Close

Strana 1 od 4 123 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 10 od ukupno 38
Like Tree25lajkova

Tema: Vojvođanska kuhinja

  1. #1
    nepogod(n)a Avatar od  streethorn

    Pol
    Žensko
    Član od
    04.12.2008.
    Aktivnost
    08.12.2009
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    2. sprat
    Godine
    51
    Poruke
    808
    Slike
    15

    Vojvođanska kuhinja

    Istorija vojvođanske kuhinje (iz knjižice sa istim nazivom autorki dr Anđelije Ivkov - Džigurski i mr Ivane Blešić):

    Još krajem XVIII veka na prostoru Vojvodine je pisano o pripremanju hrane, kada je Zaharije Orfelin objavio prvu knjigu kuvarskih recepata u Sremskim Karlovcima. "Prvi srpski kuvar" sastavio je i štampao jeromonah Jerotej Draganović u manastiru Krušedol, na Petrovdan 1855. godine. U Novom Sadu je iz štampe 1877. izašao "Kuvar" Katarine Popoivić -Midžine, a u Velikom Bečkereku 1914. štampan je "Kuvar zaboravljenih jela".

    Gatronomija Vojvodine se formirala kao odraz složenih uslova života, geografskih karakteristika, prirodnih uslova i društvenih zbivanja na ovom prostoru. Na području Vojvodine javlja se velika mešavina kuhinja, a samim tim i veliki broj različitih jela. Ova kuhinja je mešavina različitih uticaja naroda koji vekovima žive na ovom prostoru. Na ishranu i pripremanje jela u Vojvodini, mnogo je uticao dolazak Nemaca. Oni su doneli svoja jela, običaje, pripremanje zimnice, vina, gajenja voća i vinove loze, pa je srpsko stanovništvo poprimilo dosta njihovih jela i načina pripremanja hrane. Takođe, u Vojvodini je prisutno bogatstvo kulinarskih znanja i međusobnog uticaja mađarske, rumunske ili slovačke kuhinje, a mnogobrojna jela su izvedena iz ruske ili neke druge kuhinje iz okruženja.

    Različiti uticaji čine vojvođansku kuhinju specifičnom, a time i atraktivnom za turističku potražnju, tim više što se od ovih oblika koji odražavaju promene u kulturnom životu sela, najmanje promenila ishrana stanovništva.


    Uticaj se uočava i u nazivima mnogih jela sačuvanih do danas: iz nemačkog fruštuk/doručak (Das Frustuck), jauzna/užina (Die Jause), foršpajz/predjelo (Die Vorspiese), rinflajš/goveđe meso (Die Rindfleisch), cušpajz/varivo (Die Zuspeise), knedle, štrudle, krofne...iz mađarskog: perklet/prženo meso u sopstvenom sosu, gulaš , paparikaš (paprikas)

    Od starina su hranu u kući pripremale najstarije žene oslobođene glavnih poljoprivrednih poslova, a ostatak ukućana je bio na njivi.

    Doručak je po običaju bio nešto kaloričniji. Često se jela sveže pečena lepinja ili hleb, namazani svinjskom mašću i posuti mlevenom crvenom paprikom.

    Tokom zime u Vojvodini su od starina postojala tri obroka: doručak ili fruštuk (u 7 sati), ručak (uvek u podne) i večera u (18 časova). Tokom leta, kada su dani bili duži, bilo je i više obroka. Pored uobičajenih tu je pre podne oko 10 sati bila jauzna ili mala uja, a popodne oko 17 časova je bila velika uja. Za ove obroke se obično spremale jabuke u šlafroku, hleba i masti sa alevom paprikom i sl. Oni koji su se zatekli na njivi često su znali da pojedu samo neko sezonsko voće i hleb.


    Danas je teško izdvojiti neka jela kao karakteistična za pojedine narode (pošto se kod više njih javljaju ista jela), jer živeći zajedno, prenosili su jedni drugima kroz godine svoja iskustva, običaje i stvorili vojvođansku kuhinju.

