Close

Strana 5 od 16 PrvaPrva ... 3456715 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 41 do 50 od ukupno 151
Like Tree17lajkova

Tema: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

  1. #41
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    juče
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,481
    Slike
    2549

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    ЦРКВА СВ. АРХАНЂЕЛА ГАВРИЛА
    СУСЕК



    Crkva Susek - Црква Сусек
    ''Црква, подигнута 1770, припада уобичајеном типу једнобродних грађевина насталих педесетак година након изгона Турака из Војводине.


    Crkva Susek - Црква Сусек
    Иконостас из 1779. рад је Теодора Крачуна, најоригиналнијег српског барокног сликара, док је резбарија барокно рокајних форми рад непознатог мајстора из друге половине XVIII века.
    Crkva Susek - Црква Сусек

    Crkva Susek - Црква Сусек

    Crkva Susek - Црква Сусек

    Crkva Susek - Црква Сусек

    Crkva Susek - Црква Сусек
    Развијени иконостас исликан је у шест зона, са 64 поља. У соклу су параболе, а у зони престоних икона царске двери са Благовестима и медаљонима св. Саве и Симеона, док су на бочним дверима ликови цара Уроша и кнеза Лазара. У низу престоних икона су арханђео Михаило, св. Никола, Богородица са Христом, Христос, св. ЈОван и арханђео Гаврило. У пољима изнад двери су Жртва Аврамова, Недремано око и Неопалима купина. По вертикали, изнад Недреманог ока, приказано је Крунисање Богородице. Следи апостолски низ, пророчки фриз и, у последњој зони, Христова страдања. Испод Распећа исписан је текст приложника са годином 1798. Иконостас је пресликан 1901.''
    Crkva Susek - Црква Сусек

    Crkva Susek - Црква Сусек

    Crkva Susek - Црква Сусек

    Crkva Susek - Црква Сусек
    Црква у Сусеку је категорисана као споменик културе од великог значаја.
    (Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)

    ''Susek po svojoj starosti spada u najstarija sela, jer se pominje još u prvom veku naše ere kada je imao i svoje utvrđenje i zvao se Cornacum. U sistemu rimske granične odbrane na Dunavu, Susek se nalazio između važnih utvrđenja u Banoštoru i Iloku. Brojni su rimski pojedinačni nalazi i ostaci arhitekture.

    U ovom naselju na severnim obroncima Fruške gore otkriveno je dosta arheoloških materijala. utvrđeni su tragovi života iz mlađeg kamenog doba, zatim iz bronzanog i gvozdenog doba. Pored ostalog materijala značajan je praistorijski zlatni nakit iz Suseka.

    U srednjem veku granica između sremske i vukovarske županije išla je linijom od Suseka do Laćarka (kod S. Mitrovice). Istočno od te linije bila je sremska županija. U papskim spisima Susek se navodi i kao Silzek ili Zilzek. U Mađarskom odbranbenom pojasu na Dunavu na tom mestu se nalazio utvrđeni grad. Mesto je zabeleženo 1445. godine. U vreme uspona plemićke porodice Iločki u njihovom posedu su bili Susek, Neštin i druga mesta.
    Crkva Susek - Црква Сусек

    Crkva Susek - Црква Сусек
    Za Susek je vezano postojanje jednog davno isčezlog manastira. Još 1549.godine u jednom turskom dokumentu pominje se manastir Akalovo, gde se kaluđerima dozvoljava da poprave monaške ćelije. Znači da manastir tu postoji od ranije. Dugo se nije znala lokacija ovog manastira, ali u Susečkom ataru i danas postoji potes Vakalova, koji treba povezati sa posedom despotice Jelene iz 1520.godine. I kasnije turski popisi beleže zemljište Akalova između Suseka i koruške. Manastir je izgleda posle 1614.godine potpuno napušten. Kasnije se samo spominje ribnjak Akalova kod Suseka koji pripada manastiru Šišatovac.
    Crkva Susek - Црква Сусек

    Crkva Susek - Црква Сусек
    Nakon turskih osvajanja broj stanovnika se smanjio i o ovom mestu ima vrlo malo podataka. Posle mira u Sremskim Karlovcima 1699.godine veći deo Srema je podeljen na vlastelinstva. Iločko vastelinstvo je imalo 28 naselja, među kojima je bio i Susek.

    Broj stanovnika u Suseku bio bi veći da nije bilo Drugog svetskog rata kada je poginulo i streljano 336 meštana ovog naselja. Tim palim borcima je u centru Suseka podignut spomenik

    Sada Susek broji oko 1150 stanovnika.''



    Crkva Susek - Црква Сусек

    "SUSEK,

    U starije doba bilo je ime ovog sela: Sasek. U starim beleskama ima traga da se tako zvalo, ali je kasnije, a naime pri svrsetku proslog XVIII veka svugde jasno zabelezeno Susek.
    Ime je prema polozaju sela, jer tu Dunav zaseca i roni obalu pod planinom, šta vise i sam glavni put koji vodi ovuda od Kamenice k Iloku morali su krajem brega duz dunavske ravni saseći, o cemu se svaki putnik moze uveriti.


    Crkva Susek - Црква Сусек

    Naos i priprata su razdvojeni kamenim stubovima kakve do sada nisam viđao.

    Selo ima danas svoju lepu crkvu sa 235 srpskih kuca, u kojima zivi 1406 srpskih dusa.
    Urednu musku i zensku skolu polazi 154 deteta.

    Narod je ovde dosta pitom i blag, a i dosta marljiv za sve poslove i svaki rad.

    Okolina je vrlo prijatna i mila, vise brezuljaka i nekoliko divnih dolova.
    Vinogradarstvo je ovde pre 15 godina dosta lepo napredovalo, a danas je stara loza unistena, a nov se sad tesko dize.
    Crkva Susek - Црква Сусек

    Crkva Susek - Црква Сусек
    U blizini sela, na putu za Svilos, ispod brega nalazi se znatan izvor: Belo vrelo. Narod iz sela Suseka , a i iz ostalih okolnih sela dolazi toj vodici preko cele godine, trazeci svojoj bolji leka, mijuci i peruci svoje lice, oci i nemocno telo. Na izvoru tom ima ikona Svetog Jovana i Svete Petke, a po okolnim dzbunovima i drvecu svugde redom stoje peskiri i tracci raznog rublja i haljina. I svestenik dolazi na taj izvor, kad ga ko od bolensika na vodicu pozove radi molitve.

    Nošnja se u ovom selu malo razlikuje od nosnje u ostalim planinskim selima. Ta je razlika u sesirima i prslucima koje nosi osobito mladje muskinje. Narod je srednjeg rasta, dosta bujno razvijen i temeljno zdrav.
    Crkva Susek - Црква Сусек

    U oltaru

    I govori se i pesma se peva cistim srpskim jezikom.

    Mane su im, kao i kod ostalih. Psovka je umerenija. Medju sobom neguju ljubav i prijateljstvo. Samo bi trebalo malo vise mara i pregalastva u svakom poslu.

    Posto je ovo selo kraj Dunava, to neki od ovih seljana i ribu love, te ponekad i otuda koristi velike imaju.

    Lov na divljac je strogo zabranjen: pravo na lov je gotovo svuda u rukama susednog vlastelina.

    (Ovo je odlomak o Suseku iz knjige "Trideset dana na ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović, a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896.godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu. Član Felix je delove po mestima koje je prota obišao postavio na formu Srem.)



    Crkva Susek - Црква Сусек

    Crkva Susek - Црква Сусек



    U nizu prolazaka kroz Susek zastajao sam kod crkve ali nisam nailazio na otvorenu. Slikao sam je spolja, čuvao slike i čekao priliku da kompletiram slike.
    Krajem proleća nam se posrećilo da naidjemo kad je bila otvorena.

    Crkva u Suseku je ostavila izuzetan utisak. Nevelika ali bogato ispunjene unutrašnjosti dobro očuvanim ikonostasom, ikonama, tronovima ... A posebno je utisak jak zbog poprilično očuvanog izgleda kakav je bio pre 150-200 godina.

    Utisku su doprineli crkvenjak i poslužitelj koji su, prekinuvši svoj posao, sa neskrivenim ponosom predusretljivo pokazivali crkvu .

    Vrhunac doživljaja je bio kad su nam lepo, zvonko i glasno, otpevali da pokažu kako, iako mladih da ih zamene baš i nema, još uvek ima ko da poje uz sveštenika.

    Poruku je izmenio nenad.bds, 06.08.2009 u 23:12

  2. #42
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    juče
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,481
    Slike
    2549

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    Црква Ваведења пресвете Богородице
    Ваведењска црква Граднуличка црква
    Зрењанин

    Gradnulička crkva Zrenjanin

    ''Граднуличка црква је саграђена 1777. на старијем култном месту, где је према предању, крајем XVI или почетком XVII века био манастир у коме је служио и чинио чудотворства монах Рафаило, пристигао из Хиландара. Током времена његов гроб је постао место ходочашћа, обележен у XVIII веку капелом, изграђеном уз јужну фасаду цркве. То је полигонална грађевина од опеке, малих димензија, покривена високим пирамидалним кровом. Дрвена врата са жљебовима који формирају паралелне ромбове и профилисани кровни венац представљају једине декоративне елементе. Ваведењски храм, изведен у барокно-касицистичком маниру, једнобродна је грађевина са пространом полукружном олтарском апсидом и плитким певницама. На источној и северној страни подупрта је са пет масивних стубаца. Високи звоник се уздиже над западном фасадом, којом доминирају четири слепе нише и један прозорски отвор истог облика, са благо заобљеним профилисаним луковима изнад, забат са два окулуса и портал уоквирен профилисаним каменим довратницима. Вертикална подела фасада је извршена плитким пиластрима са вишеструко изрезаним капителима, док хоризонталну наглашавају профилисани венци у горњој зони. Иконостасну преграду, украшену богатим дрворезбарским радом, осликао је на почетку XIX века Арса Теодоровић. Царске двери и зидне слике у наосу и олтару дело су Стеве Алексића из 1914.''
    Gradnulička crkva Zrenjanin




    Gradnulička crkva Zrenjanin

    Црква је категорисана као споменик културе Србије од великог значаја.

    (Извор: Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиту споменика културе Републике Србије.)
    Gradnulička crkva Zrenjanin

    Црква Ваведењска Зрењанин

    Gradnulička crkva Zrenjanin

    ''Srpska pravoslavna crkva vavedenja Bogorodice, popularno nazvana Gradnulička, građena je od 1777. do 1779. godine. U to vreme najstarija gradska četvrt Gradnulica je bila zasebno naselje, jer još nije bila spojena sa Bečkerekom. Crkva je sagrađena na temeljima manastira iz XVII veka, koji je bio metoh manastira Hilandar. Ikonostas je slikao bečkerečki umetnik Arsa Teodorović 1816. godine, dok su zidne slike rad takođe bečkerečkih slikara Stevana Aleksića, iz 1913. godine, i Aleksandra Sekulića, iz 1923. godine. (Koliko vidim slike koje su radili S. Aleksić i A. Sekulić, a to se vidi delimično na prvoj slici unutrašnjosti crkve, u ovalima na svodu su slike o kojima je reč, a ostale sadašnje zidne slike su sasvim nove.)
    Gradnulička crkva Zrenjanin

    Kapela sv. Rafaila
    Црква Ваведењска Зрењанин
    Pri crkvi je i kapela, u kojoj su mošti jermonaha prepodobnog Rafaila Banatskog, hilandarskog misionara, koji je još za života proglašen svetiteljem i čudotvorcem, koji je jedan od simbola Vojvodine. Zahvaljujući njemu crkva je vekovima mesto hodočašća. Predanje kaže da je nakon smrti Rafaila Banatskog iz starog bresta u crkvenoj porti potekla lekovita voda, kojom su ljudi lečili epidemijski raširen trahom i druga očna oboljenja.
    Gradnulička crkva Zrenjanin

    Kultni brest

    Brest je star skoro pet vekova i zaštićen je na osnovu Zakona o zaštiti prirodnih dobara. Brest je izgoreo usled udara groma šezdesetih godina XX veka, ali je njegovo stablo vatrogasna služba spasla i ono je kasnije konzervirano.''
    (Prema tekstu Nade Saković iz vodiča ''Vojvodina kulturna baština'' na sajtu Vojvodina Info.)



    Црква Ваведењска Зрењанин

    Arhijerejski tron i Hristov grob
    Gradnulička crkva Zrenjanin

    Na vitražu iz dvadsestih godina XX v. je predstavljen arhiđakon Stefan.

    ''Do 18. veka Gradnulica je bila samostalno selo blizu Bečkereka. Osnovana je u Srednjem veku na obalama Begeja. Većinu stanovništva činili su Srbi.

    Postoji nekoliko teorija oko imena. Istoričari veruju da reč Gradnulica dolazi od dve reči; prva je gradna od reči gradina (u smislu greda) a druga reč je ulica. To znači da bi reč Gradnulica mogla značiti ulica na gredi, jer je Gradnulica do 18. veka bila poluotok, okružena rekom Begej.
    Црква Ваведењска Зрењанин

    Gradnulička crkva Zrenjanin

    Црква Ваведењска Зрењанин
    Postoji priča o pravoslavnome manastiru koji se nalazio na mestu današnje Vavedenske crkve. Ime manastira je bilo Drenovac, i bio je okružen dubokom šumom. Prvobitni manastir Drenovac je u stvari premešten sa lokacije između današnjeg Stajićeva, Perleza i Botoša, odakle je preneta Sveta trpeza, koja je i danas u Vavedenjskoj crkvi u Gradnulici. Ovde se čuva i kopija čuvene čudotvorne bezdinske Bogorodičine ikone, koja je na bogorodičinom prestolu u brodu Vavedenjske crkve.
    Црква Ваведењска Зрењанин

    Bogorodičin tron i krupno fotografisana ikona na tronu o kojoj je reč u tekstu.
    Црква Ваведењска Зрењанин
    Jedan od najpoznatijih sveštenika bio je Rafailo Banatski, misionar iz manastira Hilandar, sa Svete gore. Njegov grob nalazi se u kapeli pored crkve, i mesto je hodočašća mnogih pravoslavnih vernika. Ovo mesto, gde se nalazi Vavedenska crkva, bilo je, i dalje jeste istorijsko središte Gradnulice. Na mestu Vavedenske crkve je verovatno postojala pravoslavna crkva i u srednjem veku, za koju se pouzdano zna da je postojala još u doba turske vlasti, jer je zatečena po oslobođenju od Turaka krajem XVII veka.
    Црква Ваведењска Зрењанин

    Црква Ваведењска Зрењанин
    Pored crkve je bilo prvo gradnuličko srpsko pravoslavno groblje, čiji se tragovi još mogu opaziti u porti gradnuličke crkve. Sećanje na stari manastir Drenovac u narodu je očuvano i u imenu ulice koja se zove "Manastirska". U porti ove crkve postoji hrast čije je deblo i danas sačuvano. S njega je kapljala vodica koja je bila lekovita i vernici su njenu lekovitost pripisivali Svetom Rafailu Banatskom, kome je nad grobom pored Vavedenjske crkve podignuta mala kapela. Još starije predanje pamti da je "u doba silnog srpskog cara Stefana (Misli se na despota Stefana.)išla litija oko ovog hrasta na praznik Duhova i rezao se kolač".''

    Gradnulička crkva Zrenjanin

    Црква Ваведењска Зрењанин

    Gradnulička crkva Zrenjanin
    Poruku je izmenio nenad.bds, 17.08.2009 u 20:49

  3. #43
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    juče
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,481
    Slike
    2549

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    Rusinska (Grkokatolička)
    Crkva Rodenja Presvete Bogorodice
    Đurđevo

    Русинска гркокатоличка црква Ђурђево
    Rusinska grkokatolička crkva Đurđevo
    ''Iako je prisustvo rusinskog življa grkokatoličke veroispovesti u Šajkaskoj oblasti, pa i u Đurđevu dokumentovano vec u prvoj polovini XIX veka, njihovo masovnije doseljavanje iz Ruskog Krstura i Kucure zapocelo je tek posle okoncanja Madjarsko-srpskog rata 1849. godine.

    Svoju prvu crkvu, smestenu u preuredenoj privatnoj kuci Djure Vislavskog na danasnjoj Rusinskoj ulici br. 11, grkokatolicki vernici su osvetili 18. februara 1880 godine, na praznik Tri Jerarha. Medutim te iste godine kupljen je plac sa kucom na lokaciji danasnje Stare rusinske skole, te je jedan deo kuce pretvoren u bogoslužebni hram, a drugi u prvu rusinsku konfesionalnu skolu sa uciteljskim stanom. Druga crkva grko-katolickog durdevackog življa posvecena je 21. novembru iste 1880. g. na praznik sv. arhangela Mihaila.
    Русинска гркокатоличка црква Ђурђево
    Rusinska grkokatolička crkva Đurđevo
    Gradnja danasnjeg grkokatolickog hrama "Rodenja Presvete Bogorodice" zapoce-lo je u prolece 1900. g., a vec krajem iste godine, takode na praznik sv. arhangela Miha-ila, tadasnji Križevacki vladika Julij Drogobeckij je obavio cin osvecenja nove "Malo-gospojinske" crkve.
    Русинска гркокатоличка црква Ђурђево
    Rusinska grkokatolička crkva Đurđevo
    Ikonostas je postavljen par godina nakon zavrsetka izgradnje crkve, medutim nije poznato ko je autor ikona. U parohijskoj Hronici postoji samo podatak, da su ikone radene u Slovackoj. Oslikavanje interijera sv. hrama obavljeno je 1914 g. rukom novosadskog dekorativnog slikara A. Hodovanjija, a obnavljano je 1970. g. od strane Vasilija Ujfalušija, po rodenju Đurđevčana.
    Русинска гркокатоличка црква Ђурђево

    Na spoljnom pročelju su i dva novopostavljena mozaika.
    Rusinska grkokatolička crkva Đurđevo
    Rusinska grkokatolička crkva Đurđevo
    Grkokatolicki sv. hram krase i 16 novih postavljenih ikoničnih vitraža, rad sveštenika Mihaila Hološnjaja, cija je tehnička realizacija obavljena u poznatom somborskom ateljeu "Stanišić".

    Parohijski dom takode spada u jedan od najstarijih i najznacajnijih objekata u selu. Podignut je 1910. g. za vreme paroha Maksimilijana Hranilovića.
    Parohija danas broji 1250 vernika. Grkokatolicka parohija u Đurdevu pridržava se, kao i sve ostale grkokatolicke parohije na teritoriji R. Srbije izuzev Ruskog Krstura, starog julijanskog kalendara.

    Pri Grkokatolickoj crkvi deluje i hor "Rozanov", a crkva poseduje i bogatu etnografsku zbirku "Rusinska sprema" (Ruska odloha), sa stalnom postavkom grafika, slika i crteža slikara Julijana Kolesara, o kojoj brine svestenik Mihail Holosnjaj.
    (Sa sajta Mesne zajednice Đurđevo)
    Русинска гркокатоличка црква Ђурђево
    Rusinska grkokatolička crkva Đurđevo
    ''Русини гркокатолици појединачно су се почели насељавати у Ђурђево у првој половини XIX века, a масовније тек око 1870. године. Године 1880. у Ђурђеву je било 326 Русина. Ту су они градили нове домове, долазили су до нове обрадиве земље и пространијих испаша и тиме побољшавали своју егзистенцијалну ситуацију. Међутим, у русинском народу се добро памти позната реченица из Светог писма: „Неће човек живети само од хлеба , већ и од сваке речи која излази из уста Божјих". Због тога je требало све предузети како би се сем материјалних услова за живот створили и услови за развој духовног живота.

    Русини у Ђурђеву су добили простор за богослужење већ 1880. године, када им je Ђура Виславски уступно предњу собу у својој кући. Ту je направљена и звонара, а звоно су поклонили Русини из Крстура. Иако Русини у Ђурђеву нису у то време имали ни своју парохију ни свог свештеника, духовни живот се ипак почео развијати управо око ове мале црквице. У село je сваке треће недеље долазио свештеник из Новог Сада.

    У овој првој русинској цркви биле су постављене клупе - 11 за мушкарце и 10 за жене. Исте године су та места продата и од тих пара je купљена кућа од ковача Џавера, где je пренета дотадашња црква. Гркокатолици су и даље у организационом смислу потпадали под новосадску парохију. Одатле су им долазили свештеници: Павло Вукић, Мирослав Голеш, Андри Лабош старији, Михајло Латковић и Јован Храниловић.

    У Ђурђеву je 1892. године било укупно 800 Русина гркокатолика. Потреба за оснивањем парохије и постављањем самосталног свештеника у њој постајала je све већа. ..

    Тако je крајем 1892. године основана парохија у Ђурђеву, a већ почетком 1893. године добила je и свог сталног свештеника, Андрију Лабоша млађег. Прво место у плановима првог гркокатоличког пароха у Ђурђеву заузима настојање за градњу цркве. Његове жеље су се почеле остваривати тек 1900. године. Средства за градњу обезбеђена су тако што je Министарство угарске владе дало 8.000 круна, а остатак средстава je прикупљен од становништва. Један део средстава je позајмљен из епархијског фонда и Месне акционе касе. Становништво je такође помогло око изградње цркве тиме што je пружало помоћ у транспорту грађевинског материјала, хранило извођаче радова итд. За релативно кратко време, од 13. маја 1900. године, када су постављени темељи, па до празника Св. Михајла (21. новембра) црква je већ била посвећена као црква Рождества Пресвете Богородице...

    ... Одмах после рата у Ђурђево je дошао руски емигрант Иван Владимирович Розанов, човек широког образовања и љубитељ хорског певања. Његовим залагањем и залагањем пароха Биндаса основан je хор, који je у почетку радио у кући Јанка Ердеља. Временом се број заинтересованих за хорско певање повећавао па je велики део русинског становништва ступио у његово чланство.

    Након Ђуре Биндаса у гркокатоличку парохију у Ђурђеву дошао je свештеник Мирко Бојић. Његова делатност на подизању верског и културно-просветног живота код Русина у Ђурђеву била je разноврсна и плодна. .. Уз његово свесрдно залагање на плану општег просвећивања русинског становништва у Ђурђеву културни и образовни ниво знатно je подигнут. Оно што je карактеристично за овог свештеника јесте, између осталог, и његова екуменска оријентација. Он je одржавао изузетно добре односе са православним свештеницима у селу, а црквени хор je водио у православни манастир у Ковиљу. Када je 21. марта 1931. године ђурђевачку парохију посетио владика Дионизије, парох Бојић je успео да окупи све свештенике из околних места, како гркокатоличке тако и православне. Због такве своје оријентације често je био оптуживан од неких свештеника. Међутим, он je остао чврст у својој вери, али се истовремено залагао за братске односе са Православном црквом. Плод његове тако усмерене делатности видљив je и данас...

    Када се говори о верском животу у Ђурђеву, немогуће je заобићи чињеницу да у селу заједно живе православци и гркокатолици, али да није било покушаја организованог прелажења са једне вере на другу. Међу свештенством je постојало уважавање и односи достојни сваке похвале. Такав однос се одржао до данас.'' (Изводи са сајта Дзвони.)
    Русинска гркокатоличка црква Ђурђево
    Rusinska grkokatolička crkva Đurđevo
    Poruku je izmenio nenad.bds, 02.09.2009 u 23:48

  4. #44
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    juče
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,481
    Slike
    2549

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    Црква Преноса моштију светог оца Николаја
    Чортановци

    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци

    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци
    ''Село Чортановци налази се на ободу Фрушке горе, недалеко од Сремских Карловаца.

    Храм Св. Николе подигнут је у првој половини XIX века, о чему сведочи уговор склопљен 1827. између општине и Карла Хаскија, зидарског мајстора из Митровице.
    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци

    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци
    Типска у основној замисли, то је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и нижим звоником на западној страни. Уобичајену хоризонталну и вертикалну поделу соклом, кровним венцем и пиластрима допуњују по три степенасто усечене и полукружно завршене нише за прозоре на северној и јужној фасади.
    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци

    Звоник у приземном делу решен је као отворено предворје.
    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци

    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци

    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци

    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци

    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци

    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци
    Резбарија олтарске преграде са преовлађујућим барокним биљним мотивима комбинованим са таласасто изувијаним формама, дело је непознатог мајстора из друге половине XVIII века. Иконе се приписују Григорију Јездимировићу, следбенику стила Теодора Крачуна, са којим је сарађивао на сликању главног иконостаса Саборне цркве у Сремским Карловцима. То је био сликар недовољног образовања и без веће креативне моћи. Иконостас је првобитно био намењен цркви у Лединцима, а у већој, чортановачкој цркви, додати су поједини делови ради попуњавања простора и учвршћења резбарија.''
    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци

    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци

    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци
    Црква је споменик културе великог значаја.
    (Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)

    ''Prvobitna čortanovačka Crkva je sazidana u vizantjskom stilu i podignuta 1728. godine i osvećena od episkopa krušedolskog Nikanora. Nova crkva je podignuta 1827. godine, a završena 1829. godine. To je jednobrodna građevina sa poloukružnom oltarskom aspidom na istočnoj strani i zvonikom koji se uzdiže iznad zapadnog dela crkve. Rezbarija ikonostasa rad je nepoznatog majstora druge polovine XVIII veka, sa baroknim elementima a po svojoj arhitektonskoj strukturi pripada tipu višespratnih oltarskih pregrada. ''
    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци

    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци

    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци

    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци
    Inače, sveti Arsenije Sremac, drugi srpski arhiepiskop, naslednik Svetog Save, je rodjen u selu Dabar, koje se nalazilo u istoimenoj dolini kod Čortanovaca, a školovao se u obližnjem Slankamenu. Kivot sa moštima sv. Arsenija Sremca je u sremskokarlovačkoj Sabornoj crkvi.
    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци

    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци
    ‘’ČORTANOVCI
    Ime ovoga sela postalo je od ribe čortan . Tako zovu Sloveni, a naime - Rusi, šarana manjeg od po kile . A pošto ovo selo nije više od pola sahata udaljeno od Dunava, koji u toj duži obiluje ribom te vrste, to su i stanovnici toga mesta još u prva vremena, kad su se tu naselili, većinom ribu lovili i time trgovali . Otuda su i dobili ti stanovnci ovo ime.

    Selo je udaljeno podrug sahata od Karlovaca. Ima 180 kuća i oko 900 duša . Stanovnici su Srbi istočno-pravoslavne vere. Imaju lepu crkvu, sagradjenu pocetkom ovoga veka (XIX) , urednu školu, koju pohodi oko 140 dece . Narod je vrlo čio i potpuno zdrav, krepak i za svaki posao.
    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци

    Neobičan detlj - u Ivandanjski venčić upletena je i glavica belog luka.

    Položaj sela je vrlo lep; tu je livada, njiva, voćnjaci, a do godine 1886 . i grozni vinogradi, koji su danas filokserom uništeni, pa se zato ta zemlja današnjim danom kukuruzom zaseva . Kraj Dunava ima povelik komad šume, poznate pod imenom Suma Mijaljevci, koju sada proseca željezna pruga i na koju se naslanja prokop, koji dalje vodi put Zemuna.

    Narod zivi lepo i umereno, oskudice ne trpe ni u cemu, kuće su im čiste i spretne, poredjane u dve ulice u dolini izmedju dva brega tako, da ne mozes ni otkuda sela ugledati, dok u ovo ne dodješ.
    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци

    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци
    Do godine 1855 . bio je sav atar ovoga sela u rukama naseg naroda, od tog doba, malo po malo kupuju i Nemci iz susednog sela Beške zemlju, tako da je do godine 1882. i dalje, kad se pašnjak, koji je bio dosta velik podelio na celo stanovništvo prema ostaloj zemlji, veći deo tog pašnjaka dosao u ruke stranaca, što, naravno, znatnu štetu čini selu, a stanovničtvo tog sela iz dana u dan sve jače pritiskuje i gnječi .

    Probavivši ovde potrebno mi vreme i svršivši svoj posao, krenem selu Beška . "

    Ovo je odlomak o mestu iz knjige "Trideset dana na ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović,a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896.godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu.


    Crkva je denedavno u bila uveoma lošem stanju; kada smo prvi put stigli do nje zatekli smo je u rekonstrukciji. U rano proleće 2009. spoljašnost je uglavnom bila obnovljena.
    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци

    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци
    Čortanovci je naselje u opštini Inđija u Sremu. Od Novog Sada je udaljeno oko 20 km. Prema popisu iz 2002 . bilo je 2308 stanovnika .
    Crkva Čortanovci - Црква Чортановци
    Poruku je izmenio nenad.bds, 10.09.2009 u 22:39

  5. #45
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    juče
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,481
    Slike
    2549

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    Црква Теодора Тирона
    Ириг

    Црква Ириг - Crkva Irig

    Црква Ириг - Crkva Irig
    ''Ириг је градић смештен на Фрушкој Гори на путу Нови Сад–Рума. Насеље је познато још од XIII века када је ту основан католички манастир, да би се у XV веку нашло у поседу деспота из породице Бранковића. Једна од три православне цркве у Иригу, посвећена је светом ратнику Теодору Тирону, а подигнута је у последњој четвртини XVIII века.
    Црква Ириг - Crkva Irig

    Црква Ириг - Crkva Irig
    То је једнобродна је грађевина са петостраном апсидом на источној и звоником на западној страни. Фасаде су рашчлањене соклом, пиластрима и кровним венцем. Улаз је на јужној фасади, где се у ниши над вратима налази икона патрона, св. Теодора Тирона.
    Црква Ириг - Crkva Irig

    Црква Ириг - Crkva Irig

    Црква Ириг - Crkva Irig
    Иконостас је извео непознат бољи дуборезац из друге половине XVIII века. Највише барокних и рококо декоративно-симболичних мотива украшавају најзначајније иконе на иконостасу, оне из прве зоне. Иконостас и слике на певницама завршени су крајем осамдесетих година XVIII века, а на јужним дверима забележена је година 1788.
    Црква Ириг - Crkva Irig

    Црква Ириг - Crkva Irig

    Црква Ириг - Crkva Irig

    Црква Ириг - Crkva Irig

    Црква Ириг - Crkva Irig
    То је сликарство блиско раду Јакова Орфелина, а његов део пресликали су и позлатили 1824. Теодор Дрезмановић и Димитрије Лазаревић. Иконе је потом чистио Јован Клаић 1864, када је изводио и зидне слике у унутрашњости цркве, да би најзад, почетком XX века био премазан комплетан живопис и већина икона на иконостасу.
    Црква Ириг - Crkva Irig

    Архијерејски (лево) и Богородичин трон.
    Црква Ириг - Crkva Irig
    У цркви се налазе и архијерејски трон са доцније пресликаном иконом Христа из XVIII века, као и Богородичин престо са иконама Григорија Николића из 1801.
    Црква Ириг - Crkva Irig

    Иконостас капеле на хору (галерији) ...
    Црква Ириг - Crkva Irig

    ... и олтарски део капеле на хору, отворен према средишту храма.
    Црква Ириг - Crkva Irig
    На хору је издвојена капела Св. Харалампија са иконостасом Јована Пантелића из 1811.
    Црква је споменик културе од великог значаја.''
    (Извор: Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиру споменика културе РС)

    Иначе, мошти светог ратника Теодора Тирона, у доба подизања цркве веома поштованог светца, налазе се у оближњем манастиру Хопово који је био циљ мноштва ходочасника намерних да се поклоне моштима.
    Црква Ириг - Crkva Irig

    Црква Ириг - Crkva Irig
    ’’U prošlosti Iriga, a posebno u prvoj polovini XVIII veka, crkva je imala značajnu versku i ekonomsku ulogu. Verska i ekonomska povezanost crkve i naroda, prvenstveno trovaca i zanatlija, bila je obostrano korisna. Crkva se stalno bogatila i uvećavala imetak, nasledjivanjem imovine bez naslednika i od zaveštanja, i tako preuzimala ulogu kreditora domaćih trgovaca.

    U XVIII veku u Irigu su postojale tri pravoslavne crkve. Najstarija je Crkva svetog Teodora Tirona (Teodorovska crkva), koja se pominje još 1714. godine. Sagradjena je od kamena i čerpića porušene turske džamije posle proterivanja Turaka.

    U izveštaju Karlovacke eparhije od 1733. godine o ovoj crkvi je zapisano: "Crkva dolnja od džamije napravljena od čerpića i kamena, pokrivena crepom, trapeza, umivaonica i krstionica od kamena". Slikarski radovi na ikonostasu izvedeni su 1788. godine. Crkvena opština Teodorovske crkve poverila je dekorisanje unutrasnjosti slikarima Dimitriju Lazarevicu i Teodoru Drezmanovicu uz cenu od 700 forinti, pet akova vina, akov šljivovice, besplatan stan i prevoz prema potrebi. Četrdeset godina kasnije parohijani Teodorovske crkve ponovo slikaju njenu unutrašnjost. Radove izvodi Jovan Kalajić. Za slikanje zidova, čiscenje ikonostasa, pevnica i tronova Kalajiću je plaćeno dve hiljade forinti.’’
    Црква Ириг - Crkva Irig

    Ikone u medaljonima iznad severne pevnice.
    Црква Ириг - Crkva Irig

    Црква Ириг - Crkva Irig

    Zidne slike su obnovljene i nedavno. Ispod ove ikone piše da je obnovljena 2006.
    Црква Ириг - Crkva Irig
    ‘’Stanovnistvo
    Pouzdano pracenje brojnog kretanja stanovnistva Iriga dosta je otezano zbog nedostatka zvanicnih podataka. Ipak, razvoj populacije u ovom sremskom gradu moguce je pratiti kroz kretanje broja stanovnika od 1787. godine.

    Godina popisa i broj stanovnika:
    1787. - 4.121
    1795. - 4.813
    1838. - 3.559
    1910. - 5.509

    Prema popisu iz 1991. godine u gradu je zivelo 4.414 stanovnika.

    Kretanje broja stanovnika u Irigu u narednom periodu odvijalo se uzlaznim i silaznim putanjama uslovljenim razlicitim faktorima: "Maksimalni porast stanovnistva bio je u periodu od 1880. do 1890. godine. To je vreme kada kapitalizam obuhvata fruskogorsku oblast i kada se osetila velika teznja za nagomilavanjem proizvodnih dobara. Tada se otpocelo sa krcenjem suma, preoravanjem pasnjaka. Za sve ove poslove nije bilo dovoljno jeftine radne snage, te se pristupilo kolonizaciji iz razlicitih krajeva bivse Austro-Ugarske. Kao posledica ovoga doslo je i do veceg porasta stanovnistva; sela se povecavaju usled intenziviranja poljoprivrede i kolonizacije Nemaca i Madjara. Veliko opadanje stanovnika izmedju 1910. i 1921. godine ima svoj uzrok u Prvom svetskom ratu." (Bukurov, 1951)
    Црква Ириг - Crkva Irig

    Црква Ириг - Crkva Irig
    Najnoviji period, odnosno od 1971. do 1991. godine odlikuje se permanentnim smanjivanjem broja stanovnika po godisnjem proseku od oko 20 lica. Glavni razlog ovakvog trenda je u cinjenici da mladi i dalje odlaze iz Iriga u potrazi za boljim poslovima, kao i u smanjenju prirodnog prirastaja.
    Irig je sedište opštine.’’
    (Sa sajta opštine Irig)


    Црква Ириг - Crkva Irig

    Црква Ириг - Crkva Irig
    Razvoj i dalji napredak Iriga nakon vremena u kome su izgrađene tri pravoslavne crkve tragično je prekinut krajem XVIII veka epidemijom kuge u kojoj je pomrla skoro polovina stanovništva. O tome i ponešto drugoga o Irigu naći će se uz predstavljenje druge dve iriške crkve.
    Poruku je izmenio nenad.bds, 24.09.2009 u 09:47

  6. #46
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    juče
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,481
    Slike
    2549

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    Crkva Proroka Ilije
    Lok (Južna Bačka – Šajkaška)

    Црква Лок - Crkva Lok

    Црква Лок - Crkva Lok
    ‘’Crkvena zdanja u Loku menjala su lokaciju kao i selo. Sadašnja pravoslavna crkva podignuta je između 1822. i 1823. kao jednobrodna građevina. Posvećena je proroku Sv. Iliji.
    Црква Лок - Crkva Lok

    Црква Лок - Crkva Lok

    Црква Лок - Crkva Lok

    Црква Лок - Crkva Lok
    Ikonostas je donet iz Titela i rad je nepoznatog rezbara druge polovine 18. veka. Ikone je u baroknom stilu prelaznog doba oslikao nepoznati slikar koji je stvarao u drugoj polovini 18. veka. Pretpostavlja se da je to bio Dimitrije Bačević.
    Црква Лок - Crkva Lok

    Црква Лок - Crkva Lok

    Црква Лок - Crkva Lok

    Црква Лок - Crkva Lok

    Carske dveri i detalj ikonostasa iznad njih.
    Црква Лок - Crkva Lok

    Црква Лок - Crkva Lok
    Ikonostas je 1867. preslikao August Tirk, akademski slikar, i dodao je nekoliko svojih ikona. Inventaru crkve pripadaju i Bogorodičin i Arhijerejski tron s kraja XIX veka, takodje nepoznatog autora.
    Црква Лок - Crkva Lok

    Tronovi
    Црква Лок - Crkva Lok

    Црква Лок - Crkva Lok

    Црква Лок - Crkva Lok
    Bačeviću se pripisuju i zidne slike.


    Црква Лок - Crkva Lok
    Crkva je kategorisana kao kulturno - istorijsko dobro od velikog značaja.

    Lok je tipično bačko selo u kojem poodavno u najvećem broju žive Srbi i Mađari.


    Lok viđen sa puta Novi Sad - Titel, koji prolazi ispod Titelskog Brega.

    Lok se razvio na ostrvu, ostatku aluvijalne terase, u aluvijalnoj ravni Dunava. Za vreme visokih vodostaja površine oko Loka, pa i samo selo su bivali pod vodom. Prema jednom izveštaju komande Šajkaškog bataljona iz 1770. Ločani su izgradili nasip od svog ostrva do podunavskog puta. Ipak, graničarske vlasti su zahtevale od cara Josifa Drugog da naredi preseljenje Loka u podnožje Titelskog brega pored postojećeg puta. Planom iz 1772. ono je preseljeno kod surduka Gradac. Ločani su onamo izdržali 40 godina i 1812. se vraćaju na ostrvo.
    Црква Лок - Crkva Lok

    Titelski Breg pored Loka.

    Prvi pomen Loka je iz 1445. a 1699, Lok ima 27 kućnih starešina i deset oženjenih sinova, verovatno Srba koje je doveo Arsenije Čarnojević. Od 1745. je komorsko naselje koje se uključuje u Potisku granicu. Posle ukidanja Vojne granice 1763. jedno je od prvih šest naselja koja ulaze u sastav Šajkaškog bataljona.
    Црква Лок - Crkva Lok

    Црква Лок - Crkva Lok

    U izveštaju za 1785. potvrđuje da postoji mala, od naboja, školska zgrada i da ima dobrog učitelja. Do 1804. nastava se izvodila na raznim mestima a nova zgrada sa stanom za učitelja sazidana je 1857. godine. Prvi poznati učitelj Stefan Radičević radio je deset godina a nasledio ga je 1786. Avram Miletić, otac Svetozara Miletića.''

    (Korišćeni su odlomci iz teksta Dragana Kolaka sa sajta ’RavnicaInfo’)



    I Lok je, kao i većina mesta Šajkaške, januara 1942. bio pogodjen tzv. racijom. Spomenik žrtvama su u porti nedugo posle rata podigle pordice stradalih, a u crkvi, na severnom zidu je nedavno završena slika sa likovima žrtava racije.


    Црква Лок - Crkva Lok

    Црква Лок - Crkva Lok
    Lok se nalazi oko 25 km istočno od Novog Sada a pet zapadno od Titela, pored puta koji povezuje ova mesta.
    Црква Лок - Crkva Lok

    Црква Лок - Crkva Lok
    Poruku je izmenio nenad.bds, 22.10.2009 u 20:23

  7. #47
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    juče
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,481
    Slike
    2549

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    ХРАМ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА
    у Обилићеву - НОВИ КНЕЖЕВАЦ

    Црква Нови Кнежевац
    Crkva Novi Kneževac
    ''Село Јозефсдорф је основано 31. марта 1753. године уз последњу јужну улицу Кањиже (данашњег Новог Кнежевца). Становници су му били српски граничари из Кањиже, Мартоноша, Реске, Сегедина, Чанада и Нађлака. Село је добило име по најстаријем сину царице Марије Терезије, касније њеном сувладару и будућем цару Јосифу II. Српски граничари су после развојачења поморишко потиске границе и преласком у Банат постали чланови земаљске милиције и уживали су посебан повлашћени статус заснован на привилегијама.

    Прву цркву су Јозеповчани (како су их Срби звали) почели да граде 1756. године. По опису генералне визитације из темишварске епархије под вођством Арсенија Радивојевића 1758. године, се види да је црква била од ћерпича са двоје врата и два прозора покривена трском са посебном дрвеном звонаром. Била је посвећена св. Архангелу Михајлу и припадала је бечејском протопопијату. Први свештеник је био Димитрије Поповић. Крајем XVIII века је стара црква због увећаног броја становника постала премала за све вернике, па су Јозеповчани одлучили да направе већу и нову у порти старе цркве.

    Нова црква је саграђена 1791. године у време свештеника Јована Миоковића. Друга црква је била саграђена од храстових балвана и дасака са торњем од цигала, а кров је био покривен шиндром. Посвећена је била св. Архангелу Михајлу. Првих деценија XIX века је црква често обнављана. Доласком свештеника Петра Петровића 1831. године на чело парохије је одлучено да се гради нова, велика црква од чврстог материјала. Прикупљана су добротворна средства, продавана је црквена земља и купован је материјал за градњу. Купљена је и кућа са великим плацем за парохијски дом. Револуција 1848. године је на кратко зауставила градњу цркве, јер је тада црквена каса са двехиљаде петстотина сребрних динара склоњена у Шишатовац одакле је после враћена. У време револуције је црква претрпела мања оштећења.

    Добровољна милостиња за изградњу храма је проглашена 1851. године и темељ треће цркве је освећен 16. априла 1851. године. Црква је завршена 1853 године. У цркву је узидано три стотине хиљада цигала и двадесет пет хиљада црепова. Јозеповчани су своју цркву зидали по угледу на башаидску.
    Црква Нови Кнежевац

    Због недостатка новца у црквеној каси, сликање иконостаса је чекало скоро две деценије. Тек 29. августа 1871. године је потписан уговор са Николом Марковићем да украси са историческим сликама четири црквена свода и иконостас по цени од 4000 форинти Због недостатка средстава Никола Марковић је исплаћен у ратама и он је завршио само сокл и две доње зоне иконостаса до септембра 1875. Опет су прошле деценије док се новац није сакупио па је у време пароха Јоакима Сувајџића 4. јуна 1912. године склопљен уговор са Анастасом Боцарићем да изради допуну горњих зона иконостаса, да наслика дванаеест нових икона и седам старих да поправи за цену од 2000 круна. Свој садашњи изглед црква добија 1928. године када је Александар Јеновац урадио сводно сликарство.

    По архитектури, обилићевачка црква је зидана, као и већина храмова у Банату средином XIX века у непречишћеном барокно-класицистичком стилу. Црква је у основи једнобродна грађевина оријентације исток-запад. Димензије цркве су: дужина 32м, ширина 12,5м, с висином торња од 41м. Црква је засвођена полуобличастим сводом и покривена двосливним кровом.
    Crkva Novi Kneževac

    Западни портал

    Западни портал: испред западне фасаде је улазни трем. Са десне и леве стране врата се налазе по два стуба. Иза њих, на фасади се налазе по два и два пиластра. Изнад архитрава је фриз украшен са четири триглифа који су постављени изнад центра капитела сваког стуба. Тимпанон је украшен јединим централним мотивом Божијег ока и рађен је у плитком рељефу. Са леве и десне стране пиластара се налази по једна лучна ниша са профилисаим архиволтама. Горњи делови ниши украшени су мотивом палмете изведеним у плитком рељефу. У јужној ниши се налази икона светог архангела Гаврила. Бочни, северни и јужни зид цркве су идентични. Бочна врата су фланкирана са по два полустуба. Зидови су по вертикали расчлањени са по две лучно увучене нише. У нишама су прозори који се такође лучно завршавају. По хоризонтали је фасада расчлањена фризом са триглифима. Изнад фриза је профилисани кровни венац. Црква има 12 лучних витражних прозора са по 35 фасета. Украс је крст од жутог стакла на 11 фасета. Седам прозора је изнад архиволти украшено стилизованим вегетабилним орнаментима маслиновог листа рађеним у плитком рељефу. На истоку је апсида пандантифима засвођена калотом и по хоризонтали расчлањена кордонским венцем. На западу изнад припрате је звоник и на њему четири лучна прозора фланкирана са по два пиластра, који се завршавају волутама. Изнад њих су четири сата. Испод куполе је профилисани венац. Купола торња је украшена укрштеним маслиновим гранама. На горњем делу куполе су још четири лучна прозора, а на врху јабука и крст.


    Унутрашњост цркве је архитектонски једноставна. Полуобличасти ребрасти свод има пет лукова: западни одваја луковима преграђену припрату на којој је хор, а на источни се наслања апсида. Са леве стране олтара је проскомидија увучена у зиду, а са десне ђаконикон исто увучен у зиду.
    Црква Нови Кнежевац

    Crkva Novi Kneževac
    Главно украсно тежиште у храму је олтарска преграда. Иконостас је по архитектонској структури бароконо-класицистички. Дуборез је рад искуснијих уметничких радионица и рађен је у два временска периода. Сокл, прва и друга зона у једном времену, док је горња зона урађена касније.
    Црква Нови Кнежевац

    Иконостас је по вертикали расчлањен низом стубова изведених у класицистичком стилу. По хоризонтали је разбијен са два кордонска венца и подељен у три зоне. Стубови изнад стопа имају палмете, а композитни капители су украшени акантусовим лишћем и волутама.
    Crkva Novi Kneževac

    Централне ('Царске') двери и 'Небо'(балдахин) су на левој слици.

    На централним и бочним дверима простор мрежасте структуре дрвореза испуњен је флоралном орнаментиком сачињеном од стилизованог храстовог лишћа и ружа које излазе из ваза и обавијају их. Резбарије око икона и медаљона су барокно украшене вегетабилним орнаментима: класовима жита, венцима ружа, виновом лозом и грожђем, храстовим лишћем са жиром и маслиновим гранама. Бочне, горње зоне иконостаса спајају венци ружа.
    (Текст Снежане Грчки Станимиров на сајту Општине Нови Кнежевац)


    Crkva Novi Kneževac
    ''На иконостасу се налазе 33 иконе.
    на соклу су сцене: Христос хода по води, Христов разговор са Самарјанком, Бекство у Египат, Погубљење светог Јована Крститеља.
    - престоне иконе су: свети Никола, Богородица са Христом, Исус Христос, свети Јован Крститељ;
    - на северним дверима изображен је свети архиђакон Стефан, на царским дверима Благовести, а на јужним свети архангел Михаило;
    - изнад јужних врата је насликано Гостољубље Авраамово, изнад царских двери Тајна вечера, а изнад северних Товија са анђелом;
    Црква Нови Кнежевац

    Crkva Novi Kneževac
    - у првој зони изнад престоних икона представљени су велики празници: Ваведење, Божић, Богојављење, Преображење, Васкрсење и Вазнесење, док се у самој средини налази као централна икона Крунисање Богородице;
    - у зони изнад налази се празник Духови, четири Јеванђелиста и четири Херувима;
    - у најгорњој зони представљен је тематски склоп Распећа: Крст, Богородица и Јован Богослов, са два херувима.

    Неке иконе су рађене техником уља на дасци, док су остале рађене техником уља на платну.
    Crkva Novi Kneževac

    Архијерејски (лево) и Богородичин трон.

    Богородичин трон у којем се налази и икона Сусрета Марије и Јелисавете, као и ктиторски натпис, рађен је 1901.године. На архијерејском трону налази се икона светог Саве.
    Crkva Novi Kneževac

    Северна певница са иконом св. Димитрија.

    У певницама су иконе светог Димитрија, односно свете мајке Ангелине.




    У олтару

    На своду и у олтару постоје зидне слике које је сликао Стеван Јеновац 1928. године и то: света Тројица са Јеванђелистима, Божић, Богојављење, Распеће, Скидање с Крста, Васкрсење и Вазнесење.

    На западном зиду на пиластрима налазе се свети архангел Гаврило, свети Георгије, те свети Сава. У олтарској апсиди на горњем месту налази се Христос Сведржитељ, те фреске светог Јована Златоустог и светог Василија Великог. На своду олтара налази се представа Свевидећег Ока Божијег.
    У цркви од реликвија постоје многе вредне књиге, иконе и сликана, те везена платна.

    У олтару се налази представа Распећа, која је по предању једина остала сачувана из првобитног храма. У цркви се чува још једна занимљива икона са представом Гроба Господњег у Јерусалиму, те сцена и живота светих, као и Господа Христа.




    У храму се налазе и два велика литијска барјака, рађена пре Другог светског рата, шест малих барјака на којима се налазе осликане иконе слава ктитора, те испред иконостаса, на солеји, масивни везени балдахин „Небо“, на којем је представа Светог Духа, у виду голуба.

    Од књига, највредније Јеванђеље, штампано у Лвову 1690.године.


    ''Икона са представом Гроба Господњег у Јерусалиму, те сцена и живота светих, као и Господа Христа.''


    Стара плаштеница (антиминс) се чува као реликвија храма.

    Црква је генерално реновирана више пута, а највећа обнова десила се крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века.


    Храм у Обилићеву поносно стоји, служи и сведочи о постојању и духу нашег народа у Потисју и Банату.
    (Текст Душка Јанчића на сајту Општине Нови Кнежевац)



    Светосавски дом са читаоницом, која је једна од настаријих, је пеко пута цркви.


    Плоча из 1910. у читаоници наводи приложнике за изградњу Светосавског дома и читаонице.

    Нови Кнежевац је град и седиште општине у северном Банату. Има око 7.500 становника.

    На тим просторима постоје људска насеља од праисторије. С историјом Новог Кнежевца и другим чињеницама можете се детаљно упознати на сајту општине: Novi Kneževac
    Poruku je izmenio nenad.bds, 07.11.2009 u 01:12

  8. #48
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    juče
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,481
    Slike
    2549

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    АЛМАШКА ЦРКВА
    Црква света Три Јерарха
    НОВИ САД

    Almaška crkva Novi Sad

    АЛМАШКА ЦРКВА НОВИ САД
    ''Алмашка црква у Новом Саду спада у монументална и репрезентативна црквена здања каква су грађена у Војводини крајем XVIII и почетком XIX века. Конципирана у класицистичком духу, изведена је према нешто измењеном пројекту Мартина Ковчарског 1797. То је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и високим звоником који доминира западним прочељем.
    АЛМАШКА ЦРКВА НОВИ САД

    Almaška crkva Novi Sad
    Посебну вредност представља иконостасна преграда за коју је сликану декорацију извео Арса Теодоровић, а богату резбу Аксентије Марковић, који је највероватније украсио и проповедаонице посвећене Јовану Златоустом, Василију Великом и Атанасију Александријском. Чудотворна икона Богородице Алмашке са Богородичиног трона замењена је композицијом Уроша Предића. Уљане зидне слике на своду наоса рад су Арсе Теодоровића, док је за партије у олтарском простору из друге половине XVIII века ангажован Андрија Шалтист. Иконостас Алмашке цркве је једно од најбољих остварења Арсе Теодоровића, на коме је до пуног изражаја дошао његов прецизан цртеж. Иако под великим утицајем класицизма, уметник се није одрекао барокно-рокајних форми.

    Конзерваторски радови обавељени су 1983. и 1994, (a обнова фасаде 2008-09. - моја напомена). а санација и рестаурација спомен-крста у порти, средствима Министарства рада и социјалне политике, током 2005.
    Алмашка црква у Новом Саду утврђена је за споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију.''(Са сајта Министарства рада и социјалне политике Сектор за борачкo-инвалидску заштиту.)
    АЛМАШКА ЦРКВА НОВИ САД

    Zapadni i severni portal (južni je identičan severnom). Portali su značajan arhitektonski ukras Almaške crkve.
    Almaška crkva Novi Sad

    Građanski list 23.08.2009.
    Tekst: Srđan Ercegan


    Jabuka sakralne arhitekture
    Impozantni hram Sveta tri jerarha, uglavnom poznat kao Almaška crkva, svakako spada među najmonumentalnija i najlepša ostvarenja sakralne arhitekture na ovim prostorima. Po svojim gabaritima, kao i unutrašnjoj dekoraciji, Almaška crkva potpuno odgovara duhu ne samo srpskog već i svetskog stvaralaštva s kraja 18. i početka 19. veka. Iako veličanstven i raskošan, kao pravi svedok slavne prošlosti, ovaj hram prvenstveno budi prijatna osećanja topline i zajedništva i na taj način verno ocrtava i oblikuje specifičan duh Novog Sada. Zahvaljujući svešteniku Branku Ćurčinu, moguće je otkriti bogatu prošlost i neprocenjivu vrednost najveće i najmlađe novosadske crkve.

    Istorija Almaške crkve počinje početkom 18. veka, kada su se stanovnici sela Almaša (na mađarskom jabuka), motivisani pritiscima županijskih vlasti i njihovih poreznika, doselili u Novi Sad i organizovali naselje na periferiji, daleko iza poslednjih kuća, severno od centra grada. Došavši pod vojnograničarsku upravu, stanovnici Almaša nadali su se da će sebi obezbediti izvesne povlastice, kao i spokojniju budućnost od one koja ih je čekala pod županijskim vlastima. Kako su Almašani bili čvrsto odani svojoj veri, najpre su, na mestu današnje crkve, podigli krst i oko njega sagradili naselje, među barama koje su tadašnji Novi Sad delile na kvartove koje i danas prepoznajemo (Salajka, Podbara...).

    Mesto hodočašća
    Ubrzo po osnivanju naselja, 1718. godine podignuta je prva crkva, koja je, slično tadašnjim kućama, bila sačinjena od pletera, oblepljenih blatom, i prekrivena trskom. Posvećena je prazniku Sveta tri jerarha (Vasilije Veliki, Jovan Zlatousti i Grigorije Bogoslov), u spomen čudesnog pronalska ikone ovog praznika, prilikom kopanja bunara pored hrama. Čini se da je ovaj skromni hram služio kao privremeni bogoslužbeni prostor zato što se ubrzo po njegovom nastanku rađa ideja o izgradnji nove, solidnije crkve. Izgradnju novog hrama vodio je prvi sveštenik almaškog naselja, pop Maksim.
    Almaška crkva Novi Sad

    U porti je sačuvano i nekoliko nadgrobnih spomenika iz XIX veka. U porti je i krst - spomenik poginulim ratnicima 1914-18. o kojm se stara država.
    Interesantan je tekst na nadgorbnoj ploči - govori o pogibiji žene od puške mađarskog honveda (vojnika) u kući 1848. (za vreme Bune).

    АЛМАШКА ЦРКВА НОВИ САД
    Gradnja je završena 1733. godine i tada je na praznik Sveta tri jerarha novosagrađeni hram osvetio episkop bački Visarion Pavlović. Crkva je imala zvonik s jednim zvonom, a bila je izgrađena od nepečene cigle, sa svodom od dasaka, krovom od šindre i popločana pečenom ciglom. Ikonostas tadašnjeg hrama najverovatnije je izradio Janko Halkozović. Interesantno je da se u tadašnjoj Almaškoj crkvi nalazila ikona Bogorodice za koju se verovalo da je čudotvorna i zbog koje je hram predstavljao mesto hodočašća. Za ovu čudotvornu ikonu ne zna se odakle je donesena, kao što se ne zna ni kada je i gde nestala. Počivala je na Bogorodičinom tronu, otprilike na mestu na kojem se danas nalazi Madona slavnog Uroša Predića. Ipak, ni drugi hram nije bio sačinjen od odgovarajućeg materijala, tako da se 1770. godine ponovo javlja ideja o izgradnji nove crkve.
    Sadašnji hram je građen od 1775. do 1797. godine.
    Almaška crkva Novi Sad

    Ploča o izgradnji i osveštanju crkve je na zapadnom portalu.

    Kada je završen, osvetio ga je episkop bački Jovan Jovanović, o čemu svedoči mermerna ploča s imenom austrijskog imperatora Franca Drugog, koja se nalazi na zapadnoj fasadi, iznad portala. Izgrađen je oko stare crkve, koja je bila srušena i uklonjena tek pošto je nova završena.

    Neosveštana Bogorodica
    Možda su ovakve okolnosti uticale na monumentalnost Almaške crkve. Novi hram, sagrađen u neoklasicističkom stilu, dugačak je 44 metra i širok 11 metara, dok je do krovnog venca visok 15 metara. Kada je crkva izgrađena, zvonik na kome je počivao zlatni krst bio je visok 65 metara. I danas postoji idejni projekat s priznanicom koju je izdao Kovačovski, zidarski majstor i graditelj još nekoliko crkava po Bačkoj.

    Veličanstveni ikonostas je od 1803. do 1806. godine oslikao "akademski moler" Arsenije Todorović, dok je rezbariju izveo novosadski umetnik Aksentije Marković. Zidno slikarstvo na svodovima i zidovima izveo je ukrajinski slikar Andrej Šaltist. Ipak, toplinu hrama u najvećoj meri oblikovala je raskošna rezbarija, koja floralnim motivima, prirodnim i stilizovanim, ispunjava sakralni prostor i uokviruje ikone, stvorene u periodu stilskih dodira baroka i klasicizma. O neizrecivoj vrednosti njegovih radova u Almaškoj i Uspenskoj crkvi možda najbolje svedoči to što se na njih poziva Aksentijev brat, drvorezbar Arsenije Marković dok od vlasti traži da mu se podari ugarsko plemstvo.

    Ovaj hram karakteriše i postojanje propovedaonice, izuzetno retke u pravoslavnim crkvama.
    Almaška crkva Novi Sad

    Predićeva ikona Bogorodice se smatra njegovim najboljim delom.

    Prestonu ikonu Bogorodice 1905. godine naslikao je Uroš Predić, zaslugom i dobrotom ktitora Arsenija i Anke Pajević. Ova ikona specifična je po tome što nikad nije osveštana zato što je na njoj Bogorodica predstavljena u pokretu, što je teološki neispravno. Ipak, upravo zbog toga, ova ikona je jedinstvena i neizrecivo vredna.

    Stradala u bombardovanju
    Almaška crkva je postradala u bombardovanju 12. juna 1848. godine, kada je srušen metalni deo zvonika. Obnovljena je 1852. godine, zahvaljujući prilozima iz Rusije, ali novi zvonik nikad nije dostigao svoju staru visinu 17 metara je niži od prvobitnog.
    Almaška crkva Novi Sad

    Almaška crkva Novi Sad
    Iste godine, 3. jula, crkvu je posetio i u njoj celivao jevanđelje car Franc Jozef, koji je u Novi Sad doputovao obilazeći južne delove svoje monarhije.
    U drugoj polovini 19. veka za crkvu je izrađen Hristov grob, koji je, harmonično s ikonostasom, najverovatnije izradio Pavle Simić.''

    Almaška crkva Novi Sad

    Oslikavanje Hristovog gorba se pripisuje Pavlu Simiću
    Almaška crkva Novi Sad
    Po prostranstvu, Almašla crkva najveća pravoslavna crkva u Novom Sadu. To je i razlog da je nema slikane sa 'boka' jer iz raspoloživog prostora koji je pored nje nije moguće smestiti je u sliku običnim objektivom.
    Almaška crkva Novi Sad

    Almaška crkva Novi Sad

    U porti su i dva nadgrobna spomenika slikara Arsenija Teodoroviću koji je oslikao ikonostas, preneta sa groblja. Sveštenik mi je rekao da je spomenik koji je ceo napravljen naknadno, posle oščtećenja prvobitnog.

    Na zidu crkve je i ploča sa imenom slikara za koju se ne zna kada je postavljena. Interesantna je razlika u godinama rodjenja i smrti.

    Arsa Teodorović (1767 - 1826)(Sa sajta ARTE)
    ''Počeo je kao pomoćni učitelj, zatim učenik nekolicine domaćih slikara-zanatlija u Banatu i Sremu, Teodorović odlazi u Beč i 1788. upisuje Akademiju. U Beču se upoznaje sa Dositejem Obradovićem i drugim mladim jozefinistima, i od tada počinje da aktivno sarađuje na kulturnom preporodu austrijskih Srba. Završivši Akademiju 1796., prelazi u Novi Sad, a onda se posle nekoliko meseci nastanjuje u Temišvaru. Godine 1803. vraća se u Novi Sad i tu ostaje do smrti.
    Teodorovićev portret Dositeja iz 1794. je prvi građanski portret u srpskom slikarstvu. Svojim načinom slikanja obezbedio je sebi vodeće mesto u klasicističkoj školi. Svoje klasicističke sklonosti ispoljio je još više i još jasnije na svojim ikonama, alegorijskim i istorijskim kompozicijama.
    Najviše vremena i napora uložio je Teodorović u slikanje ikona. Koliko je danas poznato izradio je oko 26 ikonostasa .
    Kao predstavnik klasicizma i kao nadaren umetnik, stvorio je čitavu školu. Kroz njegove radionice u Temišvaru i Novom Sadu prošli su mnogi učenici, među kojima su najpoznatiji Konstantin Danil i Nikola Aleksić. Svoj uticaj na mlađe umetnike proširio je još više preko Crtačke škole u Sremskim Karlovcima, kojom je rukovodio nekoliko godina.''



    ХРАМ СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА НА АЛМАШКОМ ГРОБЉУ У НОВОМ САДУ
    - КАПЕЛА НА АЛАМАШКОМ ГРОБЉУ -

    Almaška kapela Novi Sad

    Almaška kapela Novi Sad

    Капелу је осликао Павле Симић.
    Almaška kapela Novi Sad

    Улаз у крипту која је испод олтара је на источној страни капеле.

    ''Алмашка капела је ... и храм и монументална гробница. Храм као освећена капела у којој се служе литургије и узносе молитве за покојне, а монументална гробница због крипте у којој су сахрањени ктитор капеле Епископ бачки Платон Атанацковић и његов син Василије Атанацковић, рођени брат Епископа Платона Јован Атанацковић и поред њих Епископ бачки Герман Опачић. Да је капела и монументална гробница, сведоче не само архитектура храма, њен иконостас и зидно сликарство високе уметничке вредности већ и биографија ктитора епископа бачког Платона Атанацковића, чији је рад по свему био монументалног карактера и један од темеља српског духовног, просветног и културног развоја новијег доба. Седиште Огранка САНУ у Новом Саду налази се у згради коју је поклонио српском народу и носи назив Платонеум, као што је и једна издавачка кућа у Новом Саду за успомену на овог умног и вредног епископа узела његово име и исто тако зове се Платонеум, а то име носи и улица у црнтру Новог Сада...'' (са сајта Епархије Бачке - из приказа публикације о овој Капели)
    Almaška kapela Novi Sad

    Almaška kapela Novi Sad

    Almaška kapela Novi Sad

    Алмашка капела Нови Сад

    Алмашка капела Нови Сад

    Павле Симић
    (* 1818, Нови Сад - 17. јануара 1876)

    Средњу школу је учио у Сомбору и Суботици, а затим је прешао у Нови Сад у радионицу сликара Алоиза Кастагнија, италијана из Мантове. Децембра 1837. одлази у Беч и уписује се на Сликарску академију. Студирао је на одсеку историјског сликарства, до 1841.

    Симић је сликао углавном иконостасе и портрете. У црквеном сликарству био је под великим утицајем бечких назарена. Мек по колориту, понекад чак и сладуњав, полагао је нарочито пажњу на композицију и јасан хармоничан цртеж. Симић је далеко значајнији као портретист. Радио је и историјске композиције. Начинио је четири такве за манастир Куваждин, све четири из живота Намањића и монументалних димензија, али су оне страдале за време другог Светског рата. (Из Википедије)
    Алмашка капела Нови Сад

    Кружна плоча од црвеног мермера изнад улаза говори о ктиторству владике Платона и години 1863. као време изградње.
    Алмашка капела Нови Сад

    Гроб Павла Симића.
    Алмашка капела Нови Сад
    Poruku je izmenio nenad.bds, 13.11.2009 u 00:37

  9. #49
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    juče
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,481
    Slike
    2549

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    Crkva Svetog Nikole
    Samoš

    Crkva Samoš

    ''Srpska pravoslavna crkva u Samošu spada u veće i raskošnije pravoslavne crkve na tlu Banata, pa i Vojvodine. Temelji crkve udareni su 1840. godine a crkva je osvećena 1847. godine. Hram je posvećen je prenosu moštiju Svetoga Nikolaja.
    Црква Самош

    Crkva Samoš

    Dve velike ikone (na krilnim mestima) su iz iz 1777.

    Ikonostas čine ikone prenešene iz Sečnja i Čavoša u današnjoj Rumuniji. Delovi ikonostasa, mada uklopljeni u jednu celinu, bitno se međusobno razlikuju i potiču od ruku dvojice nepoznatih majstora, čije je stilsko i likovno opredeljenje potpuno suprotno. Pretpostavlja se da je jedan od tih slikara Nedeljko Popović, predstavnik poslednje generacije slikara vezanih za tradicije srednjevekovnog balkanskog živopisa u pogledu ikonografije i likovne interpretacije, a drugi Jovan Isailović stariji, čije stvaralaštvo nosi odlike potpuno razvijenog baroka. Ikonostas je od 1974. godine stavljen pod zaštitu Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika Autonomne pokrajine Vojvodine.' '( Sa sajta Vojvodineonline)

    Crkva je spomenik kulture od velikog značaja.

    Seoska i crkvena slava je 2. avgust, Sv. Ilija.
    Crkva Samoš

    Mlađi deo ikonostasa, sa rokajnim rezbarijom zauzima centralno mesto.
    Црква Самош

    Црква Самош

    Delovi starijeg ikonostasa.


    Tronovi. Ikona Bogorodice sa Hristom je skoro istovetna sa onom u novosadskoj Almaškoj crkvi koju je naslikao Uroš Predić. U ovom slučaju se verovatno radi o kopiji čuvene ikone.
    Crkva Samoš

    Pod je i danas u prvobitnom stanju - popoločan je običnom ciglom.
    Црква Самош

    Crkva Samoš
    Samoš je najisturenije naselje, koje se nalazi u severnom delu teritorije opštine Kovačica. Selo je izgrađeno na severnom obodu južne banatske lesne zaravni. Nalazi se na udaljenosti od osamnaest kilometara severoistočno od Kovačice.

    S obzirom na to da je izgrađeno na kontaktu lesne zaravni i lesne terase, severni i južni deo naselja imaju različite nadmorske visine, od 95 do 110 metara. Iako je po svom položaju periferno naselje u opštini, Samoš je dobro povezan sa njenim središtem, sa susednom opštinom Alibunar, kao i sa važnijim privrednim i kulturnim centrima Zrenjaninom, Vršcem i Pančevom.
    Црква Самош

    Црква Самош

    Celokupna površina samoškog atara prekrivena je plodnim zemljištem černozemom, koje je po svom sastavu najkvalitetnije u okolini.

    Selo Samoš počelo je da se gradi 1804. godine u okviru teritorije nekadašnje Vojne granice. Sagradili su ga vojni graničari Srbi, koji su u njemu ostali i nakon ukidanja granice.

    Pisani podaci kazuju da je Samoš pocetkom XX veka imao 538 kuća sa 2462 stanovnika.

    Prema popisu iz 2002. godine u Samošu je živelo 1247 stanovnika. U nacionalnoj strukturi stanovništva nije prisutno karakteristično vojvođansko šarenilo. Najveći broj stanovnika Samoša čine Srbi (95%), dok sve ostale nacionalne zajednice koje žive na teritoriji opštine zajedno cine 5% stanovništva.
    (Sa sajta Turističke organizacije Opštine Kovačica)

    Crkva Samoš

    Црква Самош
    Poruku je izmenio nenad.bds, 21.11.2009 u 20:34

  10. #50
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    juče
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,481
    Slike
    2549

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    ЦРКВА СВ. НИКОЛЕ
    ЕРДЕВИК

    Црква Ердевик

    Црква Ердевик

    Црква Ердевик
    Саграђена је 1804. у духу класицизма као једнобродна грађевина складних пропорција, са полукружном олтарском апсидом на истоку и репрезентативним западним прочељем, којим доминира високи звоник. Уз њега су са обе стране призидане једноспратне кулице. Складно укомпоновану фасадну декорацију чине прислоњени пиластри и вишеструко профилисани поткровни венци. Уска лимена капа звоника, чија је спратна подела наглашена богато профилисаним венцима, потенцира намеру градитеља да код ердевичког храма створи утисак стремљења у висину.
    Црква Ердевик



    Црква Ердевик

    Црква Ердевик
    Иконостасна резбарија из 1806. рад је Јоанеса Лашока и Сигисмунда Егермана. За сликану декорацију олтарске преграде ангажован је 1817. Георгије Бакаловић, који је аутор и зидних слика у олтару. Ово је прва већа Бакаловићева наруџбина која, и поред очигледних утицаја барока, представља зрело класицистичко остварење, на коме је препознатљив његов карактеристичан колористички темперамент.
    Црква Ердевик



    Црква Ердевик
    Остале партије на зидовима осликао је Јован Недељковић 1829. (Извор: Споменичко наслеђе Србије; Завод за заштиту споменка културе РС)

    Црква је споменик културе од великог значаја.
    Crkva Erdevik

    Crkva Erdevik

    Crkva Erdevik

    Crkva Erdevik
    Erdevik je najveće seosko naselje u opštini (3.316 stanovnika). Blago zatalasan, sa dve strane okružen Fruškom gorom a sa druge dve ravnicama, na 140 metara nadmorske visine i na obroncima Fruške gore, Erdevik je jedno od najlepših sela Srema. Nalazi se u truglu između Iloka (17km), Sremske Mitrovice (26km) i Šida(16km) čijoj opštini teritorijalno i pripada. Sa tipično panonskom (kontinentalnom) klimom, sa brojnim potocima, izvorima i sa tri jezera, na plodnoj crnici, meštani Erdevika se bave poljoprivredom, a čuveni su po svojim vinogradima i vinima. Šume se protežu na površini od 1500 hektara i zaštićene su u Nacionalnom parku Fruške gore, šume lipe, hrasta, bukve, bagrema, bora i smrče , idealno su skrovište mnogovrsne divljači a posebno jelena, muflona i divljih svinja.

    Usled ovakvog obilja prirodnog blaga, Erdevik se rano javlja kao naselje. Arheološkim istraživanjem mnogi nalazi navode na zaključak da je na ovom terenu postojalo naselje još u bronzano doba. U selu se nalazi nekoliko lokaliteta iz rimskog doba, a po pisanim spomenicima Erdevik se prvi put spominje 1351. godine, dok na mapi Srema već 1730. godine. Iz ovog vremena još postoje kameni spomenici ispisani staroslovenskim pismom. Najezdom Turaka 1526. godine, Erdevik pada pod vlast osvajača Sulejmana Veličanstvenog, koji se i zaustavio tu u blizini kod Iloka. Posle poraza pod Bečom, Turci se povlače a od 1697. godine Ilok, sa velikim delom Srema (pa i Erdevikom) pada u ruke austriske vlasti tj. kneza Livija Odeskalskog i to sve do Prvog svetskog rata. Samo ime, mesto je najverovatnije dobilo od mađarske reči ERDOVEG što znači predeo pod šumom. Inače, etnička struktura stanovništva na području Erdevika je šarolika, što je posledica kolonizacija koje se vrše na ovom prostoru više od tri veka. Prema podacima, najstariji stanovnici ovoga sela su Srbi. Najintenzivnije su se doseljavali u vremenima turskih osvajanja južnih krajeva Srbije. Doseljavanje je pomogla i austrijska i ugarska vlast znajući da tako pravi živi bedem Osmanliskom carstvu. Potom se ovde naseljavaju Nemci, Mađari i Slovaci (tokom osamnaestog i devetnaestog veka).
    Crkva Erdevik

    Crkva Erdevik
    Erdevik je danas ozbiljan privredni subjekt Srema. najviše obradivih površina zahvata PP Erdevik sa oko 867 hektara oranica i 480 hektara vinograda i 102 hektara hmelja. Proizvodeći visoko kvalitetno grožđe i vina, erdevičani u sopstvenim podrumima čiji su kapaciteti oko 1000 vagona. Iz tog podruma na trpeze širom Evrope iznosi se traminac, rizling, sovinjon, burgundac i belo stono vino. A osim vina, pšenice, kukuruza i repe, erdevičani su čuveni proizvođači hmelja. Zbog postignutog izuzetnog kvaliteta ove kulture, pre dvadeset godina, najveće evropsko priznanje za hmelj dobili su erdevičani (ORDEN VITEZA ZA HMELJARSTVO). Sa školom iz 1755. godine, sa dva kulturno-umetnička društva (Slovačko iz 1907. i Srpsko iz 1947. godine), sa predivnim parkom i zelenilom u centru mesta, starim jedan vek, sa uzbudljivo-zatalasanim izvorima i potocima, oko 4000 erdevičkih stanovnika prebogatih u različitostima ne priznaju da su selo ili da su na periferiji progresivnog života.Oni to i nisu.
    Crkva Erdevik

    Erdevik i Erdevičani su prirodna oaza zdravlja, lepote i blagostanja. Kao zeleni biser zadenut u nedra fruškogorskog Srema, blistaju svojim duhom i svojim prirodnim blagom. Čuvajući svoju baštinu u nasleđe, Erdevik crpi sokove progresivnog, a meštani idu napred. Idu do savršenstva između prirode i čoveka. Idu do lepote, do života. (Sajt Šidski portal)

    Crkva Erdevik
    Poruku je izmenio nenad.bds, 09.12.2009 u 22:32

Strana 5 od 16 PrvaPrva ... 3456715 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Naše srednjevekovne i starije crkve
    Autor nenad.bds u forumu Kulturna baština
    Odgovora: 44
    Poslednja poruka: 12.03.2014, 21:39
  2. Sunovrat Crkve
    Autor Morpheus u forumu Religija
    Odgovora: 68
    Poslednja poruka: 11.05.2012, 00:59
  3. Dve crkve!
    Autor Hriscanin u forumu Religija
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 11.08.2011, 14:40
  4. Od Crkve do Ali Babine pećine II
    Autor Neocekivani u forumu Spomenar
    Odgovora: 25
    Poslednja poruka: 25.04.2010, 15:53
  5. Od Crkve do Ali Babine pećine I
    Autor Neocekivani u forumu Spomenar
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 18.02.2010, 02:08

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •