Close

Prikaz rezultata 1 do 10 od ukupno 10
  1. #1
    otvoreno more Avatar od  kohili

    Pol
    Žensko
    Član od
    22.05.2007.
    Aktivnost
    19.03.2014
    Zemlja
    Cyprus
    Poruke
    1,271
    Blog
    36

    03 Ženska književnost?

    Dragi forumaši,uvek mi nekako 'zapne za oko' ova fraza 'ženska književnost'.Ako već zaista postoji ovakva,'ženska', vrsta književnosti,pisanja stvaranja uopšte,zašto se onda nikada ne spominje 'muška književnost'?Da li je to 'žensko pismo' smišljeno stoga što se prihvata zdravo za gotovo da su žene nesposobne da zaista nešto 'dobro' napišu,pa im zato treba dati nekakvu 'podkategoriju',neku vrstu 'bodova prednosti' kako bi se njihovo stvaranje uočilo jer inače bi,pored stvaranja muškaraca ,bilo potpuno nevidljvo?(Pod predpostavkom da su muškarci kao pol nadareniji u svemu,'jači' u svemu,pa i u pisanju).
    Šta mislite o tome?Da li smatrate da 'žensko pismo' zaista postoji?Koliko je to 'žensko pismo' doprinelo da spisateljice izbiju u prvi plan,a koliko oduzelo od stvarne vrednosti njihovim delima?Da li su spisateljice dobitnice,ili žrtve 'ženskog pisma'?Da li se njime zapravo,onako tiho,sitnim koracima,zapravo potpomaže polna diskriminacija?
    Sve što imate da kažete na ovu temu,biće mi zadovoljstvo da pročitam!

  2. #2
    Darst Avatar od  izabelitta

    Pol
    Žensko
    Član od
    31.08.2006.
    Aktivnost
    04.10.2012
    Zemlja
    Serbia
    Godine
    42
    Poruke
    1,479
    Blog
    113

    Odgovor: Ženska književnost?

    Pozitivna strana "ženskog pisma" je u tome što je pokrenulo neke šablone i predrasude duboko ukorenjene medju književnim svetom. Muška dominacija na srpskoj književnoj sceni bila je evidentna, pa je "žensko pismo" dobro došlo, makar kao provokacija koja će književnom establišmentu postaviti neka nezgodna pitanja. Otvaranje puta da osobe ženskog pola najzad budu priznate, a njihovo književno stvaralaštvo adekvatno vrednovano, tek je na početku. Zaista tu nisam videla neke bitne pomake, sem što su tu šansu uočile i iskoristile neke novokomponovane spisateljice, koje se čitaju levim okom, dok se desnim prati meksička serija ili stanje stvari u loncu. A kvalitetnih spisateljica itekako ima, i nadam se da će osobe kao što su Vida Ognjenović, Jelena Lengold, Ljubica Arsić, Mirjana Đurđević...dočekati da se o njihovim delima ravnopravno piše u književnim časopisima, na televiziji, da će biti pominjana prilikom uručivanja nagrada, da će se naći u brojnim kućnim bibliotekama... Na žalost, i kada je književna kritika u pitanju, dominira tvrda muška opcija, pa se na prisustvo žena na književnoj sceni gleda još uvek po zastarelom ključu, ili se ponekoj književnici ukaže diskretna čast, baš zato što je ona "dama", a oni "džentlmeni"...
    Nikako ne volim kada se uopšte takvi parametri uzimaju u obzir pri proceni nečijeg rada. Da li je neko muškarac ili žena važno je možda kad se pođe u bordel s određenom potrebom, ali kad se knjiga uzme u ruke sigurno je da toga ne treba da bude. Opravdavam glasnost ženskog dela spisateljstva sve dok pol zaista i ne prestane da u tom smislu bude bitan, kao nečija prednost ili hendikep.
    Poruku je izmenio izabelitta, 28.09.2008 u 03:17
    Vrag odneo šnalu...

  3. #3
    Super Moderator Avatar od  Cecara

    Pol
    Žensko
    Član od
    22.08.2007.
    Aktivnost
    20.08.2014
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Novi Sad
    Godine
    39
    Poruke
    1,220

    Odgovor: Ženska književnost?

    Ja ovaj naziv povezujem sa onim pomodarskim spisateljicama, kod kojih se može pročitati samo kako osvajati muškarce i biti što bolja riba. Nažalost, u ovom paketu su se našle i one spisateljice koje zaista nešto vrede jer, mora se priznati, do ekspanzije ovakvog pisanje došlo je naglo.

    Lično ne volim ovakvu književnost, ili samo nisam još uvek naišla na nešto što bi mi držalo pažnju.

    Apsolutno za mene ne igra nikakvu ulogu činjenica ko je knjigu pisao, ali, kako reče jedno moja drugarica, lepa književnost se ne neguje. Teško da ćete u knjizi napisanoj u proteklih par godina, bez obzira da li ju je napisala žena ili muškarac, naići na jezik kakvim se pisalo u 19. ili početkom 20. veka. A meni više odgovara ta tematika i vokabular.
    Isn't it funny how day by day, nothing changes, but when you look back, everything is different?
    C. S. Lewis

  4. #4
    Bećar Avatar od  Slankamenka

    Pol
    Žensko
    Član od
    21.09.2010.
    Aktivnost
    17.02.2014
    Zemlja
    Serbia
    Poruke
    118

    Odgovor: Ženska književnost?

    Virdžinija Vulf je pre stotinak godina napisala"Sopstvenu sobu" i dala svoje vidjenje ženskog pisma.Mnoge stvari su se promenile nabolje otad, ali ne sasvim.Virdžinija nije bile osrednji, već sjajan pisac i znala je da ženama treba mnogo više hrabrosti da napisu sve , dok muškarci to čine sa lakoćom.Moji omiljeni pisci i jesu muški, uglavnom, ako već moramo da pravimo takvu podelu, ali, ta njihova nesputanost ih je i učinila superiornijim.Ima još nešto na šta nam je Virdžinija skrenula pažnju, a to je ogorčenost.Ogorčene žene ne mogu pisati, a da ne budu pristrasne.Posle nekih pročitanih knjiga shvatila sam da ni ogorčeni muškarci ne mogu biti dobri pisci.Izgurate knjigu do kraja, iz radoznalosti, a ona vam godinama ostane u sećanju, ali ne kao nešto vredno pažnje već se pitate da li je moguće da neko sa tolikom količinom netolerancije uopšte može da se smatra ozbiljnim piscem.Srećom, u mom slučaju, u pitanju je tek par pisaca, pročitala sam ih davno, slučajno ih pokupila u biblioteci ,u nedostatku ideje šta čitati.Naravno da želim da me knjiga usreći, nauči nečemu ili bar nasmeje.Zato, osim mojih omiljenih muških pisaca, volim da čitam Isidoru Sekulić,Vidu Ognjenović,Sanju Domazet,Doris Lesing i naravno, Virdžiniju Vulf.Tada sam sigurna da posle čitanja neću biti ni razočarana,a ni ogorčena.

  5. #5
    Mangup Avatar od  alpinista

    Pol
    Muško
    Član od
    06.06.2010.
    Aktivnost
    01.12.2011
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    hotel kod poginulog alpiniste
    Poruke
    332
    Blog
    1

    05 Odgovor: Ženska književnost?

    Ukoliko nisi čitala "Tri gvineje" Virdžinije Vulf, pročitaj! Dodaćemo i Margerit Jursenar, Magu Magazinović, Judit Šalgo, Džil Sigman, Ninu Živančević, Katalin Ladik, Hildu Dulitl i mogao bih u nedogled.....
    Poruku je izmenio Cecara, 01.10.2010 u 22:58 Razlog: nećemo imena malim slovima na kniževnosti pisati

  6. #6
    Domaći Avatar od  zosim

    Pol
    Muško
    Član od
    30.10.2009.
    Aktivnost
    09.07.2014
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Smedervo
    Godine
    48
    Poruke
    1,042
    Blog
    189

    Odgovor: Ženska književnost?

    Pročitao sam, posebno u poslednjih nekoliko godina, zaista izvanredna književna dela oblikovana perom i duhom ženskog bića. Margaret Jursenar, Margaret Makantini, Nedžma, Ana Gavalda ... Samo jedan osećaj neprestano oživljava nakon čitanja dela koje su pisale žene - nedostatak tišine. Ne kažem da od toga ne pate i mnoga dela izašla iz pera muškaraca, ali u svim delima koje su stvorile žene, taj osećaj je uvek zaostajao u meni. To je osećaj koji zahteva ozbiljno posvećenje i promišljanje. Ako u skoro vreme nešto o tome napišem, podeliću to sa vama.
    Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima
    daleko od savršenog siromaštva

  7. #7
    HipiŠizikMetafizik Avatar od  Isahara

    Pol
    Žensko
    Član od
    13.11.2007.
    Aktivnost
    danas
    Zemlja
    Western Sahara
    Lokacija
    na ivici
    Poruke
    3,647

    Odgovor: Ženska književnost?

    Kada govorimo o "ženskoj" književnosti, ne smemo preskočiti ni Ingeborg Bahman.

    Ingeborg Bahman rođena je 1926. u Koruškoj. Studirala je filozofiju, promovisala je Hajdegerovu filozofiju (tako tipično za vreme u kome je živela ;-)) . Jedno vreme bila je urednica na bečkom radiju a od 1953. slobodna književnica. Živela je u Rimu, Minhenu, Cirihu. Umrla je u Rimu, 1973. godine.
    Napisala je zbirku "Odlazak vodene vile" i roman "Malina".

    Priča po kojoj zbirka nosi naslov "Odlazak vodene vile", bila je i moj prvi susret sa ovom spisateljicom.
    Ljubav na prvo čitanje.
    Evo i priče :

    Ingeborg Bahman
    ~Odlazak vodene vile~

    Muškarci, čudovišta vi jedna!
    Čudovišta sa imenom Hans. sa tim imenom, koje nikad neću moći da zaboravim.
    Kad god sam prolazila preko čistine i granje se preda mnom otvaralo, kad bi mi pruće skidalo vodu sa ruku, lišće lizalo kapljice sa kose, – sretala bih jednog koji se zvao Hans. Da, tu logiku sam naučila: da se jedan mora zvati Hans, da se svi tako zovete, jedan kao i drugi, ali da ste ipak samo jedan. Uvek je samo jedan koji nosi to ime što ga ne mogu zaboraviti i kad bih vas sve zaboravila, potpuno zaboravila ko što sam vas potpuno volela. A kad velike vode – kiše, reke, mora – budu već odavno sprale i odnele vaše poljupce i vaše seme, ostaće ipak tu još ime koje se prenosi pod vodom, jer ne mogu prestati da ga dozivam: Hans, Hans!…
    Vi, čudovišta čvrstih i nemirnih ruku, kratkih bledih crno oivičenih noktiju, sa belim zaponcima oko ručnih zglavaka, u osutim puloverima, u istim sivim odelima, grubim kožnim jaknama i opuštenim letnjim košuljama! Ali dozvolite da budem jasna, čudovišta vi jedna!, i da vas najpre pomalo prezrem, jer ja se više neću vratiti, neću se više odazivati vašem moljakanju, ni pozivu na čašu vina, na putovanje, na posetu pozorištu. Neću se više nikad vratiti, nikad više neću reći ni Da ni Ti ni Da. Svih tih reči neće više biti a reći ću vam, možda, i zašto. Ta vi znate ta pitanja i da ona sva počinju sa “Zašto”! U mom životu nema pitanja. Ja volim vodu, njenu gustu prozirnost, zelenilo u vodi i nema stvorenja ( a tako ću nema biti uskoro i sama!), volim svoju kosu među njima, u njoj, pravičnoj vodi, tom ravnodušnom ogledalu, što mi zabranjuje da vas drugačije vidim. Ta mokra granica između mene i mene…
    Nemam dece od vas, jer nisam znala pitanje, niti kakav zahtev, ni opreznosti, ni namere, ni budućnosti, jer nisam znala kako se zauzima mesto u jednom drugom životu. Nije mi bilo potrebno izdržavanje, ni potvrda, ni uverenje, samo vazduh, noćni vazduh, priobalski vazduh, vazduh granice, da bih stalno mogla da udahnem za nove reči, nove poljupce, za stalno priznanje: Da. Da. Kad god bih priznala, bila sam osuđena da volim, kad god bih se najzad oslobodila ljubavi, morala sam da se vraćam u vodu, u elemenat gde niko ne savija sebi gnezdo, ne diže krov na gredama, ne pokriva se pokrivačem. Ne biti nigde, ne ostati nigde. Roniti, mirovati, kretati se ne trošeći snagu – i jednog dana opet se prisetiti, opet izroniti, preći preko čistine, videti njega i reći mu “Hans”. Početi otpočetka.
    “Dobro veče.”
    “Dobro veče.”
    "Da li je li daleko do tebe?"
    "Daleko je, daleko."
    "A i do mene je daleko."
    Ponavljati uvek istu grešku, praviti jednu te istu, onu kojom se odlikuješ. I šta ti vredi što si prana svim vodama, vodama Dunava i Rajne, vodama Tibra i Nila, svetlim vodama ledenih mora, mastiljavim vodama dubokih okeana i čarobnih jezeraca? Ljute ženke ljudskog roda oštre jezike i sevaju očima, blage ženke ljudskog roda proliju tiho koju suzu, i one čine svoje. Ali muškarci na to ćute. Poglade prisno kosu svojim ženama i svojoj deci, otvore novine, pregledaju račune, puste glasno radio, ali i pored toga čuju šum školjke i fanfare vetra, i onda još jednom kasnije, kad se u kućama smrkne, kad ustanu potajno, otvore vrata, oslušnu niz hodnik, u bašti, niz aleje, i čuju sasvim razgovetno: zvuk bola, zov iz daljine, avetinjsku muziku. Dođi! Dođi! Dođi samo jedanput!
    Čudovišta vi sa svojim ženama!
    Zar nisi rekao: To je pakao, i niko neće razumeti zašto ostajem sa njom. Zar nisi rekao: Moja žena, da ona je divan čovek, da, potreban sam joj, ne znam kako bi živela bez mene – ? Zar nisi to rekao? I zar se nisi smejao i u obesti rekao: Nemoj da ti to ikada padne teško, nikada takve stvari nemoj uzimati ozbiljno. Zar nisi rekao: Tako neka ostane zauvek, a drugo da nije, da ne važi! Čudovišta vi sa vašim frazama, vi, koji tražite fraze kod žena, da vam ništa ne bi nedostajalo, da bi svet bio okrugao. Vi, koji od žena pravite svoje ljubavnice i žene, žene za jedan dan, žene za kraj nedelje, žene za ceo život, vi, od kojih one prave svoje muževe. (Zbog toga bi vredelo doći sebi!) Vi, sa vašom ljubomorom na svoje žene, sa vašom oholom popustljivošću i vašom tiranijom, vašom potrebom da se zaštitite kod svojih žena, vi, sa vašim novcem za domaćinstvo i zajedničkim razgovorima pred spavanje, tim vašim ohrabrenjima da zadržite pravo pred spoljašnjim svetom, vi, sa vašim bespomoćno veštim, bespomoćno rasejanim zagrljajima! To me je čudilo: da vi dajete novac svojim ženama radi kupovine i za haljine i za godišnji odmor, tamo ih izvodite (izvodite ih, znači: plaćate, razume se). Vi kupujete i vas kupuju. Hans, Hans, moram vam se i smejati i čuditi, vama, malim studentima i valjanim radnicima, koji vodite svoje žene sa sobom na posao, pa radite zajedno, oboje postajete pametniji na raznim fakultetima, oboje napredujete u raznim fabrikama, zapinjete, sastavljate svoje novce i uprežete se u kola budućnosti. Da, radi toga se i ženite, kako biste osigurali budućnost, da bi one rodile decu, pa ste blaži kad počnu da se kreću bojažljivo i srećno sa decom u utrobi. Ili zabranite ženama da rađaju decu, nećete da vam smetaju i hitate u starost sa svojom ušteđenom mladošću. O, zbog toga bi vredelo da najzad dođete sebi! Vi prevarene varalice! Ne pokušavajte to sa mnom! Sa mnom ne!
    Vi sa vašim muzama i tovarnim životinjama, i vašim učenim i razumnim saputnicama, kojima vi dozvoljavate da govore… Moj smeh je dugo talasao vode, moj grgoljav smeh, koji ste ponekad sa stravom podražavali u noći. Jer uvek ste znali da je i on i smešan i zastrašujući, i da ste vi sami sebi dovoljni, i da nikad ni sa čim niste bili saglasni. Zato je bolje da ne ustajete u noći, da ne silazite niz stazu, ne osluškujte u dvorištu, ni u bašti, jer to nije ništa drugo do priznanje da vas više od svega može zavesti bolni ton, zvuk, omama, i da čeznete za njom, za tom velikom izdajom. Nikad niste bili sami sa sobom saglasni. Nikada sa svojim kućama, sa svim što je učvršćeno. Radovali ste se potajno svakom crepu koji bi odleteo, svakoj nagoveštenoj krhotini. Rado ste se igrali mišlju na propast, na bekstvo, na sramotu, na samoću koja bi vas oslobodila od svega što postoji. Suviše rado ste se poigravali time u mislima. Kad bih ja došla, kad bi me nagovestio dašak vetra, skočili biste znajući da se približio trenutak, sramota, izopštenje, propast, ono neshvatljivo. Zov za kraj. Za kraj. Čudovišta vi jedna, zato sam vas volela, jer ste znali šta znači taj zov, jer ste se dali dozvati, jer nikada niste bili saglasni sami sa sobom. A ja? Jesam li ja uopšte ikada bila saglasna? Kad biste ostali sami, sasvim sami, i kad ne biste mislili ni na šta korisno, ni na šta upotrebljivo, kad bi lampa osvetlila sobu, kad bi se rasvetlilo i prostor ispunili vlaga i dim, kad biste u njemu stajali izgubljeni, zauvek izgubljeni, zbog saznanja izgubljeni, tada je dolazilo moje vreme. Mogla sam da pristupim sa pogledom koji zahteva: Razmisli! Budi! Izgovori! – Nikad vas nisam razumela, dok ste vi znali da vas svako treći razume. Govorila sam: Ne razumem te, ne razumem, ne mogu da razumem! To bi potrajalo izvesno divno dugo vreme, u kome niste bili shvaćeni, niti ste pak sami shvatali, ne čemu ovo ili ono, čemu granice, i politika, i novine, i banke, i berza, i trgovina i neprestano samo to.
    Jer ja sam razumela vašu finu politiku, vaše ideje, vaša ubeđenja, mišljenja, vrlo dobro sam ih shvatila, i još nešto više. Baš zato nisam ni razumela. Vaše konferencije, dokazivanja, skrivanja, pretnje sam shvatala tako savršeno da se više nisu mogle razumeti. A baš to je i bilo ono što vas je pokretalo, nerazumljivost svega toga. Jer to je bila vaša prava velika skrivena ideja o svetu, i ja sam čarolijom izvlačila iz vas vašu veliku ideju, vašu nepraktičnu ideju, u kojoj bi se vreme i smrt pojavili i usplamtali, sve sažegli: red prikriven zločinom, noć zloupotrebljenu za san. Ni vaše žene, bolesne od vašeg prisustva, ni vaša deca, od vas prokleta da imaju budućnost, nisu vas poučavala o smrti, već su vas samo malo pomalo priučavala. a ja sam vas učila jednim pogledom, kad bi sve bilo savršeno, svetlo, ludo, – govorila sam vam: “U tome je smrt!” I: “U tome je vreme.” I u isti mah: “Odlazi, smrti!” I još: “Zaustavi se, vreme!” To sam vam govorila. A ti bi govorio spuštenim glasom, voljeni moj, savršeno istinit i spašen, u međuvremenu od svega oslobođen, ispoljio bi svoj tužni duh, tužni, veliki duh, koji kao duh svih muškaraca nije određen ni u kakve svrhe. Pošto ni ja nisam određena u neku svrhu, a vi ne biste znali da ste određeni u neku svrhu, sve je bilo dobro među nama. Voleli smo se. Bili smo istoga duha.
    Poznavala sam jednog čoveka, zvao se Hans i bio je drugačiji od svih ostalih. Poznavala sam još jednoga, taj je bio drugačiji od svih ostalih. Onda još jednoga, taj je bio drugačiji od svih ostalih i on se zvao Hans, njega sam volela. Na proplanku sam ga srela i krenuli smo dalje bez cilja, bilo je to u zemlji na Dunavu, vozio se sa mnom na Velikom točku, u Švarcvaldu je to bilo, ispod platana na velikim bulevarima, pili smo pernod. Volela sam ga. Stajali smo na nekoj Severnoj stanici i voz je krenuo pre ponoći. Nisam mahala; napravila sam rukom znak za kraj. Za kraj koji nema kraja. Nikad nije bilo kraja. Taj znak treba napraviti mirne duše. Nije to tužan znak, ne zamagljuje stanice i puteve, ili bar manje od varljivog mahanja, kojim se mnoge stvari završavaju. Odlazi, smrti, zaustavi se, vreme. Ne koristiti čarolije, ne prolivati suze, ne kršiti ruke, ne zaklinjati se, ni moliti. Ništa od svega toga. Zahtev je: Pouzdati se da su oči očima dovoljne, da je jedan zeleni znak dovoljan, da je dovoljno ono što je najlakše. Ostati tako pokorna zakonu, ne osećanju. Tako pokorna samoći. Samoći u koju me niko ne prati.
    Razumeš li ti to uopšte? Tvoju samoću nikad neću deliti, jer imam svoju, ona je već odavno tu i još dugo će je biti. Ja nisam stvorena da delim vaše brige Ne te brige! Kako bih ikada mogla da ih priznam ne izdajući svoj zakon? Kako bih uopšte ikada mogla da poverujem u važnost vaših međusobnih zamki? Kako da vam verujem, dok zaista verujem, u potpunosti verujem da ste više od svojih slabih, sujetnih izjava, svojih otrcanih aktivnosti, svojih luckastih sumnjičenja. Oduvek sam verovala da ste nešto više, da ste vitezi, idoli, da niste daleko od duše, da ste dostojni najuzvišenijih imena. Kad ti više ništa ne bi palo na pamet o sopstvenom životu, govorio si sasvim verodostojno, ali to samo tada. Tada bi se sve vode razlile van korita, reke bi nadošle, lotosi bi odmah stostruko procvetali i potonuli, a more bi silno uzdahnulo i propelo se, propinjalo bi se i nadolazilo i valjalo se prema zemlji da bi mu se sa čeljusti cedila bela pena.
    Izdajice! Kad vam ništa više ne bi pomoglo, pomagalo je ruganje. Tada biste odjednom znali šta vam je na meni bilo sumnjivo: voda i velovi i ono što se ne može učvrstiti. Tada sam odjednom postajala opasnost koju ste na vreme otkrivali, pa biste me proklinjali i za tren se zbog svega kajali. Kajali ste se na klupama u crkvi, pred svojim ženama, svojom decom, svojom javnošću. Pred svojim velikim, velikim ustanovama bili ste tako hrabri da se kajete zbog mene i da učvršćujete sve ono što je u vama izgubilo sigurnost. Bili ste sad na sigurnom. Brzo biste podizali oltare i žrtvovali me na njima. Kako vam je prijala moja krv? Da li je bila pomalo ukusa krvi košute i belog kita? Ukusa njihove zanemelosti?
    Blago vama! Mnogo ste voljeni i mnogo vam se oprašta. Ali ne zaboravite da ste vi mene zvali u svoj svet, da ste vi mene sanjali, mene drugu, ono drugo, što je vašeg duha, a ne vašeg obličja, mene nepoznatu, koja na vašim svadbama zakuka tužbalicu, dođe mokrih nogu i od čijeg se poljupca plašite da umrete onako kako i želite da umrete, a nikada ne umirete: bez reda, u zanosu, i pri najvišem razumu.
    Zašto da ja to ne izgovorim, da vas ne prezrem pre nego što odem?
    Ta odlazim ja već!
    Jer još jedanput sam vas videla, čula da govorite jezikom koji sa mnom ne treba da govorite. Moje pamćenje je neljudsko. Na sve sam morala da mislim, na svaku izdaju i svaku niskost. Na istim mestima sam vas videla; činilo mi se da su ta, nekad svetla mesta – sad mesta sramote. Šta učiniste! Ćutala sam, ni reči rekla nisam. Sami sebi treba to da kažete. Šakom vode poprskala sam ta mesta, da ozelene kao grobovi. Da konačno ostanu svetla.
    Ali ipak ne mogu da odem tako. Dajte mi zato da još jednom progovorim dobro o vama, da rastanak ne bude takav. Da se ništa ne razdvaja.
    Ipak je bilo dobro što ste govorili, što ste lutali, što ste bili revnosni i što ste se odricali cele istine, da bi se rekla polovina nje, da bi svetlo palo na onu polovinu sveta koju još možete da opazite u svojoj revnosti. Tako odvažni ste bili, protiv drugih odvažni – i malodušni, naravno, i često odvažni da ne biste izgledali malodušni. Iako biste videli da od svađe dolazi nesreća, i dalje ste se ipak svađali i ostajali pri svojoj reči, iako vam od nje nije bilo nikakve dobiti. Svađali ste se oko nekog poseda i za neki posed, za nenasilje i za oružje, za novo i staro, za reke i za njihovo kroćenje, za zakletve i protiv zaklinjanja. A ipak znate da se žestite samo protiv svog ćutanja i da će te se i dalje tako žestiti. To možda treba pohvaliti.
    Treba pohvaliti i nežnost vaših nezgrapnih tela. Tako nešto naročito nežno pokaže se kad učinite neku uslugu, kad uradite nešto blago. Mnogo nežnija od sve nežnosti vaših žena je vaša nežnost kad date reč ili kad nekoga saslušate i razumete. Sede tu vaša teška tela, a vi ste ipak sasvim bez težine. A vaša tuga i vaš osmeh mogu biti takvi da čak i neizmerna sumnja vaših prijatelja nema za trenutak čime da se hrani.
    Pohvaliti treba vaše ruke kad u njih uzmete krhke stvari, pa ih čuvate i održavate, i kad nosite teret i otklanjate teškoće na putu. A dobro je i kad se starate o telima ljudi i životinja i sasvim oprezno otklanjate neki bol. Iako je ograničeno ono što dolazi od vaših ruku, u njemu je i pokoje dobro što će jamčiti za vas.
    Za divljenje je i kad se nagnete nad motore i mašine, kad ih pravite i razumete i objašnjavate ih, dok od silnih objašnjenja ne postanu opet tajna. Zar nisi rekao: to je taj princip i ona snaga? Zar to nije bilo dovoljno i lepo rečeno? Nikad niko neće više moći tako da govori o strujama i snagama, magnetima i mehanikama, i o jezgrima svih stvari.
    Nikad više niko neće tako govoriti o elementima, o svemiru i o svim sazvežđima.
    Nikad niko nije govorio tako o zemlji, o njenom obliku, o razdobljima njene starosti. U tvojim govorima je sve bilo tako jasno: kristali, vuklani i pepeo, led i unutrašnja užarenost.
    Tako niko nije govorio o ljudima, o uslovima u kojima žive, o njihovoj zavisnosti, dobrima, idejama, ljudima na ovoj zemlji, na zemlji od ranije i na zemlji u budućnosti. Bilo je ispravno da govoriš tako i da o tolikim stvarima razmišljaš. Nikada nije lebdelo toliko čari nad predmetima kao kad bi ti govorio i nikada reči nisu bile tako moćne. Kroz tebe je jezik mogao i da se pobuni, da poludi ili da se osili. Sve si ti činio rečima i rečenicama, sporazumevao si se njima ili si ih menjao, ponečemu si davao novo ime; a predmeti koji ne razumeju ni prave ni neprave reči skoro su se pokretali zbog toga.
    Ah, čudovišta vi jedna, tako lepo niko nije umeo da se igra. Sve igre ste vi izumeli, igre brojevima i igre rečima, igre u snovima i ljubavne igre.
    Nikad niko nije tako govorio o sebi. Skoro istinito! Skoro ubilački istinito, nagnuti nad vodom, skoro sami od sebe napušteni. Svet je već mračan i ne mogu da vežem lanac od školjki. Neće biti proplanka. Ti, drugačiji od ostalih! Pod vodom sam! Pod vodom!
    A sad jedan opet prolazi gore i mrzi vodu, i mrzi zelenilo, i ne razume, neće nikad razumeti. Kao što ni ja nisam nikad razumela.
    Skoro zanemela, kao da još čujem zov.
    Dođi. Samo jedanput.
    Dođi.
    Sa nemačkog prevela Olga Ellermeyer-Životić
    Never lie to someone that trusts you. Never trust someone that lied to you.

  8. #8
    stupid woman Bejeweled Champion Avatar od  believer

    Pol
    Žensko
    Član od
    17.11.2007.
    Aktivnost
    danas
    Zemlja
    Cocos Islands
    Lokacija
    gde cveta limun zut....
    Poruke
    6,376

    Odgovor: Ženska književnost?

    svidelo mi se kako pise Margerit Jursenar,recimo
    Nedzma me u drugom pokusaju na izvestan nacin razocarala...koliko god je Badem nosio poetiku toliko je ova druga knjiga bila lisena nje

    ali volim,recimo,Margaret Diras....


    odlomak iz Ljubavnika,jedan od omiljenih:

    “ To je muškarac koji ima svoje navike, odjednom razmišljam o njemu, verovatno često dolazi u ovu sobu, to je muškarac koji verovatno često vodi ljubav, to je muškarac koji se plaši, mora cčsto da vodi ljubav jer se tako bori protiv straha.Kažem da volim pomisao da ima mnogo žena, i da sam ja medju tim ženama, pomešana s njima.Gledamo se. Shvata to što sam upravo rekla. Pogled odjednom neiskren, lažan, uhvaćen u zlu, smrt.
    Kažem mu da dodje, da mora ponovo da me uzme. Dolazi. Fino miriše na englesku cigaretu, skup perfem, miriše na med, njegovoj se koži nametnuo miris svile, voćni miris svilenog tusora, miris zlata, poželjan je. Kažem mu da ga želim. On kaže da jos čekam. Govori mi, kaže mi da je odmah znao, jos pri prelasku reke, da ću biti takva posle svog prvog ljubavnika, da cu voleti ljubav. Kaže da već zna da ću ga varati kao što ću varati muškarce s kojima ću biti. Kaže, što se njega tiče, da je orudje svoje sopstvene nesreće. Srećna sam zbog svega sto mi je rekao i kažem mu to. Postaje grub, pada u očajanje, baca se na mene, grize dojke deteta, viče, vredja. Zatvaram oči pred veoma snažnim zadovoljstvom. Mislim: navikao je, to je ono sto radi u životu, ljubav, samo to. Ruke su mu znalačke, divne, savršene. Imala sam mnogo sreće, to je jasno, kao da mu je to zanat, kao da ima, a da to i ne zna, nepogrešivo osećanje sta treba uraditi, šta treba reći . Kaže mi da sam *****, gadura, kaže mi da sam njegova jedina ljubav, a to je upravo ono što treba reći i ono što se kaže kad se daje oduška govoru, kad se telu dopušta da istražuje i nalazi i uzima ono sto želi, i da je sve dobro, da nema otpadaka, otpaci su preplavljeni, sve odlazi u bujicu, u silinu strasti.”


    ona mi pise kao sartr,lucidna je i zato je volim...
    Ovakva će te teško zavoleti,teško ćeš joj se svideti i teško će ti to ona priznati.I kad prizna, opet će ti teško ljubav pokloniti.Ali kad te zavoli,neće te ovakva nikad ni prevariti ni izneveriti.

  9. #9
    HipiŠizikMetafizik Avatar od  Isahara

    Pol
    Žensko
    Član od
    13.11.2007.
    Aktivnost
    danas
    Zemlja
    Western Sahara
    Lokacija
    na ivici
    Poruke
    3,647

    Odgovor: Ženska književnost?

    Evo još Malo Ingeborg Bahman..na hrvatskom je..



    Živjela sam u Arkadiji, Ingeborg Bahman


    Die Welt ist fort, ich muss dich tragen.
    Celan



    ....ali jednoga dana vrijeme mi je isteklo i ja se rastadoh. Bila je kasna jesen. Sa žbunja su padale zrele bobice, a ovce su se spuštale s brežuljaka prozeble i gladne, jer vjetar je preko noći otpuhao travu s pašnjaka i nabacio je na stjenovitu obalu. Na srebrnim tračnicama - dvjema posljednjim sunčanim zrakama - vlak me je ponio. Noću sam stigla na granicu. Carinici su mi zaplijenili prtljagu, i kad sam htjela razmijeniti novac, stavili su mi na znanje da ovdje vrijedi druga valuta. Na žalost, između moje domovine i drugih zemalja nije bio sklopljen sporazum koji bi određivao kurs. Tako je i moj novac bio bezvrijedan.

    Ali nisam se obeshrabrila. Već sam u prvom gradu upoznala mnoge susretljive ljude; pomagali su mi gdje su mogli i uskoro sam našla posao u tvornici. Kasnije sam otišla u poduzeće za izgradnju putova. Bilo je proljeće i prvi put koji sam ugledala nosio je najteža vozila, bio je to čudesan, velik, divan put, njime se moglo stići do mora. Ali more je bilo daleko a prije njega su dolazile mnoge postaje, mali i vrlo veliki gradovi; i jedan velegrad je bio među njima. Neki su kroničari toga grada pretpostavljali da se grad uzdiže na razvalinama staroga Babilona, ali meni se njegova povijest činila blijedom i ništavnom naspram njegove sadašnjosti.

    Taj me grad nije više ostavljao na miru, jer sve što sam činila - bilo da sam špekulirala na burzi, konstruirala strojeve ili pokušavala povećati doprinos s plantaža - bilo je tako vidno popraćeno uspjehom da je prevladavalo sva moja očekivanja. Kada mi je ime bilo prvi puta spomenuto u novinama, bila sam sretnija nego ikada u svom životu i - odlučila sam ostati. Sada sam u svako doba mogla ići na more, ali i od toga nikad ništa nije bilo, jer sam morala ispunjati sve nova i nova obećanja, i rješavati sve nove i nove preuzete zadaće da bih se uvijek iznovice dokazala, budući da su me, eto, bili priznali.

