Close

Strana 10 od 17 PrvaPrva ... 89101112 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 91 do 100 od ukupno 162
Like Tree8lajkova

Tema: Manastiri Srbije

  1. #91
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    juče
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,479
    Slike
    2530

    Odgovor: Manastiri Srbije

    Manastir KONČUL
    - Manastir Nikoljača u Končulu kod Raške -




    Manastir Končul Nikoljača
    Manastir Končul, posvećen Svetom Nikoli, prvi put se pominje između 1207 i 1215 godine.


    Manastir Končul Nikoljača
    ''...Манастир Кончул нa Ибру код Рашке, који је обновио Стефан Немања, такође би могао бити и из рановизантијског доба.'' (Са сајта ''Пројект Растко')

    Manastir Končul Nikoljača
    Nije poznato kad je osnovan ibarski manastir Svetog Nikole. Prvi put se pominje u Studeničkom tipiku, napisanom između 1207. i 1215. godine, i od tada izvori donose povremene vesti o njemu. Končulski manastir uživao je veliki ugled što dokazuju podaci da je njegov iguman učestvovao u izboru studeničkih starešina i arhiepiskopa Nikodima 1318. godine. Jedno vreme Končul je bio sdište episkopije a u vreme Đurđa Brankovića izgleda i sedište mitropolije. U XIV i XV veku Končul je imao svoj najveći uspon. Iz te epohe potiču mnogi nađeni predmeti i največi broj otkrivenih nadgrobnih ploča. Sve su načinjene od dobrog kamena, a odlikuje ih i izvrsna obrada.

    Manastir Končul Nikoljača

    Manastir Končul Nikoljača
    Kada smo stigli u prepodne miholjskog leta do manastira, niski oblaci - magla iz doline Ibra, u su prelazili preko njega, ali se polako prosunčavalo. Sunce je prevladalo kada smo već bili na odlasku.

    Pretpostavlja se da su manastir i crkva porušeni u austrijsko-turskom ratu, 1689. godine. U svakom slučaju , crkva je bila dugo u ruševinama pre nego što je obnovljena 1861. godine. Ovo poslednje je zabeleženo nad ulazom u postojeću bogomolju.


    Manastir Končul Nikoljača

    Manastir Končul Nikoljača

    Manastir Končul Nikoljača
    Danas su u manastiru obnovljeni i konaci.

    O manastiru Koncul nema mnogo podataka. V. Petkovic u svom Pregledu crkava kroz povesnicu Srpskog naroda o njemu pise:,,Koncul, manastir na Ibru blizu Raske sa crkvom Sv. Nikole (isto sto i Sv. Nikola u Kazanovicima). Zove se i Nikoljaca. Spominje se u doba Nemanjino kao stari manastir, koji je, nesumnjivo, Nemanja obnovio. U njemu se postrigao potonji Arhiepiskop Danilo II. Za vrema kralja Milutina bio je sediste novo-ustanovljene episkopije Konculske, koja se spominje samo u prvoj cetvrti XIV veka. Pri izboru arhiepiskopa Nikodima g. 1316-1318 ucestvovao je njegov iguman Evstatije, koji je zauzimao osmo mesto.


    Manastir Končul Nikoljača

    Manastir Končul Nikoljača

    Manastir Končul Nikoljača

    Manastir Končul Nikoljača
    Oko crkve, u polukrug sa istočne strane se vide ostaci manastirskih objekata.

    Za vreme Turaka manastir je zapusteo i porusen je. G. 1861 podignuta je na njegovim rusevinama sadasnja crkva, koja je mirska. U crkvi se nalazi kameni sarkofag, na cijem mermernom poklopcu ima urezan zapis, koji nije mladji od XIV veka, da tu počiva ,,Stefan, zvani Hrelja". (Nemanja Simovic)

    Manastir Končul Nikoljača
    ''Jedna od bitnih crta velikih licnosti u srednjem veku, to je ne mala raznovrsnost njihovih darova. Isti covek je znao upravljati drzavom i crkvom, razumevao se u slike i oruzje, umeo pisati i pevati, drzati govore u saboru i cutati u isposnici. Od takvih ljudi je kod nas bio arhiepiskop Danilo II, crkveni upravljac, drzavnik i pisac. Na prostoru od Jadranskog do Jegejskog i Crnog Mora, i u vremenskom trajanju za vise od pola veka, arhiepiskop Danilo II bio je stalno u pokretu i u poslu, medju dvoranima, monasima, velikasima, kraljevima, umetnicima ratnicima, od celije do bojista, od isposnice do vlastelinstva i od dvorca do manastira. Ni promene na prestolu, ni intrige, ni neprijateljske zasede i opsade, ni povremeni neuspesi, nista ga nije omelo da ide svojim putem. Ogromne energije i strpljenja, bio je isto toliko pokretan koliko ucen, i isto toliko istrajan i savitljiv koliko sujetan i mudar. U prve cetiri decenije XIV veka, nema vladara kome on nije savetnik, ni drzavnih, crkvenih i kulturnih poslova u kojima on ne ucestvuje - njemu, poverljivom i diskretnom, bilo je, i u javnom i u privatnom zivotu, kako njegovzivotopisac kaze, poznato ,,sve tajno" ."(Milan Kašanin - Srpska knjizevnost u srednjem veku- Beograd 1990.)

    Manastir Končul Nikoljača
    ''NA MESTU STRAŠNOG POSTOJANSTVA I STRADANJA
    Koncul 24.09.2000.- "Vladicin dan" na koji se u Konculu kod Raske od 1861. godine svake prve nedelje koja padne posle praznika Rodjenja Presvete Bogorodice (Male Gospojine) tradicionalno odrzava narodni sabor, 24. septembra ove godine obelezen je i svecanim proglasenjem obnove srednjevekovnog manastira Svetog Nikole i centralnom proslavom jubileja 2000 godina hriscanstva u Eparhiji rasko-prizrenskoj.... poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Pavle sa cetvoricom vladika molio se Bogu pred svetinjom u Konculu..." (Nemanja Simovic)


    Manastir Končul Nikoljača
    ''Levo, s one strane Ibra, pruža se, u zaravni, selo Gnjilica. Iznad njega dižu se obronci planine Rogozna. To je ta planina na čijem se vrhu u srednjem veku nalazio veliki i dobro utvrđeni grad Jelač. A na jednom bregu, u koga pravo udara Ibar i pravi duboki vir zvani Veliki Krš, nalazi se manastir Končul, u narodu poznat kao Nikoljača. Ne zna se tačno ni kada je ni ko je podigao manastir. U narodu kruži priča da je sagrađen na desnoj obali Ibra, u Kaznoviću (čak se i vide temelji), ali da je , uz molitvu kaluđera, prilikom jedne opsade pljačkaša, preleteo na drugu obalu. Tako se, bar za jedno vreme (jer i on je razaran), spasao od stradanja i rušenja, jer napadači nisu mogli da pređu nabujali Ibar.


    Manastir Končul Nikoljača
    Ibar se nalazi neposredno ispod manastira, ali se sa platoa na kome smo, ne vidi od rastinja.

    Ali ono što se pouzdano zna o manastiru jeste da je u njemu Rastko, najmlađi sin Stefana Nemanje, prenoćio prvu noć po svom bekstvu iz Rasa na putu za Hilandar. Jedan njegov imenjak pesnik Rastko Petrović, piše da su budućeg srpskog pisca i svetitelja tu na Ibru, možda baš kod Velikog Krša, jednog đurđevdanskog jutra opčinile mlade, gole kupačice koje je on, loveći, slučajno video. Ni one ga, bestidno lepe, nisu zaustavile na putu prema Hilandaru.

    Manastir Končul Nikoljača
    Tu u Nikoljači živeo je i jedan od najvećih srpskih srednjevekovnih pisaca, arhiepiskop Danilo. Možda je i tu napisao svoja čuvena žitija srpskih vladara i duhovnika, ako ne sva ono bar jedno. Raški kraj iz doba Nemanjća niko bolje ne poznaje od Danila.


    Manastir Končul Nikoljača
    Oko crkve je desetina nadgrobnih spomenika s kraja XIX i početka XX veka. Ovaj, podignut vojniku dečačkog lika, je iz ratova 1912 - 18.

    U manastiru je, sudeći po sačuvanoj ploči, sahranjen i jedan od junaka iz narodne pesme. Relja Krilatica ili Relja od Pazara. To je onaj junak koga pesma s Markom Kraljevićem i Milošem Obilićem ubraja u tri *ljute* (najhrabrije) srpske vojvode. Ni za jednog drugog junaka narodne pesme ne znamo gde je sahranjen. Da je Relja birao mesto za večni počinak, lepšeg ne bi našao.* (Milisav Savić)
    (Tekst iznad postavio 'zoljas' na sajtu Eko klub 'Zeleni putokazi' Raska)


    Manastir Končul Nikoljača
    Prosle godine - 29. maja 2007. god. Njegovo Preosvestenstvo Episkop rasko-prizrenski i kosovsko-metohijski G. Artemije uz sasluzenje svog vikarnog episkopa Teodosija i 22 svestenosluzitelja sluzio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Sv. Nikolaja u Konculu, kod Raske.

    Nakon osvecenja slavskog kolaca vladike Artemije i Teodosije osvetili su novi manastirski konak, koji je gradjen u poslednjih 5-6 godina velikim trudom sestrinstva sa igumanijjom manastira Mati Katarinom i brojnih donatora.


    Manastir Končul Nikoljača
    Vladika Artemije, obracajuci se vernicima u besedi podsetio je da se Praznik Sv. Trojice od skora slavi u manatiru Konculu kao manastirska slava, jer je to ranije bila slava razorenog manastira Sv. Trojice kod Suve reke, odakle je mati Katarina sa sestrama prognana 1999. godine. Tada je kosovometohijski manastir do temelja zapaljen, a sestre su nakon kraceg boravka u Gracanici obnovile manastir Koncul, koji se sada razrastao u jedan od najvecih centara zenskog monastva u Eparhiji rasko-prizrenskoj. Pored brojnih monaskih poslusanja sestre u Konculu se posebno bave crkvenim vezom i sivenjem svestenickih odezdi.

    У Kончулу се чува чудотворна икона Пресвете Богородице "Кикутиса" и део моштију Светог Јакова Персијанца. (Са сајта СПЦ)


    Manastir Končul Nikoljača

    Manastir Končul Nikoljača
    Odlazeći iz manastira okrenuo sam na suprotnu stranu tražeći mesto sa koga se vide manastir i Ibar. Uz malo provlačenja kroz trnovite živece uz put, posrećilo mi se i za nagradu imam ove slike s lepim pogledom.


    Manastir Končul Nikoljača

    Ove slike načinjene su sa magistralnog puta Raška - Kosovska Mitrovica, oko 1 km od kontrolnog punkta gde se ulazi na Kosovo i Metohiju i skreće u Kopaonik preko Rudnice. Tu se Ibar ne vidi a nalazi se izmedju mesta sa koga je slikano i manastira.

    Do manastira se stiže iz južnog dela Raške. Proširenjem periferije sada je manstir udaljen ne više od 1 km. od zadnjih kuća, pa se može reći da je u Raški.
    Poruku je izmenio nenad.bds, 13.05.2009 u 10:34

  2. #92
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    juče
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,479
    Slike
    2530

    Odgovor: Manastiri Srbije

    Manastir
    NOVA PAVLICA


    Manastir Nova Pavlica
    Manastir se nalazi pored Ibra u Brveniku, nedaleko od manastira Stara Pavlica (iz prenemanjićkog perioda) i ostataka tvrđave Brvenik.


    Manastir Nova Pavlica
    Ktitori braća Musići- Stefan u sredini a Lazar na desnoj strani leve freske

    Podigli su ga krajem XIV veka braća Musići (Stefan i Lazar) kao svoju zadužbinu i smatra se da su oni, nakon pogibije u Kosovskom boju, sahranjeni ispod svojih portreta u manastirskoj crkvi.

    Manastir Nova Pavlica
    Sam manastir je osnovan kao ženski i u njega se povukla i zamonašila njihova majka, supruga čelnika Muse i sestra kneza Lazara (13711389) Dragana, koja je u njemu i preminula kao monahinja Teodosija. Nakon Kosovskog boja, u manastiru je 1392.godine prenoćilo telo kneza Lazara, tokom njegovog prenošenja u Ravanicu.


    Manastir Nova Pavlica

    Istorija ovoga kraja vezana je za braću Musiće, njihovog oca Musu i majku Draganu, sestru kneza Lazara. Musa, kako je zapisano, čelnik cara Dušana, trampio je po odobrenju cara Uroša, godine 1363, Zvečan i Zvečansku župu za Brveničku župu i Brvenik. Pri toj razmeni dobio je pored ostalih sela i zaseoka i Pavlea crkv i zaselak Orah. I danas u Pavlici postoji zaseok Orah, a pomenuta crkva je najverovatnije današnja Stara Pavlica, čiji se ostaci uzdižu na visu iznad Ibra i mogu se videti sa pomenutog puta.


    Manastir Nova Pavlica

    Manastir Nova Pavlica
    Stari ikonostas se čuva u priprati

    Sama manastirska crkva je posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice, a podignuta je u Moravskom stilu,koji je tada tek nastajao, tako da crkva ima osnovu trolista odnosno trikonhosa.Za razliku od ostalih spomenika ovog stila koji se odlikuju bogatom ornamentikom i spoljnom ukrasnom obradom, Nova Pavlica je dosta siromašno ukrašena sa spoljne strane od početka je bila omalterisana i belo okrečena. U njenoj unutrašnjosti se do danas očuvao živopis, iako je veliki deo propao. U živopisu se nalazi i ktitorski portret braće Musića.


    Manastir Nova Pavlica

    Manastir Nova Pavlica
    Manastir Nova Pavlica
    Pretpostavlja se da su slikari živopisa došli iz Makedonije.
    Mitropolit raški Joanikije obnovio je manastir 1464. i dodao spoljnu pripratu. Priprata je tada oslikana na traženje velikog vojvode Mihaila Anđelkovića iz Novog Brda.


    Krajem XIX v. podignut je masivni zvonik.



    Manastir Nova Pavlica

    Manastir Nova Pavlica
    Manastir Nova Pavlica
    Prvo detaljno čišćenje fresaka obavljeno je 1954-55, a u poslednjih dvadesetak godina obavljaju se arheološka ispitivanja i konzervatosrski radovi na arhitekturi i živopisu.


    Manastir Nova Pavlica
    Pronedjeni delovi kamenih ukrasa i spomenika kod stepenica u zvoniku.


    Manastir Nova Pavlica
    Crkvu okružuju, sa severozapadne strane najuočljivije, ostaci manastirskih objekata.

    Manastir Nova Pavlica
    Na južnoj strani manastira je manji konak novijeg datuma. U njemu borave monahinje, a Nova Pavlica je ispostava manastira Gradac koji je udaljen oko 14 km.

    Manastir Nova Pavlica

    Na sajtu Prijekt Rastko u tekstu Slikarstvo u srednjem veku Vojislava J. Đurića naišao sam na deo koji se dotiče i Nove Pavlice:

    Zadužbine vlastele - kakve su Nova Pavlica, Rudenica, Ramaća, Jošanica, s kraja 14. veka - imaju slikarstvo po mnogim osobinama i vrednostima jednako onome iz radionice u manjim gradovima Makedonije, kakvi su Ohrid, Kostur, Verija, Velse itd. Variraju s uzdržanošću oblike tekućih shvatanja. Neki put, kao u Veliću, ili u minijaturama Srpske Aleksandride, pojave se dela umetnika crtački nespretnih, u boji skučenih, sirovih i šarenih, čiji oblici više naginju površini nego obimu.


    Manastir Nova Pavlica

    Ukupno umetničko stvaranje pod turskom vlašću do Velike seobe (1690) svojim vrednostima i obimom ni malo ne odgovara rasprostranjenoj predstavi o bledom tinjanju duhovnog života i tavorenju umetnosti. Istina je da je tokom prvih decenija nove vlasti, kao i u većini pokorenih balkanskih zemalja, bila zastala graditeljska delatnost. Svojevrstan izuzetak činila je jedino priprata u Novoj Pavlici kod Brvenika, koju je podigao Mihailo Anđelković, brat Mahmud-paše, begler-bega Rumelije. Portreti Raškog episkopa Joanikija i, po svoj prilici, samog ktitora Mihaila (1464) u unutrašnjosti svedoče da se majstori nisu bili raselili, niti se slikarska veština ugasila.


    Manastir Nova Pavlica
    Slikano u priprati


    Наилазећи само на оскудне податке о овом манатиру одлучио сам да пренесем већи цитат из књиге Феликса Каница са његовог путовања овим крајевима 1860.:

    Пред механом смо срели попа; љубазно нас je позвао на кратак одмор, попили смо по чашу вина, па нас je затим повео узбрдо до цркве Павлице. На другој страни тамнозеленог Ибра видео се живописни предео око Брвеника, с југа ограничен планинским ланцем, у неким сочним сивкасто-плавим тоновима. Лепота ове слике ме je задржавала, али истраживачки нагон je победио - окренуо сам главу од предела вредног кичице једног Калама и крочио у нартекс цркве.


    Manastir Nova Pavlica
    Цртеж који је начинио Феликс Каниц

    До 30. јуна 1860, кад сам с леве обале Ибра угледао Павлицу, нисам ни знао да она постоји. Утолико сам више био изненађен кад сам се нашао пред једним спомеником, вероватно из XIII века, који због своје чистоте стила, својих хармоничних пропорција и ваљане технике у извођењу заслужује изузетну пажњу.

    У једном уметничко-историјском есеју изразио сам уверење да за епоху старог српског градитељства нема успелијег типа од цркве Павлице. На жалост, утисак њене унутрашњости je знатно осиромашен јер су фреске, као и мермерни стубови који носе куполу, превучени слојем кречнобеле боје, под којим се можда крије и натпис о подизању овог споменика (?). Да je он морао настати пре косовске битке (1389) сведочи и дивна народна песма Зидање Раванице, у којојсе не помиње ниједна од многих цркава каснијих Лазаревића, a међу најугледнијим задужбинама Немањића истиче се ''и Павлица испод Јадовника''. У народном предању прича се друкчије: припрату je изградио и завештао Филип Латин, човек католичке вере, да би га служила срећа у пословима; за дограђени звоник се каже да потиче из новијег времена, што потврђују и моја истраживања (трећа књига, глава XVIII).

    Manastir Nova Pavlica
    По свом оригиналном начину представљања покојника чију успомену треба да сачувају, занимљиве су надгробне камене плоче (има их неколико), уграђене у под цркве. Највећа припада неком свештенику, што се види по литургијској одежди приказаног; да ли je то обичан епитрахиљили архијерејски омофор, тешко je рећи. Пре бих претпоставио да je овај последњи, пошто je трака изведена исцела; међутим, на глави je несумњиво калуђерска камилавка, коју су и владике носиле. Тешко je нешто рећи о друштвеном рангу оног покојника који има по један крст на челу и на врату. Да ли та глава без браде припада неком ђакону или, можда, некој калуђерици? Трећа плоча вероватно чува успомену на неког ратника; бркови дају глави ратнички изглед, a на доњој страни je приказан његов коњ с привезаним мачем. ... Рекао бих да потичу из XVII века. Ове су без натписа; није искључено да се на њиховојдоњој страни налази неки податак по коме би се могло нешто одређеније закључити о њиховој старости. Већ и ради тога би их требало подићи па затим пренети на неко место где би биле мање изложене пропадању. ...

    Manastir Nova Pavlica
    Feliks Kanic (nem. Felix Philipp Kanitz), 2. avgust 1829, Budimpešta - 8. januar 1904, Beč, mađarski putopisac, arheolog i etnolog. Studirao je umetnost na Bečkom univerzitetu. Prvo se bavio muzikom, a onda slikarstvom i postao dobar crtač. Od 1858. godine puno je putovao po južnoslovenskim krajevima - Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji, Bugarskoj, Bosni i Makedoniji. Posebno je pažljivo beležio arheološke i geografse podatke i pravio dobre ilustracije arhitektonskih ostataka, crkava, ljudi itd. Putujući, postao je etnolog južnih Slovena. Evropi su njegovi radovi bili zanimljivi jer su prikazivali malo poznato područje, da bi kasnije njegov rad inteligentnog amatera bio prevaziđen napretkom naučne etnologije.
    Napisao je puno knjiga, posebno o Srbiji i Bugarskoj, a u Srbiji je najpoznatija Srbija, zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka. (iz Vikipedije)

    Feliks Kanic - Kraljevski ugarski savetnik, vitez austrijskog ordena Franje Josifa, nosilac medalje za nauku i umenost, nosilac srpskog Takovskog ordena, srpskog ordena Sv. Save, počasni član Kraljevske saksonske akademije nauka, samo su neke od titula koje se danas mogu naći u raznim tekstovima o Feliksu Kanicu, ili kao potpisi ispod portreta, koji ukrašavaju razna izdanja njegovih knjiga.

    Sin fabrikanta iz Budimpešte, čija se familija doselila iz Nemačke u 18. veku, postao je jedan od najpoznatijih i najpopularnijih, a u svoje vreme i najboljih, poznavalaca jugoistočne Evrope, njenih naroda, njene prošlosti, ali i savremenih kretanja. Potpomognut nesebičnom pomoći ondašnjih srpskih vlasti, kao i naučnih krugova, Feliks Kanic je mogao, kao što je to, u ostalom, i činio, da prokrstari do najudaljenijih kutaka ondašnje Srbije, da beleži i crta, da prikuplja i stiče saznanja o jednom novom svetu, i da sve to kasnije, po povratku u domovinu objavljuje u mnogobrojnim studijama, člancima, novinskim tekstovima i knjigama na nemačkom jeziku. (Sa sajta Društva za srpsko nemačku saradnju)


    Manastir Nova Pavlica
    Za manastir se skreće Sa Ibarske magistrale u Brveniku koji je oko 5 km udaljen od Raške prema Kraljevu.

    Na par stotina metara su ostaci crkve manastira Pavlica (stara) koji je iz Vizantijske epohe.
    Poruku je izmenio nenad.bds, 13.05.2009 u 10:40

  3. #93
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    juče
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,479
    Slike
    2530

    Odgovor: Manastiri Srbije

    Manastir Čokešina



    Po legendi manastir je zadužbina Miloša Obilića. Manastir je kao i selo nazvan po Bogdanu Čokeši nekadašnjem mačvanskom vlastelinu na čijem je imanju podugnut. Godine 1458. postaje vlasništvo velikog logotega Stjepana Ratkovića, a iz tog vremena potičiu i dve sačuvane kamene ploče u podu crkve.


    Manastir Čokešina

    Manastir Čokešina
    U periodu od 1707. do 1732. godine, posle velike seobe pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem, u manastiru je postojala škola na čelu sa igumanom Vasilijem. Manastir je bio rasadniк pismenosti u кome su učili mladići iz oкolnih mačvansкih, pocersкih i jadarsкih sela. Turci su zatim zapalili i srušili manastir. Na starim temeljima 1786-86. izgrađena je nova crkva, koja je ponovo srušena u vreme Prvog srpskog ustanka kada se ovde odigrala bitka između Srba i Turaka, poznata kao Boj na Čokešini. U manastirskoj porti podignut je spomenik sa grobnicom u znak sećanja na srpske ustanike.



    Manastir Čokešina

    Manastir Čokešina
    Spomenik junacima boja na Čokešini

    Današnja crkva manastira Čokešina građena je između 1820. i 1823. godine zaslugom kneza Miloša i njegovog brata Jevrema. Crkva je posvećena je rođenju Presvete Bogorodice. To je trikonhalna gradjevina sa upisanim krstom nad čijem se središtem diže poligonalna kupola. Kupole nad pevničkim apsidama su naknadno dogradjene.


    Manastir Čokešina

    Manastir Čokešina

    Manastir Čokešina
    Ikonostas je iz 1834. a oslikali su ga Mihailo Konstantinović iz Bitolja i Nikola Janković iz Ohrida.

    Veliki konak konak na sprat je iz 1928. godine. Jedno vreme tu je bila bolnica i mesto boravka siromašne dece iz raznih krajeva zemlje.
    Bombardovanjem u septembru 1941. manastir je oštećen a obnovljen je 1955. dok su 2003-5. godine izvedeni konzervattorsko restauratorski radovi na konaku, spomeniku,crkvi i ikonama oltarske pregrade.
    Manastir Čokešina je ženski manastir.


    Manastir Čokešina
    ''По предању, манастир је првобитно био задужбина војводе Милоша Обилића, који је започео градњу манастира уочи Косовске битке. Предање даље вели: Кад је гласник јавио Милошевој мајци да јој је син погинуо у Косовској бици на Видовдан 1389. године, она је рекла грађевинарима који су градили манастир: Чок више! престајте са радом! И називи појединих делова манастирског имања " Нечаја " и " Пусто поље " доводе се у везу са речима које је гласник рекао Милошевој мајци: " Не чај " ( не чекај ) више, Милошева мајко, пусти овце на то " пусто поље ", Милош ти је, мајко погинуо.


    Manastir Čokešina
    Довршетак радова на манастиру Чокешини ( почетак XV века ) везује се за војводу Чокешу, властелина из тог краја.
    Манастир је , због свог положаја, неколико пута био рушен и спаљиван. Према записима на листовима књиге Октоиха (Осмогласника ), штампане у Москви 1777. године, Јеванђеља, штампаног у Москви 1782. , Општег Минеја , штампаног у Кијевопечерској Ларви 1766. и другим сачуваним књигама, види се да је манастир Чокешина обновљен 1785. године при архијереју ваљевском кир Јоакиму и старешини манастира јеромонаху Пајсију Лукићу. Мада је претрпео велика оштећења у II светском рату, манастир је последњи пут запаљен 1804. године, када је био знаменити Бој на Чокешини.


    Manastir Čokešina

    Manastir Čokešina
    На Чокешини, више манастира, била је борба Давида и Голијата, бој међу Србима и Турцима за Карађорђева времена, где су на Лазареву Суботу, уочи Цвети, 16. априла 1804. године са 300 друга јуначки изгинули браћа Недићи (Глигорије и Димитрије) рођени у Осечини, 30. км на западу од Ваљева.


    Manastir Čokešina
    После Боја на Чокешини, манастир је обновио 1823. године кнез Милош Обреновић при игуману Константину Вујанићу. Иконостас је прављен 1834. године а мајстори су били Михаило Константиновић из Битоља и Никола Јанковић из Охрида за време старешине манастира јеромонаха Софронија Мијатовића.
    Манастирска Црква је посвећена рођењу Пресвете Богородице и од 1830. године у Цркви се налази чувена икона Покров Пресвете Богородице Чокешинске, пред којом се, како у прошлости тако и данас, на верни народ излива милост Господа нашега Исуса Христа и Пресвете Богородице.
    Потстицајем старешине манастира Чокешине, игумана Германа, 1890. године подигнут је са северне стране до саме манастирске цркве, споменик од камена, висок 5 метара, под којим су положене на вечни починак мученичке кости браће.'' (Делови текста са сајта манастира)


    Manastir Čokešina
    До манастира Чокешине се може стићи тако што на магистралном путу Лозница - Шабац постоји скретање у Мачванском Прњавору, који је од манастира удаљен 6 километара. Удаљеност манастира од Лознице је 30 километара, а од Шапца 34 километра.
    Poruku je izmenio nenad.bds, 18.01.2010 u 18:26

  4. #94
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    juče
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,479
    Slike
    2530

    Odgovor: Manastiri Srbije


    Manastir KLISURA

    Manastir Klisura
    Manastir Klisura posvecen je svetim Arhangelima.

    Manastir Klisura u Dobračama, nalazi se na levoj obali reke Moravice, pored puta Arilje-Ivanjica. Ranije je bio poznat kao manastir Dobrača. Ime ''klisura'' potiče od geografskog lokaliteta - klisure reke Moravica.

    Manastir Klisura
    U sastavu manastirskog kompleksa najznačajniji objekat je crkva Svetih arhangela Mihaila i Gavrila. Crkva je podignuta u 13.v. po uzoru na tadašnju episkopsku crkvu u Arilju.

    Manastir Klisura
    Pretpostavka da je manastir Klisura zaduzbina Sv. Save, nije dokazana, ali ni definitivno opovrgnuta. Istina je da je sadasnja crkva gradjena na temeljima crkve iz nekog drugog, dalekog vremena, i da po arhitektonskoj koncepciji pripada tzv. "raskoj skoli".

    Manastir Klisura
    Manastir Klisura
    Crkva pripada stilu Raške škole sa nešto jače naglašenom kupolom i konstruktivnim rešenjima. Obnovljena je 1798.g. Manastir Klisura ima istorijsku, arhitektonsku i umetničko-spomeničku vrednost i svedoči o karakterističnom umetničkom stvaralaštvu i kulturnim prilikama u jugozapadnom delu Srbije.

    Manastir Klisura
    Verovatno je i ovaj doksat (trem) na ulazu u crkvu deo te tradicje jugozapadne Srbije. Ovde sam to prvi put video.

    Unutrašnjost hrama prekrivaju freske i ikone, koje su oslikali poznati ikonopisci Simeon Lazović i Dimitrije Posniković. U njemu se čuvaju umetnički vredne ruske ikone, a majstori duboresci ostvarili su veliki domet u izradi portala.

    Manastir Klisura
    Manastir Klisura
    Pogled iz priptrate u naos

    Crkva, relativno malih dimenzija je, bez sumlje, glavni objekat manastirskog kompleksa.Ima osnovu slobodnog krsta, sa jednim kubetom.Po osnovnim graditeljskim, odnosno, gradjevinskim elementima slican je susednoj ariljskoj crkvi, zatim crkvi u Pridvorici, i crkvama u manastirima Moraci i Sv. Trojice u Ovcaru.Gradjena je kamenom zvanim siga.

    Manastir Klisura
    Ikona na spoljnjem zapadnom zidu

    Manastir Klisura
    Manastirski kompleks obuhvata još zvonaru-zvonik, konake i ekonomske zgrade.

    Takozvana zimska kapela sestrinstva (iz 1970. g.) nalazi se u nivou sprata nekadasnjeg "novog konaka" (Ove kapele nema na slikama.) . U njoj je 1972. g. postavljen ikonostas u duborezu, rad Miodraga Cvetojevica. Ramovi ikonostasa su u dubokim prepletima, dik su polja sto obrazuju ramove za ikone (njih trinaest), uokvirenim plicim duboreznim formama. Ikone, Anatonine Leon iz Celija kod Valjeva, radjene po vizantijskim uzorima, cine skladnu celinu sa ikonostasom.


    Manastir Klisura
    Manastir Klisura
    Novi konak

    Na istocnom zidu kapele je freska preneta iz crkve, prilikom otvaranja zazidanog prozora-1971.g. na kojoj su likovi majke Bozije, Isusa Hrista i sv. Jovana. Upravo tamo gde je stajao stari konak, koji je srusen u poplavi 1977.g., izgradjen je novi, lepsi, savremeniji, prostraniji konak; u njegovom prizemlju je velika terasa i trpezarija.Na spratu su sobe za manastirske goste(crkvene velikodostojnike, ali i putnike namernike)...


    Manastir Klisura
    U Srednjem veku , manastir Klisura bio je delatnoscu usko povezan sa Ariljem, u kojem je u 18. veku bila episkopska stolica (koju je ustanovio Sv. Sava)...
    Temelji, tragovi prvobitne crkve, koje je prilikom obnove nasao Kurlaga, poticu od crkve koja je stradala najverovatnije 1688. g. Letopisac je te godine zapisao: "To zde leto izgibose Srblji na Goliju",sto se vezuje za masovno ucesce naroda Uzica,Starog Vlaha,Moravica,Dragaceva i dr.,mesta koji je svojim aktivnim pomaganjem Austriji, verovao da se bori i za svoje oslobodjenje od Turaka. Tada je spaljen i porusen i manastir Klisura, da bi posle samo dve godine, 1690. zapusteo u velikoj Seobi pod Arsenijem III.




    У пожару који је захватио цркву за време битке код Голије 1688. године, страдао је првобитни живопис. Нови је 1952. године осликао академски сликар Јарослав Кратина. Поред општехришћанских тема, на њему су приказане и личности из националне прошлости као што су: војвода Рајко, Косовка девојка, Мајка Југовића, Филип Вишњић, Маргита девојка, Мајка Јевросима... Иконостас је урадио Димитрије Посниковић 1867. године, тако што је тридесет једној икони донесеној из Одесе додао својих једанаест.


    Najveci broj starina, bogosluzbenih predmeta, odeždi i knjiga (jevandelja, psaltira, trebnika, časlovaca i dr.) i sakralije koje je manastir imao uništili su Austrijanci 1915. i 1916. u brojnim poterama za pop Veljkom Tankosićem, dugogodisnjim parohom ovog manastira, koji je zbog rodoljublja i oreganizovanog otpora protiv okupatora, obešen od strane Austrijanaca, na Dovarju kod Užica, 1916. god. Bilo je medju manastirskim kaludjerima puno onih koji su sluzili "I Bogu i narodu", koji su, kad god je to trebalo uzimali pusku; bili su to, izmedju ostalih iguman Hrisantije Mucenik, arhimandrit Prokopije Bujisic "prvi pokretac ustanka 1875. g.,"posto je avgusta meseca iste te godine "zapalijo varosicu Priboj i posjekao odju isoftu sa dvanaest Turaka"-kako ja sam zapisao na jednom manastirskom psaltiru, iguman Pimen Knezevic, vec pomenut pop Veljko i dr.


    Uvreme oslobodilackih ratova Srbije i Karadjordevog ustanka, manastir Klisura igrao je zapazenu ulogu, vec zbog same blizine "Karadordevih sanceva" (na Gradini i Malicu). Brojni nadgrobni spomenici svedoce i o velikom ucescu i isto tako brojnim zrtvama iz vremena Hadji-Prodanove bune 1814. godine. Poznato je da je ona ponajvise zahvatila bas ovo podrucje, pa i podrucje klisurske parohije. U Javorskom ratu 1875/76. god., buduci u neposrednoj pozadini fronta, manastir je bio bolnica i pozadinska baza. Ni Drugi svetski rat nije postedeo manastir. Bugarski okupatorje, uoci Lucindana, izvrsio premetacinu, zapalijo manastirske zgrade, a iz hrama pobacao mnoge sakralije u obliznji Vucjacki potok.


    Od 1961. godine, Klisura je zenski manastir.

    Ovde se, na dan manastirske slave odrzava veliki narodni sabor, na koji dolaze ljudi iz moravickog, ariljskog i dragacevskog kraja.


    Manastir Klisura u Dobračama, nalazi se na levoj obali reke Moravice, pored puta Arilje-Ivanjica.
    Poruku je izmenio nenad.bds, 13.05.2009 u 10:49

  5. #95
    nepogod(n)a Avatar od  streethorn

    Pol
    Žensko
    Član od
    04.12.2008.
    Aktivnost
    08.12.2009
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    2. sprat
    Godine
    51
    Poruke
    808
    Slike
    15

    Odgovor: Manastiri Srbije

    Манастир Суково


    Суковски манастир налази се у непосредној близини села Суково, 18 км источно од Пирота, на десној обали реке Јерме, окружен врлетима густо пошумљеног брега Царев камен. Због заклоњености од главног пута и импозантног природног окружења, густе шуме и непосредне близине саме клисуре реке Јерме, суковски манастир већ при првом сусрету плени снажним емотивним набојем спокојства и душевног мира. Иако, нажалост нема, бар за сада, документованих доказа о постојању старијег чак ранохришћанског сакралног објекта на месту садашњег манастирског храма, историчари не искључују могућност, датирајући ту извесну првобитну грађевину у 4. век. Садашњи изглед манастира посвећеног Успењу Пресвете Богородице, чији је култ поштован на целом овом простору, у сваком случају датира из 1875-1859. год. о чијем постанку постоји занимљиво предање, које је умногоме допринело популарисању његове историје и дало му карактеристичну фолклорну ноту.


    Данашње целокупно манастирско имање припадало је Турчину Сали - бегу из Пирота, који је имао сина јединца по имену Емин тако да је он овде често боравио. Једном, шетајући имањем, Сали - бег сретне Вељу, сироче из Великог Села близу Крупца, који је на месту данашње цркве чувајући овце заспао. Веља је по свему био чудно дете. Волео је да сања. а у сновима му се често, као и тада, јављала Пресвета Богородица окружена зборовима анђела. Том згодом у сну му је рекла да на том месту подигне манастир. Након што се крупачки поп Јован Мадић, који је Вељу прихватио као сина, уверио у истинитост Вељиних сања, наредио је да се на месту званом Црквиште откопа манастир. Веља се одмах, са још неколико мештана, срчано баци на посао док не наиђоше на икону и кандило што је упућивало на постојање пређашњих темеља храма Божијег. Младог и бахатог Емина расрдише ова догађања те хтеде обешчастити ово место. Тог момента одузе му се тело и изгуби памет, а отац и мајка унезверени од бриге позваше попа Јована у помоћ. Он очита молитву Богородици пред свим присутним мештанима, а Емину би одмах лакше. А анкон што се Сали - бег поклони овом месту, те пољуби Вељину руку, његов син потпуно устаде и оздрави. Ту се Турчин Сали-бег обавеза да ће помоћи изградњу храма и заиста ускоро 1856. поп Јован доби царски ферман из Констанције, кога је превео каснији старешина манастира игуман Партеније: "...како је моја царска непрекидна жеља да у царевини сви разреди поданика уживају све благодети мира и спокојства, ... да им се знање и части множе, ...ја сам уважио молбу патријарха и становника Сукова и дозволио да се предречена црква поправи..." 1857. поп Јован Мадић продаје своје имање у Крупцу и са Вељом се намести у Сукову. Ускоро владика Антим, Грк, замонаши Вељу у Старој цркви у Пироту од када овај смерни младић благоугодних мисли и осећања и проналазач суковског манастира, постаде монах Венијамин. Он и монахиња Ефимија скупише довољно прилога те се тако и заврши градња манастирске цркве, о чему сведочи натпис изнад прозора на западној фасади:
    ПОЧЕ СЕ ЛЕТО 1857. ЗАВРШИ СЕ ЛЕТО 1859.


    Храм Пресвете Богородице је споља лонгитудинална једноставна грађевина у облику триконхоса. Помало асиметричног тлоцрта, плошног прочеља и бочних зидних површина, разуђених ретким полукружним прозорским отворима са по једним на свакој конхи, одаје тврду провинцијалну архитектуралну варијанту скромног просто чедног укуса, што је оправдано разумевајући специфичне историјске околности одређене балканским и светским ратовима те честим спорадичним српско - турским и српско - бугарским сукобима. Цркву су зидали мајстори мештани у сивом тесаном камену, наизменично са врућим кречом, а кровна конструкција је покривена обичном ћерамидом са ниским осмоугаоним тамбуром кога крунише пирамида на врху, обавијена практично једином архитектонском пластиком, купама каналицама и рељефним венцем изведеним у опеки. То је скроман маргиналан одјек монументалног моравског градитељског стила. Сличном декорацијом у опеки овенчани су и полукружни отвори којима је тамбур оживљен. Апсида те северна и јужна певница такође су покривене купама каналицама.


    Трем или припрата кроз коју се улази у централни храм, је пала за време Другог светског рата због слабог грађевинског материјала те је настојањем монахиња обновљена 1947.год. У припрати лево од улаза налази се заједничка гробница и оснивача манастира, монаха Венијамина и попа Јована. Цела припрата живописана јепрема утврђеним захтевима у погледу садржаја и распореда фресака сценама Страшног суда. Унутрашњост средишњег дела храма одликује се изузетно динамичном просторном концепцијом, стубовима визуелно подељеним на три травеја, пространом импостацијом, што је фрескописцу омогућило да с нескривеном реториком "исприча" све најзначајније догађаје из Христовог и Богородичиног живота.


    Иконостас се одликује минуциозно израђеним златним дуборезом испуњеним флоралним орнаментима, који својом уметничком вредношћу заслужују посебан осврт.

    У оквиру манастирског комплекса налази се још капела са северне стране цркве, коју су 1925. подигли монаси Руског светогорског братства од прилога руских емиграната. Исто братство подигло је 1920. нову звонару на месту претходне из 1859. Поред капеле је конак који су такође подигли руски монаси. Јужно од цркве је конак са новом трпезаријом која је почела да се гради 1974. а довршена 2003. као и цео конак, великим трудом и залагањем протојереја Љубодрага Петковића, тадашњег старешине. Његовим залагањем подигнут је и нови мост на Јерми.


    За време бугарске опсаде 1915. многи богослужбени предмети су опљачкани и однети у Бугарску. Услед немирних историјских околности братство се често осипало што је све допринело оскудним стањем са зградама.


    Слава манастира и сабора који је један од највећих у Источној Србији је 28. август о Великој Госпојини, а слави још 21. септембар Малу Госпојину, Преображење Христово 19. августа и Богородичин Покров 14. октобра.
    [SIGPIC][/SIGPIC] ...kada Vreme povuče nazad, nije ba lako ni ostati na svom mestu...

  6. #96
    nepogod(n)a Avatar od  streethorn

    Pol
    Žensko
    Član od
    04.12.2008.
    Aktivnost
    08.12.2009
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    2. sprat
    Godine
    51
    Poruke
    808
    Slike
    15

    Odgovor: Manastiri Srbije

    Манастир Поганово




    Један податак говори о давној прошлости овог манастира и налази се на западној страни храма где су узидана три округла камена са урезаним именима: Јован Богослов, патрон храма, господин Константин и госпођа Јелена, највероватније ктитори манастира. Сматра се да је оснивач манастира Константин, унук војводе Десимира који је приложио једну књигу "Светом Јовану Теологу". Постоји и друго мишљење по којем је 1395. манастир основао Константин дејановић Драгаш, сестрић цара Душана. По овој претпоставци, његова ћерка Јелена, жена византијског цара Манојла Другог Палеолога, манастир је довршила после очеве смрти, као монахиња Хипомена. Спољна отворена припрата дозидана је у 16. веку.


    Основа цркве је малих димензија, триконхалног изгледа, са одликама моравског градитељства. Изнад централног дела наоса је осмострано кубе, а на западној страни кула - звоник. Извесну посебност представља горња галерија над нартексом, који није у вези са храмом. Натпис изнад улазних врата говори да је црква живописана 1499.

    Ciklus Hristovih muka prikazan je u nizu od južnog do severnog dela. Svodove uzdužnog broda ukrašavaju predstave Velikih praznika. U oltarskoj apsidi su uobičajene scene: Bogorodica Širšaja, Pričešće apostola i služba Agnecu. Po ikonografskim i stilskim odlikama živopis manastirske crkve predstavlja zanimljivu slikarsku celinu. U njemu se prožima iskustvo Balkana i tradicija lokalne kosturske sredine iz koje su ovi slikari potekli.

    Изузетна двострана икона Богородица Катафиги с краја 14. века и иконостас из 1622. однети су из манастира и сада се налазе у Софији. За ову икону сматра се да ју је манастиру даровала Јелена, супруга деспота Јована Угљеше. Данашњи иконостас је израђен у дуборезу, а сликарски део урадили су локални зографи чија имена нису остала забележена.


    У цркви Александра Невског у Софији налази се већи део драгоцености које су бугарски војници 1917. однели из манастира. Данас се у манстирској ризници налази нешто преосталих сасуда, књига и икона које имају историјску и уметничку вредност.
    [SIGPIC][/SIGPIC] ...kada Vreme povuče nazad, nije ba lako ni ostati na svom mestu...

  7. #97
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    juče
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,479
    Slike
    2530

    Odgovor: Manastiri Srbije

    MANASTIR LEPENAC
    na Rasini



    Manastir Lepenac na Rasini
    Manastir Lepenac nalazi se na desnoj obali Rasine, u ataru istoimenog sela.


    Manastir Lepenac na Rasini

    Manastir Lepenac na Rasini
    Manastirska crkva s pocetka XV veka, zadužbina nepoznatog ktitora, posvecena je sv. Stefanu. Imala je osnovu sažetog trikonhosa sa pripratom i kube koje je trebalo da pociva na pilastrima.


    Manastir Lepenac na Rasini
    Sve apside su spolja višestrane, iznutra polukružne. Zanimljivo je da dužinom od preko 20 m predstavlja jednu od najvecih gradevina moravske škole. Stariji nacin zidanja po uzoru na spomenike moravske škole sacuvan je u visini od oko 2 m.
    Verovatno je sredinom XVI veka nastavljeno gradenje koje je dalo današnji izgled.


    Manastir Lepenac na Rasini

    Manastir Lepenac na Rasini

    Manastir Lepenac na Rasini

    Selo Lepenac je oko pet km. udaljeno od Brusa. Preko Rasine se ne moze automobilom, a od Rasaine do manastira ima oko 6-700 metara pesacenja.
    Poruku je izmenio nenad.bds, 13.05.2009 u 10:52

  8. #98
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    juče
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,479
    Slike
    2530

    Odgovor: Manastiri Srbije

    MANASTIR RADOVAŠNICA



    Manastir Radovašnica
    Prvi pisani pomen manastira je turski popis iz 1548. godine, dok se u našim izvorima indirektno pominje 1541. godine. Svakako, manastir je sagrađen pre dolaska Turaka i zadužbina je nekog nižeg plemića.


    М. С. Милојевић у књизи НАШИ МАНАСТИРИ И КАЛУЂЕРСТВО, објављеној 1881. год. под бр. 182. наводи:
    ''Манастир Радовашница, . храм св. Арханђела Михаила задужбина из доба Неманића, обновљен 1799. год. а по причању из доба цара Лазара ''.


    Manastir Radovašnica
    U turskim popisima iz 1600. i 1624. godine, nalazimo i drugo ime ovog manastira - Kosanik. Ime je možda vezano za stari Kosanin grad, čije ruševine se nalaze na vrhu Cera.

    U starim zapisima se manastir naziva i Hram Svetog arhangela Mihaila, ili Mihaila i Gavrila, na reci Radovanščici ili Radovantici.

    Manastir se nalazi ispod planine Cer, na mestu okruzenom stoletnim stablima hrastove, bukove i lipove šume, u selu Radovašnica. Hram Svetih arhangela Mihaila i Gavrila pominje se u najstarijim zapisima sa reke Radovašnice. Smatra se da je manastir zaduzbina kralja Dragutina Nemanjića, koji je vladao od 1282. do 1316. godine.

    Manastir na Ceru je pre turskog vremena zauzimao vidno mesto. Bio je sagradjen u raškom stilu od lomljenog kamena, pokriven šindrom.

    U blizini porušenog srednjevekovnog hrama, na mestu gde se nekad nalazila crkva kapelica posvećena Pokrovu presvete Vogorodice, 1988. godine izgradjena je i osveštana sadašnja crkva.


    Manastir Radovašnica

    Manastir Radovašnica

    Manastir Radovašnica
    Sacuvan je izvor pijace vode čiju blagodet nazivaju svetom. Sagradjen je manastirski konak i ekonomske zgrade što je deo poslova na obnavljanju drevnog manastira.


    Manastir Radovašnica
    U ostacima porušene svetinje prilikom iskopavanja pronadjen je, u drugom temelju priprate, kamen u vidu nadgrobne ploče. Manastirsko bratstvo i vernici smatraju da su pod kamenom kosti - mošti nepoznatog bogougodnika, čija je volja mnogima pomogla da nadju isceljenje.

    Medju sačuvanim dokumentima je i minej iz 1550. godine, u kojem je djak Rastko napisao: Ako se neko drzne naveden djavolom oteti ovu knjigu od ovog svetog hrama da je proklet od gospoda Boga i njegove presvete matere i svih svetih, amin".


    Kada je 1860. godine putopisac Feliks Kanic obilazio šumovite predele Pocerine, gledajući sa visoke osmatračnice sa severne strane Cera, u svoju beležnicu zapisao je i ovo: U podnožju Cera, u jednom šumovitom klancu, svio se prastari, 1799. godine obnovljeni manastir Radovašnica, sa crkvom Arhanđela Mihaila. Dalje opisuje da u tom manastiru žive jedan kaludjer i jedan sveštenik koji odgovaraju potrebama istoimenog i još četiri druga sela, da manastir raspolaže godišnjim prihodom od 1.300 dinara, da ima 131 hektar oranice, šume, livade, i tako redom...

    Manastir je delio sudbinu stanovnika ovog kraja, rušen, paljen i obnavljan, dočekao je i ovaj vek, kada je u toku verovatno najveća obnova, koja uključuje i rekonstrukciju crkve iz XIV veka, od koje sada postoje samo razrušeni temelji.

    Priča se da su u vreme Turaka monasi manastira Radovašnica imali posebne privilegije, koje su vešto koristili tako što su osnovali druge manastire i školu u kojoj su prepisivane bogoslužbene knjige, a kod njih su vrlo često boravile izbeglice iz drugih manastira. (Tako se u manastir Radovašnica, 1686. godine sklonilo bratstvo manastira Hopovo,noseći sa sobom mošti svetog velikomučenika Teodora Tirona.) Za uzvrat, monasi su se obavezali da u planini oko manastira brinu o sokolovim gnezdima, da sakupljaju mlade sokolove i daju ih Turcima, koji su ih obučavali za lov, a od perja pravili ordenje.


    Manastir Radovašnica
    Među Srbima koji su pod vođstvom patrijarha Arsenija Čarnojevića prešli Savu, nalazilo se i bratstvo manastira Radovašnica. Poneli su sa sobom knjige i drugu vrednu imovinu, a boravili su u manastiru Bešenovo. Po povratku, zatekli su popaljeni i opljačkani manastir, koji su postepeno obnavljali, da bi crkva bila živopisana 1799. godine. Za vreme Prvog srpskog ustanka u manastiru je bila smeštena bolnica. A godine1854, u manastirskom voćnjaku, osnovana je prva škola, koja je radila skoro dvadeset godina.

    U toku Prvog svetskog rata manastir se našao u centru ratnih zbivanja. Borbe su vođene, ne samo na području parohije, nego i oko samog manastira, koji nije mnogo oštećen, ali su odneta oba manastirska zvona. Po završetku rata u porti manastira, meštani su podigli dva spomenika u znak sećanja na svoje izginule sunarodnike, a 1925. manastir je od svojih vernika dobio na poklon novo zvono. Drugo, veliko zvono podario je manastiru kralj Aleksandar. Potom je 1938. godine sagradjen novi, veliki konak.


    Manastir Radovašnica
    U levom donjem delu slike su ostaci porušene crkve.

    Tek što je manastir počeo da živi uobičajenim životom, došao je Drugi svetski rat i sve ono što je nosio sa sobom. Zbog otpora koji je pružan u tom kraju, nemački general Hinghof uputio je u oktobru 1941. godine prema Ceru jaku kaznenu ekspediciju. Sva manastirska imovina je opljačkana, a potom je zapaljen manastirski konak i sve ostale zgrade. Minirana je i do temelja srušena manastirska crkva.


    Manastir Radovašnica
    Sledeća obnova počela je tako što je sagradjena mala kapela, zvonara i zgrada za stanovanje... I tako, godinama manastir Radovašnica dobija svoje novo obličje. Godine 1988. na mestu nekadašnje kapele, izgrađena je crkva Pokrova Presvete Bogorodice. Ispod njenih temelja očuvan je i uredjen izvor blagodatne svete vode, koji narod veoma poštuje zbog njegovih blagodelnih svojstava.


    Manastir Radovašnica
    Manastir Radovašnica ima pet svojih velikih svetinja: čestice moštiju svetog Nikole i svetog velikomučenika Georgija, poklon ruske crkve iz Beča. U malom relikvijaru nalazi se deo rebra Božjeg ugodnika Teodora Tirona, koji su doneli kao poklon članovi bratstva manastira Hopovo, 1965. godine i obnovili prijateljstvo ova dva manastira. Četvrta svetinja su čestice moštiju prevlačkih velikomučenika, koji se nalaze u oltaru manastirske crkve (70 monaha otrovanih 1441. godine, na dan svoje slave). Peta svetinja, kopija ikone Trojeručice, poklon je manastira Hilandara. (Delovi teksta sa sajta SPC Altena)



    Manastir Radovašnica

    Manastir Radovašnica
    Do manastira se dolazi iz dva pravca sa puta Šabac Loznica. Od Šapca je udaljen 23 km. a preko sela Lipolist koje je na polovini puta izmedju Šapca i Prnjavora bliži ste Loznici.
    Poruku je izmenio nenad.bds, 13.05.2009 u 10:56

  9. #99
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    juče
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,479
    Slike
    2530

    Odgovor: Manastiri Srbije

    Manastir
    STARA PAVLICA



    Manastir Stara Pavlica
    Pretpostavlja se da potiče iz prednemanjićke ere ili je podignut na samom početku vladavine Nemanjića, krajem XII veka.

    Manastir se prvi put pominje u darovnoj povelji kralja Stefana Prvovenčanog, a delovi njegove crkve su obnovljeni tokom `70 godina XX veka.


    Manastir Stara Pavlica
    Od manastira je ostala delimično sačuvana crkva posvećena svetim apostolima Petru i Pavlu (otuda ime manastira a i sela). Ne zna se tačno ko je podigao ovu crkvu. Stilske analize na osnovu analogije sa drugim objektima u Grčkoj, koji imaju sličan arhitektonski koncept, su temelj tvrdnji da je crkva bila tu ranije nego što je Stefan Nemanja došao u Ibarsku dolinu.


    Manastir Stara Pavlica
    Stara Pavlica ima u osnovi oblik jednobrodne bazilike, krstastog raspona, sa kubetom i četiri stuba. Na istočnoj strani imala je tri apside, srednja je bila najveća. Imala je trostrani oblik sa prozorima, dok su leva i desna bile manje i bez prozora. Kamen, cigla i opeka predstavljaju osnovni građevinski materijal.


    Slikano kroz staklo

    Manastir Stara Pavlica
    U Staroj Pavlici se nalaze i fragmentarno sačuvane freske, koje poseduju nesumnjivu likovnu vrednost. Crkva je dva puta oslikavana. Od mladjeg živopisa iz XIII v. ostali su likovi jevandjelista, ostaci raspeća na severnom zidu i nekoliko pojedinačnih figura.

    U blizini manastira Stara Pavlica se nalazi i manastir Nova Pavlica, koji su krajem XIV veka podigli braća Musići kao svoju zadužbinu u koju se povukla i zamonašila njihova majka i sestra kneza Lazara (13711389) Dragana.


    Manastir Stara Pavlica
    Selo Pavlica nalazi se na padinama Kopaonika, tamo gde se od davnina kopala ruda, a u srednjem veku pripadalo je Brveničkoj župi, koja je bila jedan od najznačajnijih trgovačkih i rudarskih centara srpske države. Dubrovčani i Kotorani još u trinaestom veku imali su ovde svoja pretstavništva. Peraunik (Brvenik) i Palavica (Pavlica) važili su u to vreme za značajna mesta potkopaoničke oblasti. Utvrđeni grad Brvenik, sa gradom Magličem bio je brana neprijateljima koji su uz Ibar pokušavali da dopru do centralnih oblasti. Zahvaljujući rudarstvu i trgovinskim poslovima ovaj kraj je bio veoma gusto naseljen. Bogati rudnik Koporiće i trgovački centri Brvenik i Ostraće bili su centri ovog Majdana, kako se kraj tada nazivao. Potvrdu ćete naći i u narodnoj pesmi o Musiću Stefanu, koja za ovog kosovskog junaka kaže da je iz Majdana čisto srebrnoga O tim vremenima svedoče ostaci brveničkog utvrđenja i crkve Svetog Nikole, o kojima Kanic sa oduševljenjem govori opisujući svoj dramatični prelazak preko Ibra, na putu za Jošaničku banju i Kopaonik.
    Manastir Stara Pavlica

    Nova Pavlica je bliža mestu sa kojeg je napravljena ova slika.

    Istorija ovoga kraja vezana je za braću Musiće, njihovog oca Musu i majku Draganu, sestru kneza Lazara. Musa, kako je zapisano, čelnik cara Dušana, trampio je po odobrenju cara Uroša, godine 1363, Zvečan i Zvečansku župu za Brveničku župu i Brvenik. Pri toj razmeni dobio je pored ostalih sela i zaseoka i Pavlea crkv i zaselak Orah. I danas u Pavlici postoji zaseok Orah, a pomenuta crkva je najverovatnije današnja Stara Pavlica, čiji se ostaci uzdižu na visu iznad Ibra i mogu se videti sa pomenutog puta.

    Stara Pavlica, crkva iz prednemanjićkog doba pominje se i u delu ,,Kraljevstvo Slovena Mavro Orbina, gde se govori o zarobljavanju Nikole Altomanovića, u Užicu 1373. godine. Pretpostavlja se da je Altomanović bio skriven u tada muški manastir Staru Pavlicu. Slični podaci mogu se naći i u nekim drugim srpskim letopisima. Poslednji put čelnik Musa pominje se desetak godina posle ovog događaja, pri dodeli poklona manastiru Sveti Pantelejmon na Svetoj gori.


    Manastir Stara Pavlica
    Ostaci manastira Stara Pavlica, bez obzira sa koje strane ih gledate deluju impresivno, smešteni na vrhu stene, stremeći u visine, kao da opominju i govore o minulim vremenima i svedoče o srednjovekovnim borbama i trvenjima, ali i o poslednjem uništavanju svega što je vredno u ovom kraju raketama za koje se nije znalo odakle dolaze i ko ih šalje. (Ovo se odnosi na NATO bombardovanje 1999.)

    Sve što je ostalo od ovog ,,manastira na steni sada je konzervirano i sačuvano od propadanja, a tek kada stanete pred vrata ove crkve i pogledate na sve četiri strane, možete da shvatite zašto je ona baš tu, na ovom mestu, odakle vam se oko ne može odvojiti od pogleda prema zatalasanim bregovima, dolini Ibra ili visovima Kopaonika.



    Pogled na sever, prema Brveniku koga zelenilo sakriva.
    Manastir Stara Pavlica
    Najveća oštećenja su iz vremena izgradnje pruge kroz dolinu Ibra koja tu prolazi tako da je podnožje stene na kojoj je crkva moralo biti uklonjeno da bi se probila trasa . (Na jenoj od slika je jasno vidljivo da je zbog pruge obrušen deo brda koji drži crkvu, a da je deo platoa oko crkve na betonskoj ploči.)


    Sa Interneta

    Kompletni konzervatorski i restauratorski radovi su obavlljeni delimični još 1949, a tokom sedamdestih godina XX v. je konzerviran živopis. U okviru ove zaštite unutrašnjost je zaštićena staklom.

    Crkvu na steni sam često gledao iz voza za Rašku ili sa Ibarske magistrale koja je tu na drugoj obali Ibra. Pitao sam se o kakvoj se to starini radi, ali do ovog dolaska nisam je izbliza pogledao, a do nedavno nije ni bila označena putokazom. I sada je označena uz manastir Nova Pavlica koji je udaljen oko pola kilometra. Vreme nas nije poslužilo da se naprave lepše fotografije, a kiša i niski oblaci su nas je omeli da je slikamo sa druge strane Ibra, odakle se lepo, sa više mesta, vidi kako dominira nad dolinom i rekom koja tu pravi okuku.

    U dolasku smo videli sveštenika kako se udaljava posle nedeljlne službe, a grupa meštana, svečano obučenih, koji su dolazili iz crkve, zamolila nas je da ih slikamo.


    Manastir Stara Pavlica
    Pozvaše nas da se priključimo saboru koji se održava ispod manastirske crkve, tik pored pruge a iznad reke. Sa vidikovca kod crkve videli smo da se potpaljuje vatra za kupus u velikom zemljanom sudu, a i bina za program je bila već postavlena. No, nije nam u planu bilo da se ovde duže zadržimo.


    Manastir Stara Pavlica
    Manastir Stara Pavlica se nalazi u selu Pavlici, na stenovitoj zaravni iznad Ibra, 6 km severno od Raške. Sa Ibarske magistrale se u Brveniku prelazi reka, i okreće na jug te se prolazi pored Nove Pavlice. Od mosta u Brveniku nema više od dva kilometra.
    Manastir Stara Pavlica
    Poruku je izmenio nenad.bds, 13.05.2009 u 11:00

  10. #100
    Početnik za navek Avatar od  nenad.bds

    Pol
    Muško
    Član od
    02.02.2007.
    Aktivnost
    juče
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    Budisava
    Godine
    71
    Poruke
    2,479
    Slike
    2530

    Odgovor: Manastiri Srbije

    Manastir Uspenja Presvete Bogorodice
    (Manastir - Vodica)
    Bačko Petrovo Selo



    Manastir Uspenja Vodica Bačko Petrovo Selo
    Manastiri su oduvek bili duhovni centri, kulturna središta i narodna zborišta. Jedan od takvih je i manastir Uspenja Presvete Bogorodice u Bačkom Petrovom Selu više poznatiji kao Vodica. Tri puna veka ova Vodica - odnedavna manastir, je duhovna i kulturna destinacija ovog kraja. Narod se skupljao na sveti bunar Vodicu, a naročito bolesni koji su se izceljivali i ozdravljavali još od prvih pomena ovoga naselja.


    Manastir Uspenja Vodica Bačko Petrovo Selo
    Neveliki vodotok reke Čik je pretvoren u jezerce sa ostrvom

    Vodica se nalazi se na levoj obali reke Čik, tipične ravničarske reke koja izvire na samoj granici sa Madjarskom nedelako od Subotice a duga je 95 kilometara.
    Manastirski kompleks izgrađen je na prostoru koji je bio naseljen od najstarijih vremena koje pamti istorija.

    Na ovom prostoru postoje tragovi organizovanog življenja iz vremena pre nove ere o čemu svedoče arheološka nalazišta nedaleko od manastira na samoj obali rečice Čik. U ovom značajnom nalazištu šezdesetih godina 20. veka otkrivena je jedna avarska nekropola, žitne jame, glinene posude, kao i razne alatke iz kamenog i bronzanog doba.
    Bečejski muzej raspolaže sarmatskim posuđem i oružjem koje je nađeno na arheološkom lokalitetu, bliže manastiru.


    Manastir Uspenja Vodica Bačko Petrovo Selo
    Vidi se staja za desetak grla stoke

    U 11. veku ovi krajevi su ušli u sastav države ugaraskog kralja Ištvana prvog, mada su bili retko naseljeni zbog najezde Tatara i raznih pljačkaških hordi. Interesantan je podatak iz 1247. godine da kralj Bela četvrti prilikom obilaska poseda izvesnog grofa Pongraca beleži postojanje naselja Peterevo, šest kilometara od današnjeg naselja, što je otprilike lokalitet današnjeg manastira.
    Posle Kosovske bitke 1389. godine, srpski živalj pred najezdom Turaka se povlači na sever prema srednjoj Evropi, u Ugarsku. Ovaj prostor 1412. godine u posedu je srpskog despota Đurđa Brankovića i ostaje u vlastelinstvu srpskih despota sve do dolaska Turaka 1526. godine.
    Posle sklapanja Karlovačkog mira 1699. godine i odlaska Turaka iz ovih krajeva, zabeležen je značajan priliv srpskog stanovništva na ove prostore i prvi pomen manastira u Bačkom Petrovom Selu.


    Manastir Uspenja Vodica Bačko Petrovo Selo
    U parohijskom letopisu je zapisano predanje iz 1711. godine u kome se opisuje događaj koji je bio povod da ovo mesto postane duhovni centar čitavog kraja. Uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice ovde je napasao svoje stado meštanin po imenu Milivoj koji je bolovao od bolesti očiju. U popodnevnim časovima imao je viđenje ženske prilike koja ga je oslovila sinom. Ona mu je saopštila da je Bogorodica i da će na mestu koje stoji poteći voda kojom će on izlečiti svoje oči i koja će biti lekovita za sve verujuće. O ovom događaju Milivoje je obavestio mesnog sveštenika koji je odmah došao na lice mesta i uverio se da se pojavila voda na mestu pojave Bogorodice - voda koja je mirisala na izmirnu. Na sam praznik Uspenja Presvete Bogorodice išla je litija iz sela do ovog mesta gde se narod uverio u istinitost ovog čuda. Iako se o lekovitosti ove vode mnogo polemisalo, ovde su mnogi bolni našli isceljenje i duhovno ukrepljenje. Verujući u moć isceljenja, narod je dolazio u manastir pešice na hodočašće iz bliže i dalje okoline.


    Manastir Uspenja Vodica Bačko Petrovo Selo
    Bunar je dalje od zvonika - metalnog stuba sa crkvenim zvonima

    Vremenom, na tom mestu iskopan je zidani bunar, a pored njega je postavljen veliki drveni krst. Crkvenoopštinska uprava je odredila tutora koji se starao o prilozima sve većeg broja naroda koji ovde dolazi. Tokom 19. veka bilo je pokušaja, zbog dolaska velikog broja naroda o Bogorodičinim praznicima i o prazniku Ognjene Marije, da se podigne konak za narod. Ova ideja realizovana je 1872. godine. Tada je prilozima vernog naroda sagrađena crkva od pečene cigle pokrivena šindrom veličine šest hvati, a pored nje podignuta je dve godine kasnije, skromna zgrada za narod od naboja prekrivena trskom. U parohijskom letopisu zapisana su razna svedočanstva o isceljenjima u ovom manastiru. Zapisano je da je ovo mesto poštovano ne samo među pravoslavcima nego i među rimokatolicima Mađarima. Zato je jedan bačkopetrovački rimokatilik 1892.godine poklonio manastiru (Vodici) u znak zahvalnosti kip Bogorodice.




    Gonje dve slike su s jeseni - kada je došlo do promena u uredjenju prostora.


    Novi, jesenji izgled bunara.

    Bunar je 1960. godine obnovljen. Napravljen je novi bunar sa metalnim sekom i postavljen je novi krst.


    U samom ambijetu je došlo do izmena s jeseni, a ovo je noviji izgled.

    Upravni odbor Srpske pravoslavne crkve 1972. godine za vreme službovanja sveštenika Miroslava Naumova (kasnijeg sveštenika u Somboru gde je službovao do svoje smrti) je doneo odluku da se iz dobrovoljnih priloga meštana sagradi sadašnja kapela-crkvica koja je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice (Velika Gospojina) 29. avgusta što je danas i slava ovoga manastira. Blagoslovom počivšeg Vladike bačkog Nikanora 1973.godine sagrađen je današnji hram.

    Prilozima vernika izgrađena je crkva dužine 9 metara i širine 3 metra. Ikonostas i ikone u hramu izgradio je akademski slikar Dragan Bjelogrlić iz Novog Sada po uzoru na ikonostas kapele patrijaršijskog dvora u Sremskim Karlovcima. Osamdesetih godina prošlog veka izgrađeni su svi današnji prateći objekti u manastiru. Kasnije radove je nastavio sveštenik, protojerej Stevan Krunić.


    Čestica moštiju Svetog Teodora Tirona donešene je 1976. godine kao dar manastira Hopova i danas se čuva u manastiru.


    Na levoj strani slike je ikona sv. Teodora Tirona i kovčežić - mali kivot sa delićem svečevih moštiju (i na slici ispod).
    Manastir Uspenja Vodica Bačko Petrovo Selo

    Manastir Uspenja Vodica Bačko Petrovo Selo

    Manastir Uspenja Vodica Bačko Petrovo Selo
    Izgled celog kompleksa se ne podudara sa uobičajnom predstavom o našim manastirima.

    Visokom odlukom blaženopočivšeg vladike šumadisjkog Save koji je kao administrator eparhije bačke izdao dekret 14. Jula 1988. godine, ovo mesto je zvanično proglašeno i manastirom.
    Manastir Uspenja Vodica Bačko Petrovo Selo



    Nedaleko od konaka su teren za odbojku i košarku, a na slici iznad je mesto na kome se okupljaju štićenice .


    Manastirski kompleks je brižno i lepo održavan.

    Manastir Uspenja Presvete Bogorodice u Bačkom Petrovom Selu je metoh Svetoarhangelskog manastira u Kovilju. O njemu se brine koviljsko monaško bratstvo.


    Manastir Uspenja Vodica Bačko Petrovo Selo
    Ulaz konak


    Manastir Uspenja Vodica Bačko Petrovo Selo



    Manastir Uspenja Vodica Bačko Petrovo Selo
    U prostoru su razmeštene kapelice sa ikonama Bogorodice.

    Blagoslovom Vladike bačkog Irineja a staranjem bratstva manastira Kovilja od 2007. godine u manastiru je smešten centar za lečenje bolesti zavisnosti Zemlja Živih. (U vreme kad smo posetili manastir na lečenju se nalazilo petnaestak devojaka.

    Ako sam dobro shvatio i upamtio, ikona 'Neispijena čaša' je svojevrstan simbol uloge manastira u duhovnom lečenju od bolesti zavisnosti. Ova kopja ruske ikone je kod bunara.

    Na završetku ulazne staze je česma podignuta pre dvadesetak godina. Predstavlja (po mom ukusu neuspelu imitaciju) česme Jugovića kakvu smo videliu manastiru Tronoša. S proleća smo čuli smo da će slika uskoro biti zamenjena prikladnijom za manstir, sa predstavom Bogorodice. Da je tako i učinjeno vidi se na slikama napred.

    Na sve Bogorodičine praznike služe se u manastiru Sveta Liturgija kada narod iz sela i okoline dolazi u velikom broju.

    Pored slave manastira koja se održava svake godine 29. avgusta, narod se izuzetno okuplja na ovom mestu, čak šta i više nego na dan same slave, naime, dana 29. jula se drži večernja služba i noćno bdenije tj. na sam dan uoči praznika Mučenice Marine (u narodu poznat kao praznik: Ognjena Marija) 30. jula kada se drži i Liturgija.
    (Tekst pod navodnicima je iz prospekta manastira.)


    Parking ispred manastirske kapije.

    Manastir Uspenja Presvete Bogorodice (Manastir Vodica) se nalazi kod Bačkog Petrovog Sela, na putu za Bačku Topolu, u Potisju Srednje Bačke, severno od Bečeja.


    Manastir Uspenja Vodica Bačko Petrovo Selo
    Bačko Petrovo Selo je naselje u opštini Bečej. Podignuto na visokoj lesnoj terazi duž same obale reke Tise. Prema popisu iz 2002. bilo je 7318 stanovnika.
    Naselje je dobilo ime Petrovo Selo (Pterrve) po jednom od prvih naseljenika Petru Tašinu. Naime, u vremenu Turskog robovanja, Bačko Petrovo Selo je značajna saobraćajnica i pripada segedinskoj nahiji. Godine 1548. osim u Segedinu i Titelu, samo u Senti i Bačkom Petrovom Selu su postoje skele na reci Tisi. Vlasnik skele je bio Petar Tašin koji se pominje kao osnivač današnjeg sela po kome je i dobilo ime. I sada se zove tako njegova ulica, postoji i kuća od Petra Tašina, ali svakako da nije iz toga doba. Skela i sada prevozi preko Tise.


    Manastir Uspenja Vodica Bačko Petrovo Selo

    Manastir Uspenja Vodica Bačko Petrovo Selo

    Manastir Uspenja Vodica Bačko Petrovo Selo
    Pošto je viševekovni kult svetilišta - vodice i danas živ, postavio sam je i na temi 'Vodice' u nešto skraćenom obliku.
    Poruku je izmenio nenad.bds, 24.02.2011 u 18:38

Strana 10 od 17 PrvaPrva ... 89101112 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Stari srpski manastiri van Srbije
    Autor Crazy Angel u forumu Kulturna baština
    Odgovora: 20
    Poslednja poruka: 26.10.2013, 10:12
  2. Tvrdjave Srbije
    Autor felix u forumu Kulturna baština
    Odgovora: 29
    Poslednja poruka: 06.11.2012, 13:40
  3. Decentralizacija Srbije?
    Autor Shumadinac u forumu Politika
    Odgovora: 44
    Poslednja poruka: 13.10.2010, 21:05
  4. Odgovora: 70
    Poslednja poruka: 12.06.2009, 16:27
  5. Tajkunizacija Srbije
    Autor auzun u forumu Spomenar
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 23.03.2007, 15:23

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •