Kako da zavolim njegovu decu?

[PinkyGirl]

samo opusteno,prihvatas njega a decu samo postujes,nemesaj se tu to je njegovo..
ne sudi i budi onakva kakva si,i sve ce doci na svoje mesto.
ja sam prihvatila njegovo dete jer sam tako zelela i nikad se u nista izmedju njih nisam mesala,uspela sam nije bilo tako u pocetku a sad je ok.
imaj svoj stav,svoje ja i budi svoja
srecno

[jabukamen]

Iz mog zivotnog iskustva (tj. moje najblize okoline) u celoj toj prici ce najgore proci zajednicko, tek rodjeno dete. Osoba koja je otvorila temu nije za zaljenje jer je svesno usla u vezu sa covekom koji ima zaostavstinu u vidu dece i to je paket aranzman, on tu decu ne moze zaboraviti i negirati. Njoj ce biti tesko jer kad bude podizala glas na tu decu uvek ce dobijati packu "sta hoces, nisi me ti rodila", ali ako se sa tim ne moze nositi trebalo je razmisljati na vreme. Deca iz prvog braka su u najcescem broju slucajeva razmazena i znaju roditeljima, posebno ako su dosli u novu porodicu nabacivati osecaj krivice i ucenjivati (hocu mojoj mami, kod nje mi je lepse, a kod mame vicu hocu tati) zarad jeftinih poklona, progledavanja kroz prste kad nesto zabrljaju i slicnih ustupaka na koje ocevi padaju zbog grize savesti i tu ce zajednicko dete zaista biti cesto bacano u zapecak jer "lako je njemu, ono ima kompletnu porodicu", a ustvari mu je em najteze, em nimalo nije kriv za stanje koje je zatekao svojim rodjenjem.

[Tracy]

Klinci su dosli, ali sad trenutno su u Nemackoj, otisli jos po neke stvari.
Kad su bili kod nas bilo im je dobro, sve normalno, igrali se, upoznavali sredinu.
Ja i dalje imam stari problem, nisam im to pokazivala ali su me nervirali , placem i zelim se resiti tog osecaja ali ne mogu, smetaju mi.
Nisam vam se dosla pohvalit kako ih ne volim, kao sto ce me neki osuditi, lose se osecam sto me nerviraju i molim za pomoc i dalje ne znam kako da ih zavolim. Ne zelim im nista lose, kako da si pomognem?! Muz je poceo primecivati da mi smetaju i tuzan je zbog toga.

[paparazzo]

Neces ih zavoleti nikad. To je cinjenica.
Tvoj muz ce uvek biti rastrzan izmedju tebe i njh. Takodje cinjenica.
Taj osecaj nezadovoljstva nece nestati. Jos jedna velika cinjenica.
Ne osudjujem samo kazem da ti neces biti srecna sve dok ti oni budu bili tu.
Ti njih vidis kao smetnju i oni tebi smetaju.
Ne osudjujem, ne kritikujem...
Da li si ti imali pogresan stav kad si unapred tu situaciju osudila na propast ili ne, nije vazno.
Pazi u kolikoj meri to moze ugroziti tvoj brak.
Muz ti je tuzan zbog toga.
Zelis da vodis trku za njegovu ljubav, a da ti protivnici budu njegova deca?
Zao mi je, ali tu pomoci nema...ako ih nisi zavolela, neces nikada sve dok ih vidis kao teret u sopstvenoj kuci...
Sorry

[Bacvanka]

Jedno pitanje: kako mogu da te nerviraju deca coveka koga volis? Meni to nije jasno. Zasto te nerviraju, navedi neki razlog...

[CHichaGlisha]

Jedno pitanje: kako mogu da te nerviraju deca coveka koga volis? Meni to nije jasno.

Zvuči suruvo, jel' da?! I bezdušno?!
Ne voleti svu decu sveta. A naročito, ne voleti decu čoveka koga voliš.
Uzhas..

Ipak. Teoretisanje i moralisanje je jedno, a stvarnost nešto sasvim drugo.

Da nije tako.. mogla bi se postaviti još dva ključna pitanja:
1. kako može nekoga da nervira majka čoveka koga voli?
ili, još gore
2. kako može da te nervira sam taj čovek koga toliko voliš?


Prema tome, sve može i sve je moguće.

[malena80]

Potpuno se slazem ....Dobre emocije su presudne...u svemu u zivotu!!!

Hiljade nasumičnih saveta ne može da "pomogne" kao nečije iskustvo i konkretna priča iz života.
A ovo iskustvo i ova priča sigurno otvaraju "vrata" svim dobrim vibracijama i emocijama prema toj dolazećoj dečurliji.
Ovom si joj iskrenošću (verujem) figurativno i upalila svetlo i prešla korak od "hiljadu milja".
Jer "daljine", "neznanje" i "mrak" uvek.. svima izazivaju zebnju. I strah.



I samo da se vratim na početke ove "diskusije", i priče koja je u dobroj meri slična makillinoj
upravo to je ono što i Andrijan i ja spomenusmo na početku:
ipak bi njena razmišljanja (i njene brige i njena pitanja i njena strahovanja).. bila daleko manja, a i drugačije formulisana
da je (po pretpostavci) i ona startovala sa svojim (dovedenim) detetom ... ili makar da je već ovo zajedničko rodila.

Sigurna sam u to.

[tetkaD]

Niko se više i ne zapita dali je možda ipak
zavolela njegovu decu.Hajde da je pitamo,čuda
se događaju,ljudi se menjaju,nešto se prelomi
i postane lepše nešto,ljubav prema nekome koga
nismo mogli voleti
Javiće se ona.

[Bacvanka]

Zvuči suruvo, jel' da?! I bezdušno?!
Ne voleti svu decu sveta. A naročito, ne voleti decu čoveka koga voliš.
Uzhas..

Da, i jeste surovo.

Da nije tako.. mogla bi se postaviti još dva ključna pitanja:
1. kako može nekoga da nervira majka čoveka koga voli?
ili, još gore
2. kako može da te nervira sam taj čovek koga toliko voliš?
.

1. Majka i dete nije isto
2. Covek koga volis ne moze da te nervira, moze samo u nekim momentima da te iznervira, i to je to. Ako on tebe konstantno nervira? Kakva je to ljubav? Tu nesto nije uredu

[CHichaGlisha]

Da, i jeste surovo.

Da. A zamisli tek majku koja svoje sopstveno dete rodi... i baci.. npr u kontejner.

1. Majka i dete nije isto
2. Covek koga volis ne moze da te nervira, moze samo u nekim momentima da te iznervira, i to je to. Ako on tebe konstantno nervira? Kakva je to ljubav? Tu nesto nije uredu

Nemoj biti toliko bukvaLna. Primere sam uzela tek da bi proširila listu mogućih nerviranja.

Po čemu je njegova majka nešto drugo.. u odnosu na njegovu decu?
Ako sam te dobro razumela: Tebe bi njegova majka mogla da nervira.. to je ok
ali... njegovu decu bi bez pogovora, samo volela?