Kako čuvate zdravlje?

[Aiko]

Srbi ne haju za zdravlje

Školarci u prestonici muku muče sa kičmom i disajnim organima, a svaka peta mlada osoba je na granici gojaznosti. Moždani udar već sa 16 godina, prete i bolesti srca.

Ovi alarmatni pokazatelji predstavljaju statističke podatke iz prestoničke primarne zdravstvene zaštite.Koliko se malo bavimo sopstvenim zdravljem, najbolje se vidi po zdravstvenoj statistici, prema kojoj je kod čak trećine smrtnih slučajeva bolest bilo moguće sprečiti.

"Zdravstveno vaspitanje se stiče u školi i tu nema dileme. Od malih nogu treba usađivati da nam je svima potrebno jednom ili dva puta godišnje proveravati zdravlje. Neodlazak kod lekara ne sme da se pravda gužvama, dugim listama čekanja ili neljubaznošću zaposlenih", kaže za "Novosti" dr Ljubomir Perišić, direktor Doma zdravlja Stari grad.

Redovan sistematski pregled odraslih, koji se radi jednom godišnje, obuhvata laboratorijski pregled krvi i urina, pregled specijaliste interne medicine sa EKG-om, utrazvučni pregled stomaka, štitne žlezde i pregled specijaliste fizikalne medicine.

Pored ovih procedura, sistematski pregled žena obuhvata i ginekološki pregled, kolposkopiju, PAPA test, ginekološki ultrazvučni pregled, i ultrazvučni pregled dojki.

Poslednji statistički podaci iz beogradskih domova zdravlja jasno ukazuju da je tek svaki 20. pregled preventivni, što je i te kako poražavajuće, budući da je najmlađi pacijent Kliničkog centra Srbije, imao moždani udar sa svega 16 godina.

"Vodeći uzroci smrtnosti su bolesti srca i krvnih sudova i maligni tumori. Redovnim sistematskim i preventivnim pregledom, ova neslavna situacija mogla bi itakako da se poboljša", kaže dr Perišić.

Zdravstveni kartoni u domovima zdravlja, kao po nepisanom pravilu, gotovo da su identični - na bolovanje se najčešće odlazi upravo posle infarkta ili karcinoma, a sve češće i zbog bolesti respiratornog i mišićno-koštanog sistema.

Prema poslednjem istraživanju Ministarstva zdravlja o zdravlju stanovništva, svaki drugi stanovnik ima povišen pritisak, 40 odsto građana pije, svaki treći uživa u duvanskom dimu, dok je 17 procenata njih gojazno.

Podatak iz istog istraživanja ukazuje, takođe, da je čak tri četvrtine ljudi fizički neaktivno.
"Nedopustivo je da mladi, radno sposobni ljudi ne misle o svom zdravlju, niti se prevencije radi bave nekom laganom fizičkom aktivnošću. Kada se bolest uoči na vreme, ponekad je dovoljna samo promena štetnih navika da se spreči razvoj izuzetno opasnih i smrtonosnih bolesti", kaže dr Nevenka Dimitrijević, lekar opšte prakse u Domu zdravlja Voždovac.

Prema njenim rečima, menjanjem loših navika i preventivnim pregledima, izbegavaju se nepotrebni troškovi i neprijatnost hirurških intervencija i bolničkog lečenja.

(MONDO)

[ognjent]

Korist u borbi protiv srčanih bolesti – Konzumiranje čaše vina dnevno rezultuje povećanjem količine omega3 masnih kiselina, koje su zadužene za zdravlje arterija.

Korist za zdravlje kostiju – Studije izvedene u Francuskoj ukazuju na značaj konzumiranja čaše vina svakodnevno za žene, jer one koje su to činile imale su povećanu gustinu kostiju. Ovo je posebno korisno za starije žene jer se, preme studijama, osteoporoza može odložiti ili čak i izbeći.

Izbegavanje dijabetesa tipa 2 – Poboljšavanje osetljivosti organizma na insulin konzumiranjem vina omogućava telu da efektnije odgovori na ovaj hormon.

Tako da umereno uživajte u vinu. Preporučena količina je jedna do dve čaše dnevno, po mogućstvu crvenog. Živeli!

Izvor: Prirodni Lek