Kako su i po čemu novosadski kvartovi dobijali imena

[nenad.bds]

Salajka

Salajka je jedna od starijih gradskih četvrti Novog Sada, nekada izrazito srpski i paorski kraj...

Malo mi je ova tema izmakla iz vidokruga, pa Turkmenbashi skrenu pažnju na nju. A imam 'na lageru' u međuvrmenu nakupljenog materijala. Pa da se nadovežem...
(Tekst iz Enciklopedije Novog Sada dajem ćirilicom, a moj tekst je latinicom. Očigledno da je i postavljač odrednice o Salajci na Vikipediji koristio i Enciklopediju Novog Sada, pa će se i ovde naći i nešto već napisano.)


САЛАЈКА, северни, стари део Новог Сада, некада изразито српски и паорски крај...

Ovaj ugao je južni kraj Salajke. Salajka je između Kisačke (levo) i Temerinske ulice. Odavde se Salajka širi da bi kod Kanala strana tog trougla bila nešto više od pola kilometra.

Stara slika Novog Sada, slikana sa tadašnje Žitne pijace, prikazuje isto mesto ali pre više od 100 godina. Tada je u toj kući na uglu bila jedna od čuvenih novosadskih kafana 'Kod tri krune'. Reljefno izrađene tri krune se vide iznad ulaza. Ova kafana je bila stecište stanovnika Almaškog kraja (Salajka i Podbara su glavni delovi tog dela Novog Sada) ali i paora koji su na Temerinsku pijacu iznosili svoje proizvode.

Desna strana Kisačke ulice u blizini ugla sa Dositejevom.


Desna strana Kisačke ulice, sa kućom br. 20 koju su 1907.podigli roditelji Mileve Marić-Ajnštajn.

Границу Месне заједнице на истоку чини лева страна Темеринске улице, на десној је Подбара, на западу десна страна Кисачке улице и даље Сентандрејски пут, док се на северу протеже до новосадског огранка Канала ДТД. У овај комплекс спадају и Первазово насеље и Алмашко гробље, на крају Кисачке улице.

Ovo je današnji izgled dela Temerinske ulice na kome je bila pijaca. Semafor je na uglu sa Gundulićevom/Cvijićevom ulicom.

Од имена једне жупаније - Салајка спада у најстарије делове града, поред Златне греде, Алмашког краја и Роткварије. Има више тумачења како је настало име овог краја, али је најве- роватније да долази од имена жупаније у суседству Западне Славоније Зала и ли Сала, преко Драве, на тлу данашње Мађарске, одакле се овамо доселио деоСрба, којима је претило унијаћење. И једна улица, данашња Карађорђева, називала се до 1918. Zalavarmegye или Sallavarmegye utca, по тој жупанији.

Karađorđeva ulica na uglu sa Kisačkom.

Срби су себе називали Залајци и Салајци, а временом су настали облици Салајка и Салајчани.

Баровит и плавни терен - Салајка се налази на надморској висини од 75 до 78 м. Земљиште је било таласасто, баровито и плавно. Високе воде Дунава су га редовно угрожавале. Бележи се да је 1817. на Кисачкој капији вода била равна са стрехама у центру града. Приликом велике поплаве 1876. Темеринском улицом ишло се чамцима. Изградњом Канала Фрање Јосифа (1870-75), који је после 1918. добио име краља Александра I, омогућено је одвођење сувишне воде. Тада је почела обимнија градња кућа и улица, јер према Томерлиновој карти Новог Сада из 1764. овај крај још није био насељен.

Насељавања сточара и баштована - Први становници били су сточари из Ердеља и других крајева данашње Румуније који су овамо дотерали стоку, кад су сазнали да су овде бујни пашњаци. Ови Власи су градили куће на овом терену, женили се Српкињама, ишли у Алмашку цркву и временом се посрбили, а на њихово порекло подсећају презимена Влајованов, Влаовић, Влалукин, Вла, Влашкалић и др. Данашња улица Ђорђа Зличића називала се некада Влашка. Гајили су овце, а били су, као и многи други новосадски сточари, познати и као волари-превозници.

Prikupljajući slike o Novom Sadu shvatio sam da sam okasnio tridesetak godina. Nisam više našao paorsku Salajku kakvu se sećam. Na slici je jedna od ulica koje su ponešto zadržale od tog vremena (mislim da je ulica Đorđa Rajkovića).

U jednom dvorištu sam video čardak kakav je svaka kuća imala, pa sam zamolio domaćina da otvori kapiju da bolje slikam. No. ni ovaj čardak se više ne koristi u prvobitnu svrhu.

Најстарији Салајчани су се поред сточарства бавили и земљорадњом, посебно баштованством. Поврће и воће одвозили су у Пешту, Беч и друге велике градове у Средњој Европи.

Temerinska pijaca je bila na salajačkoj strani Temerinske ulice. Sa te strane je prostor između kolovoza i kuća bio znatno širi (a i danas je to vidljivo) pa je glavni deo pijace bio od Dositejeve do Cvijićeve ulice.

Temerinski pijacu kakva je na ovim slikama i ja pamtim: u nekoliko prvih razreda osnovne škole sam išao u Gundulićevu školu, odmah tu blizu pijace, a preko pijace me je vodio put do škole. (Da ne bude zabune - današnja Temerinska pijaca, mesto gde se nude polovne stvari i sitne životinje, je tu tek od sedamdesetih godina.)

Tada su još postojala svratišta (pisao o njima i na temi o starom Novom Sadu) koja su bila treteča sadašnjih motela. U njima su bile štale za konje i mesta pod nastrešnicama za zaprežna kola, tu su ljudi spavali, na samim kolima ako su čuvali ono što iznose na pijacu. Tako dobrih mesta za dečačke igre nisam nikada više nalazio.

У Темеринској улици још у XIX веку била је велика пијаца, на којој се сем поврћа и воћа продавала и стока, живина, нудили се занатски производи, дрво и др.
На улазу у град код Салајке пос тојале су две капије, Кисачка и Темеринска, на њима се контролисао промет робе и људи и наплаћивала трошарина.

Partizanska ulica slikana od raskrsnice sa Temerinskom.

Gde su tačno bile kapije nisam siguran. Sećam se da je trošarina (kućica u kojoj je stražario 'finansijski policajac' i naplaćivao trošarinu - akcizu na sve proizvode koji se unose u grad) na Kisačkoj ulici bila preko Kanala, kod semafora posle mosta. Na gradskim kapijama su se okupljali nadničari i čekali paore da ih unajme kad zorom izlaze na njive. A u sredini Partizanske ulice je bila, a i još uvek je 'kapija' - tu se i sada okupljaju ljudi koji čekaju da budu unajmljeni za neki dnevni fizički posao. Stariji ljudi taj ugao i danas zovu kapija.

Partizanska ulica je sada vrlo frekventna sobraćajnica i tako će ostati dok se ne dovrši obilaznica oko Novog Sada i omogući izlazak iz grada prema severu i istoku kroz više pravaca.

Развој Салајке - До 1918. овај крај се простирао до данашње Шајкашке улице која се тада звала Шаначка. У првом међуратном периоду од Шулцовог млина до Канала парцелисано је земљиште за градњу кућа, па је ту настао нови део Салајке под именом Шулцово насеље.

Na desnoj strani slike, već na sadašnjem početku uspona na Temerinski most preko Kanala je nakadašnja Šulcova mlina po kojoj je taj deo Salajke do Kanala dobio ime. (A baš tako smo govorili 'Šulcova mlina' - u ženskom rodu.)

И у осталим деловима дизане су нове куће, претежно породичне, а смањивапа су се земљо-радничка дворишта, као и баште, јер се све мање житеља бавило пољопривредом.

Отваране су занатске радионице, а на левој страни Темеринске низале су се дуж целе улице трговачке и услужне радње. Била је уведена струја, али ће Салајчани на водовод и канализацију морати да чекају време после II светског рата.

Na Temerinskoj ulici, ali na desnoj, podbarskoj strani. Na slici je Milun, jedan od sada najstarijih zanatlija. Tu radionicu sam upoznao kao dečak jer je tadašnji vlasnik bio porodični prijatelj, a i kasnije sam dolazio kad je trebala neka limarska usluga.

Немирење са окупацијом - Салајчани су по природи живахни и темпераментни, хумани, борбени и велики родољуби. У међуратном периоду помагали су социјалне покрете, као ра дници учествовали у штрајковима и демонстрацијама против неправде, немаштине и фашизма. Познато је да још у време Аустро-Угарске ниједан жандарм није се усуђивао да сам дође у Салајку, кад би избио неки инцидент.

Šajkaška ulica - novosadjanima sada poznata po ispostavi SUP-a u kojoj se obavljaju poslovi vezani za automobile i srednjoj hemijsko-tehnološkoj školi - pre nastanka Šulcovog naselja je bila kranja ulica Salajke.


Kuća u Šajkaškoj ulici. Godina gradnje je 1934.

Тако су Салајчани и за време мађарске окупације (1941-44) листом подржавали покрет отпора, многи млади људи су били чланови диверзантских и пропагандних група, хапшени и осуђивани на робију, а велики број их је страдао у затворима и логорима. На много места у Салајци налазе се спомен-плоче које говоре о доприносу Салајчана предратној борби радника и ослободилачком покрету за време рата.

Против расељавања дела Салајке - Кад је после рата донесен први Урбанистички план града, требало је да се део Салајке расели, од улице Косте Шокице до Партизанске, да би се на том великом простору уредила индустријска зона. Због тога што су градски фактори рачунали на то измештање, није било допуштано да се врше било какве поправке на кућама ипи да се било шта мења и дозиђује, чак ни да се тршчани кровови замењују црепом.

Отпор грађана је био тако велик да је Градска скупштина 1986. одустала од тог плана и индустријску зону сместила на други терен, где није требало толико стамбених кућа уклонити.

Salajačka strana Temerinske ulice slikana od nadvožnjaka prema izlasku iz grada.

Кад је премештан новосадки железнички чвор и изграђена нова Железничка станица, пруга је поделила Салајку на два дела; и поред тешкоћа, нађена су адекватна урбанистичка решења и за ту ситуацију.

Temerinska ulica - nadvožjak i red kuća na salajačkoj strani.

Улице су сређене и коловози асфалтирани. Партизанска је генерално преправљена и транзитни саобраћај у њој модернизован. Градски аутобуси пролазе Темеринском и Кисачком улицом, а некада су овде саобраћали омнибуси са коњском вучом, а од 1911. до 1958. трамваји.

У време кад је у Новом Саду било седам општина, седиште Славије налазило се у Салајци.

Temerinska ulica prema mostu na Kanalu, slikana od ugla Partizanske ul. Automobili zaklanjaju nakada veliki auto-servis 'Autovojvodina' koji je bio jedini veći privredni objekt Salajke.

U odrednici Enciklopedije Novog Sada su i dva priloga:

Анегдота из Салајке
ПОП И ЧОБАН КОЛЕГЕ
Ишао познати прота из Алмашке цркве Ђорђе Велић по Салајци да свети водицу, а успут му у Гаврановом сокаку долазио у сусрет чобан из породице Текелијиних. Кад је дошао на пет-шест корачаји пред попом, скине шубару и поздрави га речима:
"Добар дан, госпон колега!"
"Добар дан, Саво! Него...откада смо ти и ја постали колеге?" - изненади се поп Велић.
"Е, откада! Ти имаш нас твоје паро-хијане, ти си нам пастир, а ја опет имам чопор оваца. Ал' да знаш, госпон-колега, да је теби теже нег' мени, јербо, кад ја 'оћу на прилику да скупим своје стадо, ја напујкам пулина, а ти твоје стадо не можеш сакупити ни са батином, јербо нећеду да те слушаду".
"У праву си, Саво", рече поп и продужи. Бранимир Јовановић

БЕЋАРЦИ ИЗ САЛАЈКЕ
Салајчани, ко вам брице оштри, Тата оштри, а син њима вошти!
Ој, девојко са Родиног ћошка, Одбегла си, биће мање трошка
Еј, у Брзака кућа од тршчака, У Пиждрића, кућа од черпића.
Алај сам се набок'о шпанаћа, Па ми пукла узица од гаћа!
Кунем оца, а кунем и мајку, Што ме нису дали у Салајку.
Дођи дико у Салајку малу, да ме љубиш к'о господин фрајлу,
Болестан сам и нема ми лека, Ајде, цуро, буди апотека.
Свугде киша, у Салајци суша, Тамо ми је и срце и душа.

[traminac]

...pred rušenje

autor fotografije jermenske crkve je jovan vajdl

[satelitns]

Pozdravljam i čestitam ovom autoru na trudu oko opisivanja Novosadskih naselja. Pošto sam i ja jedan od rođenih Novosađana ujedno sam od moje 3 godine odnosno 1957 godine jedan od prvih stanovnika naselja MALI SATELIT i još se prisećam togg dana kad smo se uselili u jedan od prva tri gotova stana na Malom Satelitu.