    Slobodno se može reći da je gastronomija jedna od najatraktivnijih turističkih ponuda Vojvodine i da se u Vojvodini na dijetu zaboravlja. Ovde se dobro jede.
    Prijatno!

    Nastavak sledi...
    Poruku je izmenio silvia, 27.03.2012 u 09:08
    [SIGPIC][/SIGPIC] ...kada Vreme povuče nazad, nije ba lako ni ostati na svom mestu...

  2. #2
    nepogod(n)a Avatar od  streethorn

    Pol
    Žensko
    Član od
    04.12.2008.
    Aktivnost
    08.12.2009
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    2. sprat
    Godine
    51
    Poruke
    808
    Slike
    15

    Odgovor: Vojvođanska kuhinja

    Predjela


    U Evropi se predjela služe već vekovima. Njihovo poreklo nije tačno utvrđeno, ali je poznato da su Rimljani svoje gozbe počinjali grickajući celer, zelenu salatu i drugo povrće. Pretpostavlja se da je u antičkoj Grčkoj služenje predjela već bilo običaj. Kasnije su i ostali narodi Evrope prihvatili predjela, obogatili ih i još usavršili. Od savremenih naroda hladna predjela imaju tradiciju u Rusiji, od kojih su ih preuzeli Francuzi, a od njih ceo svet.

    U Vojvodini se predjela pripremaju od raznih životnih namirnica: sireva, suhomesnatih proizvoda, jaja i naravno testa.

    Jedan od najpoznatijih sireva je nadaleko čuveni mokrinski sir. Recept za pripremu ovog sira je strogo čuvana tajna, koju je svaka mokrinska domaćica dobila od svoje majke ili bake i ostavljala je u nasleđe svom potomstvu!



    O mokrinskom siru zna se nadaleko čuvena priča Mike Antića kada je u kafani "Skadarlija" na Queens-u ugledao u jelovniku "Mokrinski sir". Kaža Mika : - Ukočio sam se. Kakav Mokrinski sir!? I to u sred Njujorka. Pozovem vlasnika kafane. On mi kaže: "Mi imamo ovde svoje ljude koji na stari, domaći način prave ono što su pravili u domovini. Ako se ovaj sir ne lista, možete mi ga nabiti na nos ili za vrat." Ali ja sam, kažem, iz Mokrina. Mene nećete prevariti. Ja sam taj sir jeo još od malih nogu. Probam sir: jeste! E pa moj Mokrinu, hvala ti za sir koji jede danas i drugi kontinent"

    Pored ovog u Vojvodini se prave još i: švapski sir, somborski sir, sir u "kriškama", samokiš, pivnički sir, namazni sir "sirdik", bećarski sir...

    Svojim pikantnim ukusom predjela otvaraju apetit i olakšavaju gostu čekanja koja slede.



    Čuveno je predjelo "vojvođanska zakuska" koju pored sireva čine: gronik s belim lukom, kobasice (sremske, ratarske, slovačke), kulen, domaća džigernjača, krvavice, hurka, švargla, dimljena šunka, domaća slanina, topljena mast, čvarci, pašteta od čvaraka, pašteta od džigerice, pihtije i mnogi drugi.



    Za pravljenje slovačkog kulena, nadaleko poznatog specijaliteta, koristi se najkvalitetnije svinjsko meso od buta, karea i plećke.

    Posebno mesto među predjelima zauzimaju različite vrste pašteta: od guščije džigerice, od čvaraka, od fazana, riblja...



    Pihtije su se služile i na carskim dvorovima i nekada pravile najčešće od svežih svinjskih kožurica, mada se koriste i svinjski papci i meso i obavezno beli luk. Radi ukrasa, ali i ukusa kada se pihtije stegnu na njih se može staviti naseckanog peršuna i crvene aleve paprike.



    Ranije su topla predjela bila sastavni deo večere i služila se posle supe. Topla predjela se ipak mogu služiti za ručak, kad i hladna, ali u tom slučaju ona moraju biti iz kategorije "malih lakih predjela", kao što su paštete od lisnatog testa, štanglice, rolne, pituljice i slično. U Vojvodini se često kao topla predjela služe testa, ali se ona isto tako služe i kao glavna jela ili deserti.
    Poruku je izmenio silvia, 27.03.2012 u 09:12
    [SIGPIC][/SIGPIC] ...kada Vreme povuče nazad, nije ba lako ni ostati na svom mestu...

  3. #3
    nepogod(n)a Avatar od  streethorn

    Pol
    Žensko
    Član od
    04.12.2008.
    Aktivnost
    08.12.2009
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    2. sprat
    Godine
    51
    Poruke
    808
    Slike
    15

    13 Odgovor: Vojvođanska kuhinja

    Jela od testa

    Jela od testa su omiljena u Vojvodini, kako u Bačkoj, tako u Sremu i Banatu. mnogo testa u vojvođanskoj, vode poreklo iz nemačke i slovačke kuhinje. U osnovi postoje dve vrste testa - za trenutnu i kasniju upotrebu.




    Za kasniju upotrebu se prave: trganci, tarana, rezanci (za supe, ili kao dodatak paprikašima, gulašima...), flekice.





    Jedno od omiljenih jela su flekice s kupusom ili krautfleke (Krautfleckerl), za koje se u Sremu kaže "da se njima bolan leči", u gradovima se češće pripremaju flekice sa samlevenom šunkom (Die Schinkenfleckerl ), a pripremaju se i flekice s pavlakom.




    Nadaleko poznato jelo je testo, rezanci ili nasuvo sa krompirom, poznato pod nazivom grenadirmarš(Der Grenadiermarsch), nasuvo s amkom, sirom..., a tu su i šufnudle (Schupnudel), gomboce, tašci (Die Tasche), koji se služe slani sa zaprškom ili slatki, a posebno veliku zastupljenost imaju skoverci (palačinke) i gibančice.




    Svaki narod u Vojvodini ima nešto specifično. Tako je i kod testa, pa se na trpezi mogu naći brindzovi haluški, krpice, rusinski peljmeni, trganjci sa šunkom, stare vojvođanske knedle sa sirom, tarana s mlekom, bunjevačka tarana s "divenicom" ili razne vrste valjušaka.






    [SIGPIC][/SIGPIC] ...kada Vreme povuče nazad, nije ba lako ni ostati na svom mestu...

  4. #4
    nepogod(n)a Avatar od  streethorn

    Pol
    Žensko
    Član od
    04.12.2008.
    Aktivnost
    08.12.2009
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    2. sprat
    Godine
    51
    Poruke
    808
    Slike
    15

    13 Odgovor: Vojvođanska kuhinja

    Supe i čorbe


    Reč supa (Die Suppe) prihvaćena je od Nemaca, pa samim tim i samo jelo.

    Jedna od prepoznatljivijih vojvođanskih supa je svakako nedeljna supa, a sprema se od različitog mesa. Nekad je to morčija supa, a veoma često se pripremaju i pileća, juneća, teleća, ali i pačija, guščija, ćureća, od fazana, petla pa čak i golubova.



    U supu se stavljaju domaći rezanci, flekice za supu, derviš, a često se stavlja i tarana.

    Reč čorba je turskog porekla i znači - masna voda, koja se dobija kuvanjem mesa; a prihvaćena je od stanovništva južno od Save i Dunava.

    Zabeleženo je da su se od XIX veka spremale čorba od cibere - kiselica (cibera je sok od mekinja prelivenih vrelom vodom), kao i čorbe od pasulja, kropmira...

    Za pripremu čorbe koriste se različite vrste mesa, te u Vojvodini možete probati: jagnjeću čorbu, pileću čorbu, čorbu od fazana, kiselu čorbu od zeca, ljutu gulaš čorbu sa "čipetkama"...



    Kao jedne od najprepoznatljivijih su svakako bela pileća, paradajz čorba, ratarska čorba i riblja ili alaska čorba.

