovek prema njima i da su uspeli sa nekim da nađu sreću Oni prosto nisu bili moje uzletište, a ja njima nisam bila sletište.

I tako... uvek... sve do sada, kad sam upala u živo blato i nemam pojma kako ću da se izvučem. Menjam boje, moje živo blato je razočaranje u sebe, moje živo blato je kavez koji sam postavila svojim pticama, Pustila jednom da polete u nepoznato i zarobila ih. Pitanje je kako ću se odavde izvući i kakav će ovde biti kraj...

[Skidatch_Mraka]

Umem da odem,ali vishe volim da navedem da me "isprate"...Jer da je vredelo,trajalo bi i opstalo...