Miroslav Antić

[SQUAW]

[gerbes]

Višnjevčani tvrde (oni stariji) da se Mika sasvim slučajno rodio u Mokrinu, jer je njegova majka tada bila u poseti svojima (???)

Ova je meni najlepša (samo mi uvek istera kapljice neke vode iz očiju, što ne smem da spominjem da ne poremetim imidž balkanskog mačo tipa)

Balada

Od svih si devojaka bila tiša
Zbunjena, sama, neprimetna, bleda.

Ej. zašto nisi bar porasla viša,
Bar viša za pola pedlja'

Jedne je noći udarila kiša
Tako krvnički ko čuvari reda

Ej zašto nisi bar porasla viša
Bar viša za pola pedlja

Jer kad su te u svitanja seda
Obešenu našli o drvo kraj vrata

Između bosih nogu i blata
Bilo je razmaka - samo pola pedlja

Ova fotografija me uvek podseti na Baladu...

[SQUAW]

[SQUAW]

Kuća Antića, 1986.

Lepo smo udesili stvar, o uganuto doba naše mladosti. Iz velikih daljina laje dan. Vetar klija kroz grane. Pupoljci vetra.

Tinjaju jutra. U pepelu tišine tek poneki plamičak ili žar; ne volim malokrvna svitanja pod koja ne bih pristao da se potpišem. Hoću da kipe i da se prosipaju izvan ramova moga vida.

Paljbe lasta i dalje mi se rugaju brzinom i lepotom. Plotuni mogućnosti da munjevito iščeznu. Treba izići iz sebe kroz neshvatljiva raskršća, malo zamišljen, verovatno.

Sve mi se više čini da je ozbiljnije biti večan, nego pripasti porubljenosti vremena. Falsifikujem zato potpis mog neponovljivog sebe u dnu jednih ogromnih staklenih vrata i odlazim neopaženo u jaru.

Šta će mi biografija koju sam već doživeo. Da bi mi ovaj život bio bar malo životniji, moram ga opet izmišljati i proći kroz najdeblje staklo, ne zamrsivši usput nijednu boju svog čuđenja.

Ja ne slikam kad živim. Ja samo ulepšavam nevidljivo.

[SQUAW]

OČI

U svakom septembru ima nečega nalik na tihe rastanke.
Primetiš to po igrama koje polako počinju da se sapliću.
Primetiš to po iskraćalom odelu, koje ostavljaš mlađem bratu.

Primetiš i po bajkama, koje smo do sad tako lepo izmišljali.
Primetiš kako nam i bajke sve manje veruju.

Ustvari, velika je to varka. Baš kao što je i svet sa one strane svoga oka.

Onome koga posmatraš u ogledalu s nadom, Ti si nada koju on gleda iz svog sveta.
Ne veruj ničemu što se može primetiti samo sa jedne strane vida.

Trči i sastani se sam sa sobom. I izgubi se u daljinama sebe kao kap čiste svetlosti.

Retki su oni koji shvataju granicu slobode.
Još ređi oni koji shvataju slobodu granice.
''Ne zidaj vrata veća od kuće'' kažu Eskimi.
To isto znači što i zidati prozore manje od očiju.

Stvarno videti, znači: umeti videti kišu kako pada uvis.
Videti kako padaju uvis krovovi kuća i reke u kojima se talože vrhovi planina.

Ovako sam to čuo: ''Ko nije nebo ugledao u vodi, taj nema pojma šta su ribe na drveću''

Pa ako se i oklizneš, nekada, u životu, ne gledaj to kao pad u sunovrat nego kao pad uvis.

I uvek, uvek se seti Aleksandra Makedonskog: ''Niko me na svetu nije pokorio sem mene''

Treba umeti videti nebo, puno zrnevlja svetlosti kako se uspravlja nad zemljom i razgranava u svome padu. Cveta.

I videti pad vetra kako raste duboko u doline, u ponornice blagosti, sine moj.

I snove valja videti kako rastu dok toneš polagano u njih i paraš se,
baš kao što i ove reči ćutanja, tuđe i moje, tonu noćas,
a nadvisuju krov i oblake, i nadvisuju nebo i rastu u jednu predivnu vasionu koju smo izmislili sebi u visovima opalog septembra.

[Bloo]

Zna li neko gde bih mogao da nadjem sve Mikine pesme, da downloadujem... Nalazio sam ovako pojedinacno ali mi trebaju sve na jednom, mestu... Ako neko ima ili zna gde ima, pliz neka javne...

[SQUAW]

ODLUKA

Život je sve nešto iz
početka,
juce i pekjuce sutra ne vrede,
nema na svetu dva ista
petka,
dve iste nedelje,
dve iste srede.
Pa cemu onda
razocarenja?

Ako je jedna ljubav -
corak,
odmah se drukcije i
lepse sanja,
i kad si najvise tuzan i
gorak,
nekih se novih ociju
setis,
i shvatis da letis ...
divnije letis.

Ko je jos video da decak
pati?
Da kunja kmezav i da
place?
Svako put moras iznova
znati,
da volis bolje, da volis
jace,
ne da se vadis,
ne da se tesis,
vec da se istinski do
neba smesis.

Nema na svetu dve iste
srede,
dva ista utorka,
dva ista petka,
Sve nove ljubavi
drukcije vrede.

Zivi se svaki put iz
pocetka,
zivi se da se nikad ne
pada.
Da budes snazniji posle
oluje,
i da se u tvom srcu vec
sada
100 zlatnih zvezda
unapred cuje.

[SQUAW]

Na današnji dan se rodio genije koji se odazivao na ime Miroslav Antić

Svima vama koji ga volite, poklanjam ovu pesmicu i pozdravljam vas

CRTEŽI

Ponekad tako sebe damo
za oci jedva upoznate,
i na rastanku cutimo samo
i ne trazimo da nas vrate.

Zivimo posle u tom drugom
sve dok mu oci svetom plamte,
i ne znam sto nas pamte dugo
kad ne trazimo da nas pamte.

[SQUAW]

Za sankom, u novom "Dnevniku", 14. juna 1984.

Nisam se ja izmenio. Kalup zbilje je istrosen i svaki odlivak mene iz dana u dan je neostriji. Dugo mi treba da radim na svom oku ili osmehu, da se ne bih izdvojio ni oreolom ni patinom od zivih spomenika sto hodaju kroz jutro.

Sve to tako do Tvrdjave. Do vrata radionice, gde opet bivam sto jesam, stanovnik sopstvenog raja i sopstvenog pakla, uvucen u svoj zivot. Sirom otvaram prozor, pretvaram se u pticu i odlecem u nebo.

Svi misle da sam zakljucan zato sto nesto radim. A ja sam negde nad nebom, odlivak bele svetlosti u plavom kalupu svemira, koji se nikad ne trosi i nista sa mene ne krnji.

[SQUAW]

Atelje, 1975

Ja, koji tragam za kretanjem u sadrzini nekretanja, zar ne bih bio siromasan kad bih unapred znao kako izgleda sutra? Mozda ne bih ni mislio. Ne bih imao zelja. Prestao bih da poklanjam i poceo da otimam. Nikada ne bih pronasao nezadovoljno u zadovoljnom. Bio bih slep da sagledam nestalno u prirodi stalnog. Bavio bih se nekakvim preudesavanjem proslosti, pretvarajuci je silom u moju i svaciju stvarnost.

Ali sta ce mi stvarnost koja ne iznenadjuje, put koji nema raskrsca, nebo sto ima dna? Cime bih nalazio beskonacno u konacnom ili palio svetlosti u sadrzini tame?