    Riblja ili alaska čorba se priprema od razne sitne ribe: šarančića, štuke i bele ribe (ako se pravi od veće ribe koriste se samo rep i glava) sa crnim lukom, peršunom, celerom, lovorom, biberom u zrnu i paprikom.


    [SIGPIC][/SIGPIC] ...kada Vreme povuče nazad, nije ba lako ni ostati na svom mestu...

  5. #5
    nepogod(n)a Avatar od  streethorn

    Pol
    Žensko
    Član od
    04.12.2008.
    Aktivnost
    08.12.2009
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    2. sprat
    Godine
    51
    Poruke
    808
    Slike
    15

    13 Odgovor: Vojvođanska kuhinja

    Rinfflajš


    U bukvalnom prevodu sa nemačkog (Rindfleisch) goveđe meso. To je meso koje je kuvano u supi, pa se onda izvadi, ohladi malo ili više i može se jesti sa sosom, renom ili senfom. U Vojvodini se pod rinflajšom smatra kuvano goveđe meso (ali i uopšte meso iz supe), kuvani krompir i sos - najčešće od paradajza, ali može biti od mirođije ili ljutog rena.



    Ssovima je u Vojvodini prethodila cicvara (mandara), napravljena od pšeničnog brašna uprženog na masti sa dodatkom soli i vode.

    U vojvođansku kuhinju sosovi su donešeni iz austrijske kuhinje, koja ih je preuzela od Francuza.



    Sosovi se uglavnom prave od proprženog brašna na masnoći, sa dodatkom zelene mirođije, kuvanog ili propasiranog paradajza, višanja, rena, belog luka, kiselih krastavaca ili paprika...
    [SIGPIC][/SIGPIC] ...kada Vreme povuče nazad, nije ba lako ni ostati na svom mestu...

  6. #6
    nepogod(n)a Avatar od  streethorn

    Pol
    Žensko
    Član od
    04.12.2008.
    Aktivnost
    08.12.2009
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    2. sprat
    Godine
    51
    Poruke
    808
    Slike
    15

    Odgovor: Vojvođanska kuhinja

    Glavno jelo



    U Vojvodini je svinjetina glavno meso za svakodnevne obroke, dinstana, pečena ili spremljena na paprikašu, a za praznike se najčešće služi pečena na ražnju. Pored svinjetine najčešće se koristi živinsko meso (pilići, guske, patke, ćurke), ali i junetina, jagnetina i ovčetina.

    Nedeljom se na trpezi često nalazi celo pečeno pile, ili pak pileći bataci, krmenadle ili svinjska rebra pečena u saftu ili pohovane šnicle od različitih vrsta mesa i fašir ili ćufte.

    Za posebne praznike se često pripremaju i posebne vrste mesa. Tako se za Božić često na stolu nađe i punjena guska, koja se peče sa belim lukom ispod krila i napunjena jabukama, a po želji i s nekoliko kestena, oraha ili suvih šljiva.

    Kao prilog mesu spremaju se različite vrste variva i cušpajzi: grašak, boranija, spanać, kelj, šargarepa, tikvica i đuveč.

    Veliku zastupljenost ima kropmir koji se sprema "u čakšire" (pečen u ljusci), pekarski, prženi, pire, restovani...

    Radnim danima na trpezi su i razna kuvana jela od mesa i povrća zajedno poput: gulaša, paprikaša, pasulja, punjenih paprika, sarmi, sarmica, slatkog ili kiselog kupusa, pilava, musake...



    Originalne "zelene" sarmice od vinove loze, vode poreklo iz grčke kuhinje, a kod nas su rasprostranjene još u nekoliko varijanti. Umesto listova vinove loze može se koristiti zelje ili ko voli ljuto, listovi rena; a od mesa podjednaka količina svinjskog i junećeg mesa. Uz sarmice se služi kiselo mleko ili pavlaka.

    Mađari su veoma rano smislili jedan od najinteresantnijih načina za čuvanje mesa. Komadi mesa su, zajedno sa raznim povrćem koje se u šatoru našlo, kuvani dok ne usahne i poslednji trag tečnosti. Mađari su vremenom to jelo toliko usavršili i od gulaša, kao jednog jela, napravili još tri:

    - Perklet - koji je u stvari jedna suvlja varijanta gulaša, gde se meso više uprži nego što se kuva
    - Paprikaš - kao varijanta gulaša koja se začinjava brašnom i velikom količinom pavlake
    - Tokanj - erdeljska varijanta nešto drugačije začinjenog gulaša, koji je nastao kao rezultat međusobnog uticaja mađarske i rumunske kuhinje.



    Sekelji gulaš (Szekelygulas)

    Ovo je zimsko tradicionalno jelo siromašnih slojeva.
    postoji više priča o tome kako je nastalo ovo poznato jelo, a ovo je jedna od njih:
    Jedne zimske večeri 1846. gradski beležnik u peštanskoj većnici Imre Sekelji je svaki dan dolazio u mali restoran "Muzički sat" na ručak. Jednog dana došao je kasno te je osoblje, u nedostatku jela sa menija, sakupilo sve restlove: nešto malo kiselog kupusa i par kašika paprikaša od svinjskog mesa. Preko svega su prelili kiselu pavlaku. sa strahom da ne ostanu bez tako dobrog gosta, bojažljivo su izneli jelo pred Sekeljija. Na opšte iznenađenje on je sve pojeo u slast i tražio da mu i narednih dana spreme isto jelo. Kuvar i vlasnik su probali svoj "specijalitet" i oduševili se koliko je ova kombinacija ukusna. Ubrzo su je uvrstili u meni. Tako je ispalo da je prepoznatljivo mađarsko jelo samo posledica slučaja.

    Kao jedno od brzih i veoma raširenih jela u Vojvodini je svakako i "bećar" paprikaš. Iskusne bunjevačke kuvarice pripremaju "ćoravi" paprikaš, jelo bez mesa koje se kuvalo preko nedelje, i uz koje se služi salata od kupusa i sos od jabuka.



    Iz brojnih reka, jezera i ribnjaka na jelovnik stižu slatkovodne ribe: šaran, som, smuđ, karaš. na vojvošanskoj trpezi svoje mesto su našli: različite riblje čorbe i paprikaši, kao i pečena riba.

    U Vojvodini se može probati: paprikaš od šarana ili soma, šaran na apatinski način, somovina s kiselim kupusom, kečiga na sremački način, štuka u mundiru, vojvođanski pečeni karaš, smuđ s amslacem i krompirom, đuveč od somovine, somovske glave u belom vinu i mnoga druga jela.

    Jedno od prepoznatljivih jela je pijani šaran. Zašto pijani? Zato što se očišćeni šaran peče sa unapred pripremljenim prelivom od sitno iseckanog belog luka i peršuna, narendane šargarepe i začina, a potom i belog vina.

    [SIGPIC][/SIGPIC] ...kada Vreme povuče nazad, nije ba lako ni ostati na svom mestu...

  7. #7
    nepogod(n)a Avatar od  streethorn

    Pol
    Žensko
    Član od
    04.12.2008.
    Aktivnost
    08.12.2009
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    2. sprat
    Godine
    51
    Poruke
    808
    Slike
    15

    Odgovor: Vojvođanska kuhinja

    Lovački specijaliteti


    Lovački specijaliteti više nisu rašireni kao nekada, kada je lov bio važan kao stavr od prestiža i kada se na vlastelinskim imanjima održavao organizovani lov. No, pojedina jela su sačuvana poput najboljih trofeja.

    Visoka divljač je budila posebno poštovanje, zbog lepote i potrebne velike veštine da se ulovi. Stvar prestiža su bile raskošne lovačke večere i jela od divljači koji su svedočili o velikom zančaju lovstva kroz vekove.


    Gotovo viteška pravila lovstva nalažu da o umeću lovaca trajno svedoče trofeji, a uspeh lova iskazuje se kuvarskim umećem, gozbom za učesnike lova, jednim od tipičnih muških druženja.

    Mesu od divljači odgovara slatkoća. Zato se najčešće uz jela od divljači poslužuju brusnice slatko - kiselog ukusa, dok u srnećem gulašu suve, blago slatke šljive idealno zaokružuju ukus tog rafiniranog jela.


    Kada se pripremaju lovački specijaliteti pričaju se lovačke dogodovštine...Na trpezi mogu naći: srnetina, zečetina, divlja svinja, fazan, prepelice, jarebice, divlje patke...

    Na području Vojvodine mogu se probati: srneći paprikaš pripremljen sa crvenim vinom, gulaš od divlje svinje sa belim vinom i domaćim dimljenim kobasicama, jarebice punjene guščijom džigericom, divlje patke u sosu od pavlake, fazana u crvenom vinu, prepelice na kiselom kupusu ili lovačke šnicle na vojvođanski način.


    [SIGPIC][/SIGPIC] ...kada Vreme povuče nazad, nije ba lako ni ostati na svom mestu...

  8. #8
    nepogod(n)a Avatar od  streethorn

    Pol
    Žensko
    Član od
    04.12.2008.
    Aktivnost
    08.12.2009
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    2. sprat
    Godine
    51
    Poruke
    808
    Slike
    15

    13 Odgovor: Vojvođanska kuhinja

    Hleb



    Domaći hleb je sastavni deo porodičnog života. Izgubiti smisao za hleb znači izgubiti vetu sa suštinom. Jer, hleb nam je suština. U njega se kunemo - "Leba mi!", njime proklinjemo - "Lebac ti se ogadio!", on nam je pravilo - "Ko tebe kamenom, ti njega hlebom.", zbog njega se iseljavamo - "Trbuhom za kruhom", a kad nas pritisnu nevolje i ucene, njime se branimo kao poslednjim utočištem, govoreći: "E, neću vala, pristati na to, pa makar suva leba jeo!"



    Hleb (hljeb, kruh, kruv, leb, lebac) je vrsta hrane koja se najčešće pravi pečenjem testa čiji su osnovni sastojci brašno i voda. U početku se hleb pravio bez kvasca, ali već u Starom veku, kod Egipćana, koristi se kvasac, kao i različite vrste brašna (meko i tvrdo). Hleb se pravi od brašna različitih žitarica (pšenica, raž, ovas, ječam...).



    U Vojvodini se i danas često sprema domaći vojvođanski hleb, koji se rado služi uz sve obroke, a često se jede i samo hleba i masti sa alevom paprikom, odnosno hleba i pekmeza. Ovaj hleb se priprema od pšeničnog belog brašna, a pored njega priprema se i crni domaći, mešani ražani, polubeli hleb...



    Uz hleb se na trpezi mogu naći vojvođanska pogača - pletenica, lepinja, zemičke - kajzerice, pekarske kifle, kiflice sa sirom ili šunkom, pogačice s čvarcima od dizanog testa, pogačice sa sirom, slane štanglice sa kimom, rusinske piroške...
    [SIGPIC][/SIGPIC] ...kada Vreme povuče nazad, nije ba lako ni ostati na svom mestu...

  9. #9
    nepogod(n)a Avatar od  streethorn

    Pol
    Žensko
    Član od
    04.12.2008.
    Aktivnost
    08.12.2009
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    2. sprat
    Godine
    51
    Poruke
    808
    Slike
    15

    13 Odgovor: Vojvođanska kuhinja

    Kolači i slatkiši


    Kao poslastica od vajkada su u Vojvodini pravljene razne štrudle, gibanice, krofne, rezanci s makom, gomboce, tašci s pekmezom, kuglofi, milhbrot, koh...

    Kolači su pripremani od belog brašna. Pravljenej kolača ima dugu tradiciju i spremani su za razne prilike. Postojali su veliki kolač i mali kolač ili buhtla, pleteni kolač, svatovski kolač, golubiji kolač, kolač s makom, orasima i sirom.

    Kao posebna specifičnost u Vojvodini se spremaju kolači od kvasnog testa, od kojih se posebno izdvajaju štrudle, preuzete iz nemačke kuhinje. Nadaleko je poznata po svom jedinstvenom ukusu i načinu pripreme štrudla makovnjača čija priprema iziskuje posebne uslove. Koriste se specijalni avani za tucanje maka, u koji se udari 365 puta, a to rade samo muškarci. Mak se stavlja u tanku opnu testa i dodaju mu se grožđice i pavlaka. Prostorija u kojoj se sprema makovnjača ne sme biti izložena promaji, niti se u nju sme ulaziti tokom pripreme. Spravljaju se samo velike porcije. Pored makovnjače pravi se štrudla sa sirom, orasima, višnjama i suvim grožđem.

    Od dizanog testa veoma omiljene posebno kod dece su krofne, posute sitnim šećerom ili pekmezom od kajsija. Takođe, veoma često se pripremaju i kolači od tegljenih kora - gibanice, koje mogu biti sa sirom, višnjama, jabukama, grizom, a jedna od najpoznatijih je svakako bundevara ili ludajnjača.
    U zimskim danima na trpezi se često nalaze salčići, koji se prave od lisnatog testa, pinjeni su domaćim pekmezom i posuti sitnim šećerom.

    Prave se često i tzv. lenje pite sa jabukama, višnjama, makom... U nasleđe od nemačkog stanovništva ostala je i priprema kuglofa. Kuglof je jedinstven, stari kolač vojvođanskih krajeva, poreklom iz nemačke kuhinje. Spravljale su ga naše bake i bio je neazaobilazan artikal na svakoj porodičnoj nedeljnoj trpezi. Danas su Sremski Karlovci postali prepoznatljivi i po ovom kolaču, tako da ga brojni turisti, koji dolaze u Karlovce konzumiraju i kupuju "za poneti".


    Jedan od slatkiša pogodan za brzu pripremu, a nekada spreman i kao zasebno jelo za užinu su pohovane jabuke ili jabuke u šlafroku, koje se služe posute mešavinom sitnog šećera i ili ko voli može ih preliti otopljenom čokoladom.

    Ako nije bilo kolača služio se kitnikez (pripremljen od dunja i oraha), razni kompoti, suve šljive, orasi i med.


    Rigojanči (Rigojancsi) je poslastica od piškota sa čokoladnim prelivom i konjakom, s početka 20. veka. Krajem 19. veka u celoj Evropi veliku senzaciju je napravila ljubavna avantura čuvenog mađarskog violiniste - primaša romskog porekla Rigo Jančija i francuske kneginje Šemi.
    Rigo Janči je rođen u Mađarskoj i potiče iz porodice romskih muzičara. Kao dete svirao je violinu, a kasnije osnovao svoj orkestar sa kojim je obišao svet. 1895. gostovao je u jednom otmenom francuskom restoranu, gde je tom prigodom večerao francuski knez Šime sa svojom lepom suprugom. Mladu ženu oduševila je pesma tamburaša, tako da je počela češće da dolazi u taj restoran. Posle izvesnog vremena izgleda da joj se svidelo i nešto više od muzike. I, Kako to biva, ubrzo je izbio skandal. Ona je ostavila muža i dvoje dece i pobegla iz Pariza u Mađarsku, zajedno sa Rigo Jančijem.
    Darivala mu je verenički prsten basnoslovne vrednosti. Posle nekoliko godina, kada se stišala bura u krugovima elite u Budimpešti i Mađarskoj, srećni par se inkognito vratio u Budimpeštu. U poslastičarnici gde su seli da popiju kafu i pojedu kolač, violinista je želeći da se udvori svojoj supruzi, zatražio od kuvara restorana da napravi kolač po meri njegove drage. Romantični violinista je tražio da bude i bela, kao put njegove voljene, ali i da bude tamna, kao njena kosa. Slatkiš, međutim, ipak nosi ime poznatog primaša, koji je poreklom iz današnje Banje Kanjiže. Ljubav nije trajala dugo, kako došla, tako i otišla. Ali, ostao je čuveni desert, koji se i danas ubraja u najomiljenije svetske deserte.


    Veliki je broj sitnih kolača koji se spremaju: damen kapric, žerbo kocke, puslice, vanilice, gurabije, oblatne, krempita, princes krofne, medenjaci, bele kiflice...
    [SIGPIC][/SIGPIC] ...kada Vreme povuče nazad, nije ba lako ni ostati na svom mestu...

  10. #10
    nepogod(n)a Avatar od  streethorn

    Pol
    Žensko
    Član od
    04.12.2008.
    Aktivnost
    08.12.2009
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    2. sprat
    Godine
    51
    Poruke
    808
    Slike
    15

    Odgovor: Vojvođanska kuhinja

    Torte razne sorte


    Na vojvođanskoj trpezi svoje mesto nalaze brojne torte, koje su na nju stigle iz Nemačke, Austrije, Mađarske, Srbije ili neznano odakle. Domaćice se često odlučuju za: Doboš, Zaher, Vasinu, Lincer, Puslu, Pišinger tortu ili Srneća leđa.

    Mnoge od ovih torti sa sobom nose interesantne priče:



    Jožef Doboš (1847-1924) veoma se ponosio činjenicom da mu je prededa bio šef kuhinje kod gofova Rakošija. On sam je bio veoma sposoban i višestruko nadaren čovek - ostavio je za sobom više knjiga i nekoliko tehnićkih izuma, a postao je poznat po svojoj prodavnici u Budimpešti u kojoj je u svakom trenutku bilo 60 vrsta sireva i po 22 vrste šampanjca, a bio je u stanju da dobavi svaki delikates ili začin sa bilo kojeg kraja zemljine kugle. U toj prodavnici je 1887. izmislio Doboš tortu koja se prema njegovom receptu priprema i danas.

    Najslađa atrakcija Beča i ikona njegovih kafea Zaher torta stara je 177 godina, a i dalje je omiljena poslastica širom sveta, pa tako i u Vojvodini gde je doneta iz austrougarskle kuhinje . Brojne imitacije recepta postoje, ali je original strogo čuvana tajna.



    Priča o Saher torti počinje 1832. kada je austrijski državni kancelar, knez Meternih, izdao nalog posluzi da za njegove visoke goste spremi novi desert. kako je glavni kuvar bio bolestan, zadatak je pripao 16 - godišnjem šegrtu Francu Zaheru. Rezultat je bila gorko - slatka čokoladna poslastica, danas nadaleko poznata Zaher torta. Franc Zaher je posle mnogo godina provedenih kod grofa Esterhazija otvorio prodavnicu delikatesne robe i ponudio svoju čokoladnu tortu. Ona je ubrzo postala omiljena i izrasla u simbol grada, a potom je krenula u osvajanje sveta.



    Ugledan, stasit i uvek elegantan, gospodin Vasa, dugo je odolevao uzdasima i neodoljivim pogledima brojnih udavača, sve do svoje 41. godine. Ali, 1908. je najzad odlučio da prekine s veselim momačkim životom i oženio se. Gospodin Vasa je bio presrećan kada je saznao da će uskoro postati otac. Ali nije sve pošlo kako treba pa je on svoju dragu odveo u Beč kod čuvenih doktora. Vasina tašta, beskrajno zahvalna zetu što je svojim insistiranjem za odlazak u Beč spasao život njenoj kćeri i unučetu, želela je da mu se na poseban način oduži: osim bogatog ručka, mladu porodicu je po povratku očekivala i jedna nova, posebno ukusna torta koja je dobila naziv Vasina torta, a u mnogim našim domaćinstvima se i danas priprema.
    [SIGPIC][/SIGPIC] ...kada Vreme povuče nazad, nije ba lako ni ostati na svom mestu...

Strana 1 od 4 123 ... PoslednjaPoslednja

LinkBacks (?)

  1. 02.04.2013, 09:11

Slične teme

  1. Najlepša Vojvođanska pesma
    Autor Nostromo u forumu Vojvođanski bircuz
    Odgovora: 218
    Poslednja poruka: 19.09.2013, 22:53

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •