Momo Kapor - A Guide to the Serbian Mentality

[vojvodjan]

Po meni izuzetno dobar opis (od još izuzetnijeg čoveka), nekih ne tako davnih vremena....a možda i sadašnjih...

Da citiram i izdavača knjige:
"Ispisijući kolumne i priče u novinama i časopisima beogradski slikar i pisac Momo Kapor stvorio je originalnu i paralelnu književno-ironičnu i stvarnosno oporu i nadasve zanimljivu sliku o srpskom čoveku na razmeđu vekova, navika, tradicije, istorije, ideologije... Specifičan kaporovski smisao za humor, ironija koja često nadilazi sudbinu, osećaj za detalj u kome je sadržana suština stvari... samo su neke od mnogobrojnih vrednosti ove knjige. Vodič kroz srpski mentalitet je najbolji dokaz da nas niko ne može razumeti bolje od nas samih ali u isto vreme on pokazuje, na veoma originalan način, zašto su nam inat i tvrdoglava iracionalnost dominantne nacionalne osobine. Ova knjiga je pokušaj da se pomenute „nacionalne osobenosti“ približe čitaocu koji ne govori i ne čita srpski jezik ali za koga su Srbi i srpski mentalitet enigma kojom se čitav svet bavio na početku ali i na kraju XX veka. Deo tekstova u ovoj knjizi objavljen je u protekle dve decenije u Jatovoj reviji i Politici tako da su mnogi od njih već našli svoje čitaoce i fanove. Posebnu zanimljivost predstavljaju ilustracije koje prate tekstove ali na širem planu stvaraju galeriju crteža „najboljeg slikara među piscima i najboljeg pisca među slikarima“. "

Čini mi se da jedan dobar deo forumaša ovde na VC nije čitao ništa od Mome.....pa da ispravimo.
Za početak lagana pričica...



Istok I Zapad

Na Istoku, službenici rade od sedam do tri.
Na Zapadu, od devet do pet.
Sluzbenicki Istok se budi u pola sest.
Cinovnicki Zapad u sedam.
Mamurni Istok baulja kroz maglovito zimsko jutro, psujuci posao, drzavu,
zivot, sudbinu.
Istok je poluobrijan. To je zbog toga sto se brijao
sinoc, da bi ujutru mogao duze da spava.
Glatko izbrijani Zapad vozi se cutke metroom.
Istok prica politicke viceve u pretrpanom autobusu.
Zapad cita novine. Potpuna tisina. Niko ni sa kim ne razgovara..
Istok se zaljubljuje u nepoznatu sluzbenicu sa zelenim ocima izmedju tri
autobuske stanice. Naravno, on stize u pola osam na posao i kaze ljutito
sefu: Sta je? Pa nismo, valjda, na Zapadu?
Zapad pocinje da radi u devet.
U to vreme Istok vec polako pocinje da dolazi sebi. Popio je tri kafe i
procitao u novinama sta se dogadja na Zapadu. Do pola deset, Istok
razgovara o tome sta je sinoc bilo na televiziji.
Zapad vec uveliko radi. On ne moze da preprica sta se sve dogadjalo na
dvadeset i sedam televizijskih kanala, jer niko nije gledao isti
program.
U pola jedanaest, Istok koji je imao dva sata prednosti nad Zapadom,
odlazi na zasluzeni dorucak, koji se placa bonovima. Kao da je celoga
jutra kopao, on doruckuje glavu u skembetu, gulase, pljeskavice, bureke,
tripice, corbaste pasulje, jagnjetinu sa kupusom, podvarke i ostala
laksa jela. Posle zvace cackalicu i popije tri piva, odlikovana na
svetskoj izlozbi.
Zapad ima pauzu za rucak izmedju dvanaest i trinaest casova. On stojeci
pojede sendvic sa hladnom piletinom (belo meso) i popije 7 UP . Zatim se
vrati na posao. U hodniku kuce u kojoj radi popio je prvu instant-kafu
iz kartonske solje.
Istok vec ima prednost od tri piva i dva vinjaka. Usput, cuo je za neku
rasprodaju, pa je skoknuo da vidi o cemu se radi i vratio se posle dva
sata u kancelariju.
Zapad se dogovorio da sastanak Sindikata bude odrzan u subotu, kada se
ne radi. Odlucivace se o mogucem strajku.
Istok je preko Sindikata dobio zaledjenu junecu polutku, koju ce strpati
u zamrzivac. Okrvavljeno odelo odneo je na hemijsko ciscenje.
U tri po podne Istok se vraca kuci. Pre toga svraca na pihtije i jos
jedno pivo.
Zapad i dalje radi.
Istok ruca. Porodica ide na prstima, jer se tata premorio na poslu.
Zapad i dalje radi
Istok je prilegao na divan i uskoro hrce, posto je prethodno novinama
prekrio lice zbog muva. Bude ga u 19h30 da gleda televizijski dnevnik.
Istok ima hiljadu primedbi na ekonomsku situaciju.
Zapad i dalje radi.
Posto je odgledao vesti, Istok se baca na laksu veceru: kuvana svinjska
kolenica sa renom i crnjak od tasta sa sela.
Sest sati: Zapad se vraca kuci. Nema snage da cita novine u podzemnoj
zeleznici. Zapad je iscedio sve iz Zapada.
Istok je sveziji uvece, nego ujutru! On vec igra karte sa kumovima i
otvara trecu bocu crnjaka.
Na smrt umorni Zapad zbacuje mokasine sa nogu i pije viski da dodje
sebi. Rusi se u fotelju i gleda treperave televizijske slike ne
shvatajuci, uopste, sadrzaj. Pita se, ima li zivot bilo kakvog smisla ?
Kuda sve to vodi? Zatim bezvoljno vecera: bleda atlantska riba bez
ukusa i bareno povrce. Casa belog vina.
U tom trenutku, Istok je vec u prednosti za pet boca crnjaka.
Zapad odlazi rano na spavanje. Sutra je radni dan. Zapad ce ziveti samo
preko vikenda. Od petka u pet po podne, do nedelje uvece.
Istoku je svaki dan praznik. Ne bih ziveo na Zapadu, kaze zeni, da mi
daju million dnevno!
Zapad uzima pilulu za spavanje.
Istok lakomisleno pozajmljuje novac od Zapada.
Zapad odobrava kredite, da bi ziveo od kamata sa Istoka.
I Istok i Zapad spavaju kao bebe i sanjaju u bojicama.

Momo Kapor (Halo Beograd, Druga knjiga)

[tibor]

Na istoku stare price , na zapadu nista novo

[broj310]

волео сам да читам капора...фолиранти су...нешто што никада неће достићи више. тако да ми се чини да се у задње време понавља са неким размишљањима,речима...није више то то...

[kohili]

Momo Kapor je pisac koji se izdvaja zbog svog istančanog smisla za humor,ail,rekla bih i zbog nečega što možda fali savremenim piscima(ne samo našim)-on zna da ispriča priču koja ima sadržaj.Njegovi romani imaju sadržaj.Zaokupljaju pažnju čitatelja.Zanimljivo bi bilo saznati kako se delo Kapora kotira kod čitalačke publike?Gde se Kapor nalazi na 'top listi' knjiga?Što se mene tiče,+10 za Kapora!

[bellissima]

Pre nekoliko godina imala sam priliku da upoznam Kapora ...

Covek koji je na mene ostavio neverovatan dojam,jedan od mojih omiljenih pisaca,koji pise sa puno ljubavi ,srcano i predano ...

Prosto me uvuce u srz svog romana,njegove knjige odisu humorom i razumljivom dozom sarkazma , u svakoj prezentuje zivot i njegovu sustinu na samo njemu znan nacin, za mene poseban ...

[Lilith_021]

Gde se Kapor nalazi na 'top listi' knjiga?

Malo je kasno za guglajisanje po zvanicnim top listama, meni je bio okej.. Ne bih sad mogla da se zakunem ni u jedno njegovo delo i nazvala ga remekom ali uSprkos struji koja ga ovde u poslednje vreme naziva "Turbo Srbinom" i "Promoterom literature u maskirnoj uniformi" mislim da je otisao veliki pisac.

[dori]

OGLAS

Trazi se jedna rec.
Trazi se ona rec sto mi je vec danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, mozda, napisem. Trazim vec godinama tu strasno vaznu rec koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nadjem, pa izlazim da je trazim po ulicama.

