Manastiri Srbije

**nenad.bds** · 27.05.2009, 10:45

Манастир свете Тројице

Кикиндa

Манастир свете Тројице у Кикинди је подигнут 1887. године као задужбина Меланије Николић рођене Гајчић. Она је манастиру поклонила и 300 јутара земље који су после II светског рата национализована.

Oлтар je урађен у барокном стилу са 8 фресака и 8 медаљона.

У манастирској цркви је сахрањена Меланија са родбином.

Манастир је данас активан и женски, а конак је обновљен и дограђен.

Biografija poznate kikinđanke � Melanije, Mele Gajčić, donatorke i ktitorke �Mile Melank�
U izdanju Narodnog muzeja, iz štampe je nedavno izašlo istoriografsko delo Aleksandre Beloš, dokumentovana biografija Melanije Mele Gajčić (1829-1912).

Priča o Melaniji Gajčić prepuna je detalja o životu ove poznate kikindske donatorke. U predgovoru, Miloš Paović piše da je ona jedna od najznačajnijih, najzanimljivijih i najpoznatijih Kikinđanki druge polovine XIX i početka XX veka. Ktitorka je manastira Svete Trojice u Kikindi kojem je zaveštala 300 jutara zemlje, salaš i kuću. Danas se još uvek mogu čuti priče o Meli, a jedno od najpoznatijih kikindskih grobalja nosi njeno ime.

Manastirski konak i crkva slikani preko grobljanske ograde

Autorka Aleksandra Beloš opisuje dug i kontroverzan život Melanije Gajčić koja se, najčešće, nije uklapala u patrijarhalne i moralne standarde sredine i vremena.
S kraja XIX i početka XX veka Kikinda je bila jedan od najznačajnijih gradova u širem regionu, čiji broj stanovnika je bio neznatno manji nego u Beogradu, a takve činjenice o gradu iz vremеna u kome je živela Melanija ovoj knjizi daju poseban značaj.

Manastir se graniči sa grobljem, a zidana ograda, koja se vidi na slikama pored konaka, pripada groblju.

Manastir je na južnoj periferiji Kikinde, nedaleko od vašarišta i puta koji vodi za Banatsku Topolu.

**nenad.bds** · 16.06.2009, 21:21

Manastir Bavanište
(Pančevo - Kovin)

Manastir Bavanište - Манастир Баваниште

Manastir Bavanište se nalazi blizu Pančeva na putu za Kovin. Kada se stigne u Bavanište kroz šumu putem od dva kilometara nalazi se manastir Bavanište.

Manastir je posvećen Rođenju Presvete Bogorodice.

Manastir Bavanište - Манастир Баваниште

Po predanju manastir je osnovan na ovim prostorima sa kraja XVI veka a pominju ga u pisaniju manastira Pećka Patrijaršija. Godine 1594.god. bila je buna banatskih Srba na čelu sa episkopom vršačkim Teodorom Nestorovićem, zbog velikog zuluma i nasilja turskog.

Manastir Bavanište - Манастир Баваниште

Manastir je smešten u šumu kako ne bi bio na udaru Turcima. Tako prikriven manastir je opstajao do 1716. god., kada je spaljen i razoren kao i selo. Narod se tada razbežao po okolnim mestima, da bi se već sledeće godine vratio i započeo obnovu sela.

Dubovčani, Gajčani, Dolovci, Kovinci i narod preko Dunava spustili su se sa brega u močvarnu udolinu i naselili Bavanište. Prvo su podigli crkvu 1776. god. na mestu današnjeg krsta. U ratu sa Turcima 1788. god. hram je zapaljen i oštećen a 1790.god. je sagrađena današnja crkva na mestu gde se i sada nalazi, prvobitno je prekrivema šindrom, a 1812.god. je postavljen crep.

Manastir Bavanište - Манастир Баваниште

Manastir "Namastir", kako su meštani zvali ovu svetinju, Vodica je podignuta 1857.god. (kao što govori donji tekst).

Orignalni tekst sa ploče pronađene u oltarskom delu prilikom rekonstrukcije hrama:
� U ime s. Troice sazidana e i posvećena, ova kapela, Presvetoj Bogorodici leta 1857. Za vreme G. Komp: Komadanta G. Kapeta Adolfa Eihbergera, i Gosl. Laitn. Time Stojanova. Stefana: Manaka: Zarije Sarmeš.: Pvtrovića. i G. G. Paroha Ioana Milkoviča. Aksentija. l Mihaila Dimiča, troškom revnosnog i blag: Občiestva Bavaniščanskog. �

Manastir Bavanište - Манастир Баваниште

Iznad izvora je podignuta crkva; desno je mesto za paljenje sveća.
Manastir Bavanište - Манастир Баваниште

Od rušenja pa do obnove narod je dolazio na Vodicu i moleći se dobijao duhovnu utehu i fizičko iscelenje. Poviše kapelice (istočno) je bila podignuta zgrada za konačenje, a severozapadno zgrada za potrebe (šupa sa štalom).
Uvek je bilo čuvara svetinje, jedan je svoje kosti ostavio tu i oformio prvo groblje. �Ovde počiva Rab Božiji Jovan Jovanov bi nadziratelj ovde kapele poživ 65. g. Predstav: 1.dec. 1866. s. diže zet i ćerka�.

Manastir Bavanište - Манастир Баваниште

U manastiru su se dešavala mnoga iscelenja-čuda, a jedno od njih je zapisao sveti Nikolaj vladika Žički u knjizi "Emanuil":

Izvor Svete vodice �Na dan Sv. Velikomučenika Đorđa ove 1932. godine kod crkve u Bavaništu (Banat) bio je veliki molitveni sabor mnogih naših bratstava iz okoline. Mnoga bratstva došla su sa crkvenim barjacima i litijama crkvi, koja se smatra kao manastir i gde se mnogi bolesnici leče. naše bratstvo iz Dolova (Banat) spremalo se da dođe ovom manastiru. Sva braća iz Dolova sabrala se kod svoje crkve, gde je sveštenik otslužio moleban pa su pošli. Baš kad su pošli dolazi kod njih jedna žena i moli ih da i nju prime da ide sa njima sa svojom bolesnom devojčicom koja i ako ima osam godina ipak ne može na noge da ustane te je za svašta unose i iznose na rukama. Ova ožalošćena majka rešila je da ide u manastir i da se pomoli Bogu za ozdravljenje svoje kćeri. Ali nastala je teškoća:kako da je odvedu u manastir. Kola nisu imali a da je nose u manastir trebalo je da se pređe dug put od 10 kilometara. Najzad se sva braća slože da je neizmenično (redom) nose do manastira. Tako i učine i dete donesu i metnu u crkvu. Ubrzo je pala bujna kiša i dete u crkvi zaspa. U tom dolazi i litija iz Bavaništa manastiru. Majka ovog deteta požuri u crkvu da ga probudi da bi tako dočekali litiju i braću iz Bavaništa. I na njeno veliko čudo i radost njena mala ćerkica usta sama na noge i sama iziđe iz crkve pored majke. Kad je litija ušla u crkvu mi smo pitali ovo dete i majku za ovo isceljenje. I ova mala veli da je dok je ona spavala u snu došla kod nje jedna žena, pomilovala je po licu i rekla joj �Ajde ustaj�. Potom je došla njena mati i probudila je. Ovaj događaj sve nas je obradovao i svi smo za to zablagodarili Bogu na Njegovoj velikoj milosti.

Saopštio Milija Kidišević iz Bavaništa �(Hrišćanska Zajednica � Kragujevac, broj 6. juni 1932. godina�.)

Ovo je samo jedno od zapisanih čuda isceljenja koja su se dešavala u manastiru. Narod je dolazio molio se uzimao vodicu umivao se i bivao isceljivan od raznih bolesti.

Manastir Bavanište - Манастир Баваниште

Njegovo Preosveštenstvo G. Gospodin Hrizostom 4. decembra 1996. godine donosi odluku na osnovu čl. 30 Ustava Srpske pravoslavne crkve:
�Obnoviti davno zapusteli manastir Bavanište, u blizini sela Bavaništa na mestu gde je ranije isti postojao (sada vodica, u narodu poznat kao �Namastir�). Hram u obnovljenom manastiru je posvećen Rođenju Presvete Bogorodice i muški je manastir.

Manastir Bavanište - Манастир Баваниште

Bratstvo se sastojalo od dvojice monaha, jeromonah Rafailo i monah Vasilije, koji su počeli sa obnovom i restauracijom same crkve. Promenjena je drvena konstrukcija krova i prekrivena je bakarnim limom - donacija sestara iz Bavaništa. Unutar hrama je urađen pod od mermera i dole postavljeno podno grejanje, a zidovi pripremljeni za živopis, koji je započeo Đorđe Popović, teolog iz Pančeva.

Manastir Bavanište - Манастир Баваниште

Ozidana je i časna trpeza koje nije bilo i urađen je ikonostas sa ikonama koje su većim delom zamenjene novim ikonama-rad sestara manastira Grgeteg.
Sama zgrada za stanovanje-konak je bila skromnih dimenzija sastojala se od: jedne sobe 4h4, kuhinje 2h4, i ostave 1,6h4m. Na prednjem delu je dozidana prostorija za ručavanje i jedna soba, a pozadi je dozidana soba, kuhinja i kupatilo.Osim vodice koja izvire u crkvi druge vode nije bilo.

Manastir Bavanište - Манастир Баваниште

Bratstvo je pristupilo bušenju bunara jer je bila neophodna voda koja će se koristiti za svakodnevne potrebe, izbušen pored konaka a istočno od crkve izgrađena je fontana gde narod dolazi i uzima vodu za svoje potrebe.

Manastir Bavanište - Манастир Баваниште

U jesen 1999. udareni su temelji novog konaka koji je bio neophodan zbog većeg interesovanja za sam monaški život i zbog velikog broja mirskih ljudi koji su i u većem broju dolazili u manastir.

Zbog velikog priliva naroda u manastir osećala se potreba za proširenjem samog hrama ili zidanja novog, pa se 2002. godine pristupilo dogradnji priprate na postojeću crkvu, koja je završena do početka jeseni.

Sa proširenjem oltarskog dela početo je 2004. godine dogradnjom đakonik, proskomidije a na čelu apsida. Dobijen je lep prostor oko časne trpeze.

U jesen je postavljen temelj za zvonaru i dobijeno 4,5.hektara šume oko manastira pošto je ranije manastiru pripadalo samo 38 ari zemlje na kome se nalazi crkva i konak. Zvonara je ozidana 2005. godine a gore je stavljena drvena konstrukcija za nošenje zvona. Ozidane su velika i mala kapija sa delom zida koji se prostire levo i desno od kapije.
(Izvodi iz nešto šireg teksta na Vikipediji)

Manastir Bavanište - Манастир Баваниште

**nenad.bds** · 25.07.2009, 23:17

MANASTIR UVAC

Манастир Увац - Manastir Uvac

Manastir Uvac se nalazi u ataru sela Stublo, na granici opština Čajetina i Priboj. Na velikom arheološkom lokalitetu 1994. godine su otkrivene i otkopane zidine crkve. Ceo manastirski kompleks Uvac svedočanstvo je o postojanju jednog velikog duhovnog centra u ovom kraju. Ne zna se ko je Manastir podigao, ko ga je obnavljao ni kada je i koliko puta rušen. Na stranicama jedne crkvene knjige iz 1622. godine, saznajemo da je Hram posvećen Rođenju Presvete Bogorodice. Zahvaljujući istraživanjima i radu Narodnog muzeja iz Užica, uređen je Manastir Uvac i stavljen pod zaštitu države. Tako je praktično na Malu Gospoinu 1995. godine, Manastir ponovo oživeo posle dva i po veka.

Манастир Увац - Manastir Uvac

U više opisa manastira Uvac kaže se da je to naš najteže pristupačan manastir. Od svih sedamdesetak manastira do kojih sam do sada stigao, do Uvca je bilo stvarno najteže.
Manastir se vidi uz levu stranu slike, a fotografisano je sa približno polovine spusta dugog oko 4 km.

Манастир Увац - Manastir Uvac

Narodni muzej iz Uzica od 1994. godine radi na realizaciji naucno-istrazivackog projekta manastirskog kompleksa Uvac, koji se nalazi u dolini istoimene reke, na obroncima planine Zlatibor. Iscrpni i detaljni arheološki i konzervatorsko-restauratorski radovi zavrseni su u 1998. godini, a 21. septembra, na Malu Gospojinu, dan manastirske slave, osvečtani su novosagradjena crkva i konak. Posle 300 godina vaspostavljen je manastir Uvac kao metoh Studenice. Istražvanja užickog Narodnog muzeja upotpunila su kulturnu i civilizacijsku sliku čitavog kompleksa i kraja, na opšte zadovoljstvo srpske nauke i kulture i Srpske pravoslavne crkve.

Ceo tekst u ovoj boji, uz neznatna skraćivanja, preuzet je sa sajta Narodnog muzeja u Užicu. Autor teksta je Dragiše Milosavljević, istoričara umetnosti, direktor Narodnog muzeja Užice, koji je obvajvio monografiju pod naslovom koji sledi.

MANASTIR UVAC
ISTORIJA I LEGENDE

Манастир Увац - Manastir Uvac

Jedan od najteže pristupačnih srednjovekovnih manastira kod nas, svojevrsno carstvo kamena i zmija, jeste manastir Uvac, iliti Vuvac, pod kojim imenom ga srećemo u oskudnim izvorima. Nalazi se na istoimenoj reci, u podnožju pribojskog Crnog Vrha (sa jugozapadne strane) i ispod obronaka Zlatibora (sa severoistoka). Sa sigurnošću se može tvrditi da je na ovoj granici izmedju despotovine i srednjovekovne Bosne, davno, vec bila podignuta mala crkva kao svojevrsna brana bogumilskoj jeresi i nadirućem islamu. Kasnije će ekonomski ojačalo bratstvo obnavljati i proširivati skromni hram, pa je u prvim decenijama XVII veka, u vreme patrijarha Pajsija, to svakako bio monumentalni manastirski kompleks, sa svim pomoćnim prostorijama, zgradama konacima i uzornom ekonomijom. Dogradjeni i prošireni hram sa velikim pravougaonim pevnicama uzore je svakako mogao naci u carskim lavrama sa kojima je Vuvac imao neposredne veze.

Манастир Увац - Manastir Uvac

Manastir Vuvac nije sasvim nepoznat u nasoj kulturnoj istoriji. Tako je poznato da su ga u vreme najvećeg uspona u prvoj polovini XVII veka posećivali mnogi putnici, namernici, ali i visoki crkveni dostojanstvenici. Zna se da je manastir Uvac nekoliko puta rušen i obnavljan, ali nije zapisano kada je doživeo poslednju kataklizmu, jer posle toga, do naših dana, nije obnavljan. Sa nestajanjem manastira iščezao je, za dugi niz godina, i život u egzoticnoj i pitomoj dolini reke Uvca. Prekid u kulturnom i duhovnom kontinuitetu nastupio je kada su se ovde naselili oni koji su dosli iz daleka, pa su o manastiru Uvac imali samo fragmentarna saznanja. Nastajanje i život Vuvca, stradanja i usudi, ostaće po svemu sudeći možda zauvek obavijeni velom tajni. Kao sto je i srpska kultura iz tih vremena usmenog, epskog karaktera, tako će i o Uvcu istoriju najčešće zamenjivati predanja prenosena sa kolena na koleno. Kao da nam je sudbina da nam najznačajniji dogadjaji ostaju u epskoj memoriji, toj čudesnoj instituciji iz koje smo crpeli svoja prva znanja.

Манастир Увац - Manastir Uvac

Najstariji pisani trag o manastiru Vuvcu jeste sa stranica jednog jevandjelja i datiran je u 1622. godinu. Tako saznajemo da je te godine knjiga darivana "...Hramu prečistije na reci Vuvcu..." odnosno da je "Sija knjiga monastira Vuvca hrama Roždestva Presvetije Bogorodice. Kto poimi da je otnimi ot svetago monastira da e proklet ot Gospoda i Prečistije Bogomatere i vsih svetih bogougodnika kroma Sabora manastirskago..."

Sledeci zapis, iz 1664. godine, pruža nesto vise podataka o izvesnim priložnicima, tačnije o njihovim imenima i srodstvu. Isto tako saznajemo da je te godine starešina manastira bio izvesni Kir Gerasim, koji će u Uvcu biti i narednih decenija i koji je verovatno doprineo značajnom usponu i procvatu ovog duhovnog stožera. Zapis iz 1664. godine glasi: "Da se zna, kako prilozi siju božanstvenuju knjigu glagolemije evangelije Presvetije Bogomatere rab božiji Milinko i podružije jego Marija i sin jego Atanasije i unuk jego Obrad i snaha jego Sara i dasti jego Sara. Za svoju dušu i za večni pomen i da im nepremjeno služi i da se svršavaju svete tajne snjom i sa htitori svoju mazduju a spodvigom otca jeromonaha Kir Gerasima s bratijami. Sija bi v leto 1664..."

Манастир Увац - Manastir Uvac

U zapisu pribeleženom osamnaest godina kasnije vidi se da je i tada starešina manastira Uvca bio pomenuti Kir Gerasim i da je te, 1682. godine, posetio skopskog mitropolita Teofana, sto po svemu sudeći nije bila i jedina poseta ovoj mitropoliji. Nije isključeno da je Gerasim bio iz južnih krajeva, odnosno da je bio poreklom Grk, a kao iguman Uvca ostao u Starom Vlahu vise decenija. Zapis u slobodnom prevodu glasi: "... Da se zna kako pride proiguman Kir Gerasim k sveštijemu mitropolitu skopskome Kir Teofanu i prilozi mitropolit siju knjigu glagoljemu liturgiju v manastir Vuvac i podpisa se leto bitija 1682. meseca maja v gradu Skopju..."

Манастир Увац - Manastir Uvac

Jedna značjna ličnost srpske crkve provela je izvesno vreme u ovom manastiru pod Crnim Vrhom. Bio je to temišvarski mitropolit Josif, za koga se inače pretpostavlja da je zaslužan i za skrivanje riznice manastira Banja kod Priboja, verovatno pred očekivanom turskom najezdom. Zapis iz 1692. od velikog je značaja za sudbinu već pomenute banjske riznice i glasi: "Siju duše spasuju i božanstvenu knjigu priložih az smireni mitropolit Temišvarski v hram Presvjete Vladičice nase Bogorodice v monastir glagolemi Vuvac. I aste kto pokučit se otnimiti ot svetago mesta, da mu e prokleto ot gospoda Boga i Prečiste Bogomatere i vsih svetih. Amin v leto 1692 godine..."

Манастир Увац - Manastir Uvac

Jedan podatak s kraja XVII veka odnosi se, istina posredno, na manastir Uvac. Naime, iz zapisa saznajemo da je postriženik Uvca nesto kasnije postao i vladika. Rec je o Hristoforu Dimitrijeviću, za koga se zna da je 23. aprila 1710. godine izabran za bačkog vladiku. Iz ovog izvora ne znamo u kojim godinama i odakle je Dimitrijević dosao u Uvac, ali su po svemu sudeći to bile poslednje decenije XVII veka, kada je manastir bio živ duhovni centar, o čemu je već bilo reči.
Gotovo kroz čitav XVIII vek manastir Uvac je obavijen velom nepoznanica i tajni. Nema podataka o rušenju i stradanju kao i o nestajanju života iz pitome doline istoimene reke. Medjutim, sasvim je izvesno da se to zbilo upravo u prvim decenijama XVIII veka, kada su paljene i rušene bogomolje u Starom Vlahu i Srbiji.

Манастир Увац - Manastir Uvac

Istraživanja
Značajan izvor koji se jednim, istina manjim, delom odnosi i na manastir Uvac jeste neobjavljeni rukopis obnovitelja manastira Banja kod Priboja Dionisija Popovića iz 1857. godine, koji je ovaj kompleks obisao, tačno locirao i delimično opisao.

O ostacima manastira Uvca on kaze: "... Od Priboja na Uvac rjeku po sata, uz Uvac na srpsku granicu jedan cerek (15 minuta). Preko ima manje - samo edan sat uz tu rjeku Uvac srpska granica. Na granici i obštini Jablaničkoj zove se Čisti Do i Manastirina. Tu e bio metoh manastira Banje. Manastir se ednim kubetom, naokolo porta od kamena. U porti mnogo zdanija sto su pribavili monasi i eromonasi i narod koi e dolazio manastiru da se pokloni. Oko manastira ima i sada bašće, voća svakojaka, vinograda, pomalo nive i livade. To drze Srbi, nazivaju se Didanovići ali ne žive dobro, budući jedu ono manastirsko mesto..."

Манастир Увац - Manastir Uvac

Kapija sa zapadne strane je okrenuta livadi - mestu gde se održavaju sabori, dok se put i prilaz sa njega do crkve nalaze na istočnoj stani.

Znameniti istrazivač naših starina, prota Jevstatije Karamatijević, u trećoj deceniji XX veka, obišao je manastirski kompleks Uvac u potrazi za legendarnom "crkvom Janjom u Starome Vlahu". Karamatijević je ponesen epskom memorijom srpskog etnosa pretpostavio da je crkva Janja, koju su navodno zidali Nemanjići, negde u predelu doline reke Uvca. Verujući da takva crkva odista postoji, da je iz srednjeg veka i da je po raskoši i bogatstvu nadaleko poznata, on je u manastiru Uvcu video tu staru zadužbinu koju su gradili Nemanjići. Karamatijević je zatekao manastirski kompleks zarastao u šiblje i sumu, i delimično ga identifikovao, tačno ocenjujuci da je "...Pretprata - zapadni deo hrama u sirinu sest koraka, a u duzinu sedam. Sredina hrama bez oltara duplo je veća. Grad oko crkve ima u širinu 26 a u dužinu 32 koraka. Uz samu sredinu s desne strane nalaze se tri odeljenja, dobro uzidana u zemlju, duboka 1,5 m, a široka 4 m. Ova odeljenja podvojena su zasebnim zidovima..."

Манастир Увац - Manastir Uvac

Legende
Najveca vrednost Karamatijevićevog rada jeste u pribeleženim legendama, predanjima vezanim za manastir, njegovo rušenje, obnavljanje i život. On je tačno je naveo brojne toponime u okolini koji su najzaobilazniji putokaz u odgonetanju mnogih nepoznanica vezanih za prošlost čitavog kraja. Pišuci o nepristupačnom mestu gde je manastir podignut, prota Karamatijević govori o "veličanstvenim ostacima hrama i drugih raznih gradjevina i gradskih zidina...(koje) svedoče da je ovde nekada bujao silan hrišćanski život..."

Mnoge nepoznanice vezane za manastir Uvac ostale su i danas otvorena pitanja. Živa narodna memorija, taj svojevrsni tumač istorije, odgonetala je tajne porušenog manastira u pitomoj dolini istoimene reke. Znameniti stožer nije bio bilo kakav duhovni centar, vec je bio jedan od najvećih. Epski tumači, koji su posebno u Starom Vlahu održavali istorijsku svest, smatrali su da je manastir Uvac upravo ta "Crkva Janja u Vlahu Starome", koja je, kao sto se zna, dugo privlačila pažnju radoznalih, ali je pobudjivala i interesovanje etnologa, istoričara i lokalnih kulturnih poslenika. Vredno je pažnje saznanje da se samo u Starom Vlahu nalazi pet crkava za koje se u narodu tvrdi da su posvećene ovoj mitskoj čudotvorki.

Манастир Увац - Manastir Uvac

Ko je ustvari svetiteljka Janja kojoj su Srbi posvećivali crkve, posebno u ovom delu Srbije? Da li njeno poreklo treba traziti u ostacima paganskog mita kod Slovena ili je Janja hriscanski simbol? Konačno, da li je upravo manastir Uvac ta crkva Janja, koju narodni pevač, kroz reci carice Milice u pesmi "Zidanje Ravanice", pripisuje Nemanjićima, koji nisu uzalud "arčili blago", vec gradili brojne zadužbine:

"...Sagradiše mloge manastire;
sagradiše Visoke Dečane
bas Dečane više Djakovice;
Pa čaršiju vise Peći ravne,
Studenicu ispod Brvenika,
Sopoćane povrh Raške ladne,
i Trojicu u Hercegovini;
Crkvu Janju u Starome Vlahu..."

Manastir Uvac je, po predanju, ta crkva Janja, kojoj po bogatstvu nije bilo ravne. Na Orliću i Orahovici (manastir sada poznat kao Mažići - moja napomena) manastir je imao velika stada. Mleko je, navodno, čunkovima sprovodjeno više stotina metara u manastirsku ekonomiju, gde su spravljani sir i maslac. Svuda okolo bila je manastirska zemlja, bašće i vinogradi. Brojni toponimi nas u to nepobitno uveravaju. Sa zapadne strane nalaze se prostrane livade, koje su poznate kao Bostanište. Pored njih protiče Bukovi potok, a neposredno uz Uvac je jos jedna livada, koju meštani zovu Gradina. Opasana je zidom koji je na nekim mestima dobro očuvan i svedoči o starom utvrdjenju, mozda starijem od samog manastira. Uvac je, u to nema sumnje, bio impozantan duhovni i ekonomski centar celog kraja.

Манастир Увац - Manastir Uvac

Od arheloga iz Novog Sada (koga pominjem uz manastir Banja kod Priboja) pomenuo mi je da je postojala karakteristična arhitektura manastirskih crkava u Polimlju. To je sasvim uočivo i ako ovde pogledate opise manastira Kumanica i Mažići koji kao da imaju crkve-bliznakinje sa ovom. To je još izraženije jer su obnovlljene u istom periodu, i očigledno korišćenjem istog osnovnog graditeljskog obrasca, uključiv i izbor kamena za fasade.

Predanja, najčesće usmeno prenošena s kolena na koleno, još jednom su manastir Uvac dovela u vezu sa zadužbinom Nemanjića. To je priča o Janji, sestri velikog župana Stefana Nemanje, kojoj su, navodno, braća podigla manastir u zabiti, gde će se zamonačiti i provesti ostatak života. Kada su se sa zlatiborskih padina spustali ka Uvcu, preko krševitih uskih staza, i kad je Janja videla gde su je braća zatočila, kažu da su okolna brda odjekivala od njene kletve...
Moćni hram u pitomoj dolini Uvca nije bilo lako srušiti. Turci su to više puta pokušavali, ali bezuspešno. Izgleda da je uvek neko od rušitelja stradao. Onda su ih upozorili da manastir mogu srušiti samo Srbi. I pronadju Srbe, doseljenike, neke Tokovice, koji su, navodno, Uvac lako porušili. Turci su ih za uslugu dobro nagradili, ali ih je stiglo prokletstvo da im potomstvo ostane siromašno i bez muškog poroda, a da im kuće uvek budu ispod puta. Neki tvrde da je i danas tako.

Манастир Увац - Manastir Uvac

� Život u neposrednoj okolini Uvca nastavlja se skoro kroz ceo XIX vek. Manastir je u ruševinama i retki putnici namernici, kao i svestenojereji, povremeno ga obilaze. Tradicija manastirskog sabora je oživela i porta je masovno posecivana na Malu Gospojinu, inače slavu manastira Uvca. Predanja kazu da su meštani napredovali dok je sabor održavan i da je život obnovljen u celom kraju. Kasnije, ne zna se razlog, sabor je zaboravljen i od tada nemaju napretka "ni u malu ni u svladu".

Rušenje manastira i nestajanje života iz pitome doline reke Uvca verovatno su razlog sto smo lišeni vaznih istorijskih podataka iz proslosti ovog znamenitog duhovnog centra. Postojanje manastira bilo je uslov opstanka pravoslavnog stanovnistva u ovoj živopisnoj dolini. Zamiranje života za duze vreme, kao i naseljavanje novih izbeglica, znatno kasnije, značili su i svojevrstan prekid u istorijskom i kulturnom kontinuitetu. Mnogi vazni podaci i tragovi otisli su s onima koji su iz Uvca nestali, pobegli, ili su ih najčešće sa sobom odneli u grob.
Ali zahvaljujuci istrazivanjima Narodnog muzeja iz Uzica i ogromnom trudu i radu koji je ulozen prethodnih godina - vaspostavljen je manastir Uvac, sagradjeni i osvestani crkva i konak, a radovi na sredjivanju bogate gradje bice zavrseni u 1999. godini i na odgovarajuci nacin predstavljeni javnosti.

Манастир Увац - Manastir Uvac

Uz konak je lepo uklopljena ekonomska zgrada tradicionalne gradnje

OSVECENJE CRKVE
I MANASTIRSKOG KONAKA

U ponedeljak, 21. septembra 1998, na Malu Gospojinu (dan manastirske slave), obelezen je zavrsetak obnavljanja manastira Uvac, srušenog pre tačno trista godina, a sada potpuno restauriranog.

Entuzijazmom stručnjaka užickog Narodnog muzeja, uz sredstva Vlade Srbije, preko njenih ministarstava za kulturu i nauku i tehnologiju, petogodišnji istrašivacko-konzervatorski radovi na manastiru Uvac okončani su celovitom rekonstrukcijom, a objekat, odavno srušen i zaboravljen, ponovo je zasijao starim sjajem.

Tim povodom, u prisustvu mnogih vernika, svetu arhijerejsku liturgiju sluzili su episkopi žicki Stefan i gornjokarlovački Nikanor, obavivši i osvecenje crkve i manastirskog konaka. U crkvi je uradjen ikonostas sa dvadeset osam ikona, jedan veliki polijelej, vladicanski presto...

* * *
O uloženim naporima da manastir Uvac, do kojeg pre pet godina nije takoreći bilo ni puta, sada postane skup lepih i impozantnih gradjevina, govorio je Dragiša Milosavljević, rukovodilac projekta, inace direktor Narodnog muzeja u Užicu.

- Kada smo krenuli u posao, ovde je bilo bespuće i šiprazje, a uz pomoć helikoptera smo spuštali opremu, kaze Milosavljević, koji je u ovom kraju proveo punih pet graditeljskih sezona. - Vremenom, radovi su napredovali, uz stalnu finansijsku podrčku republickih ministarstava, ali i ogromnu pomoc Vojske Jugoslavije i užickog preduzeća "Putevi", koje je probilo put do manastira, gde se sada stize i automobilom.

Srednjovekovni manastir Uvac, nekada značajni duhovni i kulturni centar ovog kraja, srusen je 1698. godine. Rekonstrukcija je sada, posle tri veka, potpuno uspela. Kako piše na zidu pred crkvenim dverima, arheološko-konzervatorske radove vodili su Savo Derikonjić i Blagota Pešić. Za arhitektonsko rešenje manastirskog konaka arhitekta Blagota Pešic nagradjen je priznanjem Beogradskog salona arhitekture i žirija ULUPUDS-a.

Konak

* * *
''Ovo svetilište ponovo okuplja vernike iz zlatiborskog kraja, a pohode ga i mnogi posetioci Zlatibora.

Manastir Uvac je oživeo, postao je metoh manastira Studenice, a ovde su stigla i dva monaha. Za njih je uredjen manastirski konak, uvedena voda, a uz pomoc opštine Čajetina i preduzeća sponzora uskoro će biti dovedeni struja i telefon. ''

Манастир Увац - Manastir Uvac

Fotografije teško mogu dočarati avanturu dolaska do manastira.

Od puta koji je na auto-kartama ide se 4 km. neuredjenim kolskim putem koji se povremeno račva u rukavce u nastojanju da se zaobidju neka neugodnija mesta.

Gornja fotografija je načinjena par stotina metara od zadnjeg imanja na tom putu, a na početku silaska u dolinu Uvca. Silazak je takodje dug naredna 4 km.

Manastir se nalazi u najnižem delu koji se na slici vidi, ali njega ćemo 'otkriti' tek sa polovine tog puta dugog 4 km.

Prvih stotinak metara sam zagledao ima li tragova automobilskog saobraćaja i bilo mi je malo lakše kad sam uočio jedan prilično svež trag guma.

Put je usečen u kamenitu strminu, najvećim delom sa nagibom od preko 20% (po mojoj proceni). Vozi se po pokretnom kamenju ( mahom krupnijim oblutcima) i povremeno se nailazi na stene u 'kolovozu' koje su izrasle iznad nivoa jer se kamenje oko njih razišlo, pa je dosta slalomske vožnje. Uslovi za iole naglije kočenje na nizbrdici ne postoje, a isto tako bilo bi teškoća sa ponovnim kretanjem na uzbrdici, u povratku. Jedna strana puta je skoro celom duzinom bočno otvorena prema oštroj, dubokoj kosini brda. Šanse da se predomislite i okrente automobil nazad su skoro nikakve.

Манастир Увац - Manastir Uvac

Od kaludjera smo čuli da je put prema Priboju od manastira nešto lakši, ali je ukupno znatno duži ako do manastira Uvac nameravate sa Zlatibora.

Inače, na putokazu na magistralnom putu stoji da je manastir Uvac udaljen 22 km.

**nenad.bds** · 09.08.2009, 17:09

Manastir Svete Petke
Berkasovo (kod Šida)

Manastir Berkasovo - Манастир Беркасово

‘’Crkvu svete Petke u Berkasovu, kraj Šida, juče je, (tj. 7. avg. 2008. - izveštava novosadski list ‘Dnevnik’) na dan svete Paraskeve, koji je i dan crkvene slave, vladika sremski Vasilije proglasio manastirom. Osveštani su i konaci u kojima se već okuplja monaštvo, tako da je ovaj berkasovački manastir od juče postao sedamnaesta fruškogorska svetinja.’’

Manastir Berkasovo - Манастир Беркасово

‘’Manastir je posvećen Svetoj Petki. On se nalazi nedaleko od Šida, na granici sa republikom Hrvatskom, u dolini u prekrasnom prirodnom okruženju. Sve do nedavno do manastira nije postojao nikakav put. Pre današnje crkve postoje pisani tragovi istoričara iz 1863. godine da je postojala crkva brvnara oko koje se narod okupljao. O crkvi se govori 1884. godine i čudno je da nema ni jednog podatka koji bi se odnosio na nju. Crkva brvnara je izgorela i nakon toga je izgrađena ova današnja crkva. Oltar crkve se nalazi iznad samog izvora i ovaj izvor do sada nikad nije presušio.’’

Manastir Berkasovo - Манастир Беркасово

Za nepunih pola sata koliko smo bili u manastiru i oko njega, po vodu je došlo nekoliko grupica ljudi. Ušli bi u crkvu da se pomole, napunili kanistere i boce vodom i odlazili.

‘’Gradnja konaka, osnovnog uslova da crkva postane manastir, počela je pre četiri godine. Konak pored same crkve, dug 25 i širokog pet metara građen je na sprat.
U prizemlju je trpazarija i kuhinja koja može da primi 150 osoba, dok je na spratu izgrađeno pet soba za momaštvo.

Postavljeno je i novo crkveno zvono 2006. godine.

Pored crkve se nalazi izvor, za čiju vodu kažu da leči razne bolesti. To potvrđuje i mramorna ploča na kojoj su uklesane reči zahvalnosti jednog Dubrovčanina koji se ovde izlečio od teške bolesti. Takođe se može videti napis koji svedoči da je kći jednog stanovnika Gibarca, koja je imala paralizu, izlečena upotrebom ove vode i njena porodica je zbog toga zahvalna svetoj Petki. ‘’

Manastir Berkasovo - Манастир Беркасово

''Уз већину историјских чињеница , али и предања који повезују манастир Привину Главу са Бранковићима, важну посредну улогу има утврђени град Беркасово који се налазио у непосредној близини. Био је у поседу Вука Гргуревића још од његовог преласка у Срем 1465. године. Као посед Јована Бранковића био је његово често пребивалиште, па није чудо да се неколико важних повеља пише управо у Беркасову... У Беркасову је деспот Јован и умро 10. децембра 1502. године, изморен сталним ратовањима, о чему говоре многе народне песме. У њима се говори да је деспот Јован на самрти у граду Беркасову, одакле шаље слуге по мајку Ангелину која се налази у граду Купинову и по брата Максима који борави у Крушедолу... Смрт деспота Јована, као последњег Бранковића, одјекивала је у народном сећању као гашење светородне и утешитељске породице Бранковића, али и као политичко-државни чин пада српске Деспотовине.

Беркасово је убрзо задесила тужна судбина. Полазећи на коначан обрачун 1526. године са угарском војском, Турци су га разорили.

У доба Марије Терезије, наредбом црквених власти Угарске, од остатака камених зидина прављена је католичка црква у селу Кукујевцима.

У непосредној близини града налазио се извор са чудесном водом, у народу познат као ''Деспотовац''. Многе легенде повезују овај извор са члановима породице Бранковић. (Са сајта манастира Привина Глава, такође поред Беркасова.)

Ne bi bilo nimalo neverovatno da je izvor Despotovac isti taj nad kim je podignuta crkva novoproglašenog manastira Svete Petke.

Manastir Berkasovo - Манастир Беркасово

Istovetnu situaciju – crkvu sazidanu iznad izvora lekovite vode – nailazimo, npr. i u manastiru Bavanište. To svedoči o prerastanju svetilišta na vodici za koji ne postoje podaci od kada je kultno religijsko mesto, u hram, odnosno kasnije, u manastir. Manastir u Bačkom Petrovom Selu je takodje nastao na vodici, a u gradnji je i manastir kod Manđelosa na izvoru – vodici Vranjaš. No, ni nema manastira koji se ne nalazi u neposrednoj blizini dobre i zdrave vode. Jedino je pitanje (o kome uglavnom nema istorijskih podataka) šta je 'starije' - manastir pored kvalitetne vode ili vodica, izvor ili bunar kao kultno religijsko mesto nastalo čudotvornim isceljenjima.

Vodica kod Berkasova bila je po podacima posvećena Svetoj Petki. Crkve, prvo brvnara, kasnije ova, zidana u drugoj polovini XIX veka, takodje su preuzele istog zaštitnika, pa i sada manastir.

Za manastir se ide izlazeći iz Šida prema Bačkoj Palanci (preko Iloka) i pre ulaska u selo Berkasaovo se odvaja put ka granici. Kad ugledate granični prelaz, odvaja se put za manastir koji je udaljen manje od pola kilometra.

**nenad.bds** · 21.08.2009, 23:45

MANASTIR DUBRAVA
na Uvcu

Manastir Dubrava - Манастир Дубрава

Sa postojanjem manastira Dubrava prvi put sam se susreo videvši putokaz ka njemu na raskrsnici puta za zlatiborska sela Jablanicu i Stublo. Iako nismo imali dovoljno vremena da u plan uvrstimo i obilazak ove 'novotkrivene' svetinje, nismo je izostavili po cenu da tamo budemo kad već ne bude dovoljno dobrog svetla za fotografisanje, jer zasigurno, u dogledno vreme nećemo mu biti na samo desetak kilometara udaljenosti.

Manastir Dubrava - Манастир Дубрава

Manastirski kompleks čine: novozasnovani hram Sv. Vasilija Ostroškog (levo), crkva Sv. Pantelejmona (pokrivena šindrom) koja se obnavlja na temeljima srednjevekovne manastirske crkve, novoizgradjeni konak (pokriven crvenim crepom), Zvonara i kapelica za paljenje sveća između crkava, kao i (verovatno privremeni) prateći objekti.

Manastir Dubrava - Манастир Дубрава

'' U kanjonu Uvca otkopane ruševine manastira Dubrava
ZLATNICI U OLTARU

Otkopavajući ruševine manastira Dubrava, u čajetinskom selu Dobroselica i kanjonu Uvca, ekipa arheologa Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva otkrila je ostavu novca sa 260 mletačkih zlatnika iz 17. veka.Izuzetno dobro očuvani zlatnici su nađeni na 80 santimetara dubine zemlje i šuta u oltaru ruševina srednjovekovnog manastira u donedavno nedođiji na južnim padinama Zlatibora...

- Zlatnici su otkriveni u zemlji, nije bilo keramičke ili neke druge posude, pretpostavljamo da su bili u platnenoj vrećici, koja je istrulila, - kaže Gordana Tošić, arheolog, rukovodilac istraživanja.

*KRAMPOM RAZGRĆU TAMU VEKOVA

Dubrava je treća bogomolja u donjem toku Uvca, a šesta u blizini reke koja je kičma Starog Vlaha, čiji su ostaci i temelji istraženi u poslednjoj deceniji.
Tri veka je Dubrava čamila u nedođiji, slušala huk Uvca, pod stoletnim hrastovima čuvala tragove prošlosti, dozivajući neimare da joj vrate stari sjaj. I dočekala da uđe na velika vrata.

- Iskopavnje ostave novca sa 260 mletačkih zlatnika iz 17. veka, skrivene u oltaru Dubrave najverovatnije 1.697. godine u vreme bežanije od turske odmazde, na sličan način kao i riznica manastira Banja (Pribojska), od izuzetnog je značaja, kako u naučom pogledu, tako i u svakom drugom. Ovaj redak nalaz dragocenosti značajan je i za prezentaciju i popularizaciju ovog svetog mesta i obogaćivanje turističke ponude Zlatibora,- ocenjuje Gordana Tošić.

Manastir Dubrava - Манастир Дубрава

Nema istorijskih podataka ko je ktitor Dubrave, kad je podignuta jednobrodna crkva sa polukružnom apsidom, veličine 5,50 sa 7,50 metara i kasnije dozidanom pripratom, kao i konacima, ali je sigurno da pripada srednjem veku, da ju je gradio neko od lokalnih vlastelina i da je bila metoh Banje (Pribojske).

Sigurno je i to, kako smatra Gordana Tošić, da je ceo projekat obnove Dubrave, budućeg ženskog manastira i metoha pre neku godinu obnovljenog Uvca u Žičkoj eparhiji - pravi podvig. Zapustele ruševine okupile su ekipu agilnih za vaskrs svetinje na 29 kilometara od centra Zlatibora, od čega je 13 kilometara makadama. - Do Dubrave se moglo samo kozjom stazom i nešto doneti o sebi ili na konju. Za dve godine smo doveli vodu i prokopali devet kilometara puta iz sela Stublo niz vrleti ispod Tornika. Srbin iz Amerike, koji želi da ostane anoniman, darovao je za put 15.000 dolara, hoće da obnovi manastirsku crkvu i ukrasi je freskama, a nama ostaje da zidamo konake, - vele monah Danilo i Dobrivoje Knežević, predsednik Odbora za obnovu.

Manastir Dubrava - Манастир Дубрава

U crkvi Sv. Pantelejmona u izradi je oltarska pregrada.

*BOGATO SPOMENIČKO NASLEĐE

Ekipa Narodnog muzeja iz Užica pre 11 godina otkopala je ostatke crkve Janje u Rutošima, već sledeće godine i manastira Uvac, u selu Stublu, na padinama Zlatibora. Prošle godine su arheolozi kraljevačkog Zavoda istraživali manastirski kompleks Dubnica u Božetićima i otkrili temelje dve crkve u Radoinji.

Obnavljanje i vraćanje u život svetinja - otvara put daljim istraživanjima, razgrće tamu vekova, unosi tračak svetlosti u duboki mrak naše prošlosti. Istraživačko-konzervatorski radovi na Uvcu od 1994-1998. godine i knjiga �Mananstir Uvac, istorija i sudbina�, Dragiše Milosavljevića, istoričara umetnosti, direktora užičkog Muzeja, pokazali su da su svetinje u kanjonu Uvca u prošlosti imale značajnu duhovnu i kulturnu ulogu, a oko njih je bujao i ekonomski život. Bogato spomeničko nasleđe, velika baština pravoslavnih crkava i manastira su i pokazatelj ogromne graditeljske snage predaka i monumentalna svedočanstva bez kojih bi istoriografija jugozapadne Srbije bila danas neuporedivo siromašnija.

Manastir Dubrava - Манастир Дубрава

Ostaci srednjevekovnog konaka.

U gustoj tami zaborava i mraka još uvek su njihovi ktitori, malo je podataka i ostataka materijalne kulture iz vremena trajanja. Malo ili nimalo se zna o nedaćama, usudima, paljenjima i razaranjima u vreme turske okupacije srpskih zemalja i o tome kako su kaonačno zapusteli krajem 17. veka, a vremenom su izbledele i legende...

Još uvek su u tami istorijskog zaborava, zarasle u šipražje i skrivene ruševine manastira Ojkovica, te brojna crkvišta u srednjem i gornjem toku Uvca... Država izdvaja skromna sredstva za istraživanja, arheolozi i obnovitelji starih zadužbina se dovijaju, nailaze na pomoć dobrih ljudi...''
(Sa sajta Nova Varoš Online - 04.06.2004.)

Manastir Dubrava - Манастир Дубрава

Prenosim i veće delove teksta sa sajta

''SVETINJAMA U POHODE

POMOZIMO OBNOVU SVETINJE U DUBRAVI

Na prelepim, ali nepristupačnim obroncima Zlatibora nalaze se ruševine nekadašnjeg manastira Dubrave iz 13. veka, koji su Turci porušili pre sedam vekova. Smatra se da je bio posvećen proroku Iliji.

Prošle godine zahvaljujući jeromonahu Danilu (Plavšiću), pokrenuta je akcija za obnovu ove svetinje. Naime, otac Danilo, inače maloshimnik, koji je do tada boravio u obližnjem manastiru Uvcu, naišao je jednoga dana na ovu zapuštenu i skrivenu svetinju, za koju je jedino znao Zavod za zaštitu spomenika. Tu je pronašao i jednu kolibu, u kojoj od tada živi, bez vode i struje, čvrsto rešen da tu i ostane dok ne obnovi nekadašnju svetinju.

Otac Danilo nerado govori o svom podvižničkom životu ne samo na Svetoj Gori i Studenici, manasriru Pustinji u Uvcu, već i o sadašnjem prebivalištu, teškim uslovima života i rada, maloj i uzanoj konjskoj stazici kojom vernici stižu do njega po savet i duhovno okrepljenje. Saznali smo da je, zahvaljujući upravo njemu, uspešno završena zakonska procedura oko vraćanja nekadašnje manastirske zemlje. Naime, četiri domaćinstava su poklonila zemlju manastiru koja je bila u njihovoj svojini dugi niz godina. Danas manastir ima hektar i po obradive zemlje sa šumom.

Generalštab Vojske Jugoslavije, tj. Uprava za inženjeriju iz Beograda i obrenovački inženjerci i njihove mašine dobrovoljno grade prilazni put do nekadašnjeg manastira. Put je delomično izgrađen, drveće raščišćeno.

Po proceni stručnjaka, potrebno je još oko 30.000 litara nafte i mnogo novca za obnovu ove svetinje, koja će, kada bude završena, biti posvećena svetom Vasiliju Ostroškom � kaže jeromonah Danilo, koji čvrsto veruje da će ova svetinja i pored ogromne besparice, uskoro ponovo oživeti. ''
Dragica Radojčić

''SVETOGORSKI ISKUŠENIK IGUMAN DANILO ISPUNIO SVOJU MISIJU U KANJONU UVCA

MANASTIR DUBRAVA SE PONOVO RAĐA
Tamo gde su do pre osam godina jedino svraćali orlovi održana je prva liturgija u novosagrađenoj manastirskoj crkvi posvećenoj svetom Vasiliju Ostroškom

�Danas� je bila minula subota, Dan svetog Vasilija Ostroškog. �Srce� je bilo igumana Danila, Velikog čoveka, svetogorskog iskušenika, uvačkog usamljenika. �Brda� su se izdizala iznad kanjona rečice Uvac, pored manastira Dubrava, tamo, daleko, u zlatiborskoj nedođiji, 30 kilometara od hotelskog sjaja..
Tamo gde su do pre osam godina jedino svraćali orlovi, a druge ovomajske subote održana je prva sveta liturgija u novosagrađenoj manastirskoj crkvi posvećenoj svetom Vasiliju Ostroškom.

Manastir Dubrava - Манастир Дубрава

Severna strana crkve Sv. Vasilija Ostroškog.

Tačno pre osam godina monah Danilo Plavšić je u jednoj isposnici manastira Studenica usnio pokojnog srpskog patrijaha Germana koji mu je glasom punim nade dao sveti zadatak: �U kanjonu Uvca nekad je bila srpska svetinja - manastir Dubrava. Tu, u tim ruševinama, ima veliko blago, ima svega� Voleo bi da odeš tamo, da nađeš to blago, da obnoviš manastir, da u njega dođe mnogo ljudi...�
Danilo je poslušao Germana i posle nekoliko meseci svio je svoje isposničko gnezdo na jednoj zaravni u kanjonu Uvca, nedaleko od zatrpanih ruševina zaboravljenog manastira. Posle pet godina našao je 260 mletačkih zlatnika zakopanih u zemlji ispod oltara nekadašnje manastirske crkve, a posle osam godina služio je prvu liturgiju ispred novosagrađene crkve, sve uz blagomilostive poglede nekoliko stotina vernika.

- Danas je ispunjeno ono što mi je Božjom voljom dato pre osam godina - dodade Danilo.

Čovek s perom zapisa reči, stojeći skoro na istom mestu na kojem je stajao i pre pet godina kad je upoznao Danila i kad je zapisao sve njegove želje o obnovi manastira, i kad su kasnije te želje čitali mnogi čitaoci �Vesti�, i kad su supružnici Goran i Ana Stojanović iz Amerike i kapom i srcem počeli da pomažu obnovu manastira.

Manastir Dubrava - Манастир Дубрава

Unutrašnjost hrama Sv. Vasilija Ostroškog.

- Izgradnju ovog hrama posvećenog svetom Vasiliju Ostroškom najviše su pomogli Goran i Ana Stojanović iz Amerike. U sklopu obnove manastira, započeli smo radove na obnovi temelja stare manstirske crkve posvećene svetom Pantelejmonu. Obnovu stare crkve najviše pomaže Ministarstvo za kulturu. Samo, molim vas da napišete i da su svoj veliki doprinos u obnovi manastira dali i novinari Zoran Šaponjić i Zoran Tmušić - zamolio je Dobrivoje Knežević.

Zbog svega onoga što je uradio u kanjonu Uvca u poslednjih osam godina, a najviše zbog toga što su se posle tri veka u tom kanjonu začula zvona, začula reč Božja, zaplakala deca, nasmejali ljudi, zamirisao tamjan, zamirisala ljuta rakija, prasnuo smeh, čula momačka želja, postavila sofra, monah Danilo je zaslužio da se njegov lik nađe naslikan na platnima, a i na zidovima.

Manastir Dubrava - Манастир Дубрава

Unutrašnjost hrama Sv. Vasilija Ostroškog.

Leta 1999. godine Danilo je svio svoje monaško gnezdo u Dubravi, u jednoj drvenoj baraci koju mu je poklonio stari Zlatiborac Velizar Marjanović. Danima je s kandilom u ruci, između stoletnih hrastova, tražio zakopane i zaboravljene manstirske temlje, a noćima se dugo molio za ljude i zemlju. Svoju prvu monašku zimu u kanjonu Uvca Danilo je dočekao s jednim ćebetom, drugu sa starim šporetom koji su mu poklonili seljaci iz obližnjeg sela Stublo, a već treće molio se za mnogo zlatiborskih prijatelja i za što skoriji početak obnove manastira. Molitve su mu uslišene.

- Dokle je sveta i nebesa nema većeg čoveka od našeg Danila. Evo, pre osam godina, jedva se peške, kozjom stazom, spustio na ovu zaravan, a danas je, zahvaljujući njegovom umu i rukama, ovde došlo stotine kola i skoro hiljadu ljudi - reče starina Milorad Kuzeljević iz obližnjeg sela Stublo.

Prošle subote, od ranog jutra, kolone vozila su na petom kilometru magistrale Zlatibor - Nova Varoš skretale prema selu Jablanica, a potom, silazeći s asfalta, promicale pored sela Stublo gde je vreme stalo pre stotinu i više godina, gde Uzunovići i Marići žive u drvenim kućama, bez vode, struje i sikiracije. Onda su se kolone vozila spuštale uzanim makadamskim putem prema manastiru Dubrava.
- Ovaj put u dužini od skoro deset kilometara napravila je vojska. Samo, neka se zna: vojska to nije uradila besplatno. Vojsci je sve plaćeno novcem koji su za obnovu manastira Dubrava poslali Goran i Ana iz Amerike i još neki drugi ljudi - reče Dobrivoje Knežević, predsednik Odbora za obnovu Dubrave.
(Tekst i foto: Z.Tmušić ;Izvor: VESTI.DE 15.05.2007.)

Manastir Dubrava - Манастир Дубрава

''Svetogorski iskušenik, studenički isposnik, vraća život u opusteli deo Zlatibora

Uvački osamljenik obnavlja manastir

Monah živi sam u kolibi daleko od civilizacije, i sprema popravku svetinje Dubrava- porušene pre tri veka

Sreli smo se jer je tako bilo određeno. Kada smo predveče stigli u pitomu uvalu, čanak sa tri strane opkoljen visokim planinskim grebenima i brzacima Uvca koji je dole hučao i penio, na zaravan iz koje je nebo otvoreno samo prema istoku, otac, monah Danilo, odahnuo je. Ispred svoje kolibe od brvana spustio se na klupu napravljenu od leskovih oblica, skinuo je monašku crnu kapu i obrisao znoj sa čela:
- Bogu hvala, stigosmo�

Pola sata pre toga, dok je sa juga udarao vetar, monah Danilo zastao je na samoj ivici žutog, prostranog zlatiborskog platoa, u dugoj monaškoj mantiji, sa ruksakom na leđima u kome je bilo malo hrane koju je tog dana nabavio u Čajetini. Rukom je pokazao komad pitome zemlje, duboko u provaliji koja se otvarala ispod nogu, na kojoj se jedva naziralo par koliba, i malo dalje od njih retka listopadna šuma.

- Pogledaj one kose koje se spuštaju prema Uvcu, one grebene, vidiš li kako prave krst, onde, u onom krstu je manastir Dubrava� Taj krst neki mogu da vide, neki mogu da gledaju a da ništa ne vide�

Još sat dobrog hoda ranije iza nas su ostale poslednje nastanjene kuće zlatiborskog sela Stublo i retki starci ili starice u crnini koje su s vremena na vreme sa stadima ovaca izbijale iza bregova i gubile se ka potocima.

Sa ivice platoa, sa livade opkoljene leskama, prostrane tek za dve kolibe, nizbrdo, ka manastiru krenuli smo grebenom dugim barem 300 metara, stazom koju zna samo monah Danilo. Ćutali smo i spuštali se, s kamena na kamen, s litice na liticu, rukama se držeći za oštro stenje koje je cepalo dlanove i đonove cipela�

Manastir Dubrava - Манастир Дубрава

Uvac možete razabrati kroz bujnije rastinje u dnu kanjona.

Na sredini grebena, dok se sa jedne i druge strane u provaliji videla uska, svetla traka Uvca u kojoj se ogledalo kasno popodnevno nebo, zastali smo:

- Ovom stazom vraćam se u moju kolibu kad odem do manastira Uvac - prozborio je monah Danilo a onda ponovo utonuo u svoju ćutnju.
U obnovljeni manastir Uvac, nizvodno u kanjonu, otac Danilo stigao je 1999. godine iz isposnice Svetog Save manastira Studenica. Pre toga, monah Danilo bio je iskušenik na Svetoj Gori, tamo se i zamonašio, ostao čitavih deset godina, a onda se vratio u Srbiju.

Iz manastira Uvac put ga je 2.000. godine doveo do ruševina manastira Dubrava, istog trenutka rešio je da ostane kraj ruševina, sat i po hoda od najbližih kuća, od tada je kraj Uvca� Sam sa planinom, rekom, svojim mislima i Bogom. Dobrih tri sata peške, svakih petnaestak ili dvadeset dana, sem ako nema kakvog drugog posla, ode do prvih kuća sela Jablanica, dalje se prebaci do Čajetine, tek da kupi malo hrane ili kakvu drugu potrepštinu.

Manastir Dubrava - Манастир Дубрава

Uvac se nazire i od manastira, odakle je ovo slikano.

Sa kamena na kamen, stazom nad liticom, širokom ponegde toliko da tek stopalo može da stane, silazili smo i ćutali. Tako sve dok iza jednog ispupčenja u steni, još visoko iznad Uvca, pred nama nije pukla široka zaravan, kao toplo majčinsko krilo, i u njoj, sad se već sasvim dobro videlo, pet šest razrušenih koliba brvnara a među njima jedna, prostrana kao običan zlatiborski ambar ili mljekar, jedina iz koje je kroz krov od takte virio - metalni čunak. Dom monaha Danila. Brzo smo posle prošli pored srušenih koliba iz kojih su poslednji posetioci davno otišli, mnogi od njih pomrli, i stigli pred Danilovu kolibu do klupe od leskovih oblica.

U toj kolibi od tankih brvana, opšivenoj sa dve strane ter - papirom otac Danilo prezimio je i prošlu i pretprošlu zimu.
- Imam ja šporet unutra, doneli smo ga na rukama odozgo, stazom, mala prostorija pa se unutra brzo zagreje�

Unutra pored šporeta, u polumraku kolibe nazirao se krevet i preko njega zategnuta ponjava, iznad kreveta krst i polica sa knjigama, dole iza visokog praga i niskih vrata čisti pod.

Ja, grešnik, pitao sam ispred kolibe, kako je bez struje i svetla proveo zimu, duge noći, kad okolo kilometrima nikoga nema. Nasmejao se, škrto. Onda još škrtije progovorio:
- Imam unutra fenjer, imam gas i lampu. Um treba da bude uvek u molitvi i razmišljanju, treba tražiti blagodat Božju i Bog će nam dati ono što nam treba. U molitvi, razmišljanju i svakodnevnim poslovima brzo ovde prođe vreme�
Dok ne padne mrak, požurili smo do ruševina manastira Dubrava. Na stotinak metara od kolibe monaha Danila naišli smo najpre na ruševinu stare crkve, građene ko zna kada i porušene pre najmanje 300 godina. U ruševini svetinje, otac Danilo pokazao mi je očuvani deo istočnog i zapadnog zida, i na dvadesetak metara od crkve, posvećene najverovatnije svetom proroku Iliji, i ruševine konaka.

- Prvi put kada sam došao ovde, doneo sam sveću i kandilo, okadio manastir, a onda sam krenuo do brdašceta Glavica iznad ruševina. I, na tom putu desilo mi se nešto čudno, kao da sam se na trenutak izgubio, kao da nisam na tren bio u svom telu, kao da to nisam bio ja� Kad sam došao sebi, prekrstio sam se, i tada sam rešio da se posvetim ponovnom podizanju ove svetinje� - poverio mi je monah Danilo dok smo stajali iznad ruševina.

Od tog dana otac Danilo, sa blagoslovom vladike Žičkog, počeo je pripreme za obnovu manastira. Uspeo je da organizuje probijanje puta preko Zlatibora i vrletnim kanjonom Uvca, šest kilometara puta prokopano je ponajviše zahvaljujući pomoći vojske, trudom Dobrivoja Kneževića i njegove porodice iz Dobroselice. Do manastira je još manje od pola kilometra i taj deo pripadnici Vojske Srbije, nada se otac, završiće ovog leta. Četvorica Zlatiboraca, Dušan Jovanović, Branimir, Ranko i Mićula Stanković iz Donjeg Sela, manastiru su poklonili hektar i po zemlje, novac dobrotvora pristiže na račun otvoren u Jubanci�

- Svakom ljudskom stvoru Bog je namenio neku dužnost i neki posao. Ja se u poslu koji sam započeo nadam iznad svega u Božju pomoć i blagodat, a onda i u pomoć dobrih ljudi. Čim se manastir obnovi, oživeće i ovo mesto, služiće se svete liturgije, pominjaće se ponovo upokojeni kojima se ovde ni grob ne zna� - pričao je otac Danilo dok su mu oči, u predvečerje, dok je sunce zamicalo za zlatiborska brda, svetlele sjajem punim radosti i nade da će u svojoj nameri uspeti.

Kad izgradi mali konak i crkvu, ispričao mi je, kolibu u kojoj je sada i koja je vlasništvo Velizara Marjanovića, uz saglasnost vlasnika, preneće iznad konaka, da u njoj nastavi svoj monaški život.

Brzo smo morali da se rastanemo. Ja sam otišao uz greben, stazom kojom su pre 300 ili 400 godina išli monasi Dubrave, otac Danilo ostao je dole u svečanoj, tihoj samoći, punoj pesme ptica koje su pratile sunce na zalasku. Ostao je sam, sa svojim molitvama i razmišljanjima, u nekom drugom, posebnom, ali lepom svetu samoće i posvećenosti Bogu� Monah Danilo, uvački osamljenik.
(Z. Šaponjić - GLAS JAVNOSTI, 18. 4. 2003.)

Manastir Dubrava - Манастир Дубрава

Oca Danila zatekli smo skuta od zadignute mantije zakačenih za opasač, u gumenim čizmama. Sa metlom u rukama žustro je sredjivao crkvu Sv. Pantelejmona u kojoj su radili majstori drvo-rezbari (a u manastiru smo doznali da smo njih mimoišli na strmom delu puta uz to da smo se sklonili u stranu da propustimo vozilo koje ide uzbrdo).

Kad smo kretali, zamolio sam ga za dozvolu da ga fotografišem. Brzo je malo sredio odoru i - evo te slike.

Preneo sam ovde neuobičajeno mnogo teksta koji govori o ocu Danilu. I mene je impresionirao zračeći onim, što bi sada nazvali harizma. Da se to oseti bilo je dovoljno i tih par minuta koliko smo bili u njegovoj blizini.

Završili smo posetu odlazeći uz blagoslov oca Danila.

Za manastir Dubrava se skreće sa magistralnog puta Užice - Prijepolje južno od Partizanskih (Kraljevih) voda, prateći putokaz za manastir Uvac. Od magistrale do manastira je oko 22 kilometra.

**nenad.bds** · 06.09.2009, 22:39

Манастир свете Меланије Зрењанин

Manastir Svete Melanije
Zrenjanin

Manastir svete Melanije Zrenjanin

Манастир свете Меланије Зрењанин

Manastir Svete Melanije Rimljanke osnovao je episkop banatski dr Georgije Letić 1935. godine na severoistočnom gradskom obodu, zemljištu zvanom "Vodice",na mestu starog manastira Drenovca a ime manastira je kao i ime majke utemeljivača Letića - Melanije (Milice).

Иначе, о постојању манастира на том терену говори се уз опис Граднуличке (Ваведењске) цркве који даје Завод за заштиту споменика културе Србије:
''Граднуличка црква је саграђена 1777. на старијем култном месту, где је према предању, крајем XVI или почетком XVII века био манастир у коме је служио и чинио чудотворства монах Рафаило, пристигао из Хиландара...''

Manastir svete Melanije Zrenjanin

Bio je to prvi ženski manastir u Eparhiji banatskoj. Arhitektura manastira podržava vizantijski stil. Na južnom delu starog konaka iz 1935. godine, podignut je 1990. godine nov manastirski konak u moravskom stilu.

Ikonostas i zidne slike je radio vršački slikar Svetislav Vuković 1937. godine.

Manastir svete Melanije Zrenjanin

Ikona 'Bogorodice Arapske sa Hristom' (levo). Na desnoj slici je ktitor Gergije Letić sa sv. Melanijom, a u pozadini je kapela na vodici kakva je u vreme zasnivanja manastira bila.

Manastir svete Melanije Zrenjanin

Na Bogorodičinom tronu nalazi se ikona "Bogorodice Arapske sa Hristom" nepoznatog slikara, a u oltaru ikona "Raspeće Hristovo", slikano na platnu u lazurama.

Na Časnoj trpezi u oltaru čuva se staro prestono Jevanđelje iz 1663. godine i bakrotisk grčkog "Antimisa", načinjen u Beču 1772. godine.

Manastir svete Melanije Zrenjanin

Манастир свете Меланије Зрењанин

Manastir svete Melanije Zrenjanin

Prva upraviteljica manastira bila je monahinja Petronija Savić, rođena sestra naučnika dr Vase Savića. Monahinje u njemu žive i održavaju manastir i danas.

Iza crkve nalazi se mala kapela posvećena Svetoj Petki koju je 26.10.2004 osveštao Vladika banatski Nikanor.

Manastir svete Melanije Zrenjanin

Početkom leta 2009. bili su pri kraju građevinski radovi na podizanju nove kapele na vodici.

U kapelici na "Vodicama" čuva se ikona "Bogorodice sa Hristom" i ikona Svetog Nikole iz 1899. godine.

Manastir svete Melanije Zrenjanin

Манастир свете Меланије Зрењанин

Monahinja pokazuje poklopac u podu nad bunarom. Voda će se crpsti električnom pumpom.

Manastir svete Melanije Zrenjanin

Манастир свете Меланије Зрењанин

U sklopu manastira se nalazi još jedna kapelica.

Manastir svete Melanije Zrenjanin

Kapelica je u sklopu konaka.

Манастир свете Меланије Зрењанин

Arh. Đorđe Tabaković je projektovao Crkvu manastira Svete Melanije Rimljanke 1935. godine. Rekostrukcija i dogradnja izvedena je 1986. pod vodjstvom arh. Predraga Ristića.

Manastir svete Melanije Zrenjanin

Манастир свете Меланије Зрењанин

Меланија Римљанка
(Из Википедије)
Света Меланија РимљанкаСвета Меланија је рођена у Риму од родитеља благочестивих и врло богатих. Присиљена од родитеља ступила у брак с неким знаменитим младићем Апинијаном. Родивши друго дете она се тешко разболи, и рече мужу своме, да ће оздравити само тако, ако се он закуне пред Богом, да ће убудуће с њом живети као брат са сестром. Муж се закле, и Меланија од духовне радости и телесно оздрави. Пошто би Богу угодно, да им узме обоје деце, то се они реше, да распродаду сва своја имања и расточе на убоге, на цркве и манастире. Путовали су по многим земљама и градовима свуда чинећи добра дела од свог богатства. Посетили су знамените духовнике у горњем и доњем Мисиру, и од њих се много научили и надахнули. За све то време Меланија се подвизавала у строгом посту, срдачној молитви и читању Светог Писма. Имала је обичај, да сваке године три пут прочита цело Свето Писмо, Стари и Нови завет. Са својим мужем живела је као са својим братом и саподвижником. Дошавши у Александрију, приме благослов од светог Кирила патријарха. Потом оду у Јерусалим, и настане се на Гори Јелеонској. Ту се Меланија затвори и сва предаде богомислију, посту и молитви. И проживе тако четрнаест година. Потом изађе да послужи другима ка спасењу. Основа мушки и женски манастир. На позив свога рођака, сенатора Волусијана, незнабошца, оде у Цариград, и обрати овога у веру Христову (што не могаше учинити ни сам блажени Августин). Потом се опет врати на Гору Јелеонску, где се и представи Богу 439. године у педесет седмој години свога живота.
Српска православна црква слави је 31. децембра по црквеном, а 13. јануара по грегоријанском календару.

Manastir svete Melanije Zrenjanin

Iza manastirske crkve je nekoliko grobova.

Манастир свете Меланије Зрењанин

’’ U kripti manastira svete Melanije Rimljanke u Zrenjaninu, u zarđalom i raspadnutom sanduku pronađeno je netaknuto telo prve igumanije ovog manastira, koja je umrla pre pedeset godina! Igumanija Hadži Petronija Spakovski, koja je u svetovnom životu bila poznata zrenjaninska pesnikinja i učiteljica, i dalje na sebi ima monašku odoru i krst oko vrata, koji su i posle pola veka provedenih pod temeljima crkve ostali u savršenom stanju.
Pored tela pronađeno je i crveno uskršnje jaje koje je igumanija pre više od pola veka donela sa hadžiluka iz Jerusalima, jedinog mesta na kom se nalazi još jedan manastir posvećen svetoj Melaniji. Temelje kapele zrenjaninskog manastira, koja se pominje u spisima iz treće decenije 18. veka, postavio je Arsenije Treći Čarnojević, a osnivač manastira svete Melanije je nekadašnji episkop Georgije Letić.

Манастир свете Меланије Зрењанин

Prilikom čestih rušenja i renoviranja prvobitnog manastira, kripta sa telima Letićevih roditelja i sestre Olge, kao i igumanije Petronije, poslednjih decenija je bila zazidana i nije joj se znala tačna lokacija. Pronađena je tek nakon što je, na inicijativu jednog Novosađanina, koji je želeo da ostane anoniman, otpočelo novo renoviranje i proširenje manastira.

Prilikom otvaranja kripte, široke nekoliko metara i visoke svega metar i po, pronađeno je pet kovčega koji su stajali potpuno ispreturani. Prvobitno iznenađenje prisutnih zbog grobnice koja je delovala oskrnavljeno smirilo se kada se sadašnja igumanija setila da je pre nekoliko godina manastir bio poplavljen, i da je verovatno podzemna voda ispomerala sanduke.

Manastir svete Melanije Zrenjanin

Манастир свете Меланије Зрењанин

Nije bilo objašnjenja kako je pronađeno telo prve igumanije ostalo netaknuto. Iako je metalni kovčeg potpuno istrunuo i raspao se na sam pokušaj radnika da ga podignu, na podu kripte ostalo je Petronijino telo u savršenom stanju. Ispod monahinjine odore sevnuo je krst sa kojim je sahranjena, kao i brojanice koje je držala u ruci. Pored nje pronađeno je svega nekoliko kostiju, za koje se ispostavilo da su pripadale monahinji Emiliji, koja je preminula godinu dana nakon igumanijine smrti!

Nakon ovog neverovatnog otkrića obavljen je panahido - posebna vrsta parastosa, koji je obavio episkop banatski Nikanor, posle čega su ostaci igumanije i monahinje, uz posebne crkvene obrede, ponovo položeni u sređenu kriptu.

Manastir svete Melanije Zrenjanin

Manastirska crkva je na pedesetak metara od Begeja.

Манастир свете Меланије Зрењанин

Čudotvorni izvor

Manastir svete Melanije Rimljanke, inače prve žene svetice, poznat je i po čudotvornom izvoru starom milionima godina. Prema mišljenju stručnjaka, voda sa ovog izvora dolazi čak iz alpskog sliva i savršenog je kvaliteta. Mada je izvor pre nekoliko godina presušio, vodena žila je ponovo proradila pre dve godine, upravo kada je u Vojvodini vladala strahovita suša.
(A. Lalić, Kurir, 11.10.2006.)

Манастир свете Меланије Зрењанин

Manastir je na severoistočnoj periferiji Zrenjanina.

**nenad.bds** · 15.09.2009, 23:42