Odgovor: Manastiri Srbije
Citat:
Manastir MANASIJA
Osim Manasije u Donjoj Resavi postojala je grupa manjih manastira, po igumanu Filaretu sedam, koji su imali sličnu prepisivačku delatnost kao najveći među manastirima Resave-Manasija. Za većinu malih manastira u Donjoj Resavi smatra se da je ktitor baš despot Stefan Lazarević. I u ovim manastirima su, po letopisu Miljkovog manastira "u tišini radili književnici resavski."Od te monaške oaze u Donjoj Resavi danas postoje tri manastira: Tomić, Zlatenac i Miljkov manastir.
Manastir TOMIĆ
U ataru sela Vojske u Resavi, nalazi se mali manastir svetog apostola Tome, poznat pod imenom Tomić. Pretpostavljamo da njegovo ime ne dolazi od imena ktitora, već od deminutiva imena svetitelja kome je crkva posvećena. Verovatno je podignut pred kraj postojanja srpske despotovine, kada se u vreme despota Stefana formirao sloj nove vlastele. Do ovoga je došlo nakon pogibije stare vlastele u bitci na Kosovu. Despot je izgleda poslušao Bajazitov savet, da uzdigne male i neznatne plemiće jer će mu biti poslušniji i zahvalniji od stare vlastele. Oni su prema svojim mogućnostima sledili despota Stefana u njegovoj zadužbinarskoj delatnosti.
O vremenu izgradnje manastira Tomića, njegovom ktitoru, imovini i ostalom, nemamo nikakvih podataka. Nedostaju primarni izvori - osnivačka povelja, ktitorski natpis i ktitorska kompozicija koji bi pružili neki podatak. Turski popis iz 1572. godine pominje manastir kod sela Grnčar. S obzirom da to ime danas nose delovi dva resavska sela: Gložana i Malog Popovića, manastir se identifikuje sa Tomićem. U vreme Murata III manastir takođe postoji i u njemu živi jedan monah. Kasnije se pomeni o njemu gube u izvorima.
Kao i ostali manastiri, rušen je više puta, a vreme je uništilo ostale manastirske zgrade. No, narod ga je obnavljao te im je manastir služio dugo kao parohijska crkva. Nedavno su obnovljene dve manastirske zgrade.
Skromna građevina crkve manastira Tomića svedoči o skromnim materijalnim mogućnostima ne samo drugog ktitora - obnovitelja, već i prvog ktitora - osnivača, obzirom da se obnova vršila na istim temeljima.
Crkva je pravougaone osnove sa oltarskom apsidom na istoku i otvorenom spoljnom pripratom na zapadu. (Pošto se na slici vidi da se izgled ne slaže sa opisom, verovatno je priprata zatvorena u nedavnoj obnovi.)
Tomić je muški manastir .
Kada sam obilazio donjoresavske manastire, put prema manastiru Tomić je bio zatvoren zbog izgradnje, tako da do njega nisam stigao.
Izuzetno, ovog puta 'postavljam' manastir koji nisam lično posetio i koristim u tu svrhu tuđe fotografije jer ovaj manastir, sa ostalih šest (pet) obližnjih, čini celinu po svim značajnijim karakteristikama.
Do manastira se dolazi od Svilajinca, preko Gložana i sela Vojska, ili iz Jagodine i Ćuprije preko sela Dobra i Vojska na putu za Svilajinac.
Odgovor: Manastiri Srbije
Manastir Pavlovac nalazi se u kosmajskom selu Koraćici kraj Pavlovačkog potoka, po kome je i dobio ime. Manastir je posvećen Svetom Nikoli.
Podignut je po naredbi despota Stefana Lazarevića (znači početkom XV veka) a manastir su izgradili učenici Rada Borovića (Rada Neimara) koji je bio despotov dvorski arhitekta.
Dva nova zvona su darivana manastiru, ali, kao što se vidi, samo je jedno na improvizovanom zvoniku.
Manastir je u ruševinama bio oko 280 godina. Obnovljen je u drugoj polovini 16. veka.
Do manastira se iz sela dolazi putem koji vodi u voćnjake i vikendice, a sa tog puta se prvo ugleda ovaj mali konak i potom crkva koja postaje uočljiva tek kad se obidje brežuljak ispod koga je ona.
U Pavlovcu je patrijarh Arsenije Čarnojević služio jednu od poslednjih liturgija pred prelazak sa narodom u Ugarsku 1690. godine. Međutim, bratstvo manastira nije moglo napustiti ovaj Božji dom pa su ih Turci sve ubili a manastir spalili i razorili. Njihove mošti nalaze se u temelju crkve posebno obeleženi.
Moguće je da ovaj krst sa crkve pre obnove i da se čuva za postavljanje na zvonik koji treba da se izgradi. U manastiru nisam zatekao nikoga, pa nisam mogao ni da se raspitam.
Manastir je obnovljen 1967. godine. Građen je od lomljenog kamena i živog kreča.
Manastirski kompleks sastoji se od crkve, manstirskog konaka na južnoj strani i verovatno letnjikovca despota Stefana Lazarevića na severnoj strani od crkve.
Na gornjim slikama se vide ostatci despotovog letnjikovca na severnoj strani manastira.
Ispod manastira je potok sa dovoljno vode za veću vodenicu. Vidi se vodenično kamenje, ali da li je vodenica bila u toj zgradi ili je samo kamenje tu doneto - ne znam.
U blizini je selo Markovac gde je despot Stefan iznenada umro 1427. Iznad manastira pored puta nalazi se kameni sarkofag i česma.
Manastir je aktivan i o njemu brinu monasi.
Pripada šumadijskoj eparhiji.
Do manastira se dolazi putem iz Sopota preko podnožja Kosmaja ka Mladenovcu. Manastir je u selu Koraćica, oko 250 matara od puta.
Odgovor: Manastiri Srbije
Manastir NIMNIK
Manastir Nimnik ili Stari Marijanski manastir nalazi se u hrastovoj šumi sela Kurjače. Posvećen je prazniku prenosa moštiju Sv. oca Nikolaja.
Vreme nastanka Nimnika kao metoha starog manastira Ravanice prema povelji Kneza Lazara, datira pre 1389. godine odnosno Kosovske bitke.
Kao ktitor manastira navodi se vojvoda Kneza Lazara, Bogosav koji se pominje u narodnoj pesmi "Knez Bogosav i Starina Novak".
Za vreme Karađorđa, 1813 godine od strane Turaka, manastir je bio opljačkan, spaljen i do temelja srušen. Obnovio ga je Knez Miloš, 1825. godine uz narodnu pomoć. Negde između 1851-1852. u manastiru je bila škola u kojoj su predavali kaluđeri. Druga obnova bila je 1891. godine.
Kapela je na desnoj strani slike.
Manastir Nimnik ima dve kapele. Prva se zove Svetinja i nalazi se na grobu devojčice koju su prema predanju ubili Turci zato što nije htela da im pokaže put za manastir. Upitana ona im je na vlaškom odgovorila "nišću nimnik" - ne znam ništa.
Prema ovom predanju manastir je dobio ime Nimnik. Druga kapela se nalazi u manastirskom konaku i posvećena je Pokrovu Presvete Bogorodice.
Crkva manastira Nimnik zidana je od kamena. Na njenoj fasadi se mogu videti uzidani ornamentisani kameni blokovi koji potiču sa ruševina starog rimskog grada Viminacijuma koje se nalaze u blizini.
Prema popisu iz 1851. godine crkva nije imala freske, već je unutrašnjost hrama bila omalterisana i okrečena sve do 1996. godine kada je počelo veliko renoviranje crkve i živopisanje koje je zavrešeno 1998. godine.
U svojoj dugoj prošlosti manastir Nimnik je skoro stalno bio u ulozi parohiske crkve. Godine 1936 manastir Nimnik pretvoren je u ženski manastir i takav je do današnjih dana.
Aktivan je i o njemu brinu tri monahinje.
Do manastira se dolazi iz Požarevca putem za Veliko Gradište preko sela Majilovac.Iz centra Majilovca skreće se levo prema selu Kurjače, 6 km do manastira solidnim putem. Postoje oznake kod svakog skretanja do samog manastira.
Odgovor: Manastiri Srbije
Manastir NIKOLJE (Rudničko)
Manastir Nikolje nalazi se u živopisnom klancu Nikoljskog potoka na istočnim padinama Rudnika, u selu Šatornji.
Pored manastira je potok sada u ozidanom koritu.Manastir Nikolje Rudnik Манастир Никоље Рудничко
Osim ovog pomena o ktitoru nemamo druge istorijske podatke. Iz natpisa saznajemo da ktitor nije doživeo završetak svoje zadužbine. Predpostavlja se da ni on ni članovi njegove porodice nisu sahranjeni u manastiru, na šta su kao ktitori imali pravo, pošto u manastiru nisu pronađeni nikakvi srednjevekovni grobovi niti nadgrobne ploče.
Prošlost manastira Nikolje malo nam je poznata. U tursko vreme više puta je paljen i rušen. Po brojnim zapisima urezanim na severnoj fasadi vidi se da je tokom XV i početkom XVI veka u njemu bio razvijen bogat monaški život. Ne zna se kada je prvi put stradao, ali je to svakako pre početka XVII veka, kada dolazi do velike obnove manastira.
Tom prilikom crkva je u gornjim delovima prezidana, a krov i krovni pokrivač zamenjeni. Na zapadnoj strani podignuta je velika pravougaona priprata, a unutrašnjost je živopisana.
Tokom XVII i XIX veka manastir je bio važan politički i kulturni centar rudničkog kraja, tako da se često nalazio na udaru Turaka. Joakim Vujić piše da je manastir nekoliko puta paljen i pljačkan, ali da Turci nisu uspeli da rasteraju monahe i da ga poruše. U vreme prvog srpskog ustanka izvedeni su obimni građevinski radovi na manastirskom kompleksu. Crkva je prekrivena drvenom šindrom, a na jugozapadnoj (verovatno treba: severozapadnoj) strani podignut je konak.
Konak (na levoj strani slike - sa drvenim tremom, doksatom) je očigledno stariji od onog na zapad od crkve.
Najveći arhitektonski zahvat izveden je 1817.godine, kada je na zapadnoj strani crkve sagrađena monumentalna, dvospratna, kula zvonara koja dominira manastirskim kompleksom.
Kad je u vreme Prvog srpskog ustanka crkva malterisana i krečena oko prozora na tamburu kubeta islikani su crveni ornamenti geometrijskih oblika (slika ispod).
Unutrašnjost crkve obnovljena je 1850.godine za vlade kneza Aleksandra Karađorđevića, kako stoji na natpisu iznad zapadnih vrata u unutrašnjosti hrama.
Od prvobitnog živopisa očuvani su samo fragmenti u oltarskoj apsidi.
Ako ne grešim u povezivanju teksta sa slikom, to su donje freske oštećene udarcima čekića. Stručnjaci zaključuju da je živopisac bio jedan od boljih u svom vremenu.
Za freske koje sam slikao u priprati (slika iznad) se kaže da potiču iz prvih decenija XVII v. (tadašnji su i ornamenti ispod likova i prizora).
Za ostale freske nije navedeno iz kog su doba, nego samo da odražavaju dekorativni stil XV v.
U drugoj polovini XIX veka manastir je zapusteo i već ga Milan Milićević u svom delu beleži kao parohijsku crkvu. Feliks Kanic ističe tešku pristupačnost crkvi.
Nikolje je poslednji put obnovljeno 1988.godine, a monaški život vraćen je u manastir 1990.godine.
Sestrinstvo manastira, koje broji pet monahinja, na čelu sa igumanijom Jevdokijom, uložilo je mnogo truda i napora u obnovu manastirskog kompleksa, tako da Nikolje postepeno vraća nekadašnji ugled i značaj.
Do rudničkih manastira sam stigao prilično neplanirano. Tek kad sam video da je oko manastira Nikolje mnoštvo vozila, dosetio sam se da sam stigao na dan manastirske Slave. Srećom gosti su već ušli u trpezariju pa sam mogao neometano da razgledam.
Do manastira se stiže putem Kragujevac - Topola preko sela Stragari i Šatornja.
Odgovor: Manastiri Srbije
Manastir TUMANI
Manastir Tuman lociran je u "dražestnoj dolini planina golubački" na obali istoimenog potoka.
Za ime manastira vezano je nekoliko predanja vezanih za ime Miloša Obilića, proslavljenog junaka epskih pesama kosovskog ciklusa. Po tim predanjima Miloš, koji je vojvodovao u ovom kraju sa dvorcem u obližnjem selu Dvorištu, u lovu je nehotice smrtno ranio pustinjaka Zosima Sinajita, koji se podvizavao u obližnjoj pećini. Kada htede da ga ponese vidaru na lečenje, pustinjak odmahnu i reče: "Tu mani!" tj. nema leka - pusti da tu umrem. Da okaje greh, Miloš podiže zadužbinu - manastir u koji polaže Zosimove mošti, ali u jeku radova stiže knežev poziv da pođe u boj: "Tu mani, pa dođi na Kosovo!" Od dvostrukog uzvika "Tu mani!" manastir dobija ime Tuman.
Cela priča nema istorijskog osnova, jer je Miloš Obilić bio tako sitan plemić da savremeni izvori uopšte ne beleže odakle potiče, a danas ga svojata nekoliko mesta u Srbiji (Pocerje, Kosovo, Novi Pazar), dokazujući da je baš njihov. Pored Tumana, narodno predanje pripisuje Milošu crkvu u Kiseloj banji kod Podujeva i manastir u Kormanu kod Niša. Mi čak nismo sigurni da se on zvao Miloš (K)obilić, jer pisanje turskih hroničara, da je "Murata ubio srpski plemić Biliš Kubila" protumačeno je kao turska transkripcija imena Miloša (K)obilića. Ustvari radi se o igri reči. Izraz "biliš kubila" znači "Onaj koji zna zadati udarac". Dakle, "Murata je ubio srpski plemić koji zna zadati udarac". Bio to Miloš Obilić ili ne, očigledno je "znao zadati udarac", a nas ostavio u dilemi po pitanju njegovog porekla.
S druge strane, sa mnogo se više osnova ime Tuman može dovesti u vezu sa korenom grčke reči tj. grob, ili paktimvos sa korenom latinskih reči tumulo - ukopati i tumulus - grob, tumulo inanis - prazan grob (kenotaf), što bi u svakom slučaju ukazivalo na postojanje nekog groba iz antičkih odnosno rano hrišćanskih vremena. Ne treba odbaciti ni pridev tumulosus - humovit, bregovit, jer je ovaj kraj zaista takav. Možda poreklo imena treba tražiti i izvan Balkanskih predela, jer u Jermeniji postoji manastir istog imena, a kod Rusa prezime - Tumanski i Tumanov. Neka veza svakako postoji.
Ne znamo ni vreme izgradnje manastira niti njegovog ktitora. Pomen o njemu ne pojavljuje se u dokumentima iz vremena srednjevekovne države, pa ga nema ni u prvim turskim popisima. Tek popis iz 1572-3. godine, beleži dva manastira svetog Arhangela u nahiji Pek. Jedan od njih se identifikuje sa Tumanom. Popis ne određuje bližu lokaciju manastira niti daje brojno stanje monaha, već samo njegovu novčanu obavezu od 160 akči koju plaća sultanovoj blagajni. Popis iz vremena sultana Murata III određuje lokaciju manastira "kod sela Tumana". Ovaj popis pruža nešto više podataka: u manastiru žive dva monaha, a godišnja davanja dostigla su zavidnu cifru od 1.512 akči, što govori da je manastir imao solidan zemljišni posed i prihode.
Svakako da je na položaj i stanje Tumana povoljno uticala obnova Pećke patrijaršije pod Makarijem Sokolovićem. U drugoj polovini XVI veka nastalo je u ovom manastiru jedno književno delo, tzv. Tumanski apokrifni zbornik koji se danas nalazi u arhivu Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti u Zagrebu. Nismo u prilici da čitaocima predočimo kako je manastir proveo XVII vek, šta je preživeo u vreme Bečkog rata i seobe Srba pod Arsenijem III, jer ga izvori ne pominju, pa se pretpostavlja da je tada opusteo. Izvori su malo izdašniji tek u prvoj polovini XVIII veka, tj. u vremenu austrijske okupacije severne Srbije. Po izveštaju Maksima Ratkovića, egzarha beogradskog mitropolita, manastirska crkva je "stara crkov" zidana od kamena, sa svodom od kamena a pokriven ciglom. Priprate nema. Ostali opis govori o krajnjem siromaštvu, jer nema ništa od bogoslužbenog inventara, čak ni putira ni diskosa niti kadionice ni kandila. Samo dve bele odežde, jedan oktoih, jedan trebnik i "zakonik rukopis srbski, svetogorac kaluger pisal". Osim monaha Isaije, rodom iz Hercegovine, učesnika crkveno-narodnog sabora u Sremskim Karlovcima 1735. godine, drugih monaha nema. Izdržavao se od manastirske parohije koju je činilo 30 domova.
U vreme Kočine krajine, manastir je paljen od strane Turaka. Po pisanju Joakima Vujića manastir je obnovljen i manastirskoj crkvi je 1797. godine dozidana priprata, pa je dužina crkve sa pripratom i oltarom iznosila 53 stope a širina i visina bile su podjednake - po 19 stopa. Stradanje Tumana se ponovilo u vreme Prvog srpskog ustanka, a obnovu je dočekao u vreme kneza Miloša. Zasluga za to pripada Pavlu Bogdanoviću, knezu požarevačke nahije. On je, sa ostalim priložnicima, podigao 1826. godine kelije manastirske, kako svedoči natpis na njima.
Manastirska vodenica.
Manastir je u prošlom veku imao 15 hektara obradive zemlje i oko 400 hektara šume. Zemlja je donosila mali prihod, ali je proređivanje šume izdržavalo manastir, jer je bilo orahovih i hrastovih stabala debljine 1,5-2,0 m koji su korišćeni za izradu železničkih pragova. Prihod je dopunjavala zakupnina od kafane koju je manastir izdavao u najam i vodenica potočara. Godine 1879. zemljotres je rastresao manastirsku crkvu koja je na nekoliko mesta "prepukla", kao i sve ostale manastirske zgrade, na kojima se pojavilo mnogo opasnih pukotina. Okružni inženjer je posle pregleda i snimanja situacije, podneo izveštaj da ne vredi popravljati nijednu zgradu, jer je sve toliko nesigurno i trošno da neće dugo trajati. Pošto nije bilo novca da se sve sruši i iznova podigne, izvršena je 1883. sanacija pod nadzorom inženjera Čermaka, a Nestor Bosiok izradio je novi ikonostas za 15 cesarskih dukata. Ipak, 1910. godine srušena je crkva jer je bila sklona padu i ugrožavala vernike. Balkanski ratovi (1912-13) i Prvi svetski rat (1914-18.), odložili su izgradnju nove crkve, pa je sadašnja crkva podignuta tek 1924. godine.
Godine 1934. u Tuman je preseljeno rusko monaško bratstvo iz manastira Miljkova. Od 1966. godine Tuman je ženski opštežiteljni manastir.
CRKVA svetog arhangela Mihaila, zidana je u srpsko-vizantijskom stilu, sa fasadom dinamično raščlanjenom lukovima i kordonskim vencima, a bogato ukrašenom dekoracijom u formi rozeta i šahovskih polja. Oltarska i bočne apside, iznutra polukružne, spolja su petostrane sa okruglim prislonjenim stubovima na uglovima, povezanih lukom. U timpanonu su postavljeni okrugli prozori sa kamenom rozetom, okruženi dekoracijom u formišahovskih polja. Nad centralnim delom naosa uzdiže se četvorostrano postolje na koje je položen osmostrani tambur kupole. Na stranicama tambura kupole nalaze se dugi uzani prozori, a nad pripratom nalazi se, od kupole nešto niži, četvorostrani zvonik sa biforama na svakoj strani. Krovni pokrivač je limeni.
Spoljašnja fasada je sa dva kordonska venca podeljena na tri pojasa, sa prozorima u srednjem. Prozori na priprati su dvodelni, dok su ostali jednodelni. Glavni ulaz se nalazi na zapadnoj strani, a sporedni na severnoj pevničkoj apsidi. Unutrašnjost crkve je pre par godina živopisana. Ikonostas je nizak, sličan srednjevekovnim, tako da ne zaklanja živopis u oltarskom prostoru. U naosu crkve se nalazi kivot sa moštima svetog Zosima Sinajita.
Veliki Konak (23h9m) podignut je 1935-7. godine za potrebe uvećanog bratstva. U prizemlju se nalazi 11 malih kelija za monahe, a na spratu kapela posvećena prazniku Pokrova Presvete Bogorodice, prostorije za episkopa, duhovnika kao i radionica.
Mali Konak je podignut od materijala starog konaka u stilu moravske seoske kuće, ima samo kuhinju i dve sobe za goste.
Isposnica prepodobnog Zosima Sinajita nalazi se u pećini i čine je dve prostorije.
Iznad nje se nalazi i Kapela prepodobnog Zosima Sinajita.
Manastir je udaljen desetak kilometara od Golupca, a može se do njega stići i sa puta Maljdanpek - Požarevac.
Odgovor: Manastiri Srbije
Manastir ZAOVA
Manastir Zaova sa crkvom Sv. Mihaila i Gavrila.
Manastir Zaova Манастир Заова
Manastir Zaova (naišao sam i na naziv Zaove) nalazi se u prelepoj šumi blizu Velikog Sela.
Po legendi nastao je u doba Kneza Lazara a podignut je na grobu Jelice, sestre srpskih vlastelina Pavla i Radula.
Legenda kaže da žena Pavlova nikako nije mogla da prihvati svoju zaovu Jelicu i u silnoj ljubomori ubila je svoje dete za šta je optužila Jelicu. Braća su poverovala u priču i kaznili su svoju sestru tako što su je rastrgli konjima.
U samoj crkvi se nalazi Jeličin grob koji je zazidan a iznad njega se nalazi freska koja predstavlja njeno rastrzanje sa četiri bela konja.
Nakon Jeličine smrti, zaova je zapala u bolest I, na kraju, priznala šta je učinila.U narodu je poznata kao Kučka Pavlovića koju su na kraju, takođe, razvukli konji. Na mestu gde je pala njena krv i danas raste samo trnje i kopriva. Saznavši kasnije istinu i pokajavši se na sestrinom grobu podigli su crkvu a kasnije i manastir Zaovu. Na mestu gde je pala Jeličina krv, prema narodnom verovanju, raslo je smilje i bosilje. Ova legenda je zabeležena u narodnoj pesmi Bog nikom dužan ne ostaje.
Četiri manastira u okolini, vezana su za ovu legendu: na mestu gde je pala Jeličina brada nalazi se manastir Bradača, tamo gde su pronašli njenu ruku smešten je manastir Rukumija. U blizini je i duhovno zdanje Sestroljin, koji leči oči, i na kraju Zaova u kome se prepričava priča da Bog nikom dužan ne ostaje.
Crkva Manastir Zaova je zidana u moravskom stilu bez kubeta i sa krstom u osnovi. Zvonik je pored crkve.
Manastir se prvi put pominje u turskim zapisima iz 1467 godine. Crkva je više puta rušena, obnovljena je za vreme Milosa Obrenovica.
Živopis i freske uradio je Živko Pavlović, 1849 god, za vreme vladavine Aleksandra Karađorđevića, kao samouki slikar u ono vreme veoma tražen i cenjen a čiji je daleki potomak i slikarka Milena Pavlović-Barili. Freske su očuvane u celosti.
Manastir je aktivan. Pored manastira su dva izvora lekovite vode. Jedan je blizu a drugi je u šumi iznad.
Bliži izvor - sada su stari i nedavno izgradjeni od darodavca, jedan do drugog.
Konak je levo, a u sredini je ugostiteljski objekat koji ima i nedovršeno krilo.
Manastir Zaova se nalazi između Morave i Mlave, 15 km jugoistočno od Požarevca, izmedju Toponice i Velikog Sela. Može se doći i sa puta Požarevac - Petrovac, skretanjem u Malom Crniću.
Odgovor: Manastiri Srbije
Citat:
nenad.bds kaže:
Manastir PAVLOVAC
Manastir Pavlovac nalazi se u kosmajskom selu Koraćici kraj Pavlovačkog potoka, po kome je i dobio ime. Manastir je posvećen Svetom Nikoli.
Mir, kosmajska priroda i bogata istorija, a i jako ljubazni ljudi su sasvim dovoljan razlog da se, osim ovih koje je nenad.bds nabrojao, provede jako lep dan na Kosmaju. Dva manastira smo obišli, upoznali ljude, čak nas nepoznate i na ručku zadržali. Put nije baš sjajan, ali je to najmanje važno bilo.
Odgovor: Manastiri Srbije
Citat:
DrinChe kaže:
Dva manastira smo obišli, ... Put nije baš sjajan, ali je to najmanje važno bilo.
Sada je put sasvim pristojan. Verovatno je prošle godine obnovljen od Kosmaja do Mladenovca. Svakojaki putevi spadaju u obilaske manastira ili drugih mesta koja su i ostala lepa jer nisu na prometnim pravcima i lako pristupačna.
Inače, na gornje dve fotografije je manastir Tresije (na strani Kosmaja prema Sopotu). Ja sam bio nedavno (post o njemu je na sedmoj strani ove teme) pa se uporedjenjem slika vidi da je u medjuvremenu na manastirskoj crkvi radjeno - nova priprata i vrata na zapadnoj strani crkve na DrinChe-tinim slikama još ne postoje.
A ne znam manastir koji ne vredi posetiti bar zbog prirode u koju je uklopljen.
Odgovor: Manastiri Srbije
Manastir RUKUMIJA
Prvi pomen i detaljni opis Rukumije ostavio je Maksim Ratković 1733. god. Po njemu crkva je posvećena sv. Vaznesenju Gospoda Isusa Hrista, sazidana je od kamena i bila je zasvedena kamenim svodom. Krovni pokrivač bio je od crepa, a pored oltara i naosa crkva je imala i drvenu pripratu u kojoj je bio grob Martirija Sinajita. Crkva je bila malih dimenzija, sve do Prvog srpskog ustanka, kad su je Turci gušenjem ustanka, porušili.
Današnja crkva manastira Rukumije ima vrlo jednostavnu formu, jednobrodne je osnove sa pripratom na zapadnoj i polukružnom apsidom na istočnoj strani.
Pisani podaci govore da je crkvu živopisao 1829. godine Moler Janja.
Današnji živopis, a to potvrđuje i natpis na južnom zidu crkve uradio je monah Naum Andrić 1971. godine. Živopis je rađen u „al seko“ tehnici, u kompozicionom smislu je klasičan i u potpunosti je u skladu sa pravoslavnom ikonografijom. Živopis je dosta stradao u požaru 1978. godine, a pojedine freske su toliko potamnele da se likovi nisu mogli prepoznati. Godine 1994. restauriran je, retuširan od strane ruskog freskopisca Aleksandra Točilova.
U Rukumiji se nalaze mošti prepodobnog Sinajita Martirija.
Подизање манастира Рукумија народна традиција приписује кнезу Лазару и везује за култ сестре Јелице. Овој групи манастира везаних за овај култ припадају и цркве Сестрољин, Заова и Брадача. На основу народне песме неисторијског циклуса „Бог ником дужан не остаје", наивна народна етимологија доводи име манастира у везу са рукама сестре Јелице коју су браћа Павле и Радул растргли коњима на оптужбу снаје Павловице. Историјска наука, пак, доводи име манастира у везу са грчком речи Герокомија што значи старачки дом, место где се смештају остарела лица. Већи средњовековни манастири имали су у свом комплексу и одељења за смештај и лечење старих и изнемоглих лица.
I ovde, kao i u manastiru Nimnik, ugrađeni su u crkvu fragmenti rimskih spomenika iz obližnjeg Viminacijuma.
Новија манастирска традиција која говори о краљу Милутину као ктитору Рукумије, нема историјског основа. Средњевековни извори манастир не помињу, а нема га ни у попису браничевске области из 1476. године, у коме се помиње само село Рукомије са 22 куће као саставни део заједничког тимара Хасан-бега, Абдуселима и Абдурахмана, који заједно иду у војну, а од села имају приход од 2.098 аспри. Вероватно Рукумија тада није била манастир већ само парохијска црква. Историјска наука идентификује Рукумију са манастиром Врлиште или Варлиште из каснијих турских пописа, лоцираног између села Рукумије и Маковца. Оба ова села, кнез Лазар је својевремено поклонио Раваници.
Већ поменмути Максим Ратковић, егзарх београдског митрополита 1733. године је описао скромност грађевине, оскудност опреме и бедни живот монаха у периоду посете.
У Близини Костолца, испод Сопота „на падини Лештерске греде, у шуми, на једном оцедном месту" на левој обали реке Млаве, налази се средњевековни манастир Рукумија.
Uz gornji opis iz 1733. i sadašnje uputstvo:
Manastir Rukumija se nalazi na putu za Drmno i Kostolac, u selu Bradarac.
Ako se ne ulazi u Požarevac ima dva skretanja sa magistralnog puta za Donji Milanovac - Kladovo. Kroz grad se ide lokalnim putem za Kostolac. U selu Bradarac se skreće ka crkvi, pred crkvom se ide levo i ubrzo desno, prema groblju, zemljanim putem. Od groblja se ide još oko kilometar do manastira. Ovako opširno uputstvo dajem jer, sem na skretanju ka crkvi, nema putokaza a u selu je teško sresti nekoga u vreme poljoprivrednih radova.
Odgovor: Manastiri Srbije
Manastir BRADAČA
U Vikipediji se navodi da je manastirska crkva iz XIII veka i da time predstavlja najstariji sakralni objekat u eparhiji braničevskoj, dok je sam manastir datiran u XV vek.
Hram je posvećen Blagovesti Presvete Bogorodice.
Crkva je trikonhalne osnove sa manjim bočnim apsidama, većim oltarom, naosom i pripratom.
Manastir Bradača se nalazi u ataru sela Kule ispod brda Bubanj, iznad koga se proteže potez zvani Poljana gde se 1915. godine odigrala bitka srpske i austrijske vojske. Kosti izginulih nemačkih vojnika položenih u kosturnicu, Nemci su posle Prvog svetskog rata preneli u Nemačku. Srpska kosturnica nije postojala, jer su izginuli Srbi bili mahom iz okolnih sela, pa su ih porodice sahranjivale u svoja groblja.
Manastirski kompleks nije najsrećnije lociran, jer se nalazi na putu bujicama koje se u proleće i u kišnim periodima slivaju sa brda na severnoj strani ka kanjonu Bradačkog potoka (Vitovničke pritoke), sa južne strane o čemu je pisao Joakim Vujić 1826 godine.
Nema ni najmanjeg podatka koji bi govorio o ktitoru i vremenu izgradnje Bradače. Najverovatnije da je u pitanju zadužbina nekog srpskog vlastelina iz vremena srednjevekovne srpske države, koji je na ovim prostorima imao svoje posede. Ne znamo ni kakve je darove i imanja manastir prvobitno dobio od svog ktitora. Tradicija pripisuje ktitorstvo Bradače kralju Vukašinu, u narodu neomiljenom zbog „ubistva“ cara Uroša, koji, inače, ovim krajevima nije nikada vladao, ili opet Vuku Brankoviću, omrznutom zbog „izdaje“ na Kosovu. Druga verzija narodne tradicije pripisuje Bradaču knezu Lazaru, a narodna mašta isplela je legendu i vezala ga za kult sestre Jelice poznate iz pesme neistorijskog ciklusa Bog nikom dužan ne ostaje.
Tek se manastir pominje u popisu Braničevskog subašiluka iz 1467. godine, koji navodi selo Kulu sa 41 domaćinstvom kao timar Sinan-bega dizdara (zapovednika) tvrđave Golubac. U ataru sela Kule upisan je manastir Ravan, bez ikakvih drugih podataka. Može se pretpostaviti da je to manastir Bradača, jer na ovom prostoru nema drugog manastira. U sledećem popisu iz 1476. godine, upisan je manastir kod sela Bradače kod Kule, u kome žive tri kaluđera, bez prihoda i bez obaveza prema sultanu. Manastir je bio živ tokom celog XVI veka, jer je sačuvan jedan prolog pisan u ovom manastiru 1566. godine, koji je kasnije - ko zna kojim putem, stigao u Ljubljansku biblioteku. U vreme vladavine sultana Murata III (1574 – 1595.) popis beleži Bradaču sa dva monaha i obavezom da sultanu plaća 500 akči.
Najverovatnije da je stradao u osveti Turaka zbog ustanka Srba u Banatu krajem XVI veka, kada je spaljeno telo Svetoga Save. U drugoj polovini XVII veka manastir je već bio opusteo i takvog ga je zatekao patrijarh Arsenije III koji ga je posetio 1677. godine. U biblioteci Pećke patrijaršije sačuvana su dva mineja iz ovog manastira.
Na levoj strani slike nazire se gradnja novog, znatno većeg konaka
Dugo očekivani trenutak obnove, koja još uvek traje, počeo je 1991 - 1993. godine. Otkopavanja su otkrila osam skeleta u crkvi. Dva zanimljiva kostura istočno od oltara: majka sa zabodenim kovačkim ekserom u lobanju, držala je jedno dete na grudima, a drugo dete od 10 - 12 godina ležalo je pored nje.
O unutrašnjosti crkve nisam našao sa podatke u uobičajenim sajtovima već u 'Ilustrovanoj Politici' pod naslovom Nova crkvena moda - Ko plati - postaje svetac. Prenosim samo mali deo:
''... Iz legende o turskom zulumu nastala je jedna slika na zidu zbog koje se, između ostalog, digla prašina. Prema predanju Turci su jedne godine o Preobraženju posekli sve zatečene posetioce a manastir porušili i zapalili. ... Taj događaj je naslikan u crkvi i oko toga se podigla prašina ...Dva "sporna" detalja u manastiru nalaze se odmah iza ulaznih vrata na crkvi. Tu je sa desne strane prikazana kompozicija zbog koje su neki podigli glas. Prikazani su turski konjanici kako ubijaju Srbe i pale manastir. U vrhu iznad prozora oko kojeg teče priča jeste predstava Hrista kraj kojeg piše "Stradanje i obnova Bradače". Ispod njega su sveštenici koji su upravljali manastirom i učstvovali u obnovi, a ispod likovi dvanaest meštana Kule, najvećh darodavaca. Pri dnu su naslikani kramp, lopata, metar, mistrija, fangla, klešta... Alatke koje simbolizuju obnovu manastira....''
Arheološka istraživanja otkrila su temelje manastirskih zgrada, ali se za sada planira podizanje samo jednog konaka (navodi se u tekstu sa podacima o manastiru).
Prilikom posete juna 2008. na konaku su bili odmakli grubi radovi.
Donedavno je jedini objekat, pored nevelikog konaka izgrađenog tokom 90-tih, bio izvor sa kapelom na njemu.
Za zvonik je nedavno iskorišćen luk nad manastirskom kapijom.
O manastiru se stara jedan monah.
Manastir se nalazi nedaleko od sela Kule ispod planine Kožuh, desetak kilometara od regionalnog puta Požarevac-Petrovac na Mlavi sa koga se skreće u selu Rašanac.
Na kraju sela Kula nailazi se na ovaj most (ne u baš najboljem stanju - nedostaje po neka daska) i po prelasku se ide još oko dva km. po poljskom putu nasutom šljunkom.
