Konj

[SQUAW]

Percheron

Dopadljivi percheron, koji u sebi nosi veliki procenat arapske krvi, je najpopularnija hladnokrvna rasa na svetu. Po nekim opisima, percheron je “araber koga su promenili klimatski uslovi i stoleća poljoprivrednog rada”.

Francuska Normandija - pokrajina La Perche jugozapadno od Pariza - mesto je nastanka ove hladnokrvne rase. Postoje brojne teorije o njegovom nastanku i sve je to pomalo spada u oblast mitologije…

Pretpostavlja se da su na leđima njihovih predaka sedeli konjanici u Poitierskom boju, za vreme muslimanskog pohoda. Verovatno su od ovog perioda istočni pastuvi (kojima su oplemenjivali konje Normanske rase) postali dostupni francuskim odgajivačima. Intenzivnija upotreba istočne krvi počinje posle 1760. godine, ukrštanjem sa arapskim pepinjerima iz ergele Le Pin. Smatra se da je i njihova najkarakterističnija varijanta boje – jabučasto siva - poreklom od arabera. Tako, u najznačajnijim linijama percherona dominira arapska krv - naročito u potomcima pastuva Jean le Blanc, oždrebljenog 1830-e.

I pored velikog arapskog uticaja, rasa nije izgubila masu i telesnu snagu koju je nasledila od rase Norman cob. Za najvećeg konja smatraju jednog percherona po imenu Dr. Le Gear koji je bio visok neverovatnih 225cm i težak čak 1372 kg!!! Sama rasa nastala je u XVIII-XIX veku.

1883 godine osnovana je prva organizacija percheron konja u Francuskoj, kako bi se sačuvala čistokrvnost i autentičnost rase. Od tog vremena vodi se i stud-book tj. matična knjiga konja. Čistokrvna grla exportovana su širom sveta i sem SSSR, sve zemlje imale su svoju registrovanu organizaciju, nebili i dalje sačuvali rasu. Tako, i dan danas, imamo genetski čiste i registrovane konje percheron rase. Brojni percheroni su exportovani u Sjedinjene Države i Kanadu – gde je omiljena i zbog toga što ga ne karakteriše dugačka dlaka na kičici (koja često može biti uzrok kožnih bolesti).

Percheron se koristio u mnoge svrhe tokom istorije: bio je ratni konj, zaprežni konj, poljoprivredni radnik kao i konj za jahanje. Poslednjih godina, decenija, percheroni se dobro pokazuju u takmičenjima zaprega teških konja, kao i takmičenju po imenu “Route de Poisson”. Percheron je veoma popularna rasa i u Japanu, gde se sa njime takmiče u sportskoj disciplini vožnje sankama na travnatoj i peskovitoj podlozi.

Rasa je čelična, svestrana i jako dobre naravi. Karakteriše ga glava ravnog profila, dugi vrat i telo. Percheron ima veoma atraktivnu građu i jako je energičan.Vrlo je pokretljiv u odnosu na ostale hladnokrvnjake - ima dinamične pokrete i dug korak. Visoko usađeni mišićav vrat, izraženi greben (ne karakterističan za hladnokrvnjake), strma ramena i snažna leđa. U radu je veoma poslušan i istrajan – pravi radnik. Najčešća boja je zekasta a ređi su primerci vrane boje. Prosečna visina percherona je 170-180cm , a težina oko 1 tone!

Džinovski radnik, po potrebi sportista, velikog srca – to je Percheron!

- Route de poisson -
Ovo nadmetanje, na inicijativu gospodina Pourchet-a, direktora ergele Compiegne, održano je prvi put 1991. Takmičenje oslikava nekadašnji put kobila kojima se prevozila riba iz Boulogne-a u Pariz. Ove kobile su dugačku etapu prešle za manje od 24 sata, noseći takozvani "ballon de la marée" do glavnog grada.

Ovo takmičenje pokriva put od oko 300km uz učešće timova sačinjenih od zaprega različitih rasa konja. Zaprege prelaze 22 etape od Boulogne-a do Pariza. Svaka ekipa prenosi ribu ulovljenu u velikoj luci Severnog mora do Pariza.

Rep
Za vreme radova, rep percherona se vezuje u takozvanu “polo punđu”

Vučna snaga
Nezvanični rekord u vuči tereta drži percheron sa 1547 kg. Percheron je ne samo jak, već i vrlo poslušan, te pogodan za bilo koju formu rada.

[SQUAW]

Haflinger

Haflingere, konje poreklom iz austrijskog Tirola, karakteriše zlatna boja, sa svetlom, laneno žutom grivom. Svi austrijski haflingeri na sebi nose žig u obliku runolista sa slovom H u sredini. Upravo se zbog toga u rodnom kraju zove i “Edelweiss Pony” (edelweiss – runolist).

Poreklo:

Centar odgoja haflingera se nalazi na austrijskoj planini Etschlander, a centralna ergela stacionirana je u gradu Jenesien. Prvi “praočevi” haflingera bili su, sada već izumrli, alpski teški konji - tako ova rasa ima karakteristike hladnokrvnjaka, iako se kao jedan od osnivača osnivača vodi arapski pastuv El Badavi XXII, kojeg su ukrštali sa malim lepim brdskim kobilama, što je rezultiralo u lepim i mišićavim ždrebadima – tako se rodio haflinger. Rase kao što su Hucul, Konyik, Bosanski poni (o kojima ćemo pisati u budućnosti) su svi u srodstvu sa haflingerima. Ova rasa se razvijala u XVIII i IX veku.

Osnovne karakteristike:

Zahvaljujući odgoju u planinskim predelima, Alpima, haflingere karakteriše velika istrajnost i dobro podnose velika opterećenja. Time su upoznati i ljudi iz Indije koji su 1984-e kupili 5000 konja rase haflinger za svoju vojsku. Konji su se ispostavili kao jako dobri u planinskim uslovima Himalaja. Mnogo su se bolje pokazali od indijskih rasa konja, jer su se lako privikavali na rad i preko 5000m nadmorske visine. Zbog retkog vazduha, u predelima gde je ova rasa stvorena, haflingeri imaju velika i razvijena pluća i srce.

Mala glava je pravog profila i bistrih očiju. Haflingeri imaju široke nozdrve i male, vrlo pokretljive uši. Glavu drže visoko, na vrlo mišićavom i dobro oformljenom vratu. Vrlo su sigurni u hodu - imaju jake noge dobre konstitucije. Leđa su im široka i jaka, sa strmim ramenima - što ih čini dobrim zaprežnim konjima – što im je i bila prvobitna funkcija (Austrijski seljaci ga zovu mali ” traktor ” zbog snage I izdržljivosti ). Visina haflingera varira od 135cm do 145cm što ga čini univerzalnim jahaćim konjem, pogodnim kako za decu, tako i za odrasle. Ovi maleni tirolski konjići, iako hladnokrvni, imaju veoma duboka osećanja. Jako vole ljude – ali njihova velika dobrota može da zavara. Ako se neko prema njima ne ophodi sa dobrim namerama, taj biva “zapamćen” i teško njemu – poni konji imaju pamćenje ko slonovi! Haflingeri svoju mladost, do četvrte godine, provode na pašnjaku, i tek tada počinje njihova obuka, veoma su dugovečni – mogu ostati zdravi i aktivni i do četrdeset godina! Kod nas ih možete pogledati u Palićkom ZOO-vrtu, gde deca imaju prilike i za jahanje na njima!

[SQUAW]

Mongolian

Mongolski konj je omiljena životinja Mongola, i to ne samo zato što je Džingis Kan osvojio pola sveta uz njegovu pomoć. Nomadi koji još uvek žive na tradicionalan način čuvaju više od 3 miliona životinja. I pored toga što je konj manji, Mongoli odbijaju da se koristi termin "poni".

U Mongoliji konji žive u prirodi preko cele godine. Od 30 C na leto do -40C zimi i tragaju sami za hranom. Kobilje mleko Mongoli prerađuju u nacionalno piće Ariag (Kumis, sličan kefiru), a konjsko meso takođe koriste i u ishrani. Nomadima konji služe i za jahanje, uz njihovu pomoć završavaju dnevne poslove, i za trke. Poseduju izvanrednu sposobnost za rad. 4 konja mogu da vuku zapregu od 2 tone i po 60 kilometara na dan.

Mongolski divlji konj

Mongolski konji su građeni zdepasto, imaju relativno kratke noge i veću glavu. Imaju izvesnu sličnost sa divljim konjima. Griva i rep su veoma dugi i često se koriste za trake i konopce. Dlake iz repa, pogotovu, mogu se naći u gotovo svakom violinskom gudalu širom sveta. Kopita su vrlo robustna i ne može se svako potkovati. Mužjaci su visoki oko 128 cm, ženke 127 cm, ali veličina varira i zavisi od uslova i sredine u kojoj su.

Mongolski konji su čuvarni, teški i energični i kreću se sigurno po neravnom terenu. U Mongoliji većina životinja luta slobodno, a samo mali broj onih koje jašu biva uhvaćen i upregnut. Kada se ukroti, i kada mu na leđa jednom sedne jahač, ova životinja postaje mirna, prijatelj i životinja na koju se možeš osloniti.
Sedlo ovog konja je veoma visoko. Dozvoljava samo marginalnu kontrolu načina hoda. U većini situacija konj će sam odlučiti kako će hodati, dok je jahač okupiran nekim drugim stvarima (oko stoke npr). Vrlo često mongolski konj će se odlučiti na galop.
Trkački konj sa detetom u sedlu trčaće pun galop neprekidno 35 km. Pripremljeni su da trče čak iako izgube jahača. U ovakvim slučajevima moraju biti zaustavljeni na finišu sa preprekama koje tamo čekaju specijalno u te svrhe.

Tačno poreklo rase teško je utvrditi. Nomadi u centralnoj Aziji jahali su ih hiljadama godina unazad. Dosta rasa je poteklo od mongolskih konja.

[SQUAW]

Budenny

Neposredno nakon završetka Oktobarske revolucije razrađen je i usvojen ambiciozan plan selektivnpg uzgoja konja u celom SSSR-u. Planom je bilo predviđeno i razvijanje vlastite pasmine konja za potrebe konjice, jedinica koje su igrale značajnu ulogu u Crvenoj armiji. Zadatak je poveren maršalu Buđoniju ( Семён Михайлович Будённый 1883–1973) , komandantu istih jedinica u revoluciji. Maršal je u državnim štalama u okolini Rostova organizovao prikupljanje potrebnog broja domaćih kobila iz Donskog i Černomerskog područja, te iz Kazahstana i Kirgizije. Istovremeno su uvezeni pastuvi Engleskog Punokrvnog konja, koji su pareni sa kobilama navedenog porekla.
Tokom procesa razvijanja pasmine ustanovljene su tri posebne linije: Anglo-Donska, Anglo-Černomerska i Anglo-Donska-Černomerska. Postepenim utvrđivanjem osnovnih karakteristika pasmine, razlike izmedju ove tri linije su se gubile, da bi, na kraju, potpuno nestale.
Pasmina je oficijelno registrovana 1948. godine, a dobila je naziv po utemeljitelju. Konji pasmine Buđoni su počeli da se koriste u više takmičarskih disciplina. Pokazali su dobre rezultate u trkama na kreće i duže staze, a isto tako su dobri skakači.

Karakteristike
Kategorija - laki konj, toplokrvni
Boja - kestenjasta, smeđa, crna.
Visina - 160 cm
Eksterijer - vrlo lepa glava orijentalnog izgleda na dugom, vitkom vratu. Kratka snažna pleća i duga leđa. Tanke noge, slabije građe.
Karakter - inteligentan, lak za upravljanje.
Oblast, država -Rusija
Upotreba - jahaći takmičarski konj.

Uticaj na formiranje pasmine:
-Engleski Punokrvnjak
-Don
-Kustanair

[lawner]

hey squaw ti bash volish konje.Jel imash konja ili ga negde jashish ili..???

[SQUAW]

Aha, bas volim. Imam jednog mustanga sa koga ne bih silazila
Nisam skoro jahala, nemam svog konja, ali imam drugare koji ih drze i treniraju

[Crazy Angel]

Jao, Pa Ja Obozavam Konje! SQUAW, Super Tema Moj Otac Drzi Konje Godinama Al Sam Se Ja Najahala Konja
Evo Nekoliko Slicica I Od Mene

Prilog 440

trfy0133b.jpg

1202K%20web.jpg

14264983.jpg

akfhors2.jpg

anonymous-horse-and-foal-5000525.jpg

[Crazy Angel]

Arabian_Champion.jpg

Arabian_Horses.jpg

Arabians.jpg

blackhorse.jpg

black-horse.jpg

[Crazy Angel]

Carpe%20Diem%202.jpg

homepage_450x334.jpg

Hot_Blood_Arabian_Horses.jpg

horse-beach.jpg

2006PaintHorseBaby.jpg

[lawner]

Hej C_Angel di ti tata drzi konje(jel ovde negde kod nas_ mislim na Vojvodinu)

Squaw bez zelje da narushim tvoju skrivenost (mislim geografsku) gde ti tvoji prijatelji drze konje.

Radi se o tome sto planiram da kupim konjica za rekreaciju po Frushkoj pa mi je dobro doshao svaki kontakt sa ljudima koji se bave konjima .Unapred zahvalan