Pre toga, otvaram sanduce za pisma (mozda mi je neko poslao postom?), ali tamo su samo neplaceni racuni i opomene.

Odlazim da je trazim po Terazijama; mozda sedi pred Moskvom i pije pivo, a mozda je u kiosku s novinama.

�Sta radis?� � pitaju me poznanici.
Sta da im kazem? Da trazim neku rec, a ne mogu da je nadjem?

Sve sto su trazili, to su i nasli, zato sto i nisu hteli nista naročito.
Lepo se vidi: umrle su u njima prave reci, a ostali samo brojevi i opsta mesta.

Trazi se jedan svet, prekjuce iscezao.
Trazi se nada, ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traze se svi oni sto su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove naseg vremena, nase ljubavi, traze se da vrate ljubav.
Trazi se onaj ulicni casovnik na banderi pod kojim smo cekali, onaj sat sto jos uvek otkucava u nasem pamcenju. On se trazi.

Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na sest a velika na dvanaest, i ne bismo se cestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na sest i na dvanaest, samo bi izmedju ta dva pogleda protekao ceo zivot.

I on se trazi � taj zivot sto promice od danas do sutra, onaj zivot sto je kolao, kljucao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, cekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog ulicnog casovnika koji se trazi, a koji je ko zna kuda odnesen.
M. Kapor

[NSdjanka]

"Beleške jedne Ane" su svojevremeno izlazile u nastavcima u jednom ženskom časopisu koji je kupovala moja majka... Bila sam klinka na pragu adolescencije i sećam se da sam žarko želela da budem poput Ane... Ana je bila urbana devojka, sa urbanom "žvakom", neko ko se razume u sve i svašta, neko ko poznaje sve i svakog, neko ko je toliko samosvestan da bi ga svako poželeo za najbolju drugaricu... Dugo sam razmišljala o njoj na taj način... Onda sam (konačno) shvatila da Ana nije devojka, da se čak tako ni ne zove ali da i dalje volim i želim s njom da se družim... I išlo je to preko "Foliranata", "Zoe", "Une", "Ade", pa omiljenog "Provincijalca"... Kako je samo umeo da piše taj čovek koji za sebe reče da piše u pauzama dok mu se suše slike...

[ZOE]

pisao je lagano, "osvezavajuce", pisao je istinu, samo za njega tipicnim stilom. Pisao je neumorno, kao sto je i ziveo! Pisao je o svemu i svacemu, najvise o ljudima, koje je sa psiholoske strane izuzetno snazno karakterisao biranim recima.
Pisao je tako da ga sve razumeju, da ne kazem da je svojim stilom bio "dostupan" svim generacijama, ali priblizno!
Nasa knjizevnost je izgubila velikog pisca, umetnika, coveka.

[memento]

U legendu je otišao najpoznatiji folirant i najkosmopolitskiji provincijalac sa ovih prostora, intelektualac, boem, prvenstveno sjajan slikar, ali i erudita kome je tako lepo ležala i lepa reč...

Momo Kapor je bitno obeležio odrastanje moje generacije, svojom neobičnšću, talentom i, konačno, svojim delom, čime nam je nesumnjivo pokazao da svet nije samo ono što nam pričaju da jeste već da je on puno bogatiji, raznolikiji i bolji i da su njegove granice neuporedivo šire, dalje i fluidnije...

Nosio je nezvaničnu titulu prvog pravog srpskog frajera, dok su ga neki njegovi prijatelji, kasnije, terajući šegu sa njim, prozvali Momo Kapor Maj, aludirajući da je pisao roman Ada, na način kao što je Karl Maj (za neupućene pisac Vinetua) opisivao Divlji Zapad, a da tamo nikada nije ni bio. Naravno to nije bilo baš tačno i sam Moma se tome ne jednom nasmejao...

Sećam ga se iz mog kasnog detinjstva i rane mladosti, kada sam ga viđao u Herceg Novom (gde sam provodio čitava leta) kako u društvu sa Zukom Džumhurom sedi po kafićima uvek u društvu lokalnih poznatih i priznatih boemskih veličina, ali i turista koji su ga poštovali...

Lično, ožalošćen sam njegovim odlaskom, jer sam se nekako navikao na njega i siguran sam da će, i pored toga što ga je dočekalo sjajno društvo tamo gde je stigao, ovde mnogima nedostajati...