Moja poezija

[joksi]

Evo neshto shto sam napisala...josh pre tri godine...

MOM BRATU.....

U ovom cvetnom,suncanom maju
jedan mladi zivot priveden je kraju
Sve staze sveta njega nikud ne vode
na vecni put on sada ode.....

I kise su pocele liti sa neba
svog andjela to bog zali,
zove ga tamo jer njemu treba
a nezna da taj andjeo sad nama hvali.

Hiljade pitanja bez odgovora stoje
zasto,kako ?Nikom nije jasno
sta se desilo kriv koje
ma nije ni vazno jer za sve je kasno.

Reci su sada i onako suvisne
njega vise nema pa nema
pamticu uvek ove dane kisne
kada je moj brat poceo da sneva.

Mozda ce godinama sva patnja proci
al secanja nikad ne blede
svi ce se secati tog datuma,noci
jednog Milana, sto zivot svede
tako brzo bez ikakvog smisla
u jednom trenutku,mozda i manje...
tako glupo bez sanse, bez nade
i sve tako odjednom stade.

Neznam vise sta da pisem
kako da zavrsim ovaj pocetak
dovoljne su reci mom bratu
jednom zivotu sto se zavrsio u petak..............

[joksi]

Ovo je od pre Hrista....sa nekih 13god. mojih napisano...


KISE........
Secam se tog leta,bolje receno tih kisa,
secam se onih vrelih letnjih noci
dok nam je ljubav postajala sve dalja i tisa,
pod mracnim svetlom trazila sam tvoje oci.

Naravno tvoj pogled lutao je u daljini
srce ti je kucalo sve jace i jace,
tada nisam osecala te u blizini
a sada vec ceo grad zanama place.

Ta noc je bila ko i svaka druga
jer jutrarnje sunce donelo je kraj
tog jutra nam srca obuzima tuga
i nasa ljubav gubi svu tu sjaj.

Mada nismo zeleli kraj,
on je dosao , mi to nismo znali
znam nikad necu zaboraviti maj,
i ono sto smo jedno drugom znacili i dali,

Ako me secanje nevara rekao si ; "moram poci"
u nekom velikom gradu cekao te je neko,
nikad me neces zaboraviti mene moje oci
i bices ti stalno blizu i ako sam daleko.

[Sivi]

Letnje ceste

Ne volim leto, jer mnogi "odlete",
i onda mi teško ide san,
a ja razmažen k'o malo dete
daljine proklinjem svaki dan.

Znao sam da će mi biti "onako"
kad leto dođe po svoj harač,
a zadnje trenutke nisam te tak'o
ostasmo sami ja i "Sarač".

I ceo mesec telim se, žalim,
nabacim osmeh, unutra lom,
tek kada nemaš onda ti fali
svaki trenutak proveden s njom.

A svaka daljina pokaže lice,
testira šta nam je značilo,
pa čak i ono što zvasmo trice
postade sveto kad se "zamračilo"

Nisam baš strpljiv i niko nije
a kako biti kad pola te nesta?
Shvatih da mrzim bele linije,
dalje te odnosi leto i cesta.


....na brzinu....

[bigrancer]

Treca polovina


U zao cas isprosena.
Cista i bela.
Doci ce izdaleka.

Zadojena verom hodocasnika.
Celivana grimiznim sjajem vodilje
Doci ce izdaleka.

Sa hiljadu izgovora.
Sa dva oprostaja.
Sa jednom tajnom.
Doci ce izdaleka.

Doci ce sigurno.
Doci ce izdaleka.

I evo , sada,
u blagoj tisini ovoj,
u ovoj opojnoj tmini,
Pogacu na tri polovine lomim.

Prvu polovinu pod glavu stavljam.
Da se ne zaboravi.

Drugu polovinu vinom krstim.
Da bi se lakse cekalo.

Trecu polovinu za nju ostavljam.

Da bi noc toplija bila
kada smrt zakuca na vrata.

Tacna.
Kao i uvek.

[Mrak]

Duboko more

Brod potonuo
olupina pluta
oluja mi je dosla glave

za tasku se drzim
al' to je kraj puta
nisam docekao trenutak slave.

Voda me guta
duboko je more
sad vise nista nije vazno

ja samo tonem
skroz negde dole
u more duboko, crno i prazno.

Oci me peku
vazduh ponestaje
ruke odmahuju, pozdravljam svetlost

neka barem jos malo
sve ovo potraje
hocu pred ocima da vidim svu proslost.

Sada cu svojim
telom da nahranim
zveri sto vrebaju iz dubine

ja sam svoj zivot
moru poklonio
resio sam sebe surove istine.

[Sllovenska]

Pitam, a ti cuti

Primecujes li
moju tugu
snaznu
ovih dana
il' kroz bezbrigu
svoje krugove crtas.
Mislis li
da ne citam
tvoju
misao vaznu
utkanu u cilim sarenih
dokolicarenja
dok svetom lutas.
Trazis li
sjaj zvezda il' tame stud
da je u okova sedam
okujes
dok laznim osmehom
sebe nemilice
trujes.
Cujes li
sopstvenog smeha
jezive zvuke
dok siris ruke
besmislu.
Zelis li
jos uvek
sopstvenog sveznanja
rob da budes
il' ponekad pozelis
obican dan
poput mog dana.
Mnogo pitam,
ti
samo cuti
zagnjuri glavu u pesak
odmahni rukom
dok cekas varnicu novu
i novi bljesak
k a j a nj a.

Slovenska

[Sllovenska]

Nehaj

Jos uvek nehaj krivim
za trenutak u kome
zivim.
Zlato ne volim
u srebro me okuj
cipelice od zelje
obuj
kroz zube opsuj
sve tuge
stradanja,
besno odgurni sva
padanja.
U vrtlogu turobnih jadanja
osmehom me umij.
Idi
tamo gde te srce vuce
mi smo ono turobno
juce
koje u novinskom stupcu
ni redak ne zasluzuje.
Neko se raduje
neko tuguje.
U brdima te cekaju magle
ne idi tamo.
Pomisli samo...
Ruka za zagrljaj
tamo te ne ceka.
Ponovo samo seta neka
u oblake se skrila
gnezdo svila.
Pozuri
sebi se vrati.
Mozes ti to
uvek si znao
i sad ces
znati.

Slovenska

[CHichaGlisha]

Oko za oko

Sva ta ispisana pravila za mene ne važe
moja priča nema priču, ni bar malo sna
ležim, lutam, stanem, gubim.. i ostale gnjavaže
k'o hiljade slepaca što putanje traže
padom lake rose propadam do dna.

U daljini nazrem obris pa krenem ka njemu
duž obraslih obala provlačim se, kidam
na tom trnju ostavljam svoj deo po deo
krv i meso, pramen kose.. ostaju na svemu
ako stignem tek onda ću te rane da vidam
ako shvatim šta je život to od mene hteo.

Znam, taj gazda k'o šegrta stavlja me na probu
muči, kida i otima da nadmoć pokaže
kopa besno po mom srcu k'o lopov po grobu
ne zna da će moji zubi dok malo osnaže
biti koplja na kojima će dugo da crkava
da ću jednom iz tog mulja nići kao trava.


I nikada više ista ja ne mogu biti
otići ću mirne duše, okrenuti se neću
moliće me , preklinjati, kumiti me bogom
u njegovom ropcu mirno sagradiću sreću
milovaću vukove kad mi budu siti
..kao čičak s'nogavice otrešću ga nogom.

[Mala Srna]

Neko...

Teraš me da uzidšem...
Svojim bezbrojnim poljupcima,
pobuđuješ sva moja čula...

Neumorno me ljubiš...
spuštaš svoje poljupce na svaki deo mene,
kao da sam jedina na Svetu...

Zašto me tako gledaš...? ... : )
Maziš se svakim tvojim pokretom oko mene,
kao malo mače...

Tvoji pogledi su duboki i medni...

Svojim poljupcima....
skupiću sav med sa tvojih usana...
Ljubiću te...
kao nikoga nikada ranije....

Izgubićeš se u toj vatri čežnje...
miline i nežnosti...
Zarobićeš svoj pogled duboko u meni...
i izgorećemo oboje u toj vatri strasti.

M.S.

[Mala Srna]

Stih

Najslađi su oni trenuci,
kada posle svega neumorno ćutimo...
i nemirno dišemo...
i...
gledamo se nemo...
sa obožavanjem...
...Bez... treptaja oka...

M.S.