    Pokadšto bih navečer vrlo umorno krenula automobilom do puta koji vodi na more, izvlačila iz svakog umora i klonulosti sliku toga nepoznatog mora i opuštala se u polusnu pred daljinom i beskrajnim nebom koje je zatvaralo obzorje s morem. Čim bi nestalo oduzetosti, vraćala sam se otrežnjena, govoreći sebi da tim putem mogu vazda poći i da mi on u danom času ništa ne bi donio, ništa što već nisam imala.

    Godine dolaze i prolaze, ljudi dohode i othode, a vrijeme i ljudi su mi naklonjeni i imam svoje mjesto pod suncem.

    Od prije nekoliko dana čujem zvuk frule u trenucima kad nemam vremena da mu poklonim pozornost, čujem melodiju raskidanu vjetrom, zov stišan velikom daljinom, i čini mi se da dolazi s jesenjih brežuljaka što se graniče s plavetnilom jutarnjega neba. Ili je to zvuk zvona kojima bijela janjad dodiruje žbunje kad krene putem u dolinu? Ili potječe od zujanja srebrnih zraka tračnica što vode kolibama pokraj potoka i odatle utječu pravo u sunce, što kao neka velika tonuća postaja sve vlakove u nebo nosi?

    Ovdje mi katkada postavljaju pitanje tajne uspjeha, i mogla bih vam reći da bih stigla na more i pisala svoje ime na svim putovima i u svim vodama svijeta, kad bi mi ostala nada da ću se na kraju svih dana moći vratiti kući i da će začuđeni pastiri, brežuljci i potoci moje domovine shvatiti i udostojiti pozornosti bogatstvo koje sam stekla. Ali valuta ovdje i tamo još je uvijek druga, i kad bih se vratila, ne bih došla malo starija i umornija, i možda ne bih više imala hrabrosti biti skromnija.

    No, evo, opet dopire do mene melodija pojačana vjetrom, neprečujan zov iz strahovite blizine, i čini mi se da mi dolazi iz srca koje udara nada mnom kao da mi jesenji brežuljci naliježu na prsište i kao da se besprijekorno nebo uvlači u mene da bi me ubilo. Ili je to možda zvuk zvona koje nosim kad mi čežnja dodiruje grmlje da bih ubrala crvene, zrele plodove zadnje godine? Ili ti zvuci potječu od zujanja tračnica što se iskre u večernjem sjaju i nose me do kolibe na potoku, a otuda pravo na sunčevu rastočenu loptu, koja kao golema tonuća postaja vraća sve putnike kući u nebo.
    (1952)

    Ingeborg Bachmann, „Auch Ich habe in Arkadien gelebt“, Sämtliche Erzählungen, München 2003.
    Never lie to someone that trusts you. Never trust someone that lied to you.

  10. #10
    Turpija u lebac Avatar od  elektricna ovca

    Pol
    Žensko
    Član od
    07.06.2012.
    Aktivnost
    18.08.2014
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    electric chair
    Poruke
    1,034

    Odgovor: Ženska književnost?

    Ne znam zašto pod Ženskom književnošću čitaoci, direktno povezuju sa činjenicom da su „žene“ ispisnice istih redova? Ili da je možda pisano „za“ žene?
    Žensko pismo je nastalo na proučavanju proznih tekstova francuskih teoretičarki,u čitanju „sa“ tekstom,kao proza u prozi,i teže je primenljivo na poeziju...Po francuskim teoretičarkama žensko pismo ne mora nužno biti pisanje žena,to je avangardno pisanje kome oba pola imaju pristup,pa je tako stil ono što određuje to pismo a ne pol.Smatra se da je žensko pismo,otvoreno,nelinearno,nezavršeno,fluidno,fragmentar no,polisemično.
    Daću primer; recimo pisanje Danila Harmsa je stil ženskog pisma,a svi znamo ko je bio Harms i da je muškarac.Tu se ubraja i T.S. Eliot i još mnogo drugih pisaca...

Slične teme

  1. Treba li književnost da bude angažovana?
    Autor Bazarov u forumu Književnost
    Odgovora: 19
    Poslednja poruka: 25.07.2012, 21:41
  2. Muževnost
    Autor memento u forumu Muška kafana
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 11.04.2012, 16:56
  3. RUKOMET: Ženska reprezentacija Srbije
    Autor DarkRed u forumu Sportska centrala
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 16.11.2011, 21:06
  4. Nobelova nagrada za književnost
    Autor ZOE u forumu Književnost
    Odgovora: 29
    Poslednja poruka: 11.10.2010, 20:38
  5. Ženska košarkaška reprezentacija
    Autor DarkRed u forumu Košarka
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 19.07.2009, 22:05

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •