Narodno graditeljstvo vojvođanskog sela

[nenad.bds]

Ukrasi na fasadi II

O ukrašavanju spoljašnosti kuća je već bilo reči i slika. Dodajem ih sada još po dva kriterijuma:
- da se prikaže kako se ukrašavanje razvijalo, i
- neke ukrase koji su mi posebno zapeli za oko.

Šajkaš

Na ovoj skromnoj kući u Šajkašu izgrađenoj 1895. su nevešto predstavljene morske sirene koje drže ploču na kojoj je ime vlasnika (verovatno Nemca).

Lok

Levo je predstavljena ovca (iako više liči na konja koji ima vime), desno bi trebala biti koza, a u sredini, na samo delimično sačuvanom reljefu je bio jarac - kapitalac (kako mi je rekao selljanin koji me je video kako zagledam ukrase).

Gornji ukrasi odražavaju želju vlasnika da jedinstvenim ukrasom obeleže svoju kuću, a onaj iz Loka i da naglasi ono čime se domaćinstvo očigledno ponosilo - stokom.

Naravno, neuporedivo je veći broj kuća ukrašenih ukrasima koji nisu ekskluzivni nego ih možemo videti u istom i više sela, na više kuća, u istoj ili različitim kombinacijama i rasporedu.

Budisava


Idvor

Ove relativno skromne i jednostavne ukrase, ali stručno - rukama zidarskih majstora, izrađene na licu mesta, vremenom zamenjuju ukrasi izrađeni u radionicama majstora - gipsara. Taj zanat je u Vojvodini bio na zavidnoj visini, ali gipsane ukrase je bilo moguće donositi i iz daljih mesta i šire poznatih radionica.

Naravno, prestiž je u tome nezaobilazan motiv.

Kisač

Na gornjoj slici su relativno skromni gipsani ukrasi, ali je fasada obložena keramikom koja imitira fasadne cigle.

Oblaganje fasada keramičkim pločicama, kako preko zidova od zemlje - naboja ili ćerpiča, tako i onih zidanih pečenom ciglom, ima prvenstveno praktičan značaj - lakše održavanje fasade, tj. izostavljenje čestog krečenja fasade. Naravno, prestiž ni ovde nije zanemariv motiv. (Međutim, kao i u svemu, i ovde ima neretko neukusa: oblaganje pločicama koje su namenjene kupatilima ili podovima.)

Srbobran

Gipsani anđelci su jedan od zastupljenijih gipsanih ukrasa.

Žabalj

Na gornjoj slici je već obilatije korišćenje gipsanih ornamenata.

Bavanište

Po mom ukusu, na ovoj kući u centru Bavaništa, fasada je već prezasićena gipsanim ukrasima.

Arhitektura sa odlikama klasicizma (stubovi, nadvratnici i natprozornici koji podržavaju grčke i rimske gradjevine, skulpture sa kopijama ili imitacijama antičkih likova i mitskh bića itd.) karakteristična je za gradove i javne zgrade. No, stižu i u sela kod dobrostojećih domaćina koji time ističu svoje bogatsvo.

Lovćenac

Na postu o kapijama su kućni grbovi iznad kapije (u Pačiru, a naročito onaj u Lovćencu) koji su sigurno bili skuplji od ukrasa koji su bili masovnije proizvodjeni jer su napravljeni, u celini ili delom posebno za tog naručioca.

[nenad.bds]

Ljudska staništa i pitka voda su nerazdoviji. Za ljudsku upotrebu i za napajanje stoke ranije su se najčešće koristile prirodno prisutne vode - iz izvora, potoka, reka pa i bara. I voda Dunava je bila pitka još pre 70-80 godina ako veća mesta nisu bila uzvodno u neposrednoj blizini mestu gde se voda zahvata. Godišnja doba, oscilacije vodostaja i zagadjivanje voda u vreme poplava nagnale su ljude da traže stabilne i pouzdane načine snabdevanja vodom. Gde je bilo izvorske vode, bilo je jednostavnije. Tamo gde nije bilo nikli su

BUNARI

U svernom Banatu

Najjednostavniji su bunari sa đermom. No, đeram pripada samo terenima na kojima je podzemna voda na manje od 5 - 6 metra dubine. Ipak, oni su najslikovitiji i najlakše se zapaze, pa su zato jedan od simbola ravnice.

Samoš - istočni Banat

Bunari su često bili u seoskom vlasništvu kao javno dobro, ili zajedničkom vlasništvu manjeg broja domaćinstava. Ovaj u Samošu je verovatno 'pripado' tom delu sela i na njemu se iz betonskog valova napaja stoka kada se vrća u selo sa ispaše. A ispod drveta je sto i klupe gde sede oni koji dočekuju da čoban dotera stoku pa da je vlasnici sprovedu do njihovih kuća, kad se stoka napije.

Tamo gde do vode ne može da se dopre amperom na đermu, kopaju se dublji bunari, a voda se izvlači pomoću vitla, vretena.

Jazak (na praznom kućištu, između crkve i biblioteke.)

Ovakve nadzemne delove bunara uglavnom sam viđao po Sremu. Krović od dasaka služi kao zaštita od upadanja lišća u bunar, a kod ovakvih, bez seka (ozidanog dela do visine struka) i kao zaštita od upadanja ljudi i životinja u bunar. Isti krović je i na slici dole, na bunaru u Irigu koji je u upotrebi.

U Irigu i Golubincima

Veoma je rasprostranjeno, manje ili znatnije ukrašavanje bunara. Inače, u ovom dvorištu u Golubuncima je i kotobanja (ambar, čardak) od hrastovine bogato ukrašena koja ima status spomenika kulture od velikog značaja.

Šajkaš

Bnar na slici gore se koristi za napajanje u dvorištu, a ovaj dole čuva se sada samo kao ukras.

Bački Petrovac

Na brdovitijim terenima često je voda na velikoj dubini. Kao mladji vadio sam vodu iz bunara na Fruškoj Gori u blizini Sremske Kamenice koji je bio 45 metara dubok. Ima i dubljih. Kopanje tako dubokih a i znatno plićih bunara je skupo. To su radile zanatlije - bunardžije. Zbog toda nije svaka kuća imala bunar nego su se kopali ili javni bunari ili zajednički za nekoliko domaćinstava.

U Lugu i Čereviću (opština Beočin)

Domaćin kuće pored bunara u Čereviću kazao nam je da je sadašnja kućica nad bunarom napravnjena negde 70-tih pred snimanje tada popularne TV emisije 'Znanje - imanje' u kojoj je bio i takmičarski deo gde se ocenjivala, pored drugih stvari, i uredjenost sela. Taj bunar je i na slici ispod.

Čerević, takođe.


Pavlovci, koji kilometar severno od Rume prema Vrdniku.


Još jedan bunar u Pavlovcima.

A u Svilošu (na severnoj strani Fruške Gore, u opštini Beočin) slikao sam dva bunara zajednička za po nekoliko domaćinstava. Bunari su uz kuću, ali sa ulične strane.

Vratanca na bunaru su se mogla lokotom zaključati tako da su bunar mogli korisiti samo suvlasnici. Sada postoji vodovod, a bunari samo potsećaju na prošlo vreme.

Čenej

Sve je više takvih bunara koji služe samo kao uspomena. Na žalost, mnogi se koriste kao septičke jame i tako zagadjuju podzemne vode pa ugrožavaju i one bunare koji se još koriste.

Perkov salaš pored Neradina (Irig)

Sve češće se salaši ili kuće pretvaraju u etno i ugostiteljske objete. Bunari su u tim ambijentima neizbežan detalj.

Bušenje bunara sa pumpama (ručnim ili motorinim) i provodjenje vodovoda učinili su bunare nepotrebnim pa ih je sve manje. Nestaju kao što je nestao i sakadžijski zanat.

Sakadžija je slikan u Bečkereku, današnjem Zrenjaninu, pre stotinak godina. Sem ovog načina raznošenja vode koristile su se i drvene 'cisterene' na zaprežnim kolima ili burad.

[nenad.bds]

Stigao red da okrenemo pogled malo od kuće i na još nešto što čini seosko domaćinstvo:

AMBARI, ČARDACI, KOTARKE, KOTOBANJE, KOŠEVI

Svi ovi izrazi u Vojvodini označavaju spremišta za čuvanje žitarica i druge hrane za ljude i stoku, a ponegde i delom za stanovanje.

U knjizi 'Terminilogija kuće i pokućstva u Vojvodini' Gordane Vuković je mapa koja pokazuje teritorijalnu rasprostranjenost pojedinog termina za spremište za kukurz u klipu. No, sada je ta podela znatno nejasnija jer u doba jačih komunikacija dolazi do 'donošenja' izraza koji nisu ranije bili karakteristični za neki deo Vojvodine. U to sam se i sam uverio raspitujući se pokatkad koji je naziv u upotrebi u nekom od mesta.

Treba dodati da postoji i izraz vajat vezan za kotobanje. ''Kao dopunski stambeni prostor većih kućnih zadruga podizane su za oženjene članove domaćinstva zasebne, jednoprostorne zgradice poznate upravo pod tim imenom (kotobanja), označene kao �ženska zgrada�, a još češće pod nazivom vajat. Jedna od bitnih odlika vajata jeste da se u njemu nikada ne loži vatra...'' Ovaj navod je iz 'zvaničnog' opisa jedne kotobanje kod Šida koja je spomenik kulture od velikog značaja.

No, sasvim je sigurno da se ovi objekti retko mogu videti u nekom čistom obliku. Najčešće je to kombinacija spremišta za hranu sa objektom za stanovanje, letnjom kuhinjom ili su to ispod spremišta za kukuruz svinjaci ili živinarnici, spremišta za poljoprivredne mašine, ponegde štala pod istim krovom...

Prijatno sam se iznenadio kad sam iz kola, u ulici blizu centra Tavankuta (sela na krajnjem severu Bačke) video ovo:

Ambar (tako ga i tamošnji Bunjevci zovu) je za smeštaj pšenice, eventualno drugih žitarica koje se čuvaju u zrnastom stanju. Napravljen je na niskom postolju, od pletenog je pruća i oblepljen blatom (pletar). Jedini otvor sa vratancima je pri vrhu.

Procenjivao sam koliko taj neveliki objekat može da primi pšenice i 'sračunao' da to može biti i do 1,5 - 2 tone imajući u vidu zapreminu. To znači da je to bila pšenica prvenstveno za korišćenje u domačinstvu.

Po logici stvari, ovakva spremišta za žitarice su neuporedivo starija jer se gajenje kukuruza znatnije ukorenilo tek početkom XIX veka. Za čuvanje kukuruza u klipu potrebna su drugačija spremišta - takva koja omogućuju da se uskladišteni kukurz dosuši. Od tada datiraju čardaci sa letvicama.

U Jasku.

Zašao sam u jednu kuću u selu Jazak i slikao ovakav, kombinovan čardak:

U jednom krilu čardaka su ozidani 'bazeni' u kojima su žitarice u zrnu, a u drugi kraj se skladišti kukuruz u klipu.

Pod ovim čardakom je letnja kuhinja koja je, i pored dve oveće stambene zgrade, središte dnevnih zbivanja u letnje doba.

Idvor

Čardaci su nekad bili pokazatelj snage domaćinstva - po veličini, načinu gradnje, ukrašavanju. To se donekle i sada održava iako su se okolnosti izmenile: sada postoje silosi, pšenica se samo retko čuva za sopstvenu upotrebu. A sve teže može naići na čardak u kome ima kukuruza.

Bačinci

Nekom prilikom sam pomenuo ovaj čardak u Bačincima u kontekstu ostarelih zemljoradnika i napuštanja poljoprivrede od strane mladjih. Raskorak izmedju tradicionalne poljoprivrede seokih domaćinstava i nadolezeće farmerske proizvodnje se izrazito vidi po praznim velikim čardacima.

Isti čardak u Bačincima.


Šimanovci - ovde ima kukuruza.

Na ovom šimanovačkom čardaku se lepo vidi zidani deo u kome se čuvala pšenica, brašno, a bogme i šunke, slanina, kobasice.

Ašanja

U gornjem delu čardaka - sremskih kotobanja najčešće su, uz prostorije za čuvanje hrane, bile i sobe za mladje članove domaćinstva kad odrastu, pa i za mladi bračni par dok ne dobije decu.

A u donjem Sremu, gde je bilo kvalitetne hrastovine u izobilju odnegovana je tradicija gradnje kotobanja i vajata od debelih hrastovih dasaka - talpi, često sa rezbarijama i drugim ukrasima.

Kotobanja u Ašanji je spomenik kulture.


Ista kotobanja u Ašanji. Ovde vidimo drveni ukrašeni zabat.


Golubinci

I zidani zabati, ukrašeni kiblama idu uz sremske ukrašene kotobanje. Ova golubinačka kotobanja sa kućerkom do ulice (takodje spomenik kulture od velikog značaja) ima istovrsne kible kao glavna kuća.

U Golubincima ima više kotobanja koje se čuvaju kao spomenici kulture, a i dobar broj onih koje ne zaostaju mnogo za ovima koje su proglašene za vrednije.


Sviloš

Ukrašenih čardaka ima i van Ravnog Srema, kao npr. ova u Svilošu (severna strana Fruške Gore).

I ovaj, sviloški čardak je proglašen za spomenik kulture...


... dok ovaj u Grabovu ( dva kilometra od Svilša) to nije iako se prepoznaje sličan rad a i iz istog su doba - 20-te godine XX veka.

U Šimanovcima (nadam se da sam dobro zapamtio o kom se selu radi) sam naišao na neuobičajeno ukrašavanje:

Koliko sam čuo, sa ulične strane je bilo oslikan epski prizor iz srpske istorije, pa je za vreme ustaške okupacije bio uklonjen. Ni posle rata se nije gledalo blagonaklono na obnavljanje te slike, pa je zid ostao neoslikan.

Voganj kod Rume

Kao što se na kućnim zabarima vidjaju inicijali ili puno ime domaćina, godina gradnje, ukrasi, tako je i sa zabatima čardaka, kotobanja.

Zabat kotobanje u Vognju sa prethodne slike.


Voganj

Možda mi se samo tako pričinilo, ali kao da se u Vognju mogu najučestalije videti kotobanje.

Čardaci, ambari, kotobanje kakvi su nekada bili se sve manje grade. Zamenjuju ih ovakvi:

U Svilošu.

Ovakvi, savremeni čardaci za kukuruz verovatno jesu jeftiniji, ekonomičniji, veći... ali ovakve slike na njima nećemo viđati!

Šašinci

[nenad.bds]

Suština dva posta o švapskim kućama je da su one autohtone panonske kuće nastale uvažavanjem iskustava života u Panonskoj niziji, klimatskih uslova, upotrebom građevinskih materijalima dostupnih na licu mesta, organizaciji rada i života pre svega u poljoprivredniim delatnostima. Ime su stekle žahvaljujući činjenici da su ih prvi gradili kolonizovani Nemci - Švabe. Međutim, te kuće namaju ni poizgledu ni po drugim elementima znatnijih sličnosti sa nemačkim ili austrijskim graditeljstvom.

Dobar deo Vojovodine bio je u sastavu vojne granice austrijskog carstava prema turskom osmanskom carstvu ili je živeo u njenoj blizini i pod uticajima onoga što je granica donela.

Austrija je po mestima u Vojvnoj granici gradila kuće za stanovanje oficira ili za vojne nemene. Sasvim je logično da je bilo ugledanja na takve objekte.

Tako nailazimo, možda češće u fruškogorskom Sremu, na kuće koje su nastale (po mom nestručnom shvatanju) pod uticajem arhitekture austrijske

Graničarske kuće

Kuća u Krušedolu.

Na kući je godina gradnje 1802. Iako je renovirana, zadržala je osnovne prepoznatljive oblike i proporcije.

Bački Maglić.


Mladenovo (kod Bačke Palanke).


Mladenovo, takodje.


Neradin kod Iriga. Zgrada je izgleda namenski gradjena za dućan, sa vratima na uglu.


Mladenovo. I u ovoj je kući lokal. Opšti izgled za mene više naginje graničarskim nego tipičnim švapskim kućama.


Čerević.

[nenad.bds]

Nekoliko raznorodnih - redosledom abecednim

Čalma


Čalma - na kraju sela


Čerević


Čerević


Divoš


Divoš


Ležimir - lipa pred kućom posađena je 1923.


Ležimir - vlasnik kaže da je čardak star 150 godina.


Maradik


Mošorin


Neradin


Titel


Vilovo

[nenad.bds]

... I još malo:

Đurđevo...


... samo ukras ili neki simbol - ne mogu da razaznam.


Đurđevo


Žabalj


Žabalj - sve je teže naći nekoliko autentičnih starijih kuća u jednom kadru.



Kovilj - u Šancu (Donjem Kovilju)


Maradik. Kuća i kućerak.


Maradik - lepa švapska kuća sa ajnfort kapijom, a iz 1898.




Irig - sa dva kibic-fenstera. Ovoj se kući izgled iz boljih dana, najverovatnije, neće vratiti.



Šašinci - i graničarski i švapski stil.


Grgeteg. Nije isklljučeno da je kuća nekada pripadala manastirskom imanju.


Manastir Grgeteg


Neštin. Visina od tla je zbog vinskog podruma.


Neštin. Ovih dana će 80-to godišnje kruške procvetati - voleo bih da tu sliku ne propustum.

[nenad.bds]

PROZORI
- sa naglaskom na stolariju -

Pletara u Neštinu iz druge polovine XVIII veka.

Prozori su u ranijoj fazi bili omanji otvori, pvenstveno namenjenmi propuštanju dnevnog svetla u kuću. Pošto prozorsko staklo nije bilo lako dostupno ćesto je korišćena umesto njega opna: razvučena svinjska bešika ili riblji mehur. (Treba imati u vidu da je na panonskim vodama još na kraju XIX veka bilo obilje krupne ribe; da npr. morune, jesetre, somovi... od 150 kg. nisu bile retkost.)

Idvor - prekoputa Pupinove spomen-kuće.

Na paorskim i švapskim kućama iz ranijeg perioda prozori su nešto veći, a kapci su praktično obavezan deo prozora.

Šajkaš - kuća ima sve ključne odlike švapskog tipa gradnje.


Mladenovo


Krčedin


Mošorin


Višnjićevo

Ekonomskim napretkom i zdravstvenim prosvećivanjem dolazi se do prozora koji propuštaju više svetlosti i vazduha. Naime, tuberkuloza je bila zla kob Panonske nizije, a osunčavanje prostorija i provetravanje je bila mera za suzbijanje zaraze.

Ti 'običniji' prozori imali su po pravilu dva dela: donji, sa prozorskim krilima od dva polja za staklo, i gornji sa krilima od po jednog polja za staklo.

Nadalj - švapska kuća iz prve polovine XX veka.

Vremenom prozori postaju veći i kao odraz ekonomske snage domaćinstva i stvar prestiža.

Kovilj


Beška

Drveni delovi prozora - okvir i krila počeli su se ukrašavati, uglavnom stvarajući sitnija polja za umetanje stakla.

Martinci


Srbobran


U Martincima i Bukovcu.


Nadalj - vide se i unutrašnji drveni kapci, što je bilo uobičajeno na tako velikim prozorima.


Lok


Martinci

U Donjem Sremu (na zapad od Sremske Mitrovice, bliže Savi) sam uočio da su prozori uglavnom sa ukrsno izvedenom stolarijom iako su kuće prilično siromaške i male - oko 4m. sa ulice. Tako male kuće očigledno nisu slučajnost jer sam ih mnogo video. Gradjene su u istim dimenzijama od početka XX veka pa sve do 60-tih, a poneka i kasnije.

Martinci - na kući sa gornje slike.

Pada mi na pamet pišući ovo da su se nekada stakla na prozorima često razbijala. Deca su se igrala ispred kuća (pogotovo u vreme kad su očekivala poziv na ručak ili večeru); igre su bile opasnije po prozore - praćke, štapovi, grudve snega, pa i lopte - a prozori su bili 'na izvolte'.

Perlez

Kuća u Perlezu je uz železničku stanicu i po ahitekturi je očigledno da je gradjena i pripadala železnici na prelasku iz XIX u XX vek. No, na takvim objektima prozori nisu bili sa ukrašenom stolarijom. Pretpostavljam da je korisnik ovakvu stolariju naknadno ugradio.

PS
Naknadno primećujem da prozor u Perlezu i onaj u Loku (tri slike višlje) verovatno potiči iz iste radionice.

[nenad.bds]

Nekoliko kuća, po koji čardak, avlija ...

Šuljam, selo malo, Sremsko, a crkva - spomenik kulture, ukrašena, da zavide i veća mesta.


Bački Petrovac.


Bački Petrovac


Čerević - čardak na uglu ulice sa imenom Zlatnica.




Čerević. Čardak je sagradio krajem XIX veka jedan od predaka u uglednoj porodici.


Čardak Đoke Savića. Sadašnji vlasnik, potomak, ima osećaj za čuvanje porodične istorije - kad je čardak uređivao, ploču sa imenom graditelja je ostavio nesakrivenu.


A čuva se i krunjač za kukuruz i austrougarskog doba.


Đurđevo.




Đurđevo. Preko kapije sam video da su u dvorištu zidovi molovani. Ušao sam, bezuspešno dozivao domaćine, pa slikao bez pitanja.


Kać. Gazgaška švapska kuća. (Da potsetim: švapska kuća je tip panonske kuće; ne nosi naziv po nacionalnosti vlasnika.)


Ležimir. Vlasnik kaže da je čardak preko sto godina star.


Šajkaš


Šajkaš - lepi prozori.

Tipična paorska kuća - al' u Novom Sadu. Delovi gradova u kome su pretežno ziveli zemljoradnici, po arhitekturi se nisu razlikovali od sela. Slika je iz Salajke, dela Almaškog kraja, a kuća iz sredine 30-tih godina prošlog veka.

[nenad.bds]

Ima ih u svakom seoskom domaćinstvu, na svakom salašu. Obično ih ni ne zapažam jer ne zavređuju da podignem aparat i 'utrošim' neki MB memorije. No ispostavilo se da nije baš uvek tako.

PUŠNICE

Beočin.

Konzervacija mesa dimljenjem, uz čuvanje u salamuri, su bili načini čuvanja mesa pre ulaska frižidera u naše kuće.

Dimljenje se obavlja u jednostavnim malim objektima sa donjim otvorom dovoljno velikim za unošenje mesa i potom loženje dimne vatre, a manjim otvorima pri vrhu za izlaz dima i cirkulaciju vazduha. Po pravilu nisu bili uz drugi objekt da bi se umanjila opasnost od širenja požara ('kad padne slanina u žar').

Golubinci. Pušnica je u desnoj strani slike, u senci.


Golubinci


Jazak. U ovom slučaju pravilo o sprečavanju širenja požara nije se poštovalo. Pušnica se oslanja na čardak u kome se drži i pšenica.


U blizini Bečaja, na putu od Srbobrana.

Ovu malu kupastu belu građevinu sam prvi put ovde zapazio. U blizini je bio čoban sa ovcama, ali od njega nisam dobio neki koristan odgovor o čemu se radi.

Kod Bečeja.

Doba bez zelenila je pomoglo da uočim još jednom istovrsni objekt. No, niko se nije odazvao na dovikivanje. Očigledno je bilo da u zidanoj kupi boravi živina. Zaustavio sam jednog starijeg biciklistu i on je rekao da je to kokošinjac. Nisam baš sa poverenjem prihvatio ovakav odgovor jer mi se činilo da je neracionalno graditi toliko visok objekt za tu namenu.

U povratku prema Srbobranu drugim putem ('Gunaroškim drumom') naišli smo na salašu pored puta na istovrstan objekt, a tu je bila i domaćica. Razjasnila je da je to pušnica, a kad kratko vreme korišćenja u tu namenu prodje, da ne bi bila neiskorišćena, koristi se kao živinarnik. A i zdravija je od drugih objekata jer je dobro dezinfekovana dimom.

Blizu Sanada (severnobanatsko Potisje).

Sem severno od Srbobrana pa do Bečeja gde sam video ove pušnice, drugde ih nisam zapazio. No, ova kod Sanada me je iznenadila.

[nenad.bds]

Ovog puta samo

Čardaci, ambari, kotobanje, koševi i kotarke

Ovi nazivi za, manje-više, isti objekat poloprivrednog domaćinstva su dati uz mapu gde se na njih nailazi u jednom od prethodnih postova. No, u mojim bavljenjem njima, primetio sam da naziv čardak sve više prevladava, posebno kod sredovečnih i mladjih ljudi iako se koriste i ovi drugi nazivi.

Golubinci. Iako sam ovu kotobanju već prikazao, činim to i sa drugom slikom. Ona je jedna od nekoliko u istoj ulici koja je kategorisana kao spomenik kulture velikog značaja.


Grabovo je seoce sa oko 150 duša, u beočinskoj opštini.


Na tom čardaku u Grabovu stoji godina 1921.


Idvor. Ovaj čardak je noviji, a karakterističan je za taj deo Banata po veličini.


Uzdin. Dva krila za smeštaj kukuruza razdvojena su lučnim mostom gde se kola sa kukuruzom mogu i ostaviti po kiši dok se kukuruz ne utovari u čardak.


Aradac


Mošorin


Šajkaš. U Bačkoj su ispod čardaka po pravilu svinjci i živinarnici. U Sremu se taj deo (a gradi se da bude višlji) po pravilu koristi kao letnja kuhinja, ostava za sitniji alat i razne druge stvari.


Jazak. Čardak je glavnoj ulici, tj. putu koji od Rume vodi za Vrdnik. Godina gradnje 1937.


Jazak, u ulici paralelnoj glavnoj, iza crkve, prekoputa škole.


Čardak je stariji no što se na prvi pogled čini - iz 1888. je! A zanimlljiv je i natpis o vlasniku: sem imena i prezimena domaćina stoji i 4-5 inicijala ostalih članova porodice.


Voganj. U ovom selu pored Rume su čardaci najčešće do ulice, pa sam imao utisak da ih ima mnogo više nego u drugim mestima.


Voganj


Voganj


Sremski Karlovci. Čardak je iza Mitropolije, tj. Eparhijskog dvora, na obali Stražilovskog potoka.

Sremski Karlovci su karakteristični po tome da je oko centra preovladjujuća arhitektura svojstvena gradskim naseljima, a u pozadini tih gradskih kuća i perifernim delovima su tipična poljoprivredna domaćinstva.

Sremski Karlovci. Ovde sam naišao na više čardaka koji naginju kvadratnoj osnovi i koji u sredini imaju hodnik - prostor za ostavljenje nekih stvari, jer se kukuruz ne može dobro osušiti ako je sloj izmedju stranica predebeo.


Sremski Karlovci


Sremski Karlovci. Čardak je u istočnom delu mesta, u jednoj od ulica koje su na kosini.


Sremski Karlovci. Ovaj čardak je u ulici ispod dvorca Ilion porodice Rajačič.


Sremski Karlovci - isti čardak biće na nekoliko slika jer je slikovit ambijent na mene ostavio vrlo prijatan utisak.


U razgovoru sa vlasnicom kuće doznao sam da ne živi u Karlovcima nego u Beogradu, a da kuću održava koliko može, pre svega kao uspomenu.

Čokot vinove loze je je takodje preko 60 - 70 godina star. Grožđe - drenak - se, kao i nekada, ostavlja da se pojede u zimsko doba. U vreme kada ima drugih sorti grožđa i voća drenak nije naročito privlačan za jelo zbog jake ljuske, ali ta lljuska ga čini sposobnim da dugo ostane na lozi i da se u slast pozoba, onako izmrzao, pun koncentrisane slasti.