Miroslav Antić

[Lilith_021]

Nemoć svih divljih

Ako hoćes da pobedis divlju zver,
kaže klovn,
ne govori joj režanjem ili urlikom.
Ne laj na lava
i ne rokći na krokodila.

Pevaj im.
Šapući.
Tepaj im jezikom ptica
ili jezikom dece.

Čim čuje jezik risa
- ris kolje.
Čim čuje jezik tigra
- tigar razdire.

Nemoć svih divljih je u tome
što nasedaju drugom načinu izražavanja.

Borac snage se plaši tudje vrste.
Klovn je borac iz plemena izbezumljene smejurije.
Ukrotitelj.
I šarlatan.
On pobedjuje neozbiljnošću.

Zubi su mekši od usana.
Čuvaj se poljupca
i budi na oprezu.

Zubi ujedu za trenutak.
Poljubac za ceo zivot.

[zrNce]

Fragment


~Ljubići~


Mi smo oboje nalik na jedan osmeh davni,
i tako čudno slični ponekoj suzi jasnoj.
Možda je sreća samo što smo k'o nebo ravni
sišli sa istog voza na jednoj stanici kasnoj,
i pronašli u sebi da zajedno umemo
da dočekamo drumom i cvetanja i vetar,
pa da idemo bosi .... da idemo .... idemo ....
bez straha da l' postoji sledeći kilometar.

[DrinChe]

Prvo učešće SFRJ na Pesmi Evrovizije bilo je daleke 1961. godine. Te godine "boje" SFRJ branila je mlada i do tada nepoznata pevačica iz Novog Sada Ljiljana Petrović. U vreme prvog nacionalnog izbora, Ljiljana Petrović nalazila se u Ljubljani (Slovenija) gde je snimala svoj debi singl za izdavačku kuću Jugoton (danas Kroacia Rekords). Jože Privešek, slovenački autor, čuo je mladu Ljiljanu i predložio joj da otpeva njegovu kompoziciju “Neke davne zvezde”. Ona je pristala i pobedila. Ljiljana Petrović za sebe voli da kaže da je kroz evropska vrata ušla na jugoslovensku pop scenu. Tekst za ovu kompoziciju napisao je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika 20-og veka Miroslav Antić. Miroslav Antić smatrao je da socijalistička pevačica treba da bude smerno i skromno obučena. Pred sam nastup spikerka TV Ljubljane Saša Novak, koja se nalazila u jugoslovenskoj delegaciji, krišom je Ljiljani okačila srebrni broš koji je predstavljao jedini modni detalj na njenoj jednostavnoj crnoj haljini. Kompozicija “Neke davne zvezde” osvojila je 8. mesto sa dobijenih 9 bodova.
Ljiljana Petrović danas živi u Novom Sadu i retko imamo prilike da je vidimo u muzičkim emisijama RTV Novi Sad. Iako nikada nije pripadala samom vrhu jugoslovenske zabavne muzike, ostaće upamćena kao uvek nasmejani interpretator brojnih balada prepoznatljivog zvuka koje je najčešće izvodila uz gitaru.

Neke Davne Zvezde

Muzika: Jože Privšek
Tekst: Miroslav Antić
Dirigent: Jože Privšek

Stari put od lišća sav žut
Noć na putu tom
San od zvezda tako je žut
San u oku mom

O znam ja, o znam ja
Još pamtim te dane
Nekad si bio uz mene ti

O znam, da si još moj -
Plaču noćas grane
U oku mome i snu

Tvoj osmeh još slutim i tvoj topli dlan
Dok čekam, dok ćutim i tonem u san

O znam, da si još moj -
Plaču noćas grane
U oku mome i snu

Tvoj osmeh još slutim i tvoj topli dlan
Dok čekam, ćutim i tonem u san

O znam, da si još moj -
Plaču noćas grane
U oku mome, u srcu mome
U samoći mojoj i snu

YouTube - Yugoslavia 1961

Nije sjajan snimak, ali važno da ga ima

~

Kako Miroslav Antić nikada nije napisao svoju prvu pesmu nisam znala do danas. Ovo je iz predgovora zbirke pesama Desanke Maksimović "Čarolije" čiji je izbor napravio baš on - Mika.

[DrinChe]

Počinju Antićevi dani

Veče poezije Miroslava Antića u Beogradu, 15.03.2010. u Bulevaru Kralja Aleksandra 77a - Teatar Kult (ex Teatar T), 011/2424-860/ 064 2524305



VI


Posle mene slobodno dišite
i vi,
sa rukama od crepa
i vi,
sa rukama od kolača.

I prelamajte se u milion nijansi,
od crne do bele,
i od bele do crne,
- nikad me nećete stići,
jer bio sam drukčija prizma.

Ja sam,
ispred nosa svih vrlo poštovanih
pronalazača,
prvi uspeo da patentiram,
pod istim rednim brojem,
osmeh zanosa i cinizma.

Ja sam,
ispred nosa svoje vrlo cenjene generacije,
prvi išao da onjusim oblake,
i prvi se namršten vratio.

I sad znam da je mudrije
učiniti korak van sebe,
nego proći kilometre i kilometre
u svojim uspaljenim grudima.

Inače,
bio sam pomalo vanbračno zaljubljen
u vetrenjače
i stanične restoracije.

I pošteno sam,
čini mi se,
platio
kiriju što sam živeo među ljudima.

- Posmrtni marš klovnova, Koncert za 1001 bubanj


XXVI

Otišao sam,
eto,
a vi oprostite za jedan mali
zeleni san,
natrunjen mnoštvom zubatih,
a u pijanstvu i krezubih,
zvezdanih zalogaja
i mrva.

Bio sam nekad kristalno,
a nekad čađavo
inje
iznad proklijale oranice.

I samo sam se u želje
do besvesti razumeo.

Pod zavojima ove bunovne
i posečene svakidašnjice,
sačuvao sam dva oka:

čas dva blistava sunca,
čas dve vrtoglave ranice.
Čas dva papirića neba
zalepljena tek ovlaš
poljupcem ispod obrva.
Drukčije nisam umeo.

Posebno mi je čast,
ja vas u to uveravam,
izuzetno sam počašćen
što sam umeo kao ja,
a nisam kao drugi umeo.

- Romansa na završetku, Koncert za 1001 bubanj

[samerhil]

Znam da nije bas mesto gde mogu da se obratim za pomoc, al vec duze vreme trazim dokumentarni film "plava zvezda" gde ucestvuju Mika i Boris Isakovic, kao decak?! pa, ako neko ima ideju kako da dodjem do filma bio bih mu zahvalan.

[Becar]

Srecan rodjendan najvecem pesniku Vojvodine

Najvise bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda cu imati mnogo raznih zivota i biti najzivlji među zivima.

[Cecara]

Srecan rodjendan najvecem pesniku Vojvodine

Najvise bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda cu imati mnogo raznih zivota i biti najzivlji među zivima.

Rođendan

1.

Zašto mi nemamo iskustva? Zato što život shvatamo kao vatromet.
Svakog se jutra ponovo kristalno rađamo i živimo do večeri po jedan
ljudski vek.

Onda, u zoru, započinjemo novo stoleće.

U sumrak, opet, umorno umačemo glavu u nov san o nekom sasvim
drukčijem trajanju, koje će početi ujutro, iz početka.

"Svakog dana ponesi korpu zemlje na isto mesto i sazidaćeš
planinu" - kaže Konfucije.

2.

Ko stvara, a ne počne iz temelja, nikad neće ni ugledati krov.
Ko voli, a zablene se u sebe u ogledalu, kao da nikad nije ni
progledao.
Ko živi, a ne rodi se mnogo puta na ovoj zemlji, kao da nikad
nije ni postojao. "Ne primaj svet onakav kakav dobiješ, niti ga
ostavljaj takvim" - kaže dobri stari Tin Ujević.

Sačuvaj i jedan list sa Davidovim psalmom: "Jer hiljade su
godina pred tvojim očima kao jedan jedini dan."
Veruj mi, sve ih možeš proživeti od sumraka do svitanja. I kao
što je leptiru rođendan tvoje: ujutro, a starost tvoje: uveče,
baš takvi neka budu i tvoji mnogobrojni životi, a ne jednoliki u
nedogled, kao vekovna trapavost jedne sekvoje ili kornjače.

3.

Ne veruj ako ti kažu da svaki tvoj trenutak nije herojsko doba.
Ne veruj ako ti kažu da svaki tvoj trenutak nije ni čudesan,
ni pravi.
Svaki je trenutak istina, samo što poneki ima lažnog čoveka.

Moraš da smogneš snage i sebi otvoreno obećaš da ćeš ostati
tragač za večnošću u sebi, a ne za sobom u večnosti.
To je jedini sat koji sam uspeo da ti kupim od ušteđevine ove
nežnosti, sine moj.

[maski]

14.3.10
Nered radoznalosti nas koji sve više znamo da ne znamo...

Ogroman je trud moga razmišljanja ove noći.
Ništa ja ne znam o znanju, sine moj.
Istorija otkrića možda i nije red, nego
nered radoznalosti nas koji sve više znamo
da ne znamo.

Tebe će učiti znanju, ali se ne rugaj neznanju.
Evo da ti pročitam poruku Karela Čapeka:
"Zamisli onu tišinu, koja bi nastala na
svetu, kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."

Muka je sve to sa znanjem, veruj mi. Ono se
zasiti sebe i prestaje da saznaje. Neznanje
je početak hiljadu novih početaka. I nemoj
ga se nikad stideti.

Svetlost znanja je slična svetlosti vasione.
Sve su se misli dogodile odavno, kao zvezde.
Lepota traženja nije u nalaženju, nego u našoj
odluci da tražimo.

Miki i ostalim čudima

[Cecara]

Romansa

Nemoj da odeš više u onaj grad
gde smo od sebe zaboravili pola.

Nikad sa zvezda nije teži pad
nego na beton sa kafanskog stola.

U očima sam sve gugutke podavio,
pa sam im dugo šaptao smešno opelo.

I sve sam svoje osmehe okrvavio.
Nije sve belo što liči na belo.

Peroni katkad plaču kišom. Sat i
koferi. Svako nekud žuri noćas.

Iscepam kartu. Neću da se vratim.
Za svakim vozom ostaje samoća.

I samo mraka napune se prsti.
Ne vredi. Sad smo drukčiji, zacelo.

Bar ti sve ptice iz očiju pusti.
Nije sve belo što liči na belo.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Vinjete

Višnje:
svakoj ptici ispalo po jedno oko
i visi na zelenoj peteljci pogleda.

Telegrafski stubovi:
krdo jelena vezalo vetar za rogove
i prisluškuje.

Duga:
devojčica obukla novu haljinu,
smejući se preskakala potoke.
U igri se isuviše raskoračila.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Solaris

Pomešan s lišćem,
vetar ima mek i žut glas,
kao ona devojka kojoj sam obećao
na stepeništu katedrale
da ću kupiti jedno od Kornatskih ostrva,

i kupio bih,
kako sam bio romantičan
i šašav tog septembra,
samo da mi je Grujić na vreme posalo
onaj honorar što smo čekali,

i koja je danas ko zna gde,
majka nečije dece,
i neočešljana,
i zgadjena
na mene i na ostrva
i na sve druge stvari na svetu.

zbirka Plavo nebo

[vladapera]

U kući u kojoj se rodio Mika, žive neki ljudi .
A ja se zaleteo, mogao sam im u spavaću sobu banuti .