Kontrola ljubavi

[biterlemon]

to je kao stajati na ivici provalije...
dok je nagib mali, kontrolises...
no ako odlucis da ne kontrolises na pocetku, posle moze biti kasno, posle nema stajanja bez razbijanja...

[bellissima]

no ako odlucis da ne kontrolises na pocetku, posle moze biti kasno, posle nema stajanja bez razbijanja...

Ako odlucis da kontrolises na pocetku, to onda nije ljubav.
To je kalkulacija.
Davanje na sitno, mucenje sebe.
Ljubav je lepa kad se daje bezrezervno, jos lepsa ako druga strana ucestvuje istim osecanjima.Svaka kontrola je nemoguca, ako volis iskreno.
Ako volis ... ako ne , to onda i nije ljubav i naravno da se moze kontrolisati, koliko ces sebe dati, da li na zrno ili na kasikicu, ali to je vec domen kalkulacija.

[leptiric]

Osecaji nadvladaju razum, na njima nemas kontrolu i ne mozes kontrolisati srce koje
udara u ritmu, koji ne znas koliko ce biti koban po tebe.I nisi svoj, cim das nekom drugom, jedan deo sebe, vise nisi svoj, ostaje jedna polovina, u nekoj rucici cvrsto stisnutoj i ne pusta te ... tu nema pameti, nema kontrole ...

I da, sigurna sam da mi ljubav ne mozemo kontrolisati, bila ona uzvracena ili ne.
Prikrade se iza nekog ugla, nenadano, skoro uvek neocekivano.Nad osecajuma se gubi kontrola, mnogo puta i razum.

Ljubav kontrolise nas u svakom pogledu, jer joj se prepustimo, jer znamo da je zbog toga tu ...

Slazem se sa svakom reci napisanom, sa svakom tackom i zarezom
Kada volim nisam tada sva svoja (i u bukvalnom i u prenesenom smislu te reci).
I ne zelim biti tada svoja, zelim biti njegova (kao sto je i on moj) i dusom i telom.

Razbijanje? Pa?
Bolje voleti pravo pa makar na minut, sat, dan...mesec...nego nikako...
I ne pitam za cenu.

[biterlemon]

Sve je kalkulacija...
Mozes kalkulisati jer si vec u vezi, zbog daljine, razlike u mentalitetu, postoji milijon razloga da se privlacnost zakoci...
I kada si sasvim spreman na vezu, napravis brzu analizu na pocetku, da li da se upustis ili ne...

[Morpheus]

kao skupovi iz matematike - ono: vi ste dva kruga, pa se preklopite i osenčeno polje je vaš mali svet, u kome ne gubite sebe, nego se prelivate jedno u drugo.

Ako ćemo matematički, pre će biti da je ljubav unija skupova, ne njihov presek. Ljubavlju proširujemo svoje ja na osobu koja je predmet našeg interesovanja, uključujemo je u svoj svet, delimo želje, misli i osećanja, duhovno i materijalno.... rastemo. Zajedno proširujemo naš krug, što je veći naša sreća će biti veća.

Zaljubljenost je iluzija, kratkotrajni plam koji, ako ga ne nadogradimo u ljubav, može uništiti i nas i ljubljenu nam osobu, postati naša kazna. Živeti s nekim samo zaljubivši se u njega/nju je put u provaliju.

Takođe ne razumem ovo potpuno gubljenje razuma kao posledicu zaljubljenosti. Izgubimo razum i šta onda? Kako osoba bez razuma može biti dobar životni saputnik? Ta ljubav gde ja svo svoje biće bez pogovora i bez razmišljanja posvetim drugoj osobi postoji samo u romanima, pa i tamo vodi ravno u tragediju. To nije ljubav, već opsesija. Ako partnera gušimo stežući ga u naš krug, sabijajući njegovo ja, ili će biti jako nesrećan ili će pobeći glavom bez obzira. Veza u kojoj je jedno od nas nesrećno, nije veza već kavez.

Kontrolišimo našu ljubav, izvucimo najbolje iz nje, da bismo živeli srećno do kraja života, ako baš hoćete kraj iz romana. A birati u koga ćemo se zaljubiti teško da možemo, to je ono nešto iskonsko u nama, nazovite to osećanjem ili hemijskom reakcijom, po volji vam.

[CHichaGlisha]

To što mi (uglavnom) više ne možemo da se kontrolišemo, (meni) ne znači da je ljubav preuzela kontrolu.

Pre će biti da je avion (na kratko, na duže ili zauvek) ostao bez pilota... (uglavnom) ...

[Aiko]

Još mi se nije desilo da zbog ljubavi izgubim razum i da ne mogu da se kontrolišem..uložim ja celu sebe u svaku vezu, ali baš toliko da se zanesem da mi to bude centar sveta i da sve drugo prestane da postoji, ne..niti bih volela..
A okusila sam na koži takvu ljubav par puta (od suprotne strane), umalo da se ugušim u svemu tome i jedva se iščupah..

Mislim da svako treba da nauči da kontroliše svoja osećanja, bilo ona prema partneru, deci..sve što je van kontrole guši voljenog i više liči na opsesiju, nego na ljubav..

[Becar]

Neko rece :

- Na dve stvari ne moze se uticati, kad cemo umreti i u koga cemo se zaljubiti.

Mozemo li mi da kontrolisemo svoja osecanja kad je ljubav u pitanju?
Mozemo li da selektujemo u koga cemo se zaljubiti i koliko cemo voleti?

Da li verujete u ljubav kao silu, nad kojom nema kontrole, nema pameti,obuzme te i onda vise nisi svoj?
Da li vam se nekad desilo da se zaljubite u nekog, za koga, do tog trenutka niste ni pomisljali da vam moze uci u srce na taj nacin?
Ko koga kontrolise mi ljubav ili ona nas?

Procitao sam pre 2,3 godine jednu knjigu...ne mogu da se setim autora jer je nije nesto poznat ali knjiga govori bas o ovoj temi kontrola ljubavi.
Na ova pitanja koja su samo mogla iz beskrajnih misli Belissime da izlete onako kao iz srca.Izuzetno inteligentna pitanja i pitanja koja vredi prostudirati sa jedne logike i druge logike shvatanja.
Ali na ovo zadnje pitanje cu odgovoriti:
>>Ko koga kontrolise mi ljubav ili ona nas?>>
Mislim da mi kontrolisemo ljubav tacnije nasa savest,mozak,karakter.
Setim se onda one reci iz pesme o Vasi Ladackom "Tu ne bira pamet nego srce" opet dilema koja se lomi da opovrgne ono sto sam pre toga rekao.I dolazim polako do zakljucka da ljubav nema granice ni kontrole ni niceg izmedju zato je ona to sto jeste jednostavno ljubav

[nenita]

I dolazim polako do zakljucka da ljubav nema granice ni kontrole ni niceg izmedju zato je ona to sto jeste jednostavno ljubav

Upravo tako...Ja se slazem

Mislim da se ovde govori o kontroli iz straha da se ne bude povredjen...
Takodje, ne mislim da nekontrolisanje ljubavi automatski znaci i nekontrolisani izliv emocija kojim se odredjena osoba moze "udaviti"...
Ja govorim o kontroli intenziteta ljubavi....Ja mogu da kontrolisem izliv emocija prema svom detetu npr, ali intenzitet ne mogu da kontrolisem nikako...I ja govorim sa te tacke gledista...
Zaista sebi ne mogu da umanjim intenzitet ljubavi koja se radja prema nekome....a da li ce taj intenzitet vremenom slabiti ili jacati, to je vec druga prica....
Da kalkulisem i racunam i balansiram, to u ovoj prici ne umem......a da lazem sebe pokusavajuci da odagnam ili umanjim emocije (iz straha), to nazalost umem......i to mi smeta jako...Kome je tako lakse da podnese taj teret, umesto da se prepusti....neka mi oda tajnu kako mu to polazi za rukom?

[memento]

Kontrola ljubavi prema osobi suprotnog pola (dakle, ne prema deci, rodbini itd.) je na neki način i u izvesnoj meri moguća. Bar ja to mogu. Da nije tako, verovatno bih neuporedivo više imao šta da pamtim. I po lepom, ali i po lošem...

Kroz život sam došao da spoznaje da je, osim dame odgovarajućih karakteristika i nekih elementarnih uslova, za razmahivanje simpatije preko kritične tačke koja deli snažno dopadanje od ljubavi potrebno i vreme. Sva sreća. E, kada to vreme počne da izmiče i kada količina i kvalitet razmišljanja nedvosmisleno u meni probude karakteristične simptome, uslovno nazvanih uvertirom u ljubav, onda se, ili svesno i dobrovoljno prepuštam ljubavi u nastajanju, ili, što je već duži period pravilo, naglo povlačim ručnu kočnicu, prekidam kontakt i stvaram uslove za brzo odvikavanje i emotivnu dekontaminaciju na podnošljiv nivo. Sve ovo nije baš lako uraditi, ali moguće je. Samo treba biti odgovoran, nesebičan i čvrst, posebno ako i ja i dama imamo supružnike i svoje porodice.