Luka Bar - interes ili nova ludost?

[Beogradjanka]

Mislim da nam još jedna propala investicija nije potrebna.
Srbija ima svoje reke i trebalo bi ih iskoristiti razvojem rečnog transporta.
Odnosno, u budućem razvoju transportnog sistema, posebna pažnja mora biti posvećena razvoju Beograda, kao mestu preseka dva transportna koridora kroz našu zemlju (drumsko-železničkog koridora X i rečnog koridora VII), koji omogućavaju uspostavljanje direktnih robnih tokova sa zemljama na relaciji Severno more - Crno more.

Koridor VII, tj. reka Dunav, predstavlja najkraći put za zemlje koje nemaju izlaz na more, a za robu sa Dalekog Istoka i iz Australije koridor VII smanjuje transport za 4000km.
Korišćenje ovog Koridora, smanjuje gužvu u transportu (drumskom i železničkom), povezuje Roterdam i Konstancu i u ekološkom smislu predstavlja najatraktivniji način prevoza.

Zašto Luka Konstanca? To je jedna od najvećih evropskih luka. Ona predstavlja centralni i vitalni link kako u drumskoj tako i u železničkoj mreži.
Ujedno je i centar multimodalnog transporta za Centralnu i Istočnu Evropu.
U Luci Konstanca godišnje se pretovari 255 mil. tona od čega 80% robe čine rasuti tereti, a preostalih 20% su generalni tereti (industrijska oprema, hemijski proizvodi, proizvodi od drveta, automobili, proizvodi od stakla, hrana odeća i dr.).

Imajući sve ovo u vidu trebalo bi razvijati rečni transport na relaciji Konstanca - Beograd, a onda Beograd-Budimpešta, a sve to u cilju usmeravanja transporta od Crnog mora, preko Luke Beograd, prema Budimpešti i dalje prema Centralnoj Evropi.
Na ovaj način okupljala bi se roba u Luci Konstanca i preko Luke Beograd putem stalne brodske linije, transportovala u Centralnu Evropu, i obrnuto.
Ovo bi našoj zemlji omogućilo brzo i kvalitetno uključenje u savremene robne tokove u Evropi ali i povećanje dodatnih prihoda od tranzita kroz našu zemlju.
Ovo sam vam ukratko navela prednosti koje Srbija već poseduje sa svojim rekama i svojim geografskim položajem, te joj svakako ne treba kupovina morske luke sa zastarelim sredstvima za rad i ograničenošću prilaza kako sa kopna (slabo upotrebljiv drumski i železnički transport) tako i sa mora (usled dubine gaza).

[Šmeker]

Mislim da nam još jedna propala investicija nije potrebna.
Srbija ima svoje reke i trebalo bi ih iskoristiti razvojem rečnog transporta.

Slažem se sa ovom konstatacijom. Sasvim si u pravu.
Hvala na iscrpnim informacijama

[yossarian]

srbija ima svoje reke i trebalo bi ih iskoristiti razvojem rečnog transporta.

Шта ћемо са малим делом Србије који не "излази" на Дунав?

odnosno, u budućem razvoju transportnog sistema, posebna pažnja mora biti posvećena razvoju beograda, kao mestu preseka dva transportna koridora kroz našu zemlju (drumsko-železničkog koridora x i rečnog koridora vii), koji omogućavaju uspostavljanje direktnih robnih tokova sa zemljama na relaciji severno more - crno more.

Посебна пажња развоју Београда... па оно јест, мало је неразвијен у односу на остатак Србије.
Који ће нам ђаво развој Шумадије и западне Србије кад су далеко од Београда.

koridor vii, tj. Reka dunav, predstavlja najkraći put za zemlje koje nemaju izlaz na more, a za robu sa dalekog istoka i iz australije koridor vii smanjuje transport za 4000km.
Korišćenje ovog koridora, smanjuje gužvu u transportu (drumskom i železničkom), povezuje roterdam i konstancu i u ekološkom smislu predstavlja najatraktivniji način prevoza.

Да ли си сигурна да је Констанца кад је у питању Далеки исток и Аустралија толико повољнија од рецимо Солуна, Трста, Ријеке, Копра... ?

Но, као што рекох већ, Констанца није у Србији.

imajući sve ovo u vidu trebalo bi razvijati rečni transport na relaciji konstanca - beograd, a onda beograd-budimpešta, a sve to u cilju usmeravanja transporta od crnog mora, preko luke beograd, prema budimpešti i dalje prema centralnoj evropi.
Na ovaj način okupljala bi se roba u luci konstanca i preko luke beograd putem stalne brodske linije, transportovala u centralnu evropu, i obrnuto.
Ovo bi našoj zemlji omogućilo brzo i kvalitetno uključenje u savremene robne tokove u evropi ali i povećanje dodatnih prihoda od tranzita kroz našu zemlju.

Нашој земљи, односно, Београду.

ovo sam vam ukratko navela prednosti koje srbija već poseduje sa svojim rekama i svojim geografskim položajem, te joj svakako ne treba kupovina morske luke sa zastarelim sredstvima za rad i ograničenošću prilaza kako sa kopna (slabo upotrebljiv drumski i železnički transport) tako i sa mora (usled dubine gaza).

А мане ове идеје су што запоставља практично целу западну Србију малтене од Ваљева до Пећи.
Већ сам изнео зашто би инвестиције у западну Србију биле добре и по развој тог дела Србије, а и стратешки, за сиромашне и политички осетљиве делове Србије.

Ова идеја са Констанцом је на линији досадашњег развоја Србије, која за циљ има Београд као Хонг Конг и пустињу у другим деловима Србије.

[Šmeker]

Yossarian, sve tvoje replike na ovu temu su suvišne. Tipično srpski. Radije ćemo kupovati neekonomičnu crnogorsku Luku (uz dužno poštovanje crnogorskoj naciji) nego razvijati luke koje Srbija ima.
Pitaš se šta je sa delom Srbije koja ne izlazi na Dunav? A šta je sa Srbijom uopšte, jer ne izlazi na more? Daj, molim te!! Kao da si malo promašio temu.
Beogradjanka je dala njeno mišljenje na temu da li kupovati Luku Bar ili ne. I baš se potrudila. Ne vidim razlog tvog "napada".
Nadam se da će ti odgovoriti.

[yossarian]

yossarian, sve tvoje replike na ovu temu su suvišne. Tipično srpski. Radije ćemo kupovati neekonomičnu crnogorsku luku (uz dužno poštovanje crnogorskoj naciji) nego razvijati luke koje srbija ima.

По пети пут, не ради се о куповању "неекономичне црногорске луке", већ о пројекту који би повукао развој половине Србије, стратешки важних и неразвијених подручја.

А црногорска нација не постоји.

pitaš se šta je sa delom srbije koja ne izlazi na dunav? A šta je sa srbijom uopšte, jer ne izlazi na more?

Не знам, шта?

beogradjanka je dala njeno mišljenje na temu da li kupovati luku bar ili ne. I baš se potrudila. Ne vidim razlog tvog "napada".
Nadam se da će ti odgovoriti.

То није напад, то се зове размена мишљења.

[valter]

Pa ono jeste, sad kad počnu Kini* da sklapaju FAP mašine - pa ih došlepaju do Naše Luke Beograd - pa utovare Brod pa pravac Dubai.
I da ide Dunavom, opet se roba mora pretovariti u nekoj luci /morskoj/... a Luka Beograd i jeste projektovana u sklopu pruge BG - Bar...
Treće... priča se vrti oko Italije, a to što ćemo mi razvijati Naše luke na Dunavu nikakve veze nema.
Četvrto... malo mi zamorno da se objašnjavam zašto da neki privatnici kupe nešto svojim parama /a dali smo pretpostavku da je ekonomski isplativo/ i cela Srbija da od toga ima koristi

[slavkos]

Ukratko:
Opšte ludilo i lični inters!
...

*interes*, zaboravih "e"

[Beogradjanka]

Шта ћемо са малим делом Србије који не "излази" на Дунав?

Izlazi na neku drugu reku...ako već govorimo o rečnom transportu.

A kako zamišljaš da razviješ privredu Šumadije, kupovinom Luke Bar? Zar tako što će Srbija po ko zna koji put uložiti novac u razvoj neke druge države, ovoga puta Crne Gore i to izgradnjom železnice i drumskog saobraćaja i time joj omogućiti bolji, kvalitetniji i brži dolazak do Evrope?

Da, apsolutno sam sigurna da je Konstanca povoljnija inače ne bih napamet i bez detaljne analize ovo pričala.

Na tvoju konstataciju da Konstanca nije u SRbiji mogu da odgovorima da isto tako nije ni Solun, ni Trst, ni Rijeka, ni Kopar a ni Bar, jel tako? A ti ih toliko spominješ!

Ne znam zašto ti smeta toliko razvoj Beograda. Ja sam iz Beograda i celu analizu sam radila sa tog stanovišta.

I nisi u pravu kad kažeš da zapostavljamo time ostale delove Srbije, jer ovde govorim samo o rečnom transportu kao najjeftinijem i ekološki najčistijem transporta. A razvoj privrede je priča za sebe.

Takodje nisi u pravu kad misliš da favorizujem Beograd. Kao što sam pričala o Beogradu, mogla sam isto tako da ti pričam o još 12 ostalih luka i pristaništa u Srbiji. Uostalom, slobodno pitaj, ako te zanima.

[yossarian]

Izlazi na neku drugu reku...ako već govorimo o rečnom transportu.

Видим танкере с нафтом како плове Ибром...

A kako zamišljaš da razviješ privredu Šumadije, kupovinom Luke Bar? Zar tako što će Srbija po ko zna koji put uložiti novac u razvoj neke druge države, ovoga puta Crne Gore i to izgradnjom železnice i drumskog saobraćaja i time joj omogućiti bolji, kvalitetniji i brži dolazak do Evrope?

Пет пута сам написао - изградња путева, временом и аутопута, ревитализацијом пруге, окретањем транспорта и трговине на тај крај уместо на Румунију...

Причаш о томе како Србија не треба да улаже новац у развој неке друге државе, а овамо нам певаш хвалоспоеве о Констанци?

Та железница и тај друмски саобраћај би у свом највећем делу пролазили кроз Србију. Треба да занемаримо тај део Србије да случајно не би Црна Гора имала неке користи од тога? Морамо да пазимо да наши развојни пројекти случајно не помогну некој страној држави?
Или може Румунији, Бугарској, Грчкој, "Македонији"... али не случајно Црној Гори? Не видиш нелогичност ове приче? Ја видим итекако. Још је АустроУгарска форсирала изградњу пруге према Солуну а блокирала излазак Србије на Јадран.

Na tvoju konstataciju da Konstanca nije u SRbiji mogu da odgovorima da isto tako nije ni Solun, ni Trst, ni Rijeka, ni Kopar a ni Bar, jel tako? A ti ih toliko spominješ!

Ја спомињем Солун, Трст, Ријеку и Копар?
За мене је Бар у Србији колико и Београд Но то нема никакве везе. Само повуци линију рецимо од Београда до сваке од ових лука. И реци ми, која осим Солуна значи транспорт преко територије Србије највећим делом, а које већином преко територија других држава?
Још ако додамо политичке разлоге, као и чињеницу да према Солуну већ иде Коридор 10, који покрива југоисток Србије... правац према Бару је у најбољем интересу Србије. Није ни чудо што га наши врли пријатељи саботирају већ 200 година.

Ne znam zašto ti smeta toliko razvoj Beograda. Ja sam iz Beograda i celu analizu sam radila sa tog stanovišta.

Не смета ми развој Београда, смета ми кад се развој Београда изједначава са развојем Србије, а сви остали делови земље занемарују.
Пробај становиште да у Србији има још места осим Београда.

I nisi u pravu kad kažeš da zapostavljamo time ostale delove Srbije, jer ovde govorim samo o rečnom transportu kao najjeftinijem i ekološki najčistijem transporta. A razvoj privrede je priča za sebe.

Онда си јако промашила тему, јер правац Београд-Бар нема везе с речним транспортом, већ са прекоморским, железничким и друмским.
Осим ако генијално не тврдиш да Србија треба да се одрекне свих врста транспорта осим речног.

Takodje nisi u pravu kad misliš da favorizujem Beograd. Kao što sam pričala o Beogradu, mogla sam isto tako da ti pričam o još 12 ostalih luka i pristaništa u Srbiji. Uostalom, slobodno pitaj, ako te zanima.

А тих 12 лука су Београд исток, Београд југ, Београд центар, Београд фабрика, Београд север, Београд запад, Борча, Батајница, Умка, Савски Венац, Смедерево и Нови Сад?

Као што рекох, велики део Србије нема луке, тако да је и поред твоје детаљне анализе мало захебано заснивати развој рецимо Ужица на речном транспорту. Пастрмке би нам помрле од смеха кад бисмо покушали. Слободно питај ако те занима. Мене или пастрмке, свеједно.

[bigrancer]

Повољне околности се не чекају већ стварају.

"30. godina studiranja i projektovanja autoputa Beograd - Južni Jadran" - 27. novembar, Vrnjačka Banja
09.09.2009. | Gradjevinarstvo.rs

Društvo za puteve Srbije "Via-Vita", JP “Putevi Srbije” i Jugoslovenska inženjerska akademija "JINA " organizuju okrugli sto - "30. GODINA STUDIRANJA I PROJEKTOVANJA AUTOPUTA Beograd - Južni Jadran" (27. novembar 2009. godine u Vrnjačkoj Banji u hotelu Zvezda).

Počasni odbor: Milutin Mrkonjić, Ministar za infrastrukturu, Zoran Drobnjak, gen.dir.JP "Putevi Srbije", Dragoslav Šumarac , predsednik Inženjerske komore Srbije, Branislav Vujinović, gen.sekretar SITS, Zoran Sejzović, predsednik Skupštine Opštine Vrnjačka Banja.

Programski odbor: predsednik prof.dr Ljubiša Kuzović, dipl. inž i članovi: Vukašin Radičević, dipl.inž, dr Mira Zarić, dipl.inž, dr Draženko Glavić, dipl.inž, Novica Stevanović, dipl.inž, prof.dr Vuk Bogdanović, dipl.inž, Radenko Ostojić, dipl.inž.

Organizacioni odbor: predsednik Dušan Bogojević, dipl.inž. i članovi: Biljana Vuksanović, dipl.inž, Miloš Nešić, dipl.inž, Milivoje Durković, dipl.inž, Milutin Ignjatović, dipl.inž, Dušan Damjanović, dipl.inž, prof.dr Aleksandar Cvetanović, dipl.inž, mr.Borivoje Aleksić, dipl.inž, Vićentije Kaplarević, dipl.inž, Dragutin Kalezić, dipl.inž, Milosav Anđelković, dipl.inž, Darko Pešić, dipl.inž, Vojislav Vajda, dipl.inž, Milenko Gvozdenčević, dipl.inž, Izet Ljajić, dipl.inž, Tamara Motrenko, dipl.fil, Vesna Jovanović Mitreski, dipl.inž.

Ciljevi skupa

1. Stručno argumentovanje značaja i opravdanosti autoputa Beograd - Južni Jadran s obzirom na:

* Zahteve saobraćaja, poboljšanje bezbednosti saobraćaja i visoku ekonomsku opravdanost sa opštedruštvenog i finansijskog aspekta
* Strateški značaj ovog autoputa za povezivanje Centralne Evrope sa Južnim Jadranom, pravcem Budimpešta - Horgoš - Novi Sad - Beograd - Podgorica – Bar i istočne Evrope sa Južnim Jadranom pravcem Temišvar - Vršac - Beograd - Podgorica - Bar

2. Stručno argumentovanje negativnih efekata zbog odlaganja izgradnje autoputa Beograd - Južni Jadran

Program rada:

Četvrtak 26. novembar

* 12:00 Polazak
* 15:00 Ručak
* 18:00 Sednica Glavnog i Organizacionog odbora
* 20:00 Večera

Petak 27. novembar

* 9:00 Doručak
* 10:00 Registracija učesnika
* 11:00 Otvaranje skupa i rad po temama
* 14:00 Prezentacija Savremene tehnologije i tehnike putnog sistema - sponzori
* 15:00 Ručak
* 20:00 Svečana večera

Subota 28. novembar

* 9:00 Doručak
* 10:00 Polazak za Beograd

Mesto održavanja: hotel “Zvezda” Vrnjačka Banja Vreme održavanja: 27.11.2009.

Kotizacija: 5.000,00 dinara. U cenu je uračunat PDV, po stopi od 18%. Uplata: na tekući račun Društva za puteve Srbije, br. 355-1002423-53 sa naznakom “za kotizaciju”.

Smeštaj: Učesnici skupa sami vrše rezervaciju smeštaja u hotelu “Zvezda” ili “Fontana” na telefone: 036/ 612-564 i 036/ 612-271. Cene smeštaja 1 pansiona (u cenu pansiona uračunata je i doplata za svečanu večeru koja se održava 27. 11. 2009.g.):

* 1/1 ........... 3.900,00 din.
* 1/2 ........... 3.400,00 din.
* boravišna taksa je 95,00 din.

Prevoz: Za članove Glavnog odbora i sponzore je obezbeđen kolektivan prevoz. Prijave izvršiti do 10.nov. 2009. Sekretarijatu skupa na telefon: 011/ 2493 - 134. Autobus za Vrnjačku Banju kreće u 12 časova iz dvorišta Instituta za puteve, Kumodraška 257.

Za sve informacije u vezi sa skupom obratite se sekretarijatu na tel. 011/ 2493 - 134.




Pa kada procitam ovo, objektivno sagledam situaciju u zemlji i pogledam cifre ( kol"ko kosta ), , svaka elaboracija i disertacija na temu Luka Bar - izgradnja autoputa Beograd - Juzni Jadran . Pruga Beograd - Bar kojom se putuje 12 - 13 casova , prosecnom brzinom 50 km, u zavisnosti od pravca vetra , mi malo ne pije vodu.
Podseca me na one pismene zadatke ; Prolece je opet u nasem gradu " ili
: Pada kisa a ja stojim bez kisobrana ."