Narodno graditeljstvo vojvođanskog sela

**nenad.bds** · 11.06.2010, 11:53

Onako poizdalje

18 SALAŠA

Kod Srbobrana

Kod Srbobrana, na Gunaroškom (starom Segedinskom) drumu. A u glavnoj ulozi na slici je lepa bela topola.

Kod Loka. Nije baš pravi zemljoradnički salaš - to je boravište nekoga ko na tim utrinama napasa stoku; tu je staja i hrana.

Kod Srbobrana

Kod Drljana - blizu raskrsnice Gunaroškog druma sa putem iz Bečeja za Bačku Topolu.

Kod Drljana

Na izlasku iz Srbobrana ka Bečeju. I ovo nije pravi salaš, već domaćinstvo na kraju mesta.

Na putu Srbobran Bečej. (Već prikazano povodom pušnica.)

Blizu Srbobrana

I ovaj kod Sanada je već prikazan. Tisa je iza drveća.

Kod Siriga, slikano od puta za Temerin.

Kod Bačkog Gradišta iz pravca Čuruga.

Između Šajkaša i Đurđeva.

Kod Žablja - slikano sa puta za Zrenjanin.

Salaše, sa distance, slikam po pravilu u zimskom periodu. Leti su to samo gomile zelenila u koje pogled ne prodire.

I nekoliko salaša u zimskom sutonu uz Medjurarodni put u okolini Srbobrana.

Salaši nestaju jer se menja mnogoštošta od onoga što je nekada dovelo do njihovog nastanka i uobličavanja u specifičan način gradnje, rada i života na njima.

Da li sevremena farmerska poljoprivreda ovo nudi kao zamenu za salaše?

Kod Bečeja, slikano sa puta blizu Fantasta.

**nenad.bds** · 16.08.2010, 20:01

Samo poneka sličica...

Kuća u Novom Slankamenu.

Godina gradnje je 1913. (ili 1918.)

Kuća, dvorište i čardak su lepa celina.

Dužna kuća u Srbobranu, u ul. Pere Segedinca ...

... sa interesantno ukrašenim badžama i prozorskom stolarijom.

Kod Srbobrana, duž Gunaroškog druma.

I ovo je u blizini Srbobrana. Velike bele topole zaslužuju pažnju.

Ne znam kako da nazovem ovo lepo mesto. Salaš više nije, ostale su samo gradjevine, u prilično dobrom a autenitčnom stanju - kuća štala, bunar sa valovom. Negdašnje dvorište je zatravnjeno i održava se urednim. Možda vlasnik čeka neki bolji trenutak da tu napravi nešto sa novom namenom. Ili tu samo dolazi da uživa u slobodno vreme.

Pored drvoreda starih topla je kanal.

**nenad.bds** · 16.09.2010, 22:34

U sremskom Donjem Podunavlju

Sakupljajući materijal za neke druge od tema kojima se bavim, nisam propustio da slikam i poneku staru kuću jer ih je sve manje.

Belegiš - kućerak uz čardak kotobanju.

Kukuruz se utovarao kroz dva 'balkona' sa krovićima i odozgo ubacivao. Pre upotrebe elevatora korpe sa kukuruzom podizale su se konopcem preko kotura. Sada se više ne mogu videti ni koturovi preko kojih je konopac, iliti jedek, pajvan, išao.

U Belegišu.

Krčedin, 1924.godina

Poredjao sam jednu za drugom nekoliko kuća koje imaju isti ukras na zabatu, tj. kibli. Sa bokova su ukrasi koji liče na krila ili draperiju. Prvi utisak da je to isti ukras ali nisu istovetni.

Krčedin, kuća koju je izgradio Nikola Vuksan 1919.

I ova je u Krčedinu, izgrađena 1930. a ime se više ne razaznaje.

Stari Banovci

Nekoliko kuća sa ovakvom kiblom koja me potseća na razdeljak po sredini glave slikao sam u Savinom Selu.

Natpis je već teško čitljiv: Svetozar Glumac, 912.

Stari Banovci - kuća u susedstvu prethodne.

Detalji kuće sa slike iznad. Ovo je najstarija koju sam u ovom obilasku slikao.

Stari Banovci. U istoj ulici je kuća još jednog sa prezimenom Korlat koje se vidi na jednoj slici sa grbom. U ovom slučaju ime je Tošica.

Stari Banovci. Tekst je Jovana Korlat 1934. Verovatno je pisalo i 'kuća' iznad ili ispred imena.

Grb Kraljevine Jugoslavije se retko može videti jer su posle 1945. uklanjani. U Starim Banovcima, u istoj ulici na stotinak metara razmaka sačuvana su tri takva grba. Kod jedne kuće su bili muž i žena i krečili, pa u priči saznah da su kuće u istom periodu izgrađene i da je isti majstor - zidar grbove postavio.

Stari Banvoci - ovu sam kuću zatekao prilikom krečenja. Krošnja je preblizu kući pa se grb nije mogao lepše slikati.

Stari Banovci. Kuća je nedavno okmalterisana, a vidi se da je grb očišćen od naslaga boje od ranijih krečenja.

Na ovom se najbolje razaznaju detalji.

Surduk.

Stari Banovci. Nisam zapazi slično izvedenu drvenariju na drugim prozorima u ovom mestu.

Surduk. Iznad prozora kućerka sa kotobanjom je drveni ukras (levo), a na kućici sa slike dole su prozori sa kapcima.

Surduk.

Kuća kakve su se gradile do prevladavanja tzv. švapskih kuća. Pod u kući je u nivou sa tlom ili je razlika neznatna. Zaustavio sam prolaznicu i zamolio da je slikam pored kuće da se može uporediti visina. Procenjujem da je žena visoka oko 165 cm.

Stari Banovci. Tipična švapska preka kuća (postavljena popreko na plac, tj dužom stranom na ulicu). Uočljivo je koliko je pod kuće iznad tla i koliko su prostorije višlje, sa više dnevne svetlosti.

**nenad.bds** · 10.10.2010, 21:59

Titel i Perlez razdvaja Tisa i oko pet kilometara puta. Ipak, i ta mala razdaljina uslovila je da onaj najslikovitiji deo naših seoskih kuća - kibla - ne predje uvek u istom obliku iz Banata u Bačku.

Već ranije sam prikazao kible koje sam vidjao samo u Perlezu i pokoju sličnu, u Idvoru. (Naravno da to što ja nisam negde bio, ili nešto zapazio, ne znači da to ne postoji.)

Danas sam prolazio kroz Perlez i evo tog oblika kibli o kome govorim:

Perlez

Kible uobičajenog izgleda za Južnu Bačku su sa više 'talasa', više ili manje izraženih, zbog čega ceo zabat deluje višlje, vitkije (ako se tako može reći)..

Titel

A prolezeći jednom od ulica ispod Brega naišao sam na zabat zatvorem daskom složenom tako da obrazovanim šarama predstavlja ukras. Tako ukrašen zabat do sada nisam vidjao južno od Bečeja.

Titel

Iako su daske stare, verovatno stotinak godina, očuvani su svi elementi, pa i šalukatre na kapcima.

**nenad.bds** · 06.11.2010, 23:31

Kisač

Kuće obojene plavo karakteristične su za Slovake. Koliko sam ja zapazio u tradicionalnu plavu obojene su skromnije ili čak siromašnije kuće. Kuće bogatijih domaćinstava se ne razlikuju od kuća čiji su vlasnici drugih nacionalnosti.

Bački Petrovac

Švapska (preka) kuća sa natpisom iznad ajnfort kapije 'MICHAL 1913 LEHOCKY' je uobičajena za boljestojeće vlasnike.

Bački Petrovac

Švapska kuća (na duž) je takodje vlasništvo slovačkog domaćinstva. Iako je manja od one na prethodnoj slici, po ukrašavanju i oblaganju ulične fasade keramičkim 'ciglama' očigledno je da se i ovde radi o boljestojećem vlasniku.

Ravno Selo

Na sve tri slike u Ravnom Selu su švapske kuće. Koliko sam primetio u više prolazaka kroz ovo, nekada bogato selo koje se do kraja II svetskog rata zvalo Šove, kuće 'na duž' su mnogo više zastupljene nego 'preke kuće'. (Potsećam da naziv 'švapska kuća' označava tip kuće a ne nacionalnost vlasnika koji je kuću podigao. O tome je detaljno bilo govora u dva ranija posta.)

Irig - skromnija kuća

Rivica

U vinskom, Fruškogorskom Sremu, česte su kuće ispod kojih su vinski podrumi. Stoga su stambeni delovi kuće višlje iznad tla.

Divoš

Ispod ovih kuća u Divošu nisu vinski podrrumi, pa ni podovi nisu onoliko iznad nivoa tla kao kod kuće u Rivici.

Divoš

(Potsećam da u prvih dvadesetak postova ima nešto više o opštim pitanjima - tipovima kuća, nazivima pojedinih elemanata i drugome od značaja za narodno graditeljstvo vojvodjanskog sela.)

**nenad.bds** · 18.11.2010, 09:21

Bešenovo

Ispod stambenog dela kuće je vinski podrum. Prozorčići za provetravanje i svetlost su sa ulice.

Bešenovo - i ovde vinski podrum daje visinu kući.

Bešenovo

Stejanovci - Ravni Srem

Stejanovci

Ova kuća u Stejanovcima je verovatno starija od ostalih u ovom postu, ne samo po vremenu izgradnje već i po konceptu. Na dvorišnoj strani je nastrešnica šira i takve nastrešnice su vremenom prerasle u gongove.

Šuljam

Kuća sa gongom koji nije celom njenom dužinom. Čest je slučaj da gongovi ne počinju od ulice, tj. uličnih vrata koja vode u gong. Time je dobijen prostor za dve sobe sa ulične strane.

Bešenovo

(Potsećam da u prvih dvadesetak postova ima nešto više o opštim pitanjima - tipovima kuća, nazivima pojedinih elemanata i drugome od značaja za narodno graditeljstvo vojvodjanskog sela.)

**nenad.bds** · 02.12.2010, 10:49

FURUNE

Furuna u nekadašnjem domaćinstvu sveštenika u Kupinovu je iz sredine XIX veka. To domaćinstvo je odnedavna pretvoreno u etno-kompleks, a ovo sam slikao još u vreme dok je bilo u zapuštenom stanju.

U zemljoradničkim, paorskim kućama i salašima sve do druge polovine XIX veka zadržalo se ognjište na kome se pripremala hrana i istovremeno grejala kuća. Industrujska revolucija je i u seoska domačinstva donela šporete (u prevodu sa nemačke reči štednjake). Time su zidane peći - furune postale neophodnije za grejanje. Istovremeno služile su i za spremanje onih jela koja se mogu pripremati u pećnicama.

Kod Kikinde na Vodici.

Zemljoradničke kuće, a naročito salaši su imali vrlo često samo jednu prostoriju u kojoj se po hladnijem vremenu kuvalo, obitavalo i spavalo.Ta se prostorija grejala zemljanom furunom koja se ložila sa spoljne strane, uglavnom iz natkrivenog dela izmedju kuće i štale.

Na gornjoj slici su vratnice furune koja je u drugoj prostoriji. U izvornom obliku, prostorija u kojoj su ova vrata od furune nije izgledala ovako. Tu se držalo ono što je pripremljeno za loženje: snopovi ogrizine, šapurike, snopići granja... Spolja se ložilo da se u sobu ne unosi prljavčtina.

Ogrev je bila ogrizina (kukuruzne stabljike sa kojih je stoka pojela lišće), osušeni koren i patrljak stabljike kukuruza koji se vadio posle sečenja kukuruzovine (ne mogu da se setim naziva), granjevina (granje koje je kresano da se 'položi' stoci da brsti lišće sa njega). I naravno šapurike. Šapurike su bile pogodne i za loženje u šporetima kad su se pojavili. I šporeti su bili često zidani sa tučanom plotnom (površinom na koju se stavljala posuda za kuvanje).

U Šajkašu. Klupica oko furune se naziva banak, a prostor između furune i zida je zapećak.

Furuna, masivna peć zidana nepečenom ciglom i blatom koja se kasnijim loženjem 'ispekla', oslanjala se jednom stranom na zid na kome je sa spoljne strane bio veliki otvor za ložište, a sazidana je često na platformi široj od peći na kojoj se sedelo i spavalo ('banak'). Zbog velike mase materijala od koga je furuna sazidana, sporo se zagrevala, ali i dugo 'držala toplinu', ravnomerno i prijatno je zračila.

U doba godine kada se kuće nisu zagrevale, za pečenje hleba su se koristile spoljne furune sazidane prevashodno za tu namenu.

Idvor - Pupinova spomen-kuća.

Zidane furune u seoskim domaćinstvima nisu toliko retke da bi to bio razlog što koristim njihove slike iz etno-postavki. No, ustručavam se da ulazim ljdima u kuću da bih nešto slikao.

U gradskim kućama zidane furune nisu bile logičan način grejanja (pored ostalog i što nema ogreva kojima su one bile prilagodjene). Kaljeve peći a ponegde i otvoreni kamini su bili izvor toplote.

Sa porastom bogatstva na selu i u seoska domaćinstva stižu kaljeve peći. Pre svega kao izraz prestiža. Uglavnom u gostinske sobe ili prostorije koje se ne greju svakodnevno. Kaljeve peći su bile zahtevnije kako u pogledu kvalitetnijeg ogreva tako i za održavanje.

Muzej Srema u Sremskoj Mitrovici.Kaljeve peći su bile veoma često prava umetnička dela keramičarstva.

Sticajem okolnosti imao sam priliku da se vratim na grejanje kaljevom peći. Ni jednog se trenutka nisam pokajao zbog te odluke.

**nenad.bds** · 10.02.2011, 14:00

Nekoliko već vidjenjih, ali sada
U ZIMSKOM AMBIJENTU

Selo Lug - na severnim obroncima Fruške Gore, osnovano je 1902. godine. Njega su naselili siromašniji ljudi (većinom šumski radnici i nadničari) Slovaci sa druge obale Dunava. Daščani zabati, karakteristični za siromašnije kuće, ovde su u velikom broju očuvani i do današnjih dana.

U Suseku

Kod Suseka

Đurđevo

Salaš blizu Đurđeva

Kod Čuruga. Uz salaš je i vinograd.

**nenad.bds** · 13.03.2011, 22:25

Još poneka kuća iz Srema

Irig

Irig je u XVIII veku bio veomna napredno mesto u kome je, pored ostalog bili zrazvijeni trgovina i zanatstvo. Od kuge krajem XVIII veka Irig se dugo nije oporavio, ali je i kasnije zadržao mnogo od ranijeg. To se vidi i na graditeljstvu. Dosta je kuća koje nisu pretežmo okrenute pojoprivredi. Na gornjoj i donjoj slici su kuće koje su izvorno verovatno bile namenjene nekoj zanatskoj delatnosti ili trgovini i uzgred se u njima stanovalo.

Irig

Bešenovo

Seoske kuće - poljoprivredna domaćinstva na prvi pogled nam izgledaju znatno starijie no što to godine gradnje kazuju. Kuće u Bešenovu koje sam sada prikazao gradjene su 60-tih i 70-tih godina XX veka.

To produžavanje gradnje korišćenjem gradjevinskog obrasca koji je nastao znatno ranije, izmedju ostalog dokazuju da se taj obrazac dokazao kao odgovarajućući za ovdašnje uslove i potrebe.

Bešenovo - kuća je gradjena 1965.

**nenad.bds** · 23.03.2011, 13:29

Mala specifičnost iz Čuruga

Poodavno je bilo reči o ukrasima i natpisima na pročelju kuća. Natpisi sa imenom vlasnika i godinom gradnje su veoma česti, maltene obavezni na kućama.

Slikajući u Čurugu kuće, zapazio sam da se vrlo često javlju pročelja na kojima je samo godina gradnje (naravno, to ne isključuje druge ukrase). Da li je to samo moj utisak ili stvarnost, ali mi se čini da prevladavaju kuće koje imaju upisanu samo godinu gradnje, što nisam primetio nigde drugde.

Godina gradnje je 1909.

Na ovoj obnavljanoj fasadi je 1912. godina.

1910.

1914.

Na ovom roglju ( levo je ulica odnedavna sa imenom Laze Pačua jer je u njoj njegova rodna kuća) velikim reljlefnim cifrma je napisno: 1934

Godina je 1951.

Na ovoj kući je godina 1900. a čini se kao da je ime vlasnika uklonjeno sa prostora namenjog tome.

I kad sam već u Čurugu, evo još dve kuće bez veže sa gornjom temom.

Na ulasku u Čurug iz pravca Žablja - gong kakav se redje vidja.