Moja poezija

[Mrak]

Zaboravio da navije mozak


Alo momak, nesto zvecka ti u glavi
vidim da si predugo vario na spravi
na nekim si tabletama ne samo na travi
bolje uzmi viljusku pa u oko stavi

vena ti je vidim ko auspuh od juga
polomio si jednu iglu pa ti treba druga
smaras ljude na stanici jer treba ti pljuga
i posle se ljutis kad neko ti se ruga

sad trpas se svuda gde ti nije mesto
cak i kapelu opljackas cesto
pokupis sve pare a ostavis resto
juce si iz pekare pokrao svo testo

da si barem uzeo i nesto da radis
ne samo da gledas gde travu ces da sadis
kad ti pandur trazi licnu ti postavu vadis
sad ides u celiju i tamo ces da patis

razmisljao jesi ali malo sutra
svidja ti se igla, svidja ti se vutra

nisi na vreme ti mozak navio
bitno da si exer u usta stavio
jer da jesi sad bi mozda slavio
ala si se gadno u sranje zaglavio

Da si druge slusao, u sranje ne bi usao
sada samo moli boga, da jednoga dana smuci ti se droga...

[love hunter]

Snežna

Gledaš kroz prozor
kažeš:
"Kako je lepo.
Kao da je neko prosuo milijarde najfinijih kristala
i napravio tepih
za snove.
Kao da je sačuvao delove bajki da ih rasprostre
pred naše oči.
Kao da sve noćas može
da oživi..."
Ne vidiš
da sneg okiva grane
pritiska ih svojom težinom
lomi im udove
dok se zima bezglasno ceri
uživajući u njihovom bolu
ne vidiš
da beli zlotvor krije i ono malo hrane
koju u promrzloj zemlji
traže sićušna bića
okiva ih
slabi
vreba
čeka svoj trenutak
da zauvek im sklopi oči
ne vidiš
da svojim čaršavom
prikriva mrtvo
prikriva zločine zime
saučesnik je on
o da
ne čuješ
šapat
dok blagorodna kiša
šapuće:
"Rasti. Živi."
njegov je ledeni
utkan u vetar severac:
"Spavaj. Umri."
Nemoj da pričaš o snegu
sa mnom
odavno već
njegovo svetlo lice
za mene je samo
maska
ispod koje je blato
i raspadanje.

Jedino pahulje volim
zato što
umiru
u tišini.

[Mrak]

Kad ispadnem KONj

Prvo mi sve krene kako valja
mada se to retko kada desi
od mene stvarno nema veceg kralja
zanimljiv sam ko kliker u kesi.

Valjda sve to mora tako biti
devojke me gadjaju sa govna
degenerik sam i to necu kriti
svako od mene napravi ovna.

Lud sam kao pravi ludak
a mozda i od takvih vishe
svi me glede kao da sam chudak
na chelu mi to sve i pishe.

Nemam prava da se ljutim
ko me j.be konj sam pravi
pametniji sam vala kada cutim
i sa ushu da se pokrijem po glavi.

Glavo moja prazna kao bunar
nemoze ti nista ni mozdani udar...

[Radnikizlime]

Borgesu nikada necu oprostiti

Malo po malo, posljednjih vjekova
planeta je izgubila jedan po jedan
sve velike izazove istorije

Otkriveno je što je otkriveno
Napravljeno je što je napravljeno
Ostaje mi zaključak da pripadam
Generaciji koja nema sreće
Već smo naselili i otkrili sve kontinente
A proći će još dugo do putovanja na druge planete..

Ostaje nam samo vrtlog samozadovoljenja
Naše oči nemaju snove,
jedini izazovi su nam markirano lišće i obojene hartije
a iznad svega trka za iluzijom vječnog života
dok se u međuvremenu prikrivamo plastičnim ukrasima tjela.

Da sam samo malo ranije rođen
Sad ne bih bio ovdje nepomičan na stolici za blejanje
Borio bih se za zemlju nagdje u oklahomi
Tražio bih zlato u JAR-u, na Aljasci
Drmala bi me groznica plodne zemlje
Oženio bih djevojku Guarani
Potomci moji bili bi vjesnici nove rase

Težio bih da budem kao veliki Liberador
Ideolog novog načina života
Pisao bih ustave oslobođenih kolonija
Smišljao nove grbove i zastave

Ali prokleto sam zarobljen
U vremenu kojem ne pripadam
U vremenu kojem lutam
gdje kompromisno proživljavam svaki darovani tren
potpuno skučen, primoran na tuđe vrijeme, sabijen

Jedina utjeha života su mi ova slova
Bila su uvjek i biće
U vremenu kojem ne pripadaš
Sve što možeš je ostaviti poneki trag
Neka moje riječi nekima budu misterija
Druge nek podsjećaju na jadikovanja depresivca

Svakako ne pišem zbog njih danas i sad
Iako sam trebao živjeti juče
Ovo pišem zbog onih koji će tek nekada možda doći
Kojima će ovo biti nečemu važan znak

Ja ću tada biti samo sjećanje na napisane riječi
Ali i dalje Borgesu neću oprostiti....

G.S





"Šta je radio Borges na današnji dan?"


Danas je svetac nekog starog naroda
U to sam gotovo siguran
Danas se odigrala velika bitka
Stotine je ratnika progutao današnji dan
A ko zna tek koliko je rođeno beba
Novih smrtnika začeto

Ja sam se kao i obično
probudio rano
Neumoran od vođenja ljubavi

Po koja kap kiše podjeća na danas rođene
Vreli limovi limuzina usijani od sunca
Tu su, čisto da ne zaboravimo i smrt
Gotovo samim dodirom, kapljice nestaju
Isparavaju sa lima, kao duše iz umirućih tijela

Ne mogu da ne mislim o tome
Što je Borges radio na današnji dan
Šta je pisao svih proteklih današnjih dana
Svih 10 tih avgusta za života svog..

G.S

kako za života shvatiti Borgesa?

Sanjam da ću jednoga dana opet voljeti kao nekada
Bio bih sretan i krompir saditi, nositi rasade po crmnici golih tabana
Ali znam da neću više nikad, voljeti se može jedan put
kad te jednom prođe, ona postaje najgori birokrata, onaj kojem stalno kucaš na vrata
koji ispija bezbroj kava, i nikad ama baš nikad ne radi svoj posao kako valja

Ali više od toga volio bih razumjeti Borgesa, ljubav je krajnje sebična
A Borges je onako kako ja to volim univerzalan
Hoću tačno da znam što je mislio, koje su ga struje probadale dok je pisao bodež, tigra ili trenutke..
Proklet sam jer sam bio previše mali da bih umio da ga pitam, dok je na sreću ovog svijeta bio živ
Ostaje mi da do kraja svojih dana lutam i zamišljam, da razgrćem mu kroz riječi
Zato i dajem ovaj oglas,
Hoću da mjenjam izgubljenu smisao za ljubav i snove o njoj za Borgesov osjećaj
Ne želim žaliti,
Mogu makar reći volio sam nekad ali, prije nego umrem volio bih znati i kako shvatiti Borgesa


G.S

[Butkica]

Ti


Mislim na tebe..imam strah i ne znam kako me tera da ovo pisem,ali znam da moram,jace je.
Za trenutak ne zelim da te gledam,pogled se gubi kroz prozor..
Zima je,magla pokriva ulicu i jedva nazirem nesto preko puta,
Pred prozorom drvece i sa njega pod tezinom magle opada tek po koji list.
Hvatam taj tren ali ne umem da opisem osecaj.
Vec dugo pokusavam da pronadjem razlog da te zamrzim i ostavim,pustim da odes..slaba sam,
Gledam te dok iz tebe izvire bes i zelim da te obuzmem,gledam te u svoj ozbiljnosti i luda sam
za tobom,gledam te izgubljenog u mislima i sve drugo za mene ne postoji..
Gledam te i pokusavam da proniknem u tvoj tajanstveni pogled i ulovim misao
Iz tvojih ociju. .ali ne mogu..
Zasto zelim sve ovo?Zasto zelim da ostavim trag izmedju ovih stranica,da mozda jednom,ako
Nikada ne budes pored mene vise,ostane setna uspomena koju cu zaboravljati s'godinama,
I mozda je ponovo jednom pronaci prekrivenu prasinom vremena,davno zaboravljenu.
Pitam se,da li cu imati tada snage da oduvam prah sa ovih slova i stvorim tvoju sliku..
Kao nekada?Kao sada?!

[slav]

уз крај

којим трагом до успомене тужне
гдје потонуо би клонуо сам исувише
трагом сјећам се себе
стопих сате пјесме моје
стопих сјене и ноћ
а мој уздах у дану остаде
стопио се у воде
рјечи времена престаше
узбудио сам сна сумње исувише
пјесмом до јесење висине
и моја ноћ без дана остаде
корак у ноћи остаде
висином ноћи јесени дише
увјек сна сумњама тугу пише
тугу за будних сјећања рјечи више
и више
пјесме сјећања клонуле
уз крај су ме донјеле
уз крај трагом је море
бездана
или сјена ноћи што мојом пјесмом говоре

[kohili]

Još jedna ne-pesma


Potpuno van svih tokova
dežurne
poezije
vuče svoje stihove ova ne-pesma
bez majke i oca
bez narodnosti
bez doma i pripadnosti

Juče sam je primetila
u izlogu jedne prodavnice
na uglu Periklisove avenije i avenije Sredozemlja
imala je jedno od onih lica
kakvo ne pripada spomenicima
imala je lik ne-pesme
bez žurbe
bez pravog razloga postojanja

Preko njenog lica
prešli su
svojim odsjajem
svojim ne-tonskim
ne-zvučnim odjekom
lica Jamajkanaca
lica Brazilaca
i onog Kubanca koji je juče prodavao ribu
Svi su se uselili u njen lik na izlogu
na tom uglu Periklisove i Sredozemne


Juče sam je srela
tu ne-pesmu
za ne-dane
za ne-vreme
za sve ostale ''ne''
za sve antiliričnosti
jednog života
koji uporno hoda
a ne zna ni kuda
ni čemu
Odmah smo se prepoznale
konturama njenog lica
savršeno su pristajale moje crte

I tako
ona i ja smo zajedno
oduvek
ali tek juče
eto tek juče smo se konačno srele
ona ne-pesma
i ja ne-pesnik

[kohili]

Anatomija


Da li vi znate šta ja danas sečem
režem
komadam
rasparčavam
nudim na delove?

Da li znate šta je to na čemu
se učim anatomiji
koji je to deo
onoga što nestaje u talasima
u svetlosti svetionika
na obalama
na pesku?

Da li znate da je živo
da se kreće
da nosi u sebi
i da ga nosim
da se zamara
i da me zamara?


Rasecam ga ovog trena
na njegova 4 glavna dela
na 4 sobe bez stanara
i pomno posmatram
te nenaseljene predele
taj krajolik koji ne podseća ni na šta
viđeno
čuto.


Da li znate da je deo koji sam
izabrala za proučavanje anatomije
koji dobrovoljno učestvuje u vivi sekciji
moje
jedino
srce?

[bellissima]

Izvini,
ali ja ne znam da se menjam,
da kradem od sebe,
onaj delic mene,
koji je naprosto ja.

Izvini,
mnogo sam htela,
mnogo sam davala,
bila sam svoja,
jaka i slaba
u istom momentu,
ustajala i padala,
ali to sam naprosto ja.

Izvini,
ja drugacije ne umem,
ja drugacije ne smem.

Ukrali bi mi jutro,
zivot odneli,
snove uskratili,
u senu me pretvorili.

Izvini,
zbog cutnji,
zbog reci,
zbog suza,
zbog mene,
ovakve
mozda nikakve,
kazes suvise svoja,
ali to sam naprosto ja.


oktobar 2009

[Slovenskaja]

Tamo negde

Tamo me mozda ceka spasenje,
mirisnih vrtova carobna lepota.
Tamo je najlepse pomirenje,
pomirenje sa casima zivota.

Mozda ja tamo nekada stignem
nasmesena,srecna,nova i vedra;
Spokojem svojim kad jedra dignem
i sva verovanja smestim u nedra.

Tamo su mozda vrata bez brava
prozori kroz koje se pucina vidi.
Mozda su tamo i svitanja prava
i niko se svojih tuga ne stidi.

Tamo mozda nema ni tuge
mozda je tamo stvarano za druge?

Slovenska-ja