Naporni roditelji ili sam ja prolupala?

[Sneza58]

Trudim se da razumem, da trpim, majka, brat, to su oni koji mene ne razumeju, i samo mi dodaju još briga, kao da ih nemam dovoljno.
Slozena prica, ali moji su i volim ih tako sasave i bezobrazne...

[little fairy]

Ovako.. Dokle god se dijete mirno igra i ne gnjavi odrasle, čemu da se mi petljamo? Znala sam samu sebe uhvatiti kako tu i tamo pitam malenu čime se bavi pa mi je mama napomenula da se ne petljam već pustim dijete da uživa u igri.

Ne ponašam se kao u uvodnom postu. Ako se igra kulturno, ne uključujem se. Samo pogledavam i pazim na tijek igre. Neka istražuje sama, potičem njezinu samostalnost.

[jabukamen]

Jesam roditelj klinca od 2,5 i pokusavam da ne budem od tih napornih. Ipak, moraju se razumeti i ti roditelji koji su bombardovani i prepadani sa svih strana. Pre 20 godina su takodje bili manijaci i pedofili, deca su se tukla, ali se to nije odmah stavljalo na youtube niti se objavljivalo na prvim stranama novina. Sada je sve sokantno, senzacionalno (naravno da je sokantno onom kome se desilo, ali i pre 20 g su sinovi po vukoj... ubijali majke sekirama, bilo je silovanja i deca su padala sa osmog sprata i utapala se). Cak i ako je toga sada vise pa su mere opreza neophodnije i kad smo mi bili klinci je padala kisa, to definitivno nije produkt novog vremena da se ne sme dopustiti da moju bebu od 15 godina pogodi kap kise. Do nedavno nisam ni znao sta su grinje, a sad se mora svaka izbaciti iz kuce i milion drugih stvari.

Kao i u mnogim stvarima idemo u dva ekstrema, ima ih koje nije ni briga i drugi koji udavise svojom brigom, prvi od dece prave delikvente, drugi autisticne hipohondre koji sa 25 nece znati obrisati nos, a ko pokusa da bude "normalan" bice osudjivan od oba ekstrema.

[maski]

ja sam normalan i niko me ne osudjuje.

dete mi nije hipohondar....
...nije bilo barice koju nije overio... ni peskicha u koji nije zaronio... ishao u obdanishte... igrao se s decom... niko nije na njega urlao za gluposti... nije nosio leptir mashne ni sedeo s odraslima do dva po ponochi... nismo kupovali posteljinu koja ne gaji grinje...

nije teshko biti normalan.

[Sneza58]

Osim u slucaju nekoh ekstrema, na sta treba paziti, decu treba pustiti da grade svoj zivot i da se celice i osamostaljuju.

[biterlemon]

bio sam tako u jednoj kuci da namestim neki softver...

malisa me odma sarmirao, sada uci da govori a zivi djavo, pokupio mi sve alate, kablove qq,qq, vise sam se bavio s njim nego sa predmetom mog posla...


No, ocito mi smeta dete pa mu kaze mama:
ne diraj ciku, hajde do vrata, neko je zvonio!

...malo kasnije
idi u cosak, brzo!

...opet kasnije:
sine, ne diraj struju, izgoret ce osigurac pa ce te u mraku ukrasti cigani!


Novu generaciju iskompleksiranih rasista je potrebno dresirati na vreme!

[believer]

s tri i po se igrao ispred zgrade s drugom,starijom decom
jednom sam ga izbila po guzi.otisao je u sobu,bogoradao i bogoradao,onda dosao kod mene i rekao mi :Sad mozes da mi se izvinis,ako zelis
s cetiri i po je prelazio ulicu i isao u igraonicu
s pet je presao gledicku transverzalu od 23-24 kilometara
po planinarskim domovima je jeo pasuljcine i kupus s slaninom
ustrajao je u sest,legao u devet
pio je koka-kolu
truckali smo se autobusimo uzduz i popreko po Srbiji
prala sam ga u potocima,na cesmama,vodom iz flase
s pet me pitao da li bi mogao da sluzi u crkvi
rekla sam:Okej,ako mozes da ustanes u pet ujutru
bilo mu je rano
sa sest je krenuo u skolu,a da nije isao u predskolsko i nije znao slova
ali je s cetiri znao razliku izmedju zmija otrovnica i konstriktora
nije odlican ali upravo cita Majstora i margaritu
jede ispred kompa
ima drustveni zivot bolji nego ja
sta god da se desi,on dodje kuci i tresne mi to na sto
moja uobicajena recenica:Mi moramo da verujemo jedno drugom jer smo porodica.Ako ne mozemo,kome onda mozemo?
bliski smo

[Sivi]

Huh...moj sin, kada je bio mali, je znao da svaku novu igračku rasturi na komade . Kao roditelj... se nisam mešao u njegova "istraživanja" sveta u stilu "nemoj to slomiti". Doduše...samo su igračke bile na tapetu. Kasnije...je voleo da od tih delova (mada sam tovare pobacao u kantu za đubre) sam pravi neke nove, njemu shvatljive sprave.
Od malena je jurcao po dvorištu i ulici...nakupio se modrica , ogrebotina i čvoruga i rastao kao i svako, normalno dete.
Ono što je oduvek znao je...da je tata uvek spreman da mu pomogne u igri, da mu odgovori na svako pitanje, da mu pomogne da nešto reši..ako sam zatraži.
Imao je ljubav i spartanski odnos koji se ogledao u tome da neke stvari mora sam rešiti, sam istrpeti jer je dečak. Meni je bilo shvatljivo to dečačko "takmičenje" ko je brži, ko bolje zakoči bajs po ulici, ko više uradi zgibova, ko je "jači" i sl. Tako se odrasta...mada mu je mama znala da šizi kada se malo povredi . Naučio sam ga da se uvek oslanja samo na sebe kada treba rešiti neke neprijatne situacije...ali da može računati na tatinu pomoć kada nešto prevazilazi njegove moći.
Na sreću...nikada nije bio naporan kada smo u gostima, uvek je znao da sa drugarima podeli igračke i nije bilo potrebe da decu nadziremo jer ništa strašno nisu radili. Ne sećam se da sam imao potrebe za vikanjem, često je bilo dovoljno da ga pozovem po imenu.
Znao je takođe da tata neće uzimati u obzir to što mi je sin ako nije u pravu, u igri ili ophođenju prema drugima.
Sad...kada pogledam, izrastao je u normalno, društveno, nesebično i samostalno dete .
Možda i stoga što mu je sve normalno bilo dopušteno i nije bio opterećen nekim imaginarnim strahovima.
A i imao je uz sebe nekoga ko je sve pokušao da razume, pa tek onda da deluje najcelishodnije. Usput..uvek je znao da ga smatram ravnog sebi i drugima. To je način da dete odraste u ponosnog i svakom ravnog.

[little fairy]

Hm, jedno je pokazivati zainteresiranost za to što djeca rade i paziti na njih i svaki njihov korak a drugo je kadsa roditelji svaki njihov korak sa dernjavom brane bez da su im dopustili da sami izvide situaciju.

Primjer.. Neću braniti maleckoj da se penje na penjalicu iako me je strah iako... Ali ću zato tu i tamo prozboriti 'pazi' te ju svako malo promatrat.

Dakle, naporan roditelj nisam iako sam tu stalno iznad njezine glave.