Koliko hrabrosti treba da bi se volelo - skroz?

[love hunter]

Ne znam kako je bilo nekad
davno
ali danas
mrzi nas da napravimo korak
da okrenemo broj
da uzvratimo osmeh
teško nam je da se pokrenemo
ako se to i desi, onda se čuvamo
jer ako pokažemo da nam je stalo, to garant biva zloupotrebljeno
je li
i zato se igramo nekih priča
koje kao nemaju nikakve veze
ni značaja
a srce nam umire.

Pronalazite li se u onima koji se čuvaju
kalkulišu
glume
igraju igre?
Čuvate li se za tog nekog posebnog
često nesvesni da je on možda već pored vas, ali nikada nije dobio šansu?
Pretvaramo li se svi vremenom u kukavice
ušuškani u svoje udobne
ili manje udobne živote
uplašeni od promena
pa makar negde, u dubini duše, znali da nas one mogu odvesti iznad oblaka?

Koliko je hrabrosti potrebno da izađemo iz ljušture i dozvolimo sebi da volimo - punim plućima?

[dori]

Koliko hrabrosti, to ne znam...Nije to hrabrost, vise kalkulacija i razmisljanje da ulazes sebe u nesto sto nema sansu, ili pak neka sujeta da ponovo nije uspelo, ili strah da ces sve od sebe dati, uraditi sve sto treba, biti spreman i na ne moguce i najsmesnije da bi pokazao da volis skroz!
Ipak, mislim da nema hrabrosti, moze se i tako definisati....jednostavno " gen" da volis, bezrezervno, bez kalkulisanja, sa odricanjem, ulaganjem sebe, ponavljajuci iz" nova i nova" da mozes, hoces, da ti nista nije tesko, da se ne stidis, da cinis kompromise......Samo tako se voli skroz, pa i onda kada nije uzvraceno, da osecaj da volis bude i dalje lep i "topao", jer voleti i biti skroz voljen( obozavam ovu rec "skroz") je najlepsi na svetu....

[izabelitta]

Nekad sam kalkulisala. Glumila cvećku, kao nezainteresovanu, kao baš me briga, a umirala sam sto puta u sebi. Sve je to bilo iz kukavičluka, iz straha da ne ispadnem glupa, izigrana, prevarena...

Posle sam naučila da su prave stvari toliko vredne i retke, da ih treba čuvati ko oči u glavi. I nije me sramota da volim na sav glas, da jasno pokazujem koliko sam srećna. Sve pokazujem, i kad sam besna i kad me nešto nervira, odmah drvlje i kamenje. Nema se vremena za kalkulacije. Kad uživam, hoću da uživam. Neću da mi radovanja pojedu ćutnje i mutnje. Ništa nije idealno, ali bar ono dobro ne treba kvariti namerno. Naučila sam koliko je važno jasno se odrediti prema svemu što nam je bitno u životu.

Drugo su ljubavne igre, zagonetke, skrivanja, otkrivanja, bez toga bi bilo dosadno. Kad u dubini duše leži iskrenost i poverenje, lako je igrati se...

[Mustang]

Nemam problema da kazem i pokazem kad zaista volim,kad volim to je do koske,

dajem sebe u potpunosti ali i ocekujem sve od suprotne strane .

[prewrnuta_torta]

Mnogo. Polazim od sebe jer znam da sve uzimam sa rezervom, iz straha da ne budem povredjena. Ne otkrivam emocije odmah, maskiram ih, pravim bojazljive korake sve dok u potpunosti ne budem sigurna da i druga strana oseca isto sto i ja. Kukavica sam, ne zelim previsoko da se vinem medj' oblake jer ce onda pad biti bolniji.. provirim povremeno iz ljusture i pratim reakcije.. zato cesto kazu da sam hladnokrvna.. plasim se promena, ali radim na tome.. ne zelim da tog nekog 'posebnog' izgubim svojom krivicom jer se plasim da volim.

[maski]

uvek punim pluchima
kochenje mi uzima previshe energije

[Sivi]

Nekada hrabrost i ne treba...dovoljno je biti "malo lud" .
Ako mi je stalo do neke osobe, onda se ne dajem na kašičicu .
Šta to "strašno" može da mi se desi...povuće će me pred sudom ? Ako želite da nešto bude baš sjajno, onda se morate otvoriti i uživati u iskonskom spajanju dva bića .

[Sunflower]

Znala sam se davati i previše, znala sam izaći povrijeđena iz svega toga.
Znala sam i kalkulisati, skrivati osjećaje...jednostavno biti "pod ručnom" misleći da time neću iz svega toga izaći povrijeđena. Griješila sam.

Ne planiram više ništa, ne kalkulišem, kada se desi, djelujem po osjećaju...ne mjerim koliko dobijem da toliko i dam. Ja imam svoj račun...nisam cicija, častim, lupam čaše...jednom se živi... Znam samo da ne biram one koji ne umiju da mi pariraju.

[egzotic]

mogu da kazem samo ,da hrabrost ama bas nikakwe weze nema s tim,oces li ti nekog da wolis skroz ili neces,to se samo desawa i ne pita se s glawom

[Mish]

Ko kaže da nikad nije imao strah od ljubavi ili laže ili nikad nije bio povređen.
Da li je hrabrost suprotstaviti se tom strahu?
Ne znam. Veća je hrabrost (a možda i budalaština) zbog straha lišiti se ljubavi.

Možda postoje oni koji umeju da vole na kašičicu. Ja ne umem. Ili oni koji vole "pametno". I to ne umem.
Jednostavno, kad volim suočavam se sa rizikom da mogu biti povređena. A opet, nema te pripreme koja me neće na jedno vreme paralisati kad sam povređena. I nije to hrabrost ponovo se otvoriti za druge. To je samo život. Prosto, vreme koje je potrebno da sakupiš deliće sebe i počneš da primećuješ i nešto drugo osim rana u sebi.