Close

Strana 8 od 16 PrvaPrva ... 678910 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 71 do 80 od ukupno 151
Like Tree17lajkova

Tema: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

  1. #71
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    20.10.2014
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,486
    Slike
    2569

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    SLOVAČKA EVANGELISTIČKA CRKVA SVETOG TROJSTVA
    BAČKI PETROVAC

    Crkva Bački Petrovac

    Crkva Bački Petrovac
    Crkva Sv. Trojstva je koncipirana u duhu klasicizma sa preovlađujućim uticajima neogotike, kao jednobrodna građevina sa polukružnom apsidom na istoku i zvonikom na zapadnoj strani. Prostor naosa je masivnim stupcima podeljen na jedan širi i dva uža traveja iznad kojih su podignute galerije. Fasadnu dekoraciju čine dva reda prozorskih otvora od kojih se donji završavaju arhitravno a gornji polukružno, sa istančano obrađenim geometrijskim i biljnim ornamentima između, i timpanoni iznad sva tri ulaza.
    Crkva Bački Petrovac

    Crkva Bački Petrovac
    Na timpanonima iznad bočnih ulaza uklesani su latinski natpisi iz kojih se vidi da je crkva sagrađena 1783, a proširena i obnovljena 1822. Monumentalni glavni ulaz sa prislonjenim pilastrima, kao i elegantni stubići i bogato profilisan krovni venac na visokom zidu zvonika naglašavaju reprezentativan izgled zapadnog pročelja. Još jedna velika obnova crkve i zvonika izvršena je 1904, da bi 1907. bio angažovan majstor Lehochog da oslika scenu Tajne večere na glavnom oltaru.
    Crkva Bački Petrovac

    Oltar sa slikom Tajne večere.
    Crkva Bački Petrovac
    U neposrednoj blizini crkve je sagrađen jednospratni parohijski dom sa dva reda prozora iznad kojih su biljnim i geometrijskim motivima ukrašene parapetne ploče. Kordonski venac deli fasade na dva dela. Dekorativnost ističu tri arhivolte od kovanog gvožđa.'' (Izvor: Spomeničko nasleđe Srbije, Zavod za zaštiru spomenika kulture RS)

    Crkva je spomenik kulture od velikog značaja.
    Crkva Bački Petrovac

    Crkva Bački Petrovac

    Slovaci u Vojvodini većim delom pripadaju protestantskoj crkvi, evangelističkoj a.v., dok manji deo Slovaka pripada evangelističko metodističkoj, baptističkoj i rimokatoličkoj crkvi.

    Slovački evangelistički hramovi
    Hramovi slovačke evangelističke vere odlikuju se jednostavnošću pravougaonog prostora, izbegavanjem dekoracije i isključivanjem bilo kakvih akcenata koji izazivaju vizuelni doživljaj.

    Građevine su uglavnom jednobrodne bazilike koje u unutrašnjosti mogu imati galeriju. U većini crkava galerija je drvena. Unutar crkve postoji glavni oltar. Na njemu se može naći i značajniji umetnički rad, slikarski ili celokupna oltarska arhitektura, kao delo umetničkog zanatstva.

    Sve crkve imaju zvonike koji uglavnom izrastaju iz pročelja i sve imaju apside u kojima se nalazi oltar. Zvonici se završavaju baroknim kapama, koje spadaju u spoljašnju dekoraciju. U zavisnosti od dela Vojvodine, kape mogu biti bogato profilisane, ili mogu biti jako jednostavne.


    Na desnoj slici je krstionica pored oltara.

    Crkva u Bačkom Petrovcu se razlikuje od ostalih evangelističkih crkava i kako obradom spoljašnjosti, još više rešenjem enterijera. Prvobitna crkva iz 1782 godine imala je simetričnu ovalnu osnovu, koja se sa obeju užih strana završavala plićom apsidom. Crkva je bila bez zvonika. Fasadna plastika je bila jednostavna kao i unutrašnja dekoracija. Ovu crkvu je projektovao inžinjer Jožef Kiš. Već 1820 uočena su velika oštećenja i oronulost prvobitne crkve, pa su preduzeti koraci za njenu obnovu. Izrada tog velikog zahvata poverena je inžinjeru Šmausu. U generalnoj obnovi hrama izmenjen je njen spoljašnji i unutrašnji izgled takvim arhitektonskim rešenjem što je pokazalo novu koncepciju prostora model trobrodne osnove. Bogata dekoracija i naglašena upotreba raznih motiva, kako u enterijeru, tako i u eksterijeru, crkva se bitno razlikuje od ostalih izgrađenih u to vreme. Crkva je završena 1822. (Sa sajta Zavod za kulturu vojvodjanskih Slovaka.)
    Crkva Bački Petrovac

    Na galeriji su orgulje.
    Crkva Bački Petrovac

    Crkva Bački Petrovac
    Slovaci evangelisti su se doselili u Petrovac 1745.godine. Sa sobom su doneli verske spise-Kraličku Bibliju I Tranoscijus, ali dugo nisu imali pravo na slobodno izražavanje svoje veroispovesti. Vremena se menjaju tek izdavanjem Patenta tolerancije cara Josipa II, 1781.godine, kada konačno dobijaju pravo uređenja svoje crkvene organizacije. Prva crkva je sagrađena 1783.godine. Petrovac postaje centar duhovnog života Slovaka u Bačkoj. Ondašnjeg sveštenika Ondreja Stehlu, 1818.godine nasleđuje njegov sin Jan i pokreće inicijativu za izgradnju nove crkve, jer stari objekat zbog velikog povećanja stanovništva, više nije mogao da ispunjava svoju funkciju. Petrovčani su 1821.godine pozvali arhitekta Jakuba Šmausa i ubrzo počinje gradnja nove crkve, koja je završena 1823.godine i druga po veličini crkva u Evropi. Već tokom 1837. i 1838. godine, pored crkve gradi se i parohijska zgrada, u to vreme moderno opremljena građevina. Sveštenik Juraj Mrva od 1868. godine preuzima vođenje petrovačke crkve. Za vreme njegove upraveKarol Miloslav Lehocki ( 1907 ) ukrašava oltar slikom Tajna večera.Zahvaljujući Mrvi razvija se kulturna delatnost među Slovacima u Petrovcu i bližoj okolini.
    Zgrada crkve je renovirana u više navrata, kako bi zadržala originalni izgled. (Sa sajta TO BP)


    Crkva Bački Petrovac

    Bački Petrovac - Istorija

    Pod svojim sadašnjim imenom Bački Petrovac prvi put se spominje u 13. veku, kada je ovo naselje priznato kao samostalna crkvena opština sa crkvom posvećenom Sv. Petru. Ime Petrovac pominje se i u istorijskim spisima i analima iz 15., 16. i 17. veka. . (Ceo tekst o istoriji Bačkog Petrovca već postoji na temi o ovom mestu: ovde)
    Crkva Bački Petrovac

    Crkva Bački Petrovac
    Specifičnosti Bačkog Petrovca
    Jedna od najznačajnijih specifičnosti Bačkog Petrovca je bogata kultura ovog mesta. Ovdašnji Slovaci često Bački Petrovac nazivaju središtem slovačke vojvođanske kulture. U njemu se nalazi mnoštvo ustanova kulture značajnih za slovačku etničku zajednicu u Vojvodini, kao npr. centar Matice slovačke u Jugoslaviji, Gimnazija Jan Kolar, Slovačko vojvođansko pozorište, Amatersko pozorište VHV, Narodni muzej, Biblioteka Štefan Homola, nekoliko galerija, kao što su Galerija Zuzke Medveđove, Galerija Karla Miloslava Lehotskog i privatna galerija TGN umetnički kutak Galerija kod jaslica, nekoliko kulturno-umetničkih društava, Štamparija Kultura, u kojoj se štampaju značajna monografska i periodična izdanja slovačke manjine u Srbiji i mnoge druge značajne ustanove.

    Tradicionalno se održavaju mnoge kulturne manifestacije kao što su Slovačke narodne svečanosti, Petrovački pozorišni dani, Dani Petrovca, Dani hmelja i piva, muzički festivali Spievaj, že si spevaj, Jarn nty kao i opštinske muzičko-plesne smotre. Kako tokom istorije tako i danas u ovom mestu živi veliki broj prominentnih pesnika, pisaca, umetnika i drugih istaknutih kulturnih poslenika. (Sa sajta Zavod za kulturu vojvodjanskih Slovaka.)


    U crkvi je nekoliko obeležja, nedavno postavljenih, koja govore o ličnostima ili događajima značajnim za Slovake na ovim prostorima.


    Crkva Bački Petrovac

    Crkva Bački Petrovac

    Crkva Bački Petrovac
    Poruku je izmenio nenad.bds, 02.06.2010 u 11:19 Razlog: Dodata zimska slika

  2. #72
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    20.10.2014
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,486
    Slike
    2569

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    ХРАМ СВЕТОГ ДУХА - ГРЧКА ЦРКВА
    РУМА

    Црква Рума

    Crkva Ruma
    ''На месту старе дрвене цркве која се помиње још 1750. започела је изградња нове 1836. трудом богатих трговаца Цинцара, па је позната и као Грчка црква. Конципирана је у класицистичком духу, према пројекту Матијаса Фрелиха из Новог Сада. Услед недостатк средстава, радови на изградњи су стали, тако да је иконостасна преграда, за коју је дрворезбу израдио Георгије Девић, постављена 1851. у недовршену цркву. Радови су настављени тек 1903. према пројекту загребачког архитекте Хермана Болеа, који се својим еклектичним приступом надовезао на претходни пројекат. То је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на источној и високим, доминантним звоником на западној страни.

    Богату фасадну декорацију чине плитки пиластри који потенцирају вертикалну поделу, степенасто увучене полукружне нише и наглашена зона поткровног венца дуж целе цркве. Репрезентативност западног прочеља је постигнута масивним удвојеним стубовима са тимпаноном изнад, високим зидом забата и сецесионистичком капом звоника.

    Источно од цркве налази се мања грађевина правоугаоне основе са куполом, кроз коју се улази у гробницу породице Марковић. Гробница је кружне основе.
    Crkva Ruma

    Црква Рума

    Двери

    Представу Васкрсења извео је Урош Предић, који је био ангажован и на изради сликане декорације иконостаса, тронова и певница. Искусном Предићу помаже млади Пашко Вучетић. Конзерваторски радови су изведени 1980, а радови на замени кровног покривача цркве 2006.'' (Текст оца Благоја Катића на сајту цркве)

    Црква је споменик културе великог значаја.


    Црква Рума

    Црква Сошествија Светог Духа (Свих Светих или Грчка црква)

    Трећа румска православна црква Свих Светих се помиње још крајем 18. века, али је тада била изграђена од чамових дасака, “трошна и склона паду”. Није познато где се тачно налазила, али свакако не на месту данашње цркве у центру града. Наиме, 80-тих година XVIII века, велики број православних трговаца је покуповао куће у центру вароши. Многи од њих су били грчког или Цинцарског порекла - православне вере. Поменута стара црква, као и две нове, су биле подалеко од њихових домова, те је, како су се жалили митрополиту, зими било тешко доћи до ње, а и за време службе су им домови остајали празни и често бивали покрадени. Митрополит и Сремска жупанија су начелно дали дозволу за градњу треће нове цркве у центру Руме, али су онда наступили проблеми, иако је материјал за градњу скоро био обезбеђен. Најпре Аустро турски рат, па оближња куга, административне препреке... Затим су стављене примедбе да ће црква бити преблизу католичкој и да је не дижу Срби, већ мали број Грка трговаца. На то је уследила петиција 114 угледних Румљана, међу којима су и Атанасије Стојковић, тада већ доктор физике, Јован Пантелић, сликар и други. Све је то знатно одложило градњу треће православне цркве у Руми. Она је тек половином XIX века стављена под кров. Црква је реновирана 1905. године, када је и освећена.Од тада се зове Сошествија Светог Духа. У њој се налази иконостас, чији је нацрт урадио бечки архитекта Херман Боле,а осликао га је познати сликар Урош Предић. (Званична презентација општине Рума)

    Crkva Ruma

    Црква Рума

    Црква Рума

    Crkva Ruma

    Црква Рума

    Црква Рума
    Iz prošlosti Rume:
    ‘’Kao selo u Turskoj, Ruma je dočekala Veliki bečki rat (1683 – 1699) Austrije i Turske, tokom kojeg je Srem bio opustošen, a njegovo stanovništvo se razbežalo. Ovaj rat je završen Karlovačkim mirom 1699. godine, kada je Srem bio podeljen na austrijski i turski deo, linijom Sremska Mitrovica – Slankamen. Ruma je tako još neko vreme ostala u turskom delu Srema. Tokom Velikog bečkog rata došlo je do Velike seobe Srba iz južnih krajeva (Kosovo i Metohija, Crna Gora, Stari Vlah, Hercegovina...), pri čemu se jedan deo doselio u Srem. Nema pouzdanih podataka da li je selo Ruma tada dobilo nove stanovnike, ali se to sa velikom verovatnoćom može pretpostaviti, bar prema prezimenima stanovnika Rume s početka 18. veka. Tak nakon novog austro-turskog rata i mirom u Požarevcu 1718. godine selo Ruma, a i ceo Srem, su za narednih 200 godina ušli u sastav Habsburške monarhije.
    Crkva Ruma

    Архијерејски трон
    Црква Рума

    Богородичин трон

    U drugoj polovini 18. i prvoj polovini 19. veka zabeležena su četiri važna događaja. Ruma je imala srpsku i katoličku gimnaziju do 1787. godine. Zatim, značajan događaj kada je 1745. godine u Sremu uspostavljena Vojna granica, kojoj je pripala i Mitrovica, baron Marko Pejačević je odlučio da izgradi novo sedište svog vlastelinstva. Opredelio se za teren u neposrednoj blizini sela Rume. Tako je 1746. godine na mestu današnje Rume počelo da niče novo urbano naselje, sa širokim ulicama, koje su se sekle pod pravim uglom.

    Prvi stanovnici su bili Srbi - iz okolnih mesta i sela Rume, kao i Nemci - doseljenici iz Nemačke. Iako su se bavili različitim zanimanjima - od zemljoradnje do zanatstva i trgovine - svi stanovnici uživali građanske povlastice. što je za ono vreme bila značajna privilegija. Takođe, poveljom carice Marije Terezije od 20. jula 1747, i sama Ruma je stekla povlašćeni status slobodnog trgovišta, sa pravom na održavanje četiri godišnjih vašara i nedeljnih pijaca. Iste godine, 10. oktobra, održan je prvi vašar u Rumi uz učešće velikog broja trgovaca i zanatlija sa svih strana.’’
    Црква Рума

    Црква Рума

    Богородичон трон и северна певница.
    Crkva Ruma

    Детаљ 'леђа' северне певнице.

    Необојене равне дрвене површине у целом храму украшене су интарзијом или неком сличном техником.
    Црква Рума

    Детаљ са јужне певнице.


    Crkva Ruma

    Црква Рума

    Део витража.
    Црква Рума

    Део са крстионицом је у задњем делу, испод хора. У том делу се чува неколико слика.
    Црква Рума

    Crkva Ruma

    Јужни портал
    Црква Рума

    Западни портал и гробница породице Марковић на источном крају цркве.
    Црква Рума

    Црква Рума
    Poruku je izmenio nenad.bds, 31.05.2010 u 12:22

  3. #73
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    20.10.2014
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,486
    Slike
    2569

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    Црква Св. Арханђела Гаврила
    Лаћарак



    Црква Лаћарак

    У селу Лаћарку код Сремске Митровице изграђена је средином седме деценије XVIII века црква Св. арханђела Гаврила. Храм барокне концепције простора са класицистичким декоративним елементима има издужену једнобродну основу, полукружну олтарску апсиду једнако широку као брод и масивни звоник призидан на западу.


    Црква Лаћарак
    Унутрашњи простор је пиластрима и луцима рашчлањен на травеје. Пресведен је полуобличастим луцима и сферним сводовима разапетим између лукова. У западном делу наоса налази се хор. Фасаде су рашчлањене ниским соклом, поткровним профилисаним венцем и плитким пиластрима, док је двоспратни звоник по хиризонтали украшен кордонским венцима, а удвојеним пиластрима на угловима. У нижим зонама торња су слепе нише, на другом спрату су полукружно завршени прозори, а изнад њих су четири сатна механизма. Три портала постављена су на западном, јужном и северном зиду.
    Црква Лаћарак





    Црква Лаћарак

    Украшавање унутрашњости храма започето је после освећења цркве 1766. Барокну резбарију за иконостас, певнице и владичански престо израдио је 1769. новосадски дрворезбар Марко Гавриловић. Осликавање цркве поверено је 1786. Григорију Давидовићу Опшићу, Крачуновом ученику који је иконостас и насликао уместо свога учитеља. Опшић је зидним сликама украсио и олтарски простор и прва два травеја храма. Он се у Лаћарку показао као сигуран мајстор каснобарокног средњоевропског манира. Осликавање западног дела храма завршио је 1803. Кузман Коларић. Конзерваторско-рестаураторски радови на обнови храма окончани су 2006. (Извор: Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиту споменика културе РС)

    Црква је споменик културе од великог значаја.
    Crkva Laćarak

    Црква Лаћарак

    Slikarstvo laćaračke crkve
    U 8. deceniji 18. veka dolazi do preobražaja likovnog jezika zasnovanog na sažimanju ukrajinske rano-barokne perspektivnosti i srednjovekovnog kasnobaroknog eklekticizma. Taj preobražaj pokušao je da ostvari i Teodor Kračun.

    Grupi Kračunovih kasnobaroknih sledbenika pripada i Grigorije Davidović Opšić. Njegova delatnost se odvijala u dvema poslednjim decenijama 18. veka, nastavio je rad i u prvim decenijama 19. veka, kada slika po narudžbinama mnogobrojnih seoskih crkvenih opština. Pored upornih ponavljanja Kračunovih obrazaca, on se često oslanja na grafičke predloške ilustrovanih Biblija.


    Crkva Laćarak

    Црква Лаћарак

    Crkva Laćarak
    U crkvi Sv. Arhandjela radio je zidno slikarstvo i oltarsku pregradu, tj. ikonostas. Bogata crkvena opština ovog sela (tada je bila bogata) prvo je pokušala da za slikanje ikonostasa angažuje Teodora Kračuna, ali do realizacije sklopljenog ugovora nije došlo i 1786. godine posao je poveren Grigoriju. On je naslikao ikonostas i zidne slike u oltarskom prostoru i prva dva traveja naosa dok je ostale zidne slike izveo Kuzman Kolarić 1803. godine.
    Kračunov uticaj se oseća na ikonostasu, posebno na prestonim ikonama i bočnim dverima, dok su u Velikim praznicima ponovljena opštepoznata šema ranobaroknog slikarstva.
    Crkva Laćarak

    Napis na zidu iz 1786. govori o oslikavanju zidova.


    Црква Лаћарак

    Crkva Laćarak

    Crkva Laćarak
    Zidna dekoracija oltarskog prostor, sa evharistijskim Hristom u proskomidiji i stojecim figurama liturgičara, više se oslanja na rešenja koja oponašaju srednjeevropske oltare katoličkih crkava. Na temenu svoda postavljena su dva medaljona sa stojećim likovima svetih ratnika Dimitrija i Georgija. Medaljoni su optočeni rokajnim cvetnim ornamentima, koji prožimaju sve dekorisane povrsine. Na bočnim zidovima naosa su, po želji naručioca, istaknuto mesto dobili srpski svetitelji. Medju njima se nalazi i predstava poslednjeg sremskog despota stefana Berislavića sa vedutom grada Berkasovo. (Za ovo sam naknadno doznao, a na snimljenom nisam pronašao sliku o kojoj je reč)
    Crkva Laćarak

    Ovim Opšicevim radom u Laćarku, a potom u Šisatovcu, Opšic postaje jedan od najznačajnijih slikara Karlovačke mitropolije. Osim oslikavanja crkve u Laćarku i rada u Šisatovcu radio je i Bogorodičin tron u crkvi Sv. Nikole u Irigu. (Autor: Mašijus Laćarak net)

    Црква Лаћарак

    Prizor u soklu oltarske pregrade.
    Crkva Laćarak

    Prostor hora - zapadni zid i svod - je oslikan.


    Majka Angelina i sv. Petka (desno) u prostoru hora.
    Crkva Laćarak

    Slika u horu na zapadnom zidu.
    Црква Лаћарак

    U horu.

    Iz istorije Laćarka
    ''Laćarak je pre svega, jedno od najvećih sela u Vojvodini,u blizini Sremske Mitrovice i nalazi se na važnim saobraćajnicama auto putu i železničkoj pruzi Beograd-Zagreb, a na levoj obali Save. Broj stanovnika Laćarka je pre rata iznosio oko 5 hiljada, 1991. je bio preko 10, a danas iznosi oko 17 hiljada.

    Selo se nalazi na 82 metra nadmorske visine, a njegova površina iznosi oko 5452 hektara. Od toga je 364 hektara urbanizovano, a ukupni zemljišni posedi iznose oko 5564 hektara od čega je najveći deo pod njivama 4544 hektara.


    Crkva Laćarak

    Црква Лаћарак
    Selo je nastalo još u srednjem veku i čak postoje dokazi da su na prostoru današnjeg Laćarka živeli ljudi iz doba neolita.

    Što se imena tiče, postoje dve verzije:
    Prva je da je selo dobilo ime po prvom ladjaru koji je pristao uz obalu Save i tu se nastanio. Druga verzija je da je u prošlosti ovde postojalo malo pristanište u koje su dolazile ladje, pa je po ladjama nastalo ime Ladjarak, tj. Laćarak.

    Postoji još i podatak da je Laćarak u turskim spisama zabeležen kao Lak-Jarak. Lak je reč madjarskog porekla i u prevodu znači mesto, a jarak turska i znači rov, kanal, opkop ili zajedno poljsko utvrdjenje.


    Crkva Laćarak

    Црква Лаћарак
    Selo je veoma izgradjeno, sve potrebne društvene institucije se nalaze u samom centru sela: dečiji vrtić "Pčelica", osnovna škola "Triva Vitasović-Lebarnik", dom kulture, dom zdravlja, pošta, stadion FK "LSK-a", i pravoslavna crkva "Svetog Arhangela Gavrila". Gradnja ove crkve se vezuje za 1760-tu godinu u vreme vladavine carice Marije Terezije, a gradili su je majstori iz Italije i Nemačke u baroknom stilu jer je srpsko-vizantijski stil bio zabranjen.'' (Autor Siniša Nikolić , Laćarak.net)

    Crkva Laćarak

    NAJVEĆE SELO - LAĆARAK U SREMU IMA 15.000 STANOVNIKA
    MNOGO BOLJE NEGO U GRADU

    NAJVEĆE selo u Srbiji Laćarak u Sremu, prema zvaničnim podacima ima 11.765, a nezvanično oko 15.000 stanovnika. U selu ima 3.654 kuća u kojima pretežno žive seljaci baveći se ratarstvom i stočarstvom. Trećina su radnici zaposleni u privredi Sremske Mitrovice i sopstvenim radionicama. Ističu da neće staus varoši, već hoće da postanu zasebna opština.

    - Nije nikakvo iznenađenje što već više decenija slovimo za najveće selu u bivšoj i sadašnjoj državi - smatra Ljubiša Šulaja, predsednik mesne zajednice. - Jer, davno pre mnogih sadašnjih varoši i gradova, početkom 18. veka, mi smo se po naredbi Marije Terezije i austrougarske države urbano razvijali. Svi naši šorovi su komotni, seku se pod pravim uglovima. A, meštani su živeli, opstajali i napredovali što radom zemlje, što trgovinom.
    Crkva Laćarak

    Selo Laćarak je jedno od retkih u Sremu koje ne odumire. Dok u većini sela muku muče sa opstankom, ovde se broj stanovnika neprestano povećava. Pred Drugi svetski rat bilo je oko 5.000 žitelja. Posle odlaska Švaba stanovništvo je prepolovljeno. Ali, počelo je naseljavanje iz drugih krajeva koje i još traje.
    Црква Лаћарак

    - Ni to, opet, nije slučajno - smatra Šulaja. - Više je razloga. Najpre, seoski atar obuhvata više od 5.000 hektara oranica, gde se ostvaruju natprosečni rezultati u proizvodnji pšenice i kukuruza. A, možda smo još poznatiji kao selo stočara, gde pojedinci utove i po hiljadu svinja godišnje. Za one druge, koji su završili neke škole ili zanate, blizina Sremske Mitrovice idealna je za posao. Kao treće, stvaramo uslove življenja približno onima u gradovima i varošima obezbeđenjem vodovoda, kanalizacije, zdravstva, kulture, sporta... (Večernje novosti 24. o5. 2008.)

    Crkva Laćarak

    Црква Лаћарак
    Poruku je izmenio nenad.bds, 06.06.2010 u 01:36

  4. #74
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    20.10.2014
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,486
    Slike
    2569

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    Crkva Uspenja Presvete Bogorodice
    Perlez



    Crkva Perlez
    Prva crkva Uspenja Presvete Boorodice je podignuta 1708. godine,
    Sadašnji hram je podignut od 1808-1812. godine.
    Dužina mu je 45 m, širina 16 m, visina 42 m.
    Црква Перлез

    Crkva Perlez

    Najveća vrednost u hramu je ikonostas Uroša Predića radjen 1894-1898. godine. Svodne ikone u ulju radio je Živko Petrović iz Zemuna 1885. godine i smatraju se najbolje sačuvani radovi toga ikonopisca. Unutrašnjost odnosno imitaciju mermera u ulju i okvire svodnih ikona, radili su majstori iz Beča i smatraju se remek delom te vrste.
    Црква Перлез

    Crkva Perlez

    Црква Перлез
    U ranije vreme su i Perlez - varoš i Siga imali svoje srpsko - pravoslavne bogomolje, a verovatno i u vreme formiranja nove donje Granice. Međutim, pošto se selo skoro sjedinilo, to je i jedna od ovih bogomolja prestala da postoji, jer je u Perlezu 1797 god. bila samo jedna "huda, mala i slaba crkva ukraj sela". To je mogla biti šanačka crkva, koja se i danas nalazi kao kapela ukraj sela na starom mestu, ali je i Perlez - varoška bogomolja mogla biti na kraju sela prema Sigi (sada centar), tj, na mestu gde se i sada nalazi srpska crkva. Nova zajednička Pravoslavna crkva je sagrađena 1808 1811. god., pa je i ucrtana i u priloženu skicu perleskog centra iz 1812 god., s tim što su inventari starih crkava bar delimice preneti u nju, što bi se moglo zaključiti i po činjenici da se ovde kasnije našlo zvono sa šanačke crkve. Taj zajednički hram i danas postoji i posvećen je Uspeniju sv. Bogorodice.
    Crkva Perlez

    Tronovi

    VELIKA GOSPOJINA CRKVENA SLAVA
    Po starom kalendaru ovaj praznik se proslavlja 15. 08. ili po novom 28. 08.
    Za naš Perlez ovaj praznik ima veći značaj jer je sveti hram posvećen Bogoroditeljki, a samim tim, presveta Djeva je i zaštitnica i molitvena zastupnica za perležane i to i jedne i druge konfesije ( pravoslavne i katoličke ) jer je i katolički hram posvećen Presvetoj Majci i danu njenog začeća.

    Ukras Perleza je park u centralnoj zoni naselja. Park je podignut oko 1900. godine. U njemu se nalazi desetak primeraka ginka (Ginko biloba) starih oko 80 godina. Ova vrsta je veoma retka zato su prava dragocenost. Ostali primerci su: divlji kesten, gorski javor, platan, srebrna lipa, koprivić, crni bor, smrča, javor negundo. Obe crkve su na obodu ovog parka.
    Crkva Perlez

    Na levoj slici je detalj sa Hristovog groba.

    Perlez
    Prema nadjenim ostacima materijalne kulture, gde se danas nalazi Perlez, postojalo je naselje još u doba glačanog kamena. Na mestu gde se danas nalazi Perlez, 1717. godine se nalazilo selo Sige sa 30 kuća. Nekoliko godina kasnije, pored Sigea sa 30 kuća, podignuto je utvrdjenje koje se zvalo Šanac. 1752. godine grof Perlas, predsednik državne blagajne za pokrajinu Temišvar, je podigao novo selo, ispod Šanca koje po njemu dobija ime Perlas. Prvi stanovnici ovog naselja bili su Srbi sa Potiske i Moriške granice. 1770. godine selo je bilo središte jednog srpskog puka. 1787. godine postaje vojni centar sa sedištem jedne divizije u ratu sa Turcima. U vreme Madjarske bune 1848. godine bio je centar srpskog otpora u Banatu. Godine 1910. godine Perlez je veliko selo pored Begeja sa 979 kuća i 6.190 stanovnika, gde dominiraju tri nacionalnosti: Srbi, Nemci i Hrvati. Selo ima poštu i telegraf, Sreski sud, katastr, Sresku štedionicu, štednu zadrugu, ispostavu Pančevačke narodne banke, ispostavu Južno-madjarske privredne banke, parni mlin. Po završetku Prvog svetskog rata, Perlez pripada Jugoslaviji kao i druga naseljena mesta ovog dela Banata, ali u razvoju znatno zaostaje, za jakim regionalnim centrom Zrenjaninom, tadašnjim Bečkerekom. 1925. godine Perlez je povezan željezničkom prugom preko Titela za Novi Sad i preko Orlovata sa Bečkerekom i Pančevom. Sledeće godine opština dovodi električnu struju iz Titela. U Drugom svetskom ratu Perlez je oslobodjen 4.10.1944. godine. Kolonizacija u Perlezu je počela s proleća 1945. godine. Kolonisti su stizali u grupama. Najveća grupa stigla je u aprilu 1945. godine. Prilikom naseljavanja kolonista, u Perlez je došlo 123 domaćinstva. Neki su se vratili u stari kraj, tako da je ostalo 118 domaćinstava. Kolonisti Perleza potiču iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
    Prema popisu iz 2002. bilo je 3818 stanovnika . (Sa sajtova Perleza i Banatera)
    Црква Перлез

    Crkva Perlez



    Црква Перлез
    Poruku je izmenio nenad.bds, 10.06.2010 u 21:31

  5. #75
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    20.10.2014
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,486
    Slike
    2569

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    Катедрална гркокатоличка црква
    Светог Николаја
    Руски Крстур

    Crkva Ruski Krstur - Kerestur

    Керестур - црква Руски Крстур


    Crkva Ruski Krstur - Kerestur
    ''Саграђена је 1784. у духу класицизма. Свој садашњи изглед добила је у обнови 1836, што се види из натписа изнад северног портала. Изведена је као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на истоку и високим звоником који се уздиже над западном фасадом, ослањајући се на четири ниска и масивна ступца међусобно повезана луцима. На месту уобичајеном за певничке апсиде пробијени су зидови да би се доградиле једноспратне сакристије правоугаоних основа, одвојене од простора наоса лучним отворима. Мирна и складна фасадна декорација потенцира репрезентативност здања. Главни портал је укомпонован у полукружно завршени трем, знатно нижи од висине брода.
    Crkva Ruski Krstur - Kerestur

    Керестур - црква Руски Крстур

    Поглед у олтар кроз царске двери.

    Богата резбарија иконостасне преграде рад је Аксентија Марковића из 1791. За сликану декорацију ангажован је три године касније Арсеније Теодоровић, који је такође аутор представа на певницама и архијерејском трону. Сликар изузетно великог опуса, нарочито када су у питању иконостасне целине, Теодоровић је овде остварио нека од својих најбољих дела, колористички свежа и портретски снажна.
    Crkva Ruski Krstur - Kerestur

    Керестур - црква Руски Крстур

    Crkva Ruski Krstur - Kerestur

    Сликано са галерије у бочној сакристији.

    Зидну декорацију осликао је 1936. Миленко Ђурић. Између 1961–63. обављена је рестаурација иконостаса. Конзерваторски радови су изведени 1972.'' (Извор: Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиру споменика културе РС, 2007.)
    Керестур - црква Руски Крстур

    Бочне двери.

    Црква је категорисана као споменик културе Србије од великог значаја.


    ''Ruski Krstur (rusinski: Руски Керестур) je selo u opštini Kula. Po popisu iz 2002. godine ima 5557 stanovnika, pretežno pripadnika rusinske nacionalnosti. Ruski Krstur je i kulturni centar ove nacionalne manjine u Vojvodini.

    Ruski Krstur je najstarije rusinsko mesto. Ranije se zvao Bač Kerestur. Mesto je, 1751. godine zvanično priznato kada je u Krsturu živelo oko 80 rusinskih porodica koje su se tu doselile još 1745/46. godine sa Hornjice (Zakarpatje) na Kosceljisko (to je pustara između Krstura i Kule). Velika većina ih je došla iz okoline Košica, Užgoroda, Miškolca. U prvom navratu se doselilo 11 osoba ili porodica kako je zapisano u Austriskim arhivima. Oni su napustili svoju postojbinu u potrazi za boljim životom. Rusini su većinom grkokatoličke veroispovesti.'' (Vikipedija)
    Керестур - црква Руски Крстур


    (О Руском Крстутру а и Русинима на овом простору преносим у изводима са сајта Националног савета русинске националне мањине)

    ''Русини на територији данашње Србије живе преко 260 година. У њиховој богатој традицији 17. јануар 1751. године остао je забележен као посебан датум. Toгa дана je Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Био je то официјелни почетак данашњег Руског Крстура, најстаријег, највећег и најпознатијег насеља Русина у Војводини и Србији. Taj дан je већ више деценија прихваћен као дан званичног досељавања Русина на ове просторе.
    Crkva Ruski Krstur - Kerestur

    Керестур - црква Руски Крстур

    Керестур - црква Руски Крстур

    Архијерејски трон (лева слика) и пропеведаоница.

    Први русински досељеници су појединачно у Бачку почели пристизати већ средином двадесетих година XVIII века, али тек попис из 1746. године сведочи о боравку већег броја русинских породица недалеко од Крстура.

    Њихово насељавање je било повезано са општим приликама. Након окончања периода аустро-турских ратова 1739. године Хабсбуршка монархија je дошла у посед плодних, али готово пустих територија на тлу јужне Угарске. Тада je одлучено да се оне населе и привредно обнове. Међу народима који су пристигли и пустили корене на плодној војвођанској равници нашли су се и Русини. Они су досељени из североисточних жупанија ондашње Угарске, из области које се данас налазе у источној Словачкој, Закарпатској области Украјине и Мађарској. Под сличним условима, 15. маја 1763. године, у Сомбору je потписан документ о насељавању још једног русинског насеља − Куцуре. По одредби тих уговора колонисти су по националности морали бити Русини (Ruthen-и), по статусу слободни људи, по вероисповести гркокатолици (унијати). Од предузимљивих житеља ова два бачка насеља, од почетних 350 породица и нових досељеника из старог краја Горњице, (горњих карајева Аустро-Угарске), временом се развила национална заједница Русина у Војводини.
    Керестур - црква Руски Крстур

    Crkva Ruski Krstur - Kerestur

    ''На месту уобичајеном за певничке апсиде пробијени су зидови да би се доградиле једноспратне сакристије правоугаоних основа, одвојене од простора наоса лучним отворима.'' Горња слика је у нивоу пода; доња приказује спрат сликан с једног бока ка другом преко наоса.

    Од времена досељења Русина у Бачку посебну улогу je имала Гркокатоличка црква. Гркокатолици за свог духовног поглавара признају римског папу, при том негују свој источни обред, обичаје и црквенословенске књиге, a њихово свештенство има право да се жени.
    Crkva Ruski Krstur - Kerestur

    Керестур - црква Руски Крстур

    Crkva Ruski Krstur - Kerestur

    ''Зидну декорацију осликао је 1936. Миленко Ђурић. ''

    Око црквених општина, које су биле темељ нових русинских насеобина, одвијао се друштвени живот заједнице. У Руском Крстуру парохија je основана 1751. године, а само две године касније с радом почиње и школа која се данас може похвалити са 255-годишњом традицијом. Године 1777. за све гркокатолике у овом делу Хабсбуршке монарихје основана je епископија са седиштем у Крижевцима.
    Crkva Ruski Krstur - Kerestur

    Керестур - црква Руски Крстур

    ''Главни портал је укомпонован у полукружно завршени трем, знатно нижи од висине брода.'' - на слици је простор испод звоника код главног портала.
    Crkva Ruski Krstur - Kerestur

    Данас Русини у Војводини имају свој Апостолски егзархат за гркокатолике у Србији и Црној Гори који je установљен 2003. године. Његово седиште je у Руском Крстуру.
    Попис из 1848. године говори да je русинска заједница бројала 8 500 душа. .. На попису 2002. године у Србији се 15 905 грађана изјаснило као Русини, што чини 0,2 % становништва Републике Србије. Од свих насеља у којима Русини живе, Руски Крстур и Куцура остали су два највећа и најзначајнија русинска центра. Крстур, насеље сa 6 000 становника, пo својим образовним, културним и црквеним установама представља матицу Русина у Србији.
    Crkva Ruski Krstur - Kerestur

    Споменик обележава 250 година од установљења Крстурске парохије. Благосиљање ускршњих јаја и хране је специфичан обичај овдашњих Русина.
    Керестур - црква Руски Крстур

    Crkva Ruski Krstur - Kerestur
    По историјском пореклу Русини припадају Источним Словенима. У средњем веку Русинима су се звали сви житељи Кијевске Русије. Током столећа мењале су се границе и државе. У XIX веку овај етноним одређивао je све Источне Словене поданике Хабсбуршке монархије који су живели у Галицији и североисточној Угарској. Русини за себе кажу да су Руснаци, a свој језик зову руски. Русини пишу ћириличним писмом.
    Crkva Ruski Krstur - Kerestur

    Керестур - црква Руски Крстур
    У бурним променама након завршетка Првог светског рата, на Великој народној скупштини одржаној крајем 1918. године у Новом Саду, када je проглашено присаједињење садашње Војводине Краљевини Србији, учествовао je чак 21 представник русинских средина у Бачкој. Парох гркокатоличке цркве у Новом Саду, Јован Храниловић, био je први председавајући на Великој народној скупштини.

    У Крстуру 1945. године почела je ca радом прва русинска гимназија која и данас постоји.''


    Crkva Ruski Krstur - Kerestur

    Керестур - црква Руски Крстур

    Crkva Ruski Krstur - Kerestur

    Керестур - црква Руски Крстур
    Poruku je izmenio nenad.bds, 16.06.2010 u 18:10

  6. #76
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    20.10.2014
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,486
    Slike
    2569

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    Црква Светих Петра и Павла
    Руменка

    Crkva Rumenka

    Црква Руменка
    ''Према М. Косовцу саграђена је 1702, док С. Боровски као годину изградње помиње 1704. Прецизнијих података о времену настанка нема, али судећи према стилу припада војвођанским црквама са половине XVIII века. Складних је пропорција, једнобродна са полукружном олтарском апсидом исте ширине као и наос, и високим звоником чија вертикала доминира западним прочељем. Правоугаоне бочне певнице су једва наглашене. Засведена је полуобличастим сводом. Скромну фасадну декорацију чине плитки пиластри и хоризонтални венци у висини сокла и под кровом. Знатно богатији архитектонски украс западне фасаде састоји се од два пара пиластра са вишеструко профилисаним капителима који уоквирују главни портал, а изражена је степенаста профилација кордонских и кровних венаца. Звоник, фланкиран зидом забата са волутама, својевремено је био отворен са јужне и северне стране лучно завршеним пролазима.
    Црква Руменка

    Crkva Rumenka

    Црква Руменка
    Иконостасну преграду изрезбарили су Јосиф Кистнер и Јосиф Лукић, а осликао Павле Симић 1859, који је аутор и зидних слика на своду. Припадник класицизма, али по вокацији ближи романтизму, Симић се код религиозних представа определило за принципе назаренског сликарства. Остатак живописа опширног иконографског програма извео је непознат аутор. Санација влаге у цркви изведена је 1995, конзерваторско-рестаураторски радови на зидном сликарству 1996, а уређење порте 2002.'' (Извор: Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиту споменика културе Србије, 2007.)

    Црква је категорисана као културно историјско добро великог значаја.
    Црква Руменка

    Crkva Rumenka



    Црква Руменка

    Crkva Rumenka

    Павле Симић је аутор зидних и слика на своду.


    Црква Руменка
    Према предању, прво звоно je православној цркви у Руменки, још 1702. године, поклонио патријарх Арсеније III Чарнојевић. Касније, у књигама црквене општине, налазимо помена о томе да je звоно, даровано од патријарха, претопљено 1880. године јер je било напукло.
    Crkva Rumenka

    Црква Руменка
    У црквеној порти храма Светих Апостола, уз олтарски зид, са источне стране, налазе ce два надгробна споменика. Оба су од обичног, сивог камена, издужених правоугаоних постамената, са крстом на врху. Онај старији je над гробом јединог представника становника општине Пирош на Мајској скупштини 1/13. маја 1848. у Сремским Карловцима, пароха Петра Веселиновића.96 Натпис на њему гласи: Oвдe почива Петар Веселиновић парох пирошки коије 33 Года Ce. олтар служио у у 62 год. живота свог преставио ce 18. новембра 1862. год. Oваj спомен подиже му жалостна супруга Екатарина. Ha другом споменику пише: Овде почива парох пирошки Петар Марковић кои се претставио у 63 години живота свога 1882. љета. споменик овај подиже му Милица удова Черевицка.
    Crkva Rumenka

    Црква Руменка

    Crkva Rumenka
    ''Rumenka (mađarski: Piros) selo u opštini Novi Sad, koje se nalazi oko 10 km severo-zapadno od Novog Sada. U selu živi 5.685 (2005), većinom Srbi. Prvi put se pominje 1237. Pored Srpske, u Rumenci su reformatska (1836) i katolička crkva (1780).''(Vikipedija)
    Црква Руменка

    Crkva Rumenka



    Црква Руменка
    Poruku je izmenio nenad.bds, 19.06.2010 u 21:43

  7. #77
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    20.10.2014
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,486
    Slike
    2569

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    CRKVA SRETENJA GOSPODNJEG
    Novi Karlovci



    Novi Karlovci crkva Sase
    ''Današnja crkva Sv. Sretenja Gospodnjeg je sazidana je 1796. godine za vreme mitropolita Stratimirovića. Pre ove crkve postojala je crkva Sv. Klimenta sagrađena 1756. godine. Od predhodne drvene crkve sačuvan je samo episkopski presto sa ikonom Hrista sa okvirom u rokajnom stilu. Nalazi se u vrlo dobrom stanju.


    Novi Karlovci crkva Sase

    Црква Сасе

    Novi Karlovci crkva Sase
    Ikonostas je nastao 1818-1832. godine. Rezbar ikonostasa je bio Marko Vujatović, kao i rezbarije arhiepiskopskog prestola i petohlebnice, dok je ikonostas oslikao Georgije Bakalović. On je oslikao i ikonu na arhiepiskopskom prestolu. Bogorodičin presto sa rezbarijom baroknih oblika i ikona Hrista nastali su u drugoj polovini XVIII veka. Prestone ikone su izdvojene kanelovanim stubovima koji su obavijeni grančicama sa hrastovim listovima i ružama. Najčešći su motivi vinova loza sa grožđem, akantovi listovi, vaze obrnuto postavljene kod kojih sa obe strane izlaze ruže sa grančicama koje se savijaju u volute. Na Ivandan je bilo nezapamćeno nevreme i toranj crkve je srušen. Novi toranj je podignut 1901. godine. Nemci su ga minirali 1943. godine, ali su sa crkve pala samo zvona. Nova su podignuta 1956. godine. Ima srpsko pravoslavno groblje. Među crkvenim knjigama nalazi se jedan srbljak iz Rusije (1760.). Crkva je proglašena za spomenik kulture.'' (Sa sajta TO Inđija)


    Novi Karlovci crkva Sase

    Dveri - Carske i severne
    Црква Сасе

    Crkva Novi Karlovci

    Južne dveri
    Црква Сасе
    Bakalović Georgije (* 1786,Sremski Karlovci - 13. april 1843, Ruma) je srpski slikar.

    Učio je u Sremskim Karlovcima kod slikara Stefana Gavrilovića. Radio je pretežno ikonostase, zidne slike i portrete. Jedan broj ikonostasa radio je u društvu slikara i pozlatara Dimitrija Đurkovića.

    Sam je slikao ikonostas i svod crkve u Erdeviku 1817., svod Gornje crkve u Sremskim Karlovcima 1824., svod i 12 prazničnih ikona crkve u Vrdniku 1825., ikonostas u Čereviću 1827., svod i obnovu ikone Uspenjske crkve i obnova ikonostasa Nikolajevske crkve u Irigu 1827., ikonostas i svodove Jovanovske crkve u Novom Sadu 1830., ikonostase manastira Grgetega 1830. (izgoreo 1841.) i ikonostas u Pavlovcima 1832... Sa Đurkovićem je slikao ikonostase u Prhovu 1840. i Starim Banovcima (1840-1841.), kivot kneza Lazara u Vrdniku i crkvene zastave u Jaraku, Vognju, Sasima, Surčinu i Mihaljevcima.
    Novi Karlovci crkva Sase

    Crkva Novi Karlovci

    Tronovi

    Godine 1837. prelazi u Srbiju i slika ikonostase manastira Radovašnice 1839., crkve u Zaječaru i manastira Rače na Drini 1840., crkve u Aleksincu 1841. i crkve u Negotinu 1842.

    Naslikao je portrete kneza Miloša, Jevrema Obrenovića, Stefana Stratimirovića, kneza Ive od Semberije. i dr.

    Bakalović je bio slikar skromnih mogućnosti, i radovi su mu nejednakog kvaliteta.
    (Literatura: L.Trifunović (urednik) "Klasicizam kod Srba I", Beograd 1965 str.115-116)
    Novi Karlovci crkva Sase

    Na levoj slici - ispisane su reči koje 'izlaze iz usta'. Desna slika - detalj Bogorodičinog trona.

    "SASE-NOVI KARLOVCI,
    Svoje ime dobilo je selo otuda, što je onaj obrezak na kojem su se prvi stanovnici naselili i stanove svoje poceli graditi iznad one doline, koja se i dan danas kraj sela pruža,u najvećoj meri savkog proleća bio okićen plavom sasom. I danas, u rano prolece, plavi se ovaj brezuljak od silne sase, a pre još jače. Obrezak je taj šalitrav, a na takom zemljiištu ova biljka vrlo rado raste i napreduje. Drugo pak ime (Novi Karlovci) je otuda, što je deo zemljišta koje sada ti meštani u svojim rukama imaju, pripadao pre 150 godina zemljištu karlovačkom uz Jarkovačku pustaru, pa su se neki karlovački grazdjani tamo kao stalni stanovnici naselili.
    Црква Сасе

    Crkva Novi Karlovci


    Selo je ovo čisto srpsko i broji danas 3000 pravoslavnih, ima vrlo lepu crkvu koja je podignuta pre 103 godine, ima tri školske zgrade i u tima uredne škole, koje pohode do 312 dece.

    Stanovnici su većinom ratari, ali im je posao i sav rad zapušten.
    Vrtarstvo se neguje samo po baštama u selu,ali je i to vrlo slabo.Prilično se neguje svilena buba, ali sa malenom korišću. Marvu gaje samo za domaću potrebu, i to: rogatu marvu prilično, manje konje, a ovce i svinje u srednju ruku.Veliku su štetu stanovnici pretrpeli, iotkako se ovde godine 1891.pojavila svinjska bolest.

    Kakvo je tle zemljišta u ovom selu, samo malo većeg mara za sve uopšte da je u srcu stanovnika njegovih,bilo bi mnogo većeg napretka, mnogo više koristi.
    Црква Сасе

    U oltaru
    Novi Karlovci crkva Sase

    Zidne slike su oslikane nedavno.
    Crkva Novi Karlovci
    Prolazeći kroza selo, a prolazeci i širom kroza sve potese zemljišta,koje pripada ovome selu, ne videh bas nigde nikakvog obeležja "Blagočesća", kao sto sam po ostalim mestima vidjao nasred sela divne mramorne krstove sa ikonama,a po njivama zavetne krstove sa Svetiteljima.

    Na mesnom groblju ima sagradjena kapela koju je 1880.godine podigao tamosnji tada paroh A.Jovanovic.Isto tako je podigao o svom trošku rečeni paroh i 1883.godine crkvicu na Markovoj vodici i kupio komad zemlje, otkuda ce se ista crkvica izdržavati. Ovo mesto zove narod: Markova vodica.
    Црква Сасе

    Markova vodica. Ozidana česma - izvor je u desnom delu slike, prednjem planu, u hladu. Kapela je obnovljena 2008-10. Predstavio sam je među prvima na temi 'Vodice'.

    U toj se crkvi i na vodici,na koju se po celo leto sleže narod sa svojim bolesnicima, tražeci pomoći i leka, služi dva puta u godini i Sveta Liturgija: 25.aprila, kao na dan slave te crkve i 11.juna, posto je selo zavetno, i tog se dana niko neće prihvatiti za posao.

    Narod je vrlo lepog rasta, i dok beše vojna krajina, mnogi se momak iz ovog sela istakao svojom razboritošću i prirodnim darom. Nošnja je obična,kao i u okolini, na žalost, tudja rukotvorina. Sve sto mi imamo, ide kao sirovina, prodje kroz tudje ruke i alate, pa nam se onda isto vraća za naše skupe novce, sem onoga sto se od jagnjecih koža naseg stada i u našim krajevima pravi, kao: kožusi, opaklije, prsluci, šubare.

    Za pola sahata prijatne voznje na kolima kroza lepe njive,stize se u Pazovo."

    (Ovo je odlomak o mestu iz knjige "Trideset dana na ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović, a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896.godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu.)


    Ploča je u porti, okrenuta prema ulici.
    Crkva Novi Karlovci
    Novi Karlovci je naselje u opštini Inđija u Sremu (poznati i kao Sase među lokalnim stanovništvom) se nalaze nekih 10 kilometara istočno od Inđije. Prema popisu iz 2002. bilo je 3036 stanovnika.

    Nakon proterivanja Turaka sa ovih prostora, stradala su mnoga mesta pa i Sase (tadašnji naziv za Nove Karlovce). Zbog pretrpljene velike štete u ratu sa Turcima, 1720. godine stanovnici Sremskih Karlovaca podneli su molbu da ime se ustupe pustare Sase, Pazova i Jarkovci. Iste godine tri karlovačka trgovca su zakupila pustaru Sase. Prva naseljavanja vršili su, uglavnom, Karlovčani. Formiranjem Varadinskog graničnog puka 1745. godine naselje dobija zvaničan naziv Novi Karlovci koji tada imaju 32 imanja. (Vikipedija)
    Црква Сасе

    Crkva Novi Karlovci
    Poruku je izmenio nenad.bds, 24.07.2010 u 20:27

  8. #78
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    20.10.2014
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,486
    Slike
    2569

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    Црква св. Димитрија
    Бајша





    ‘’Када су племићи из породице Зако саградили дворац на свом поседу у Бајши, недалеко од Бачке Тополе, повезали су га кроз дворски врт са новосаграђеном православном црквом Св. Димитрија.


    Сликано из дворског врта, преко дворца недавно тешко оштећеног у пожару.

    Година завршетка храма, 1818, записана је изнад главног улаза. Црква је једнобродна грађевина са споља тространом а изнутра полукружном апсидом и плитким правоугаоним певницама. Из прочеља се издиже класицистички двоспратни звоник фланкиран забатом, на чијим су крајевима вазе у виду акротерија. На звонику су правоугаони, лучно завршени прозори и окулуси, док су на угловима пиластри са капителима у облику профилисаних архитрава.


    На западној фасади је плитак ризалит фланкиран пиластрима који су надвишени архитравом украшеним фризом пластично обликованих листова палмете и четворолисних розета. На бочним фасадама су изведене по две нише уоквирене лезенама и надвишене полукружним луковима.






    Једноставан, издужени унутрашњи простор храма пресведен је полуобличастим сводовима и ојачаним луцима. Луци се на бочним странама ослањају на удвојене класицистичке конзоле које су подухваћене кратким архитравним гредама.


    Иконe је 1854. израдио Јован Клајић, ђак бечке уметничке Академије. Иако је по образовању припадао кругу српских романтичара, он је у својим делима показао склоност према назаренском и класицистичком сликарству.’’ (Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиту споменика културе Републике Србије, 2007.)

    Црква је споменик културе великог значаја.


    Врата на јужној страни.

    ‘‘Godine 1686. teritorija današnje Bačke je oslobođen od Turaka. Sa druge obale Tise manje grupe turskih trupa napadale su stanovništvo, pljačkali i zarobljavli. Druga obala Tise je još pripadala Turskoj vladavini. Stanovništvo je zbog toga bežalo na teritoriju močvara, gde ih ove trupe nisu mogle dostići. Mirniji život donela je 1697. godina. U ovoj godini Eugen Savojski je sa svojom vojskom odneo veliku pobedu nad turskom vojskom kod Slankamena.

    Zako Stevan 1. marta 1751. godine dobija titulu za svoja dela učinjena u bitkama protiv Turaka, posle prestanka pograničnog područja na Tisi. 11. juna 1751. godine Marija Terezija Bajšu daje Zako Stevanu pod uslovom, da je on obavezan naseliti. Od 1751. godine Bajša postaje ponovo naseljeno mesto.


    U levom uglu slike nazire se drveni krst kojim je obeleženo mesto prvobitne crkve.




    Krst koji obeležava mesto prvobitne crkve je kod južnog ulaza u portu pored parohijskog doma i sveštenikovog stana.

    Pošto je u okolini samo Topola bila naseljena, stanovništvo je trebalo dovoditi iz dalekih naselja. Prvi kolonisti su bili Slovaci i Mađari iz Gornje Ugarske, a Srbi su naseljeni iz pograničnih mesta Bačke. U prvoj grupi je bilo 40 srpskih porodica. Vlasnik zemlje je u prvoj godini podelio kolonistama zemlju, uzorao zasejao, tako da bi do prve žetve kolonisti su mogli da prežive. Oslobodio ih je od poreza, a oni koji su se bavili vinogradarstvom nisu morali plaćati porez pet godina.

    Zako Stevan je imao probleme materijalne prirode, zbog kolonista, i zbog teškoća u gazdovanju. Zbog toga je morao je da proda polovinu Bajše braći Vojnić (Vojnits Lukcs i Jakab), za 13.000 fointi. Kasnije su braća Vojnits gospodarila polovinom Bajše. Posle smrti Stevana Zako njegov sin Petar je nasledio donju polovinu Bajše. Glavna ulica još uvek nosi ime Zako.

    1755. godine Zako Stevan je izgradio prvu pravoslavnu crkvu na čijem mestu je danas pravoslavni krst od drveta u centru Bajše. Današnju pravoslavnu crkvu je izgradio Dimitrije Zako, unuk Stevana Zako između 1806 i 1818 godine. Crkvu su podigli u čast Svetog Dimitrija.


    Crkva je služila i kao mesto za sahranjivanje za porodicu Zako. To mesto je i oboleženo sa dvema mramornim pločama crvene boje. Na jednoj od ploča stoji nadpis " Georgije ot Zako, Baišanski, umro 1859. g. u 75. godini života, pored oca svoga Dimitrija ot Zako, koji umre 1832. u 76.godini svoga života". Na drugoj je natpis "blagorodna gospođa Ekatarina Zako ot Dulvez 25-go leta života, marta 28, leta 1839. smerno uvenuše. U tavnom grobu pokraj stare babe svoje počiva telo blagorodne gospođe Ekatarina Zako"


    Ikone u crkvi je slikao Jovan Klajić 1854. godine. Slikanje ikona su novčano pomogli Georgije i Marija Zako. Klajić je ovaj rad u Bajši prihvatio posle završetka radova u crkvi Svetog Jovana u Novom Sadu. (koja više ne postoji, a bila je na obali Dunava) Akademiju slikar je završio u Beču i stekao je za kratko vreme veliki ugled u našoj zemlji i u inostranstvu.

    Godine 1816. plemićla porodica Vojnić je izgradila i katoličku crkvu, koja je takodje spomenik kulture Republike Srbije od velikog značaja.


    Tri bajšanske crkve: katolička (levo), pravoslavna i slovačka.

    Evangelistička (slovačka) crkva je izgrađena između 1820 i 1825 godine. Ima mnogo zajedničkih osobina sa pravoslavnom crkvom pa je moguće da je ista osoba projektovala i ovu crkvu.

    Bajšani su se bavili zemljoradnjom, stočarstvom i zanatsvom. Sredinom XVIII. veka glavni proizvodi poljoprivredni proizvodi bili su kupus, grašak, groždje i sočivo. Kasnije se pojavljuju lan, pasulj, sirak, kukuruz, pšenica, ječam i zob. U stočarstvu uglavnom se bave govedarstvom, u manjoj meri ovčarstvom i svinjarstvom.’’ (Prama sajtu MZ Bajša)

    Бајша се налази у средњој Бачкој, између Бачке Тополе и Куле.

  9. #79
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    20.10.2014
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,486
    Slike
    2569

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    Црква Ваведења Пресвете Богородице
    Инђија



    Crkva Inđija
    Ваведењска црква у Инђији подигнута је 175455. То је репрезентативна барокна грађевина, са богато рашчлањеним фасадама. Западна фасада је у доњем делу решена са волутама.
    Crkva Inđija

    Јужна страна

    На северној, источној и јужној фасади налазе се пиластри односно лезене у два нивоа, од доње ивице прозора до кровног венца. Доњи део са пиластрима формира полукружно затворене нише, а горњи понавља исти облик, плитко назначен лезенама, док по две нише из доње зоне чине оквир за један прозор.


    Crkva Inđija

    Crkva Inđija

    Иконостас непознатог аутора показује барокне и понегде рококо форме: престоне иконе одвојене су канелираним стубовима који се завршавају композитним капителима са изувијаним гранчицама храстовог лишћа, винове лозе са грожђем и ружа.


    Crkva Inđija

    Иконостас и икону на митрополијском трону сликао је непознати сликар XVIII века, али је 1858. иконостас чишћен и обнављан, а иконе на митрополијском столу су пресликане 1923.
    Crkva Inđija

    Митрополитски трон.

    Зидне слике радио је Немања Бркић 1954. Конзерваторско-рестаураторски радови обављани су на цркви 1979, када су уз звоник подигнуте две просторије за паљење свећа, a kонзервација иконостаса изведена је 198086.'' (Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)


    Crkva Inđija

    Црква је споменик културе од великог значаја
    Crkva Inđija

    Царске двери су на слици десно.
    Crkva Inđija

    Бочне двери


    Члан Streethorrn је из књижице пароха Радована Марковића "Православна српска парохија у Инђији крајем 1900. године": на теми Инђија пренела одломке од којих користим овај:

    Зидање цркве
    Црква се почела зидати 1754. а свршена је 1755. У конзисторијалном списку парохија од 1766. г. записано је, да је црква назидана 1755. и освећена 6. јуна 1766. О зидању и освећењу цркве има запис на корицама Јеванђеља. Писао га је тадашњи парох Захарије Анђелић и гласи овако:

    1746. насели се Инђија. .... 1754. почесмо у Инђији правити црков. Положисмо основаније маја 9. во ден (нечитко). Прваја црков инђијскаја у Срему каменаја. 1766. јунија 6. дн. освјетисја архиепископом Павлом Ненадовићем у име пресвјатија Богородици частнаго воведенија. И у тој хиротони бист со архиепископом три архимандрита, архимандрит монастира Крушедола Пахомије, архимандрит монастира Раковичког г. Никанор, архимандрит монастира Шишатовачког Викентије, отац Авакум духовник мому архиепископу, архидјакон г. Јоан, отац Јаникије Оповски игумен. Си вси со архиепископом свјетиша нову тетраподу. ...1769. года февруарија 2.дн. куписмо свјатоје Евангелије от росиских купцов (нечитко) 17 дуката и метусмо у нашу црков инђијскују. Јереј Захарије Ангелић парох инђиски.


    Ovo je deo ploče postavljene 1966. na noseće stubove zvonika. Na drugoj ploči pominju se najveći darodavci crkvi, izmedju ostalih Azarići i Grbići, koji se pominju i u tekstu nešto niže.
    Crkva Inđija



    Crkva Inđija



    Crkva Inđija
    Приповеда се да су трошак око градње цркве овако подмирили. По договору старешине су изашле пред вече на раскршће, кад се орачи враћали из поља, па од сваког орача, који је имао шест или осам волова узеше по два вола, а који је имао мање од шест по једног вола. Црквену кулу, вели се, да су назидали о свом трошку Азарићи и Грбићи, који су у оно доба били врло имућни, а на гласу су са свог имања били Грбићи, који су четири спахијске пустаре држали у закуп за испашу своје стоке.


    Izgled od 1890. pa naovamo.

    Кула је у почетку била доле, где се звонило, отворена, као што су већином по Срему и сад. Много доцније дозидано је са северне и јужне стране куле и затворена је кула, а врата за улаз у цркву постављена су на западну страну куле, али се звонило из доле у цркви, па је тек при оправци цркве 1890. удешено као што је и данас.

    Иконостас и иконе су лепе израде и рађено је, кад је црква назидана, али се не зна ко је радио.


    Crkva Inđija

    Нема нигде записано, да је црква кад год у старије време оправљана. .. Ако је што у унутрашњости оправљано морало је бити давно, јер је унутрашњост цркве у последње време изгледала врло рђаво. Није овоме била крива ни немаштина, ни, можда, немарност верних према светоњи својој, већ друга невоља наша. Црква се могла оправити давно, али како је расељавање Срба и умањавање српског поседа почело да бива после 1865. г. све у јачој мери, тадашњи парох и старешина бојали су се, да ће доћи можда време, кад Срби у Инђији неће бити у стању издржавати ни цркву ни пароха, па су оправљали баш што је преко потребно било, а сву су бригу посветили, да имање црквено што више умноже и тиме цркву осигурају за будућа времена. Ово име је Божјом помоћу и пошло лепо за руком и већ се 1890. г. могло на оправку цркве утрошити до 3000 фор, па је црква сад и споља и из унутра врло лепо оправљена. Тада су очишћене иконе, на којима се толико нахватало чађи, да се на њима осим престолних ништа није могло разазнати, иконостас позлаћен, под из нова поплочан, начињени нови столови, прозори, и т.д.


    "INĐIJA
    O imenu ovog sela ima vise mišljenja ili nagadjanja, od kojih ćemo mi izneti samo ova, kao važnija.

    Današnja Indjija naseljena je u prvoj polovini XVIII veka. Jedan zapis na Svetom Jevandjelju u tamošnjoj crkvi svedoči ,da je to bilo godine 1746. Naseliše je Srbi iz Beške,Krčedina i nekoliko porodica, za koje se i danas zna, iz Backe iz sela Kulpina.
    Za vreme turskih ratova tim su putem prolazile vojske izmedju Zemuna i grada Varadina; na sredini, otprilike,t oga puta behu silni hanovi, medju kojima beše i jedan znatniji, gde su se vojnici odmarali i Bogu molili.

    Kod Turaka je jutarnja molitva najjača, najtoplija, i mesto gde se ta molitva svršava, nazivaju oni Indji-han. Dakle, otuda je i okolina, gde je bio taj han,a na kojoj se selo naselilo kasnije, nazvana: Indjija.

    Nama Sremcima pak poznato je, da se u celoj okolini rumskoj, po svim obližnjim mestima, vrlo rado upotrebljava rečca "indi". To je stara slovenska rec i znaci : dakle.
    Zemljište, na kojem je Indjija naseljena, jeste okrajak izmedju stare vojene krajine i zemljišta dva vlastelinstva: iločkog i rumskog, dakle u XV veku, kad su prvi stanovnici Indjije opšestarili svoj potes, uzviknuli su : "Indi ja" tj. dakle ovo ja za sebe uzimam.To je onaj potes, koji se i dan danas zove Indjija.To je svojina vlastelinstva,a leži izmedju Beške i Indjije, gde se i sad nalazi mnogi ostatak od stare Indjije.Tako se nadje poneki grob, oružje, ognjište, jame za žitnice te ponekoja zemunica.

    U arhivi manastira Krušedola ima spomena,da je srpski despot Jovan 1496.godine poklonio istom manastiru nekoliko sela, medju njima i selo Indjiju. Otuda je i ovo novo naseljeno mesto uzelo svoje ime od pustare, koja se od davnina tako nazivala.

    Do godine 1825. stanovali su u Indjiji čisti Srbi Pravoslavne vere. Posle ove godine pozvalo je vlastelinstvo neke Čehe da se tu nastane.Ovi dodju, ali se od neke bolesti pobole i nakon kratkog vremena poumiru. Od godine 1830. stizali su, sve u većim masama, Nemci iz raznih krajeva i tako nadmašise srpsko stanovništvo ovoga mesta.


    Crkva Inđija

    Hor (galerija) i slika Tajne večere na zapadnom zidu hora.

    Selo ima vrlo lepu srpsku crkvu i 106 naših kuća sa 660 Pravoslavnih duša.

    Lepo uredjenu školu polazi uredno 96 srpske dece. Narod je ovde vrlo pitom i dobar, a posle izdržane napasti čuva danas svaku stopu zemlje, koja im je od starijih u nasledje ostala.

    Trgovina,zanati i vestine,ukoliko su u rukama nasih ljudi,znatno napreduju.Vecina stanovnistva je poljski privrednik. Vinogradarstvo je do godine 1889. propalo, nanovo se malo diže. Voćarstvo, pčelarstvo, svilarstvo u srednju ruku. Stočarstvo se neguje, ukoliko je potreba sela .Do pre neku godinu negovani su vrlo mnogo svinji,ovaca je pak malo.Živina, osobito patke i guske,drži se veoma mnogo, jer je kraj kao stvoren za to.

    Pijaća se voda crpe iz bunara.

    Kroz selo teče dosta znatan potok, a kraj sela,s jedne i s druge strane,ima povećih bara. Vrtarstvo je razvijeno. U selu ima "Srpska zemljoradnicka zadruga". Ovo selo ima vrlo živu, urednu nedeljnu pijacu.

    Narod nas govori lepo i čisto srpski, a i pesma mu je dosta živa. Nošnja mu je većma nalik na planinsku. I momci i devojke lepog su rasta,a i stariji su im čisti i uredni.Kuće su im dosta lepe, a ženska vrlo dobra i mudra kućanica.

    Svi se srpski običaji lepo čuvaju, a kad bi poneki put bila kakva zabava ,i ona bi nosila na sebi čisto srpski tip."

    (Ovo je odlomak o ovom mestu iz knjige "Trideset dana na ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović, a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896.godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu. Tekst iz te knjige preneo je na Vojvodinacafe član Felix.)


    Inđiju prvi put pominje despot Jovan Branković 1496. godine, ali moguće je da su ljudi ovde živeli još 1455. Dok je bila pod vlašću Osmanskog carstva, u Inđiji su živeli pretežno Srbi. 1717. Inđijom je zavladala Habsburška dinastija pa je grad postao feudalna oblast pod Markom Pejačevićem. Srednjovekovna Inđija bila je locirana nešto severnije od današnje. Današnju Inđiju osnovali su Srbi iz Beške 1746, kada je grad brojao 60 kuća. 1791. godine grad već broji 122 kuće i 1.054 stanovnika. Početkom XIX veka Nemci i Česi naseljavaju Inđiju, a krajem istog veka dolaze i Mađari.
    Inđija danas ima nešto ispod 30.000 stanovnika. (Vikipedija)


    Crkva Inđija
    Poruku je izmenio nenad.bds, 16.08.2010 u 11:23

  10. #80
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    20.10.2014
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,486
    Slike
    2569

    Odgovor: Crkve u Vojvodini XVIII i XIX veka

    Преображењска црква
    Беочин



    Црква Беочин
    ''… Преображењска црква у селу једнобродна је грађевина подигнута у другој половини XVIII века, типичних одлика такозваног граничарског барока. Звоник на западној страни обновљен је 1906.
    Beočin crkva

    Црква Беочин



    Горњи део део олтарске преграде - иконостаса (лево) и Царске двери у дну истог дела олтарске преграде.
    Beočin crkva

    Унутрашњост цркве је сва украшена. Иконостас је резао новосадски мајстор Аксентије Марковић према уговору из 1791, склопљеним са црквеном општином села Беочина. Иконе је сликао Стефан Гавриловић, а позлатарске радове извео Илија Гавриловић, о чему сведочи уговор из 1802. Стефан Гавриловић спада међу најбоље мајсторе српског познобарокног сликарства, прожетог новим класицистичким утицајима, настајалог крајем XVIII и током првих деценија XIX века. Иконостас је чишћен више пута.
    Црква Беочин

    Северне двери (лева слика) и јужне (десна слика).
    Beočin crkva

    Слика у наосу.

    Унутрашњост цркве је осликана. Живопис олтарског простора је бољег квалитета, попут радова Стефана Гавриловића. У наосу се истичу слике Силазак св. Духа и горња половина Каменовања св. Стефана, дела непознатог аутора. Млађе сликарство припрате из 1911. вероватно је дело Косте Ванђеловића.''
    (Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)

    Црква је споменик културе од великог значаја.
    Beočin crkva

    Црква Беочин

    Beočin crkva

    Архијерејски трон и детаљ са горњег дела трона.


    Beočin
    ''Naselje na sadašnjoj teritoriji Beočina se spominje prvi put u na prelazu iz XVII u XVIII vek. Godine 1869. godine je sagrađena fabrika cementa oko tri kilometra ka Dunavu od centra tadašnjeg Beočina, pa je ubrzo oko fabrike izraslo naselje za radnike. Posle drugog svetskog rata Beočin se širi na istok od Fabrike gradnjom višespratnih zgrada. Beočin postaje veći i važniji od Beočin sela, kako se sada znanično taj, stari, deo Beočina zove. Od centra Beočin Sela, oko dva km. u Frušku Goru je Manastir Beočin.
    Beočin crkva

    Beočin crkva

    Слика у соклу олтарске преграде.

    Do podizanja fabrike cementa ovo je bilo tipično fruškogorsko selo sa vinogradarstvom kao osnovnom privrednom granom. Otvaranjem majdana laporca veliki (sirovine za proizvodnju cementa) deo površina od ranije pod vinogradima je izgubio tu namenu, a znatan deo mladjih je posao potražilo u fabrici ili obližnjem Novom Sadu. Sada su u Beočin Selu poljoprivreda, stočarstvo i vinogradarstvo sporedne delatnosti, Beočin je ne naselje gradskog tipa.

    Beočin je posto važnan centar za okolna sela. Zbog velikog priliva stanovništva, zbog potražnje radnika za rad u fabrici cementa, u Beočinu ima malo starog lokalnog stanovništva.

    Beočin se nalazi na sremskoj strani Dunava, petnaestak kilometara uzvodno od Novog Sada.''
    Црква Беочин

    Детаљ са горњег дела 'леђа' певнице.

    Пррображењска црква је у Беочин селу.

    ''БЕОЧИН СЕЛО, насеље на северној страни Фрушке горе, изграђено у доњем делу долине Козарског потока, један километар пре њеног спајања са долинам Дунава. Настало вероватно крајем 17. или почетком 18. века.
    Називало се Беочин (по преданњу, према 'белам оцу", игуману некадашњег манастира), а тек у ХХ веку названо је Беочин Село, за разлику од Беочина Фабрике, града који је настао уз фабрику цемента. Сада је потпуно спојено са градом. Кад се први пут помиње 1702, у њему је било 49 домаћинстава. Тај број је осцилирао и већ 1734. пописана су 82 дома, да би их само две године касније било свега 39. Након тога село једно време расте .... Данас има око 2.000 житеља, претежно Срба.

    Насеље je настало у долини потока, што му je одредило низ морфолошких карактеристика. Улице су уске и кривудаве, а протежу се дуж потока. Главна улица којом пролази пут за Беочински мнастир јe са десне стране поток,. и од ње се одваја неколико краћих улица које наjчешhе имаjy исти правац...
    Beočin crkva

    Заветни крст је стотинак метара на север од цркве.

    Ово je било типично фрушкогорско село са виноrpадарством као основном привредном граном. Виноrpади су покривали око 5,4% обрадивих површина, а сађни су на благим страницама долина Козарског потока, потока Шакотинац и Думбово, као и на обронцима планине према Дунаву. У њима jе било и много виноrpадарских станова. Градњом Фабрике цемента у близини села и отварањем пространих маjдана лапорца заузете су многе од ових површина. Млађе сеоско становништво добило jе шансе запошљавањ у непољопривредним делатностима, тако да су ратарство, сточарство и виноrpадарство временом постаjали споредне важности. Према попису становништва из 1981, У селу je било свега 75 земљорадника...'' (Горњи цитат је из Енциклопедије Новог Сада, а свеска бр.3 у којој је одредница о Беочину је штампана 1994. године, те су подаци пре тог времена.)
    Beočin crkva

    Црква Беочин

    Свод испред олтарског простора.
    Beočin crkva

    Beočin crkva
    Tekst koji sledi je odlomak o Beočinu iz knjige "Trideset dana na ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović, a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896.godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu. Te opise je na ovaj forum preneo član Felix.

    "BEOČIN,
    O tome kako je postalo ime ovog sela pričaju ovo:
    Pred istim selom i danas ima, a nekad ih je bilo i vise, furuna koje su kreč pekle. Ovaj se kreč raznosio po celoj okolini Srema, Backe, a donekle čak i Banata. Taj bogati rudnik krečnog kamena činio je svu okolinu belom. Otuda su i oni koji su kreč raznosili prozvani Beočinci, pa i njihovo selo nazvaše susedi im najbliži: Beočin. Tako priča prosti narod, a tom se pričanju može verovati. Bar ja mislim, da je ono istinito pa i opravdano.
    Ima nekih koji govore da je ime Beočin od nekih kaludjera, koji su bele haljine nosili, nosili, dakle beo čin. Koliko sam mogao čuti, ovo tvrde čerevički Šokci, navodeći da su fratri nekad ovde imali svoje vinograde. Ti su fratri, po njihovom kazivanju, dolazili ovde iz Iloka i Šarengrada.
    Beočin crkva

    Selo ovo ima vrlo lepu crkvu i 232 srpske kuće sa 1107 Pravoslavnih duša.

    Ima dve lepo uredjene škole sa četir razreda, koje polazi 130 dece uredno.
    Narod je dobar, blag, marljiv za svoje poslove. Živi dosta u čistoti i uopšte svugde je red.
    Stari su vinogradi propali (oko 1885. je harala epidemija filoksere koja je stigla iz Amerike, i praktično uništila vinogradarsto u Sremu – moja napomena), nov pak sad vrlo malo se diže. Vrtarstvo je slabije razvijeno, a voćarstvo se diže i neguje marljivo. Pčelarenje je neznatno, a svilarstvo tek u povoju. Stočarstvo neguju za svoje potrebe, tako i živinu.

    Narod u ovom selu izvozi mnogo kamen, u odredjeno vreme izvozi drva iz šume, kad je veća seča, te otuda znatnu zaradu vuče.
    Црква Беочин

    Западна врата испод звоника (лево) и јужна врата (десно).

    O trgovini i zanatu malo imamo reči, jer se samo najpotrebnije u selu kupuje, ostalo se sve donosi iz Novoga Sada.

    Selo je čisto srpsko, govori se lepo i čisto srpski, a i pesma peva, svi se srpski obicaji drže i čuvaju svojski.

    Odelo im je kao i u ostaloj okolini kod planinaca.

    Ljudi su lepog rasta, snažni i potpuno razvijeni, miloliki; obicno ih krase lepi brkovi i dobradnik. Lica su većinom smedjeg, a kose i obrva crnih. Ženskinje je bujnog i krepkog zdravlja. Vek im je običan,duboka je starost redja.


    Selo ima vrlo dobru planinsku vodu. Kroz selo proteče gorski potok. Potoci imaju ova imena: Dumbovački, Časorski, Ragulja.

    Znatnije vode i izvori su ovo: Dobra voda, Bukova voda, Drenovac, Ladna voda, Ajdukovac, Brankovac, Popov levak, Leska, Gornja voda, Bukva, Matorac, Bela voda, Preobraženska, Marija, Planta, Kurjakovac.
    Beočin crkva

    Ova česma sa valovom za napajanje stoke sada nije u upotrebi jer voda nije za piće.
    Beočin crkva

    Od sela Beočina prijatnim putem i stazom izmedju dva poviša brega dolom pored nestašnog šumskog potoka kroz voćnjake, dolazi se u lep i veoma uredjen manastir Beočin, koji usamljen stoji na lepoj ravnici sa krasnom crkvom i kućom. Na samom potoku, malo dalje od manastira, sagradjena je mala kapela…
    Iz sela Beočina, na kolima, običnim hodom, stiže se za tri četvrti časa u Čerević."

    Beočin crkva

    Oko crkve je sačuvano više starih nadgrobnih spomenika.
    Црква Беочин

    Beočin selo slikano sa oboda groblja.
    Poruku je izmenio nenad.bds, 01.09.2010 u 14:13

Strana 8 od 16 PrvaPrva ... 678910 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Naše srednjevekovne i starije crkve
    Autor nenad.bds u forumu Kulturna baština
    Odgovora: 44
    Poslednja poruka: 12.03.2014, 22:39
  2. Sunovrat Crkve
    Autor Morpheus u forumu Religija
    Odgovora: 68
    Poslednja poruka: 11.05.2012, 01:59
  3. Dve crkve!
    Autor Hriscanin u forumu Religija
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 11.08.2011, 15:40
  4. Od Crkve do Ali Babine pećine II
    Autor Neocekivani u forumu Spomenar
    Odgovora: 25
    Poslednja poruka: 25.04.2010, 16:53
  5. Od Crkve do Ali Babine pećine I
    Autor Neocekivani u forumu Spomenar
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 18.02.2010, 03:08

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •