Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

[nenad.bds]

Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

To su one crkve po čijim tornjevima - zvonicima se orijentišemo u ovoj ravnici.

Te su crkve naša baština, a ne samo bogomolje. Spomenici vremena, naših dolazaka i odlazaka, opstajanja.

Najveći broj tih naših hramova - svih konfesija - izgradjen je od sredine XVIII veka (kad su se Turci povukli posle Karlovačkog mira 1692. i kad su se stekli ekonomski uslovi, a posebno kad je srpski živalj na ovim prostorima ekonomski ojačao) do prvih decenija XX veka.

Mi, laici, uobičajeno ih svrstavamo u barokne gradjevine, iako one nisu gradjene samo u tom stilu. Uz barok (prvi stil u srpskoj pravoslavnoj crkvenoj arhitekturi i umetnosti posle podražavanja stilova srednjevekovne Srpske države) tu su, u manje ili više čistim oblicima neoklasicizam, rokoko, pa i stil secesije, a kod hramova drugih konfesija i neoromanički ili neogotski stil.

U popisima hramova kategorisanih kao objekti 'od izuzetnog značaja' i 'velikog značaja' za kulturnu baštinu ima oko 200 crkava u Vojvodini. Najveći broj je iz perioda koji je u naslovu ove teme. Pripadaju raznim konfesijama, ali je najveći broj očuvanih medju srpskim crkvama.

Ne očekujem da će se u ovoj temi naći predstavljeni samo hramovi stručno kategorisani kao oni od 'izuzetnog' i 'velikog' značaja, već i svi oni koji su prepoznatljivo obeležje nekog mesta i svog vremena; vrednosti u našim sećanjima i emocijama.

Jako dobro bi bilo da se o crkvama o kojima pišete nadju i osnovni podaci o vremenu izgradnje, graditeljima, slikarima koji su ih živopisali ...

O nekoliko crkava bilo je reči na temi 'Hram (crkva) u mom mestu'. I kad se radi o istim crkvama, ne smata da se pojave i dva puta.

''Barok se pojavio kod Srba u prvim decenijama XVIII veka na teritoriji današnje Vojvodine, i vreme kad su krajevi bivše južne Ugarske, naseljeni srpskim stanovništvom, pali pod vlast Austrije, u kojoj je barok tada u punoj zrelosti. Napuštanje tradicije i prihvatanje baroknog stila bilo je u srpskoj umetnosti prihvaćeno znatnim otporom naroda i crkve. Zagovornici novog stila bili su građani-starosedeoci, trgovci i zanatlije koji su tu stvorili nekoliko jakih ekonomskih uporišta (Budim, Ostrog, Sent-Andrija, Segedin i dr. ). Taj imućni sloj je uticao na crkvu, konzervativnu i opreznu prema svemu što nosi obeležje zapadnjaštva i katolicizma.'' (sa Interneta)
'

''KAKO JE PREOVLADAO BAROK

Barok je na našim prostorima ovladao od sredine XVIII veka. ... Razlog je bio u tome što su barokne crkve, shvaćene kao jednobrodne, zasvedene bazilike bez kubeta, srećno rešavale problem prostora jer su mogle primiti vrlo mnogo sveta. One nisu tražile velikih novčanih sredstava , onako proste i jednostavne, građene opekom i lišene raskošnih ukrasa. I najposle, njih su mogli dizati i obični zidari, bez obzira na nacionalnost i veru; Srba arhitekata je bilo malo, i trebalo ih je skuplje platiti. ...''
Nije bez značaja da su naručioci ''koji su dolazili iz kruga svetovnjaka, na prvom mestu oficiri i državni činovnici gradjanskog reda, želeli da građevine za koje su davali novac, liče na one koje su videli u svetu. Najposle, strane majstore i barok propagisala je i državna (austrijska) vlast, koja je katkad pomagala zidanje crkava, naročito u Šajkaškoj.'' ( Odlomci iz dela 'Srpska umetnost u Vojvodini' Milana Kašanina, 1927. preuzeti iz 'Enciklopedije Novog Sada, sveska 3, str. 133)

[nenad.bds]

ХРАМ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА – САБОРНА ЦРКВА
НОВИ САД

Саборна црква Нови Сад

Saborna crkva Novi Sad

''Репрезентативан храм Св. Георгија саграђен је између 1734. и 1740. Приликом бомбардовања 1849. порушен је торањ и обрушене фасаде, због чега је обновљен 1851–53, према нешто измењеном пројекту пештанског архитекте Густава Шаибе. Обимним радовима, од 1902. до 1905, руководио је архитекта и предузимач Михаило Харминц из Будимпеште. Иконостас Јована Клајића, из времена градње, пренет је у цркву Св. Духа на Ченеју, јер је осликавање новог поверено Паји Јовановићу. За израду зидних слика ангажован је Стеван Алексић. И поред ових измена новосадска саборна црква је задржала оригиналну концепцију простора и првобитно компоновање архитектонских маса. Једнобродне је основе са трочланом олтарском апсидом и високим необарокним звоником, који доминира западним прочељем. Фасаде су рашчлањене по вертикали пиластрима са богато орнаментисаним капителима. Хоризонтална подела је постигнута високим соклом и степенасто профилисаним кровним венцем.

Саборна црква Нови Сад

Главни портал надвисује троугласти тимпанон. Монофоре, декоратовно оперважене, завршавају се хоризонталном архиволтом са лучно спуштеним крајевима. Полихромни зидови и витражи потенцирају раскош унутрашњег простора. Опсежни конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури трају од 2000.'' (Извор: Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиту споменика културе РС, 1998.)

Саборна црква Нови Сад

Црква је споменик културе од великог значаја.

''САБОРНА ЦРКВА, централни новосадски православни храм у улици Николе Пашића 2. Има право да носи обележје "саборни", јер је овде седиште Бачке епископије, као што се и храм у Сремским Карловцима као седишту Сремске епархије назива Саборна црква. Овдашњи саборни храм саграђен је око 1740, у време патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте и епископа бачког Висариона Павловића. Посвећен је св. великомученику Георгију и слава му је на Ђурђевдан 6. маја.

Традиционална православна оријентација храма истокзапад, при чему је олтар окренут према истоку, постављена је на правац некадашње Ћурчијске улице, видљива је већ на плану града из 1745. Тај положај црква је, и после свих преправки и обнова, задржала до данас.

Постојала је раније мања црква
У време Петроварадинског Шанца православна парохија основана је између 1694. и 1702, а већ 1707. ово место је постало седиште српског епископа. Морао је тада постојати и саборни храм, али о томе нема података. Најстарији досад познати помен овог храма потиче из 1720, и то је свакако била најстарија богомоља у граду на Дунаву. Она је, по запису, била мала, скромна и грађена од трошног материјала.
Уклоњена је, уз благослов предузимљивог владике Висариона, који је несумњиво заслужан за изградњу нове цркве. По документу из 1734, нова црква грађека је каменом и циглом, а слична је базилици, са високим торњем. Наводи се да су мајстори градитељи били Теодор Коста и Никола Крапић из Ланге (из данашње Румуније). Црква је вероватно била завршена пре 1741.

Тролисно решење апсиде По писању Донке Стаичић, тада успостављени грађевински корпус, у смислу основиих габарита, са не тако често виђеним тролисним решењем апсидалног зида (задњег полукружиог дела цркве), до данас је сачуван.

Миогобројиа знамења и вредности у храму потичу из новијег времена, многе су старе утвари нестале и пропале, а на Архијерејском трону и у олтару налази се грб Епархије бачке из 1741. године.

Саборна црква Нови Сад

Архијерејски трон са епархијским грбом из 1741.

Порушен торањ у бомбардовању
У бомбардовању са Тврђаве 12. јуна 1849, поред миогих кућа, рушене су и цркве. На Саборној цркви је тада срушен торањ, а од пожара су оштећени и други делови. Храм је био, како су записали савременици, заиста у јадном стању, остао је и без звона, а од рушења торња страдао је делом и кров. Торањ је срушен и на Алмашкој цркви, оштећена је и Успенска црква, а Николајевска је изгорела, као и Јовановска.
По окончању Буне, септембра 1849, састао се Црквени одбор и одлучио да се хитним оправкама цркве што пре покрију и пре зиме обезбеде од даљег пропадања. И бачки жупан Исидор Николић је октобра наложио Одбору да се "све мора најнужније припремити, како би се цркве пре зиме под кров довеле".

Обнова Саборног храма
Угледни грађани Павле Јанковић, Георгије Андрејевић, Јован Полит, Исидор Николић и Антон Трифковић били су од Црквеног одбора задужени да се старају о обнови Саборне цркве. Ангажован је архитекта Густав Шаиба који је израдио планове за те обимне радове. Одбор је захтевао да се уместо "дугуљастог" постави торањ са куполом, да се храм "бакром покрије", а "јабука и крст да се здраво позлате".

Саборна црква Нови Сад

На десној слици је детаљ северне певнице са сликом Паје Јовановића 'Свети Сава мири завађену браћу'.


Крунисање Стефана Провенчаног (такође слика П. Јовановића) је изнад јужне певнице.

Saborna crkva Novi Sad

Св. Сава мири завађену браћу - изнад северне певнице.


Певнички сто

Градитељи су добили задатак и да "подзвонару затворе", а њен кров да се са црквеним кровом тако формира да једио здање чини. Крупан захват је био да се "хор сасвим поузи и унутри повуче за око четири метра", отворен је још један пар прозора, чиме је добијен визуелио већи, добро осветљен простор у наосу.

Радови су споро текли, јер се продужило лицитирање извођача. Шлосерски посао добио је Лазар Шимић, а вајарски Антон Кверфелд. Израда бакарне куполе звоника поверена је Јовану Капдеморту,а дрвену грађу за кров и куполу звоника радио је цимерман Стеван Новак. Зидар је био Андре Хонер, а кад је он умро у току градње, послове је наставио Георгије Дада.

Саборна црква Нови Сад

Изглед пред крај XIX века.

Обнове новосадских цркава су завршене 1852, а на Саборној су се радови отегли, те је владика бачки Платон Атанацковић морао да упозори да храм није до краја "репариран изнутра", па није могла да се држи служба. Грађевински посао на цркви је завршен јула 1853. Иконостас је тада осликао сликар из Турије Јован Клајић, сарадник новосадског сликара Павла Симића.

Нова обнова почетком XX века
Временом је Саборна црква оронула, па је Црквени одбор 1902. закључио да је неопходна генерална обнова. Цео кров је морао бити порушен и наново изидан, а и ентеријер је био руиниран.

Саборна црква Нови Сад

Изглед непосредно пре обнове 1905. у време градње Владичанског двора, чије се зидање види на слици.

Одабрани су планови Михајла Милана Харминца, Словака из Кулпина, чији је предрачун износио 83 хиљаде круна. Конкурисао је био и Момчило Тапавица, олимпијац и потоњи градитељ зграде Матице српске, али његове замисли нису прихваћене, јер је предлагао да се гради нови храм. За главне извођаче су ангажовани Милан Зарић и Лајош Фазекаш.

Радови су трајали од 1903. до 1905. Поправљен је звоник и изидан нови свод. Унутрашњост храма је са новим мобилијаром и иконостасом, зидним сликама и витражима на прозорима, потпуно измењена. Набављена су и нова звона, израду великог звона финансирао је велепоседник Лаза Дунђерски. Многи новосадски грађани су се уписали међу ктиторе појединих сегмената у храму.

Нови иконостас Паје Јовановића
Стари иконостас Јована Клајића је премештен у цркву на Ченеју, а нови је израдио чувени српски сликар Паја Јовановић. Његово дело су 33 иконе на иконостасу и историјске слике изнад обе певнице: Крунисање Стевана Првовенчаног и Свети Сава мири завађену браћу, Вукана и Стевана, као и иконе на троновима, Богородичином и Архијерејском.

Saborna crkva Novi Sad

Saborna crkva Novi Sad

На десној слици је Свети Георгије са копљем.

Saborna crkva Novi Sad

Саборна црква Нови Сад

Иконе на зидовима израдио је Стеван Алексић: у лунети западног зида, Свевидеће око Божије на своду изнад хора, Саваот у слави небеској, окружен аиђелима на своду наоса, где се налазе и четири лика јеванђелиста, Свети Дух у виду голуба, на своду изнад солеје. Витраже на прозорима урадио је Имре Желер из Будимпеште, по нацртима Паје Јовановића.

Посебну вредност представља часна трапеза у олтару од ружичастог мермера, а од утвари: извезена и исликана плаштаница, филигрански крстови, дарохранилница, свећњаци, сасуде, рипиде и чираци, кандила, а пажњу привлаче и освештани предмети, као што су целиваонице, крстионице, кивоти, Христов гроб, барјаци.

Саборна црква Нови Сад

На десној слици је Богородичин трон.

Импресиван изглед унутрашњости храма
Обновљени храм је остављао дубок утисак на све Новосађане и посетиоце са стране. О томе је прота Вељко Милосављевић записао: "Свако ко се сећа дугогодишње унутрашњости Саборне цркве, не само скромне него управо неугледне, биће пријатно изненађен . У цркви је данас све ново од таванице до пода: и молерај и превлака зидова, и прозори, и иконостас, и намештај, и иконе... И све је лепо и скупоцено. Новосадска Саборна црква је данас једна од најлепше украшених цркава у Српству".

ЗВОНА САБОРНЕ ЦРКВЕ
Стара звона на Саборној цркви однесена су у звоноливницу у Будимпешти и претопљена у четири нова која је владика Митрофан Шевић 21. априла 1904. осветио. Аустроугарске власти су у време I светског рата, да бронзу искористе за топове и муницију, однеле три већа звона, а оставиле само мало.
Нова звона су освећена и постављена 15. јуна 1930. Велико звоно тешко 2.750 кг даровали су синови Лазе и Софије Дунђерски Ђока и др Гедеон, као спомен на звоно које су 1904. родитељи дали да се излије.

Друго звоно тешко 1750 кг подигла је Српска православна црквена општина, са жељом да оно "звонким гласом учини благоверие хришћане спремним на молитву и брзима на свако добро дело". Црквена општина је треће звоно од 750 кг подигла "да гласом својим подстакне благоверне хришћане к славослављу Божијем и к испуњавању његових светих заповеди". На четвртом звону од 360 кг исписано је да га је у част светог великомученика победоносца и чудотворца Георгија, за владе краља Александра I, Црквена огаптина подигла "да се на глас звоњења његова, утоле, утишају и престану сви ветрови силни, буре, громови,. муње и све непогоде".
Звона је осветио владика др Иринеј Ћирић, уз завет да њихови звуци "разносе и чувају успомену на славну прошлост Српске Атине".

Звона је салио Антун Блазина из Загреба. Тонове звона компоновао је игуман ковиљски Дамаскин Давидовић, који је био школован музиколог. Звук звона је изванредно укомпоновао, тако да је он складан и хармоничан , те делује импозантно и свечано. (Из Енциклопедије Новог Сада)


''ЗНАМЕЊА ПРОШЛОСТИ У САБОРНОМ ХРАМУ
(Из прилога проте ставрофора Војислава Стоје у Свескама за историју Новог Сада, свеска 4, 1993.)

Новосадски саборни храм, посвећен св. великомученику Георгију (Ђурђевдан - 23. IV/6. V), саграђен је у барокном стилу око 1740. за време владавине царице Марије Терезије, под патријархом Арсенијем IV Јовановићем и епископом Висарионом Павловићем. Изгорео је 1840. у бомбардовању са Петроварадинске тврђаве којом приликом је од 2800 кућа у Новом Саду остало једва 800. Храм је морао бити заиста у јадном стању, јер је обнова трајала од 1860. до 1880. године.
Тада је иконостас осликао Јован Клајић (1818-1888.), сарадник новосадског сликара Павла Симића. Ове иконе са иконостаса после друге обнове храма пренете су у цркву на Ченеју.

Храм су обнављали врсни мајстори и уметници
Од 1903. до 1905, за време епископа Митрофана Шевића, извршена је друга генерална обнова Саборне цркве. Том приликом приступило се потпуној измени спољног и унутрашњег изгледа храма. Спољни радови изведени су према нацртима и под надзором инжењера архитекте Михаила Милана Харминца, родом из Кулпина, Словака по народности, који је тада живео у Будимпешти, а касније у Братислави, где је и умро у дубокој старости.

Тридесет три иконе на иконостасу, затим историјске слике изнад обе певнице; Крунисање Стефана Првовенчаног и Свети Сава мири завађену браћу Вукана и Стефана, и две велике иконе на троновима - богородичном и архијерејском, све уље на платну, радио је 1905. академски сликар Паја Јовановић, као и Распеће на врху иконостаса (уљаном бојом на лиму). Зидна декорација - орнаментика такође је рађена под надзором Паје Јовановића.

Саборна црква Нови Сад

Saborna crkva Novi Sad

Свод је осликао Стеван Алексић.

Иконе на зидовима: Мојсије са четири пророка на облацима - у лунети западног зида повише хора; елиптичну композицију - Свекидеће око Божије на своду изнад хора; Саваот у слави небеској окружен ликовима аиђелским, на своду централног дела наоса, где су распоређене четири иконе јеванђелиста, које је заједно са иконом на своду изнад солеје – Свети Дух у виду голуба, радио академски сликар Стеван Алексић.

Полихромне витраже на прозорима у боји, по нацртима Паје Јовановића, израдио је Имре Желер из Будимпеште.

О генералној обнови храма из 1905. сведочи мермерна плоча на северној стени припрате:

Saborna crkva Novi Sad

Плоча о обнови 1905.

Посебна вредност – часна трапеза
Врло импресивна и естетски интересантна је часна трапеза у отлару од ружичастог мермера, рађена по нацрту Паје Јовановића, на четири стуба са ла вовским шапама клесаним и уметнички обрађеним (симболишу четири јеванђелиста). У средини постоља уклесан је грб Епархије из 1741, а црквенословенским писменима написано: „Во славу триипостаснаго божества Оца и Сина и Свјатаго Духа в чест свјатаго великомученика Георгија".

На ободу постоља око целе трапезе уклесана су истим писменима речи: „МИТРОфАН ШЕВИЧ Б. М. [ божијом милошћу ] православниј сербскиј епископ Бачкиј воздвиже иждивенијем својим трапезу сију и освјатисја јакоже и обновљениј вес храм сеј архијерејскоју рукоју јего года 1905. месеца маја 23."

Саборна црква Нови Сад

Saborna crkva Novi Sad

Записи са четири звона
На торњу храма налазе се четири звона: мало, средње, акатисно и велико. Текст изливен на звонима гласи:

Мало звоно: „У славу великолепнога свесветога имена Божјег, а у част и успомену светога славнога великомученика и победоносца и чудотворца ГЕОРГИЈА, за владе ЊЕГОВА ВЕЛИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА ПРВОГ КРАЉА ЈУГОСЛАВИЈЕ, СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА подиже ово звоно 1930. године да се на глас звоњења његова утоле, утишају и престану сви ветрови силни, буре, громови и муње и све непогоде. Салио А. Блазина, Загреб."

Уз Цркву је Владичански двор - седиште Епархије бачке.
Saborna crkva Novi Sad

Средње звоно: „У славу великолепнога и свесветога имена Божјега, а у част и успомену светога, славнога великомученика чудотворца ГЕОРГИЈА, за владе ЊЕГОВА ВЕЛИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА КРАЉА ЈУЖНОСЛОВЕНСКОГА, СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА НОВОСАДСКА подиже звоно ово 1930. године да гласом својим потстакне благоверне хришћане к славословљу Божјему и к испуњавању Његових заповести. Салио Антун Блазина, Загреб."

Акатисно велико звоно: „У славу великолепнога и свесветога имена Божјега, а у част и успомену светога, славонога великомученика, победоносца и чудотворца ГЕОРГИЈА, за време владе ЊЕГОВА ВЕЛИЧАИСТВА АЛЕКСАНДРА ПРВОГА КРАЉА ЈУЖНОСЛОВЕНСКОГА, СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА НОВОСАДСКА, подиже звоно ово 1930. године да звонким гласом учини благодатне хришћане спремнима на молитву и брзима на свако добро дело. Салио А. Блазина, Загреб 1930. г."

Највеће звоно: „Велико звоно нестало за време светскога рата које су даровали 1905. године у славу Божју и светога великомученика и победоносца ГЕОРГИЈА, свога крсног имена ЛАЗАР ДУНЂЕРСКИ, индустријалац, великопоседник србобрански, новосадски, чибски, кулпински, новобечејски, Хајдучице, Гаревца и Крушкова поља и СОфИЈА ДУНЂЕРСКИ рођ. ГЕОРГИЈЕВИЋ замењују новим звоном њихови синови ЂОКА и ДР ГЕДЕОН ДУНЂЕРСКИ године 1930."

Епархијски грб изнад западних (бочних) врата Владичанског двора.

ГРОБОВИ У СВ. ХРАМУ И ПОРТИ
"У храму под солејом сахрањени су епископи бачки: Гедеон Петровић, Георгије Хранислав и Василијан Петровић, а у крипти под олгаром: Митрофан Шевић, др Иринеј Ђирић и Никанор Иличић.

Saborna crkva Novi Sad

Саборна црква Нови Сад

Плоча на спољном источном зиду. Улаз у крипту није видљив.

Гробница под солејом нема улаза-отвора, зазидана је и у њој се неће више сахрањивата. Улаз је био под амвоном. Крипта под олтаром направљена је, назидана приликом генералне обнове храма 1903-1905, за време епископа Митрофана Шевића. Веома је пространа и угледна. Може примити и до 20 сандука, а намењена је за будуће умрле епископе бачке. Улаз у крипту је споља на источној страни, где се налази и плоча са именима епископа који су ту сахрањени.

На јужној страни храма у порта, наспрам врата, налази се на земљи ружичаста мермерна плоча са текстом:
„Под плочом овом вечни сан борави
САВА плем. ВУКОВИЋ од Берегсова
први основатељ новосадске српске гимназије
рођен 1737 - умро 1810.
благодарни праунук Димитрије Миџа Поповић
актуар патроната гимназијског - 1890."

Saborna crkva Novi Sad

У порта на западној страни налази се гробница Стевана Николића. Плоча је на земљи, а камени споменик-крст наслоњен је ћа матачку зграду Црквеке општане, и има следећи текст:
„На вјеки незаборавном другу својему
СТЕФАНУ НИКОЛИЧУ
гражд. новосадскому, пожившемублагочесгао 65 л.
печална и вјерна супруга јего Софија
Споменж сеј постави 1846. л."

Saborna crkva Novi Sad

У порти на јужној страни, наспрам олтара, налази се велики мермерни крст који је раније био пред Владичанским двором на главној улици, на коме пише: на западној страни - „Крст оправљен трошком Марије удове Трандафил 1867." а на северној страни - „премештен испред Владичанског двора 1956. г."

(('У порти цркве налази се најстарији сачувани споменик Новог Сада - Богојављенски крст од ружичастог мермера. Подизање крста се приписује Сави Вуковићу.'

U Enciklopediji Novog Sada se kaže da je Sava Vuković (1740-1810.) bio trgovac, rodom iz Mostara, koji se obogatio trgujući voskom u Fijumi pre dolaska u Novi Sad. Na njegovu molbu i uz plaćanje 1.500 forinti dodeljena mu je plemićka titula 1791. Potpisivao se kao plemić 'od Bereksova' (Danas je to mesto u Rumuniji Beregsaul Mare) gde je kupio spahiluk. I na nadgrobnoj ploči je tako imenovan.

Sava Vuković je zaveštao pred smrt iznos koji je bio početni kapital za osnivanje Prve Srpske pravoslavne gimnazije u Novom Sadu. uz kasnije priloge i drugih koji su sledili primer, sakupljeno je dovoljno navca za osnivanje Gimnazije.))

Око св. храма - испод асфалтног тротоара налазе се костурнице, али се не зна ко је ту сахрањен. У њима и данас има мртвачких сандука и костура. То се установило 1957. године, приликом копања дубинске канализације на северној и западној страни.’’

Saborna crkva Novi Sad

Саборна црква Нови Сад

Saborna crkva Novi Sad

[nenad.bds]

SNEŽNA GOSPA na TEKIJI
- Petrovaradin -

''Crkva ne Tekiji, je sagrađena u slavu pobede austrijske vojske nad Turcima 1716. godine. ...Današnja crkva je sagrađena 1881.''


Post o ovoj crkvi već postavljen je pre otvaranja ove teme. Do njega možete direktnim linkom:
Snezna Gospa - Tekija - Petrovaradain

[nenad.bds]

НИКОЛАЈЕВСКА ЦРКВА
у Новом Саду

Novi Sad crkva Nikolajevska

''Најстарија сакрална грађевина у Новом Саду, Николајевска црква посвећена Преносу моштију св. Николе, први пут се спомиње 1730, када је освећена. Подигнута је као породична гробница Недељка Богдановића и његове браће, угледних трговаца са Петроварадинског Шанца. Страдала је приликом бомбардовања 1849, у време Буне. Из фонда Јована и Марије Трандафил обновљена је 1861–62. Том приликом осликани су зидови и изведен иконостас.

Novi Sad crkva Nikolajevska

Николајевски храм има све карактеристике барокног стила. Мањих је димензија, једнобродне правоугаоне основе са полукружном олтарском апсидом, нешто ужом од брода. Масиван звоник доминира западним прочељем. Уз њега су сазидане две ниже кулице, од којих десна служи као улаз у звоник и хор. Изнад централног дела наоса уздиже се мала купола, више декоративне намене. Фасаде су оживљене плитким пиластрима и профилисаним кровним венцем.

Црква Нови Сад Николајевска црква

Novi Sad crkva Nikolajevska

Црква Нови Сад Николајевска црква

Приликом конзерваторских радова 1959. откривено је двадесет четири уљаних зидних слика, обимног иконографског програма, за које се претпоставља да су радови Николе Димшића. Сликана декорација иконостасне преграде припада Павлу Симићу. Радови на санацији гробнице у порти извршени су 1998. а делимично уређење порте 1999.'' (Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиту споменика културе РС)

Николајевске црква је споменик културе великог значаја.


''Најстарија православна богомоља у Новом Саду спомиње се већ 1730, као задужбина породице Богданов, која је била грчког порекла. За ову цркву дуго ће се отимати досељени Грци и староседелачки Срби. Недељно се наизменично држала литургија на оба језика. Последњи грчки поп, који је овде крајем претпрошлог века служио на грчком језику, био је Павле Балта. За време бомбардовања Новог Сада 12. јуна 1849. године црква је настрадала и изгубила првобитну унутрашњу декорацију. Обновила ју је и у њој сахрањена чувена српска добротворка Марија Трандафил са мужем Јованом. На иконостасу, који је радио Павле Симић, опажа се утицај немачког назаренског сликарства, а зидне слике се приписује Димитрију Петровићу Керефеки, Николи Димшићу и Живку Петровићу. Спољашње мало кубе рађено је по руском узору, а на једној надгробној плочи на зиду, први пут се у локалној епиграфици спомиње име Нови Сад. На цркви има три крста.'' (Званични сајт града Новог Сада)

Црква Нови Сад Николајевска црква

Тронови

Храм Преноса моштију Светог оца Николаја - Николајевска црква, саграђена је у периоду од 1726. до 1730. године. Осветио ју је арадски епископ Викентије Јовановић 1730. године.

Ово је најстарија православна црква у граду, која је остала сачувана у свом изворном облику – барокном облику у каквом су првобитно грађене цркве по доласку у великим сеобама.

Novi Sad crkva Nikolajevska

Николајевска црква се ташко уочава јер је порта оивичена зградама са Трга Марије Трандафил, Светозара Марковића и Николајевске улице.

Црква је посвећена Св. оцу Николају, тј. преносу моштију Св. Николе, а слава је 22. маја.

На северној страни од ове цркве налазила се првобитна дрвена Црква, изграђена вероватно одмах после Велике Сеобе 1692. од дрвене грађе.

Црква Нови Сад Николајевска црква

И још понеки податак према Енциклопедији Новог Сада:

Данашњу цркву подигли су трговци, браћа Недељко и Стојић Богдановић 1726-30. Браћа су се доселила у Петроварадински Шанац (потоњи Нови Сад) 1716. из Славоније, а били су грчког порекла. По доласку у Нови Сад, Недељко је отишао на хаџлук у Свету земљу; задржао се у Хиландару и замонашио.

Остао је у успомени, а црква је дуго називана НЕДЕЉКОВА црква. Породица Богдановић старала се о цркви све до 1808. а наредне године Новосадски магистрат ју је предао у надлежност Српској православној општини новосадској.

Црква Нови Сад Николајевска црква

Крајем 18. века црква је уступљена православним грчким и руским грађанима Новог Сада, а недљељом су се наизменично одржавале грчка и црквенословенска литургија. Отуда је и уобичајени назив - Николајевска - по руском називу.

У Буни 1849. са Тврђаве је бомбардован град, а црква је тешко оштећена.
Црква је до 1854. била запуштена и зарасла у коров, а тада је провизорно покривена и служила као војни магацин. Цркву су 1862. обновили Јован и Марија Трандафил.

Црква Нови Сад Николајевска црква

На бочним зидовима унутрашњости су надргобне плоче Јована и Марије Трандафил.

Нови (садашњи) иконостас је после обнове 1862. осликао новосадски академски сликар, ђак Бечке сликарске академије, Павле Симић. Натписи на иконама су на грчком, јер се богослужење обављало и на том језику.

Novi Sad crkva Nikolajevska

Новац за обнову цркве у којој је она највећим делом и добила садашњи изглед дали су Јован и Марија Трандафил. Тада је Павле Симић осликао иконостас а, како се претпоставља, зидне слике Димитрије Димшић.

Црква Нови Сад Николајевска црква

Јован и Марија Трандафил су сахрањени у цркви, а плоче (на сликама су) су на унутрашњем зиду. Поред обнове цркве, даривања куће за свештенички стан и 80 јутара земље за издржавање цркве и свештеника, даривали су и друго граду. Најпознатија је садашња зграда Матице Српске коју је Марија Трандафил изградила за сиротиште а која је преко пута улаза у црквену порту - садашњи пролаз ка Трифковићевом тргу.

Crkva Nikolajevska Novi Sad

Десно се види здање Матице српске, задужбина Марије Трандафил, које је првобитно било сиротиште за женску децу.

Барокни торањ је дозидан после изградње црке, а кубе, карактеристичног изгледа за руске цркве, везује се за помоћ која је из Русије добијена 1852. за новосадске цркве страдале у бомбардовању 1849. и као симбол руског присуства на овом простору.

Црква Нови Сад Николајевска црква

На севрном спољњем зиду је надгробна плоча новосађанина Симеона Радонића, умрлог 1749. (годину дана после проглашења Петроварадинског шанца за слободан краљевски град, и то је најраније помињање имена Нови Сад као ново име града. На већ нечиткој плочи, која је првобитно била на тлу поред цркве а сада је прочвршћена уз зид испод прозора, пише да је ту 1754. сахрањен један од ктитора - Стојић Богдановић.

На левој слици се види плоча која је причвршћена на зид а раније је била на тлу.

Crkva Nikolajevska Novi Sad

Црква Нови Сад Николајевска црква

----

Nikolajevsku crkvu predstavio sam na temi 'Crkva u mom mestu' u vreme kada ova tema nije bila pokrenuta. Pripajam ovom obnovljenom prikazu Nikolajevske crkve ono što sam tada napisao:

Nikolajevsku crkvu sam upamtio kao prvu. Izmedju ostalog, blizu nje je bilo zabavište u koje su me vodili kad sam imao tri - četiri godine.

Sećam se te crkve i iz vremena kad sam imao sedam - osam godina i kad sam sa deda Mitom išao u noć na službu za Vrbicu pa smo vrbu doneli kući. Od tog doživljaja najupečatljivija slika u sećanju mi je okupljanje, uglavnom starijih muškaraca sa šubarama i ponekim šeširom u sumrak i uz slabo svetlo. Prepoznavali su se, pozdravljali, pušili i tiho razgovarali. Nas nekoliko dečaka smo se muvali izmedju njih a ja sam svaki čas, po brkovima, tražio i prepoznavao mog dedu.

Na Vrbicu nas je majka vodila u Sabornu crkvu. To nismo baš jako voleli zbog svečanog oblačenja i onog što uz to ide. Valjda mi je zato i ostala u posebnoj uspomeni Nikolajevska crkva kao nešto prisnije, opuštenije.

I sama veličina crkve i unutrašnjost, prilično skromna u odnosu na druge novosadske crkve, verovatno doprinosi tom osećaju prisnosti.

Inače, ova crkva nije u mom mestu - ona je tamo gde je i bila, ali ja nisam.

Црква Нови Сад Николајевска црква

[nenad.bds]

Crkva Svetih arhengela
MIHAJLA I GAVRILA
- u Brestaču (Pećinci) -

Crkva Brestač - Црква Брестач

U centru Brestača se nalazi crkva posvećena Saboru svetih Arhangela Mihajla i Gavrila podignuta 1750. godine.

Crkva Brestač - Црква Брестач

Crkva Brestač - Црква Брестач

Zvonik je podignut 1792. a to na njemu i piše.

Crkva Brestač - Црква Брестач

''Freske unutar i izvan crkve je oslikao poznati srpski slikar, Stojan Aralica, koji je neko vreme živeo i radio ,kao učitelj, u ovom selu. '' (Stojan Aralica 1883-1980. istaknuti slikar 'Moderne'.)

Spomen-ploča na južnom zidu.

Crkva Brestač - Црква Брестач

Videvši da fotografišemo, jedan domaćin je izišao iz kuće, pa nam, u kraćem razgovoru ukazao na visinu zvonika. Zvinik jeste visok, ali utisku doprinosi i to što je brod crkve prilično nizak za njegovu širinu, te to još više pojačava utisak visine zvonika.

''Brestač je naseljeno mesto u opštini Pećinci, u sremskom okrugu u Vojvodini, Srbija. Prema popisu iz 2002. bilo je 1066 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 1031 stanovnika).

Priča se da su u Srbiji živela 3 brata: Veselin, Velimir i Kokan sa sestrom. Kada su Turci pokušali da im otmu sestru ubili su jednog Turčina i pobegli su u Srem i nastanili su se u Brestaču... Prema predanju, Brestač je dobio naziv po tri velika bresta, koja su se videla sa velike udaljenosti i služili su kao orijentir. U centru sela se nalazi spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu, a takođe se tu nalazi i bezdan, iz kog je nekad tekla prirodno čista izvorska voda, ali je izvor presušio.''

Brestač se nalazi na putu Hrtkovci - Nikinci - Pećinci.

[nenad.bds]

ВОДИЦА
- гркокатоличко (русинско) светилиште код Руског Крстура -

Kapela Vodica Ruski Krstur

Најстарији документ о Водици је писмо свештеника Јанка Копчаја Крижевском Владики из 1829 године. Он је био најближи тим указањима и даје следеће драгоцене описе: ’’На територији моје парохије, код главног пута који води до Крстура кроз села Брестовац и Стапар до слободног града Сомбора, на удаљености 15 минута од самог села, налази се мали бунар који је моја парохија пре пет година оградила за употребу ходочасника. Код тог бунара, негде у исто ово време, неколико овдашњих девојака док су ишле, виделе су несвакидашњу појаву, која је светлела тако јако, да су девојке уплашене од прејаког светла, побегле од бунара ... Те необичне појаве, које су често видели многи људи у различитом времену, изазвале су велику радозналост да данас не само моји верници већ и припадници народа који нас окружују долазе код горе наведеног бунара и побожно се моле и певају духовне песме’’.

Kapela Vodica Ruski Krstur

Kapela Vodica Ruski Krstur

''Једна од највећих процесија које су су спонтано настале у Водици је Заветни дан. То је почело 1853. године кад је град уништио летину. Та велика несрећа је окренула народ према Мајци Марији. Иако се трећи дан Духова није славио, наши преци су тај радни дан изабрали да би га посветили Пресветој Девици Марији са молбом да чува усеве од града и других несрећа. 1922. године успостављена је Недеља Водице. То је недеља на почетку месеца маја и свих седам дана се служи Служба.''

Kapela Vodica Ruski Krstur

До цркве (капеле) и бунара направљна је већа настрешница за окупљања верника на процесији.

Kapela Vodica Ruski Krstur

Након сакупљених четрнаест посведочених чуда Водица је призната за ходочасничко место и добијена је дозвола за изградњу капеле. Капелу је 1859. саградио сомборски архитекта Карло Гфернер и то за властити новац, који му је касније враћен новцем сакупљеним прилозима ходочасника Водице. Капела је подигнута у славу Непорочног Зачећа Пречисте Девице Марије.

Kapela Vodica Ruski Krstur

Академски сликар из Куле Лазар Микулић је средином 20. века израдио иконостас и иконе.

Водица нема неки већи историјски, архитектонски или уметнички значај, колико има за вернике Русине значај као обредно-религијско место.

Kapela Vodica Ruski Krstur

Ruski Krstur (rusinski: Руски Керестур) je selo u opštini Kula. Po popisu iz 2002. godine ima 5557 stanovnika, pretežno pripadnika rusinske nacionalnosti. Ruski Krstur je i kulturni centar ove nacionalne manjine u Vojvodini.

Ruski Krstur je najstarije rusinsko mesto. Ranije se zvao Bač Kerestur. Mesto je, 1751. godine zvanično priznato kada je u Krsturu živelo oko 80 rusinskih porodica koje su se tu doselile još 1745/46. godine sa Hornjice (Zakarpatje) na Kosceljisko (to je pustara između Krstura i Kule). Velika većina ih je došla iz okoline Košica, Užgoroda, Miškolca. U prvom navratu se doselilo 11 osoba ili porodica kako je zapisano u Austriskim arhivima. Oni su napustili svoju postojbinu u potrazi za boljim životom. Rusini su većinom grkokatoličke veroispovesti.

[nenad.bds]

SINAGOGA U SUBOTICI

Sinagoga Subotica

Sinagoga u Subotici je sagrađena 1902. godine u stilu secesije, sa kitnjastim ukrasima koji se zasnivaju na mađarskim narodnim motivima. Sinagoga je 1974. proglašena za spomenik kulture. Gradili su je Marcel Komor i Jakab Deže. Poslednjih decenija bila je u izuzetno ruiniranom stanju, tako da se od 1996. godine nalazi na listi 100 najugroženijh spomenika kulture Svetskog spomeničkog fonda. Posle nekoliko delimičnih rekonstrukcija, sveobuhvatna obnova sinagoge počela je pre četiri godine, tj. 2004.

Sinagoga je jedno od najvrednijih srednjeevropskih ostvarenja ove vrste sakralne arhitekture. Odlikuju je smela i moderna arhitektonska rešenja, ukrasi od vitraža, kao i stilizacije preuzete iz mađarskog folklora, kao što su stilizovane latice ruža, ljiljana i karanfila i paunovog perja. Na četiri manje kupole, koje simbolišu četiri strane sveta, oslonjena je centralna velika kupola, koja simbolizuje univerzum.

''Restauracija suboticke Sinagoge, jednog od vrednih kulturnih objekata u našoj zemlji koji je UNESKO uvrstio u listu Svetske kulturne baštine, potrajace verovatno još par godina, a do sada su popravke izvršene na cetiri njene kupole.Ove godine predstoje radovi na delu fasade i krova, za koji je pokrivni materijal obezbeden iz pecujske fabrike „Žolnai”. Upravni odbor Fondacije SOS Sinagoga je ugovorio da u izradi opeke za fasadu sa karakteristicnim motivima pored „Žolnaija” ucestvuje i fabrika „Potisje” iz Kanjiže.
- Sredstva za dosadašnje radove obezbedivana su iz lokalnog budžeta i republickog Ministarstva kulture, a za dalje radove, odnosno renoviranje unutrašnjeg dela neophodno je obezbediti dodatna sredstva - rekao je gradonacelnik Subotice Geza Kucera. - UNESKO je svojom odlukom o kulturnom znacaju Sinagoge u Subotici još 1989. godine pokrenuo pitanje njene rekonstrukcije, buduci da je objekat dosta oštecen. Medutim, ratovi na podrucju bivše Jugoslavije usporili su nastojanja da se Sinagoga poptuno obnovi.

Nedostatak novca i strucnjaka sprecili su dalje popravke i to je doprinelo pogrošanju stanja u kojem se dotad nalazio ovaj verski objekat. Oštecenja na krovu, rupe u tavanici iznad ulaza i ošteceni oluci, prouzrokovali su curenje vode u unutrašnjost, što je dodatno oštetilo pojedine delove Sinagoge, pa cak i one koji su vec bili obnovljeni. Zbog takvog stanja i Svetska fondacija za zaštitu spomenika je 2000. godine Sinagogu stavila na listu sto najugroženijih gradevina u svetu.'' (Vest iz 2006.)

''Od aprila prošle godine se čeka nastavak radova na rekonstrukciji subotičke sinagoge koji su obustavljeni zbog neslaganja Jevrejske opštine i Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture povodom boje kojom treba ofarbati fasadu. Prvi su bili za autentičnu oker, drugi za zelenu.

Rezultat konačnog dogovora postignutog između predstavnika Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Jevrejske opštine u Subotici, za koji je trebalo godinu dana, jeste da jevrejska bogomolja bude ofarbana u boju vrlo sličnu onoj koju Subotičani pamte.

Druga faza radova na rekonstrukciji će se nastaviti kada vremenske prilike to dozvole i kroz tri meseca bi trebalo da budu okončani radovi na krovu. Za rekonstrukciju sinagoge potrebno je između tri i tri i po miliona evra.

- Nezavisno od novca, radovi će trajati minimum tri-četiri godine jer su to veoma složeni konzervatorski poslovi. '' (Vesti iz aprila 2008.)

Sinagoga Subotica

Naptis na spomeniku:

Uspomena na 4.000 Jevreja sa kojima smo živeli i gradili Suboticu, nestalih u fašističkim logorima smrti tokom Drugog svetskog rata. - Gradjani Subotice 1994.

[nenad.bds]

Crkva SV. NIKOLE u Kikindi

Crkva Kikinda - Црква Кикинда

Godine 1769. -na mestu stare crkve pletare - podignuta je Srpska pravoslavna crkva, posvećena Svetom ocu Nikoli. Izgrađena je u klasičnom stilu.

Crkva Kikinda - Црква Кикинда

Ikonostas je 1773. živopisao Teodor Ilić Češljar, koji je autor i dve dragocene zidne slike: "Voznesenje Hristovo" na južnom i "Tajna večera" na severnom delu crkve.

Crkva Kikinda - Црква Кикинда

''Теодор Илић Чешљар (1746-1793) се родио 1746. године у Фиригу код Сегедина, а умро је 20. новембра 1793. године у Бачком Петровом Селу у 47. години живота. Бавио се сликарством и сликао је углавном иконостасе и портрете. Претпоставља се да је сликарство учио код познатих уметника у Темишвару и Новом Саду, где је живео око 1769. године.

Први његови познати радови су: Четири јеванђелиста на звонику цркве у Будиму из 1776. године које је радио са сликаром Михаелом Скоколовићем. По неким старијим биографима, Чешљар се 1786 године уписао на Бечку сликарску академију.

Crkva Kikinda - Црква Кикинда

Први иконостас, према неким биографима, радио је 1789. године за цркву у Мокрину; затим је сликао иконостасе у Великој Кикинди 1791. године'' ... итд (из Википедије)

Crkva Kikinda - Црква Кикинда

Sunčani sat je lep detalj na fasadi.

U gornjoj slici mi se našao i ostatak nekog objekta (na levoj strani) na koji nisam obratio pažnju, pored ostalog i zato što je fasada crkve bila u renoviranju i što je tu bilo još materijala.

Tražeći nešto više o ovoj kikindskoj crkvi naišao sam i na nekoliko tekstova o krstu iz glavne ulice koji se pod zubom vremena raspao. Bio je sklonjen u Futog, pa je sada ponovo u Kikindi. I o polemikama da li je bolje sagraditi novi ili stari rekonstruisati. Sada, gledajući ruševinu na slici samo pretpostavlljam da bi to mogao biti ostatak krsta o kome se govori.

Crkva Kikinda - Црква Кикинда

U dogovoru sa članom vladapera njegove fotografije uključujem u ranije postavljevljen post o kikindskoj crkvi Sv. Nikole kako bi predstavljanje ove značajnu crkvu obogatili sa više fotografija.

[nenad.bds]

Crkva svetih Petra i Pavla
DONJA CRKVA
u Sremskim Karlovcima

Crkva Donja Sremski Karlovci - Црква Доња Сремски Карловци

Karlovčani crkvu zovu jednostavno Donja crkva.

Donja crkva je posvećena svetim apostolima Petru i Pavlu.

Crkva Donja Sremski Karlovci - Црква Доња Сремски Карловци

Prvi put se pominje u jednom zapisu 1599. godine. Na starim temeljima hrama je sagrađen sadašnji 1719. goidne, a obnovljen 1793.

Crkva Donja Sremski Karlovci - Црква Доња Сремски Карловци

Crkva Donja Sremski Karlovci - Црква Доња Сремски Карловци

Crkva Donja Sremski Karlovci - Црква Доња Сремски Карловци

Ikone u priprati, radio je 1794. godine Stefan Gavrilović, dok je ikonostas delo Pavla Čortanovića. Rezbarija potiče od Marka Vujatovića iz 1828. godine, a godinu dana kasnije, Dimitrije Bratoglić, radio je ikone i živopis na svodovima.

Crkva Donja Sremski Karlovci - Црква Доња Сремски Карловци

Crkva Donja Sremski Karlovci - Црква Доња Сремски Карловци

Fotografije unutrašnjosti napravljene su nekoliko dana nakon otvaranja crkve posle obnove, pa ikonostas i ikone, ovako bez patine, izgledaju kao novi.

Pred oltarom Donje crkve je 13. oktobra 1784. godine hirotonisan Petar I Petrović Njegoš, potonji Sveti Petar Cetinjski.

Vladika Petar I Petrović Njegoš

Crkva Donja Sremski Karlovci - Црква Доња Сремски Карловци

Crkva Donja Sremski Karlovci - Црква Доња Сремски Карловци

Listajući ranije neke tekstove o Sremskim Karlovcima naišao sam na podatak da je sadnica platana doneta iz Beča.

U porti crkve je, nedugo po izgradnji, posadjen platan, koji je danas pod zaštitom države i predstavlja prirodan spomenik Sremskih Karlovaca.

Crkva Donja Sremski Karlovci - Црква Доња Сремски Карловци

Vrata na južnoj strani se koriste kao glavni ulaz u crkvu.


Crkva Donja Sremski Karlovci - Црква Доња Сремски Карловци

Crkva je u sadašnje stanje dovedena obnovom koja je završena 2004.

Crkva Donja Sremski Karlovci - Црква Доња Сремски Карловци

Prolazeći krajem leta ovim delom Karlovaca videli smo da se radi na premeštanju električnih vodova pod zemlju. A to znači i da će ubuduće moći lepše da se slika taj deo grada.

Crkva Donja Sremski Karlovci - Црква Доња Сремски Карловци

Karlovci slikani sa groblja na Magarčevom bregu. Donja crkva (i platan) je na sredini slike.

[nenad.bds]

Crkva
SVETA TRI JERARHA
Kisač

Crkva Kisač - Црква Кисач

Pravoslavna crkva Sveta tri jerarha podignuta je 1773. godine

Crkva Kisač - Црква Кисач

Tri jerarha iznad vrata na južnom zidu crkve.

Crkva Kisač - Црква Кисач

Prolazeci kroz Kisač videli smo da je crkva otvorena. Zastali smo da je razgledamo. Nikoga nije bilo da nam da neku informaciju o njoj.

Crkva Kisač - Црква Кисач

Zidane oltarske pregrade su sada izuzetna retkost. Isto se odnosi i na gipsani ili betonski ikonostas.To svakako ne govori o bogatstvu onih koji su podigli i ukrasili crkvu.

Crkva Kisač - Црква Кисач

Ako оbratite pažnju, uočićete u nišama oltarske pregrade, levo i desno od carskih dveri, krune koje se koriste u obredu venčanja.

Na internetu sam naišao na šturi podatak da je crkva obnovljena 2001. pa pretpostavljam i da su nova sedišta iz tog vremena ili nešto kasnije.

Ono što je za mene posebna vrednost je osećaj koji imate u toj crkvi - osećaj bliskosti sa vremenom u kome je crkva gradjena. U drugim crkvama iz tog vremena je očigledno da su odmah posle izgradnje ili kasnije ukrašavane, često i više puta, uglavnom baroknim rezbarijama u pozlati, većim brojem ikona ... U ovoj kisačkoj crkvi naslućuje se autentični izgled iz doba gradnje crkve.

Crkva Kisač - Црква Кисач

U porti je sačuvano nekoliko starijih nadgrobnih spomenika.

Crkva Kisač - Црква Кисач

Kisač se prvi put spominje u 17. veku i to kao selo sa isključivo srpskim stanovništvom a stotinak godina kasnije u selo se doseljavaju i Slovaci. U Kisaču se nalazi evangelistički hram iz 1795. i pravoslavni hram iz 1773.

Crkva Kisač - Црква Кисач

Evangelistička (slovačka) crkva je naspram pravoslavne. Ona je bila zatvorena, pa nismo imali priliku da je iznutra pogledamo.

Crkvu Sveta tri jerarha ne nalazim na listi zaštičenih kulturnih i istorijskih dobara.

Ali sam zato na internetu naišao na više članaka u kojima se govori o ovome:

''Tokom istog meseca (februara 2008.), po istom principu, pokradene su i crkve Sveta tri jerarha u Kisaču...'' ' tj. lopov je bio u svešteničkoj odori.

Crkva Kisač - Црква